Firdusi

Firdusi (فردوسی)
Spomenik Firdusiju u Rimu
Lični podaci
Datum rođenja	oko 940.
Mesto rođenja	Tus, Samanidsko carstvo,
Datum smrti	1020.
Mesto smrti	Tus, Gaznavidsko carstvo,
Nacionalnost	Persijanac
Religija	Šiitski islam
Književni rad
Period	Samanidsko carstvo i Gaznavidsko carstvo
Jezik stvaranja	persijski
Žanr	Persijska poezija, ep
Najvažnija dela	Šahname

Abu al-Kasim Mensur (persijski:حکیم ابوالقاسم فردوسی توسی ), poznat kao Firdusi bio je persijski pesnik, autor Šahname (u prevodu Knjiga kraljeva), narodnog epa Irana i zajednica koje govore persijskim jezikom.

Firdusijev nadimak Abul Kasim stoji, na mnogim mestima, pored njegovog imena i imena njegovog oca koja su nejednako upisivana u starijim knjigama, najčešće kao: Mensur sin Hasanov, ili prema Al-Bonariju – Abul Kasim Mensur ibn Al-Hasan Al-Firdusi. U vezi sa njegovim imenom ima i drugih predanja, po kojima je on Hasan, ili Ahmed, ili Mensur od oca Alija, ili Ishaka ibn Šaraf-šaha, ili Ahmeda ibn Faroha.

Šahnama

Firdusijeva Šahnama predstavlja maestralni prepev proznog dela istog naziva čiji je autor Abu Mensur Abdurezak Tusi, nekadašnji vladar Tusa. Prepev tog slavnog proznog dela na zahtev Nuha II Samanija otpočeo je Dakiki. Međutim, on je ubijen pre nego što je preduzeo značajnije korake na tom planu. Nakon Dakikijeve smrti, Mensur sin Abdurezaka Tusija, oko 981. godine, uručio je Firdusiju jedan primerak očeve Šahname i tražio od njega da je prepeva, te da tako stvori jedinstvenu poeziju o legendarnim vođama iranskog naroda. Firdusi je pristao da speva Šahnamu. Taj posao je obavljao dugi niz godina uz Mensurovu finansijsku podršku. Iako je 988. Mensur utamničen, ni to nije uticalo na Firdusijev posao. On je nastavio da piše svoje remek-delo i 994. godine konačno je završio dragocenu Šahnamu u poetskoj formi. Ovu prvu verziju Šahname Firdusi ne posvećuje nikome.

Malo kasnije, 977. godine, Mahmud Gaznavi je zavladao većim delom onovremenog Irana. Već 999. godine okončan je i period vladavine Samanida. Nijedno od ovih dešavanja, međutim, nije sprečilo ambicioznog Firdusija da dovrši i preuredi poeziju Šahname. Izuzetno pažljivo dodavao je nove rimovane polustihove kako bi došao do najfinije poezije. Istina, stupanje Mahmuda na presto ovom slavnom pesniku ulilo je veliku nadu i on je godinama pre završetka konačnog oblika i druge verzije ovog dela, odlučio da ga upravo njemu i posveti. Posle dugogodišnjeg mukotrpnog truda, Firdusi je 1010. godine posvetio gaznavidskom sultanu svoje poetsko remek-delo – ovekovečenu Šahnamu.

Svoj ep Šahnama ili Knjiga kraljeva pesnik je pisao 30 godina. Delo ima oko 60.000 distiha. Na ovaj broj je najverovatnije, aludirao i Firdusi kada je naveo da su distihoni u Šahnami prebrojani u šest bivara (bivar = deset hiljada):

...Onom ostavih ovaj spis za uspomenu,

što mu u šest bivara distihoni zbrojani bejahu.

Rima u Šahnami je u jedanaestercu. Šahnama je doneta u poznatoj persijskoj poetskoj formi – mesneviji, koja je izuzetno prikladna za stihovanje priča. Šahnama spada u najveći ep u svetskoj književnosti koji je spevao jedan čovek. Šahnama obuhvata sve događaje iz persijskog mitskog, legendarnog i istorijskog doba od nastanka sveta do propasti dinastije Samanida i arapskog osvajanja Persije, sa mnogim lirskim digresijama. U osnovi epa nalazi se pesnikova koncepcija o večnoj borbi svetlosti i mraka, koje personifikuju Persijanci i Turanci (Turci). Interesantno je da ne postoji glavni protagonist dela, već je to sam persijski narod u svojoj vekovnoj borbi za slobodu, pa otud ne postoji ni jedinstvo radnje dela, već jedinstvo političke ideje. Jedan od najpoznatijih dela iz Šahname jeste "Priča o Rustemu i Suhrabu", sukobu oca i sina koji je kao takav preveden i na srpski jezik od strane orijentaliste Fehima Bajraktarevića.

Firdusijev jezik u Šahnami je, u potpunosti, književni. Okoristio se tehnikom "pripajanja pravila" i uspeo da, usred muzikalne strukture Šahname, kako u domenu glasova, tako i na razini reči i sintakse, dovede do vrhunca ono lingvističko markiranje i da ga uzvisi do te mere da, u nekim epskim stihovima, sami glasovi budu prožeti moći da nametnu slike. Nipošto se ne može olako preći ni preko uporedbi prizivanih u Šahnami, te drugih književnih struktura, koje, svaka na poseban način, traže duboka promišljanja. Svakako, Firdusijev stil je vrhunski epski stil i kao takav, u persijskoj epici neće imati premca.

Biografija

Porodica

Firdusi je rođen u porodici zemljoposednika u blizini Tusa koji se nalazi u današnjoj provinciji Horasan Razavi u severoistočnom Iranu, tada deo Samanidskog carstva. Malo se danas zna o Firdusijevoj mladosti. Zna se da je pesnik imao ženu, verovatno pismenu koja je došla iz iste klase kao i on, imao je sina koji je umro u 37. godini i čiju je smrt oplakao u delu svoga najpoznatijeg dela Šahname. On kazuje:

Mladiću kad bi godina trideset i sedam,

ne prožive na svetu po želji – ode.

Pozadina

Firdusi je pripadao klasi aristokrata koji su posedovali zemlju koju su obrađivali još tokom poslednje preislamske dinastije koja je vladala Iranom odolevajući arapskim osvajanjima u 7. veku. Ova klasa bila je patriotski nastrojena budući da je ime klase često korišćeno kao sinonim za "Iranca" (čak i u Šahnami) a čiji su neformalni zadaci bili da prenose kulturnu istoriju Irana prepričavajući legendarne priče o starim kraljevima.

Arapska osvajanja u 7. veku došla su do Irana donevši umesto zoroastrizma, islam kao novu religiju podneblja. Iranci su prihvatili novu religiju, ali i vladavinu arapskog kalifata čime je stara iranska dinastija, oslabila. Firdusi je odrastao u Tusu, mestu pod kontrolom jedne od tih dinastija, Samanida koji su tvrdili da njihovo poreklo vodi od jednog samanidskog generala Bahrama Čobina (čiju je priču Firdusi ispevao u jednoj od delova Šahname). Samanidska imućnija klasa je koristila persijski jezik u zvaničnoj upotrebi naspram arapskog pa je interes da istorija bude zapisana na tom jeziku bila zbog toga veća. Abu Mansur Muhamed, guverner Tusa, naredio je svom ministru Abu Mansur Mamariju da pozove nekoliko lokalnih učenjaka kako bi sakupili i napisali delo Šahnamu, koja će biti gotova tek 1010. godine. Iako kopija početnog dela nije sačuvana, danas se zna da je Firdusi ovo delo koristio kao polaznu tačku za svoju Šahnamu koju je pisao sledećih 30 godina. Samanidski vladari su bili veliki pokrovitelji pesnika poput Rudakija i Dakikija a Firdusi je samo nastavio njihovim koracima.

Nije poznato koje je obrazovanje stekao Firdusi jer u Šahnami nije moguće odrediti da li je znao arapski ili drugi jezik. U svom delu ipak ima par arapskih reči ali se smatra da to može biti namerna strategija kojom je pisac podlegao u pisanju.

Život pesnika

Prema citiranim rečima autora Čahar makalea, Nezamija Aruzija, Firdusi potiče iz sela Baža u Tabarenu, koji je pripadao provinciji Tus i nalazio se između Tusa i Nišapura. Nije zabeležen tačan datum njegova rođenja, premda se verovatno radi o 940. ili 941. godini, zato što je on, kada je sultan Mahmud od Gazne bio krunisan 997., imao pedeset i osam (lunarnih) godina:

Onda kad mi bi godina pedeset i osam

mlad bejah, al' prođe i to baš ko mladost.

On još jednom, završavajući svoju Šahnamu, objašnjava:

Kad godine dođoše u sedamdeset jednu

tad pod ovom pesmom zaokružen bi svod.

Ovo znači da je Firdusi imao sedamdeset i jednu (lunarnu) godinu onda kada je, 1010, priveo kraju Šahnamu, što će potvrditi da je on rođen 940. ili 941. godine. Noldke (Noldeke), pak, tvrdi da je godina njegovog rođenja 934. ili 935, što prihvata i Foruzanfar kao verovatno tačan datum.

Po Nezamiju Aruziju, on je uživao u svom rodnom mestu potpunu velikodostojnost, ne osećajući potrebu za bilo kim. Sam Firdusi se podseća na to doba u Šahnami:

Čuj me o Podizatelju golemoga Svoda,

što me držiš, u starosti, siromašnim.

Dok mlad bejah, visoko me ponese,

a starog me ostavi da ponižen budem.

Firdusi je izgubio sav svoj kapital i imetak za onih trideset godina u toku kojih se posvetio sastavljanju Šahname; sada je on samo jedan siromašni starac:

Umesto uzde, štap mi godine dadoše,

rasturi mi se imetak, vrati mi se stari hal...

Dva uha mi i dve noge gazela odnese,

oskudica i one godine, onda, jačaše.

Grob

Firdusijev grob

Firdusi je sahranjen u sopstvenoj bašti zato što je sahrana na lokalnom groblju u Tusu bila zabranjena od strane sveštenog lica. Gaznavidski guverner Horasana napravio je mauzolej iznad groba. Firdusijev mauzolej potpuno je rekonstruisan između 1928. godine i 1934. godine od strane "Društva za zaštitu nacionalne baštine Irana", a pod naredbom šaha Reze Pahlavija jer je bio u jednom trenutku propao. Danas je ovo mesto pretvoreno u narodni spomenik gde se okupljaju poštovaoci njegovog dela.

Literatura

• Dabashi, Hamid (2012). The World of Persian Literary Humanism. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-06759-2. 
• Dahlén, Ashk (2016), „Literary Interest in Zoroastrianism in Tenth-Century Iran: The Case of Daqiqi's Account of Goshtāsp and Zarathustra in the Shāhnāmeh”, Ur.: Williams, Alan; Stewart, Sarah, The Zoroastrian Flame: Exploring Religion, History and Tradition, I.B. Tauris, ISBN 9780857728869 
• Ferdowski, Abolqasem (2006). Shahnameh: The Persian Book of Kings. Prevod: Davis, Dick. Penguin. ISBN 978-0-670-03485-7. 
• Frye, R. N., ur. (1975). The Cambridge History of Iran. 4. 
• Kia, Mehrdad (2016). The Persian Empire: A Historical Encyclopedia [2 volumes]: A Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 9781610693912. 
• Huart, Cl.; Massé, H. (1971). „Firdawsī”. Ur.: Lewis, B.; Ménage, V. L.; Pellat, Ch.; Schacht, J. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume III: H–Iram. Leiden: E. J. Brill. OCLC 495469525. 
• Khaleghi-Motlagh, Djalal (1999). „Ferdowsī, Abu’l-Qāsem i. Life”. Ur.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica, Volume IX/5: Fauna III–Festivals VIII. London and New York: Routledge & Kegan Paul. ISBN 978-0-933273-33-7. 
• Rosenberg, Donna (1997). Folklore, Myths, and Legends: A World Perspective. McGraw Hill Professional. ISBN 978-0-8442-5780-8. 
• Ghani, Cyrus (2000). Iran and the Rise of Reza Shah: From Qajar Collapse to Pahlavi Power. Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-86064-629-4. 
• Aghaee, Shirzad (1993). Nam-e kasan va ja'i-ha dar Shahnameh-ye Ferdousi (Personalities and Places in the Shahnameh of Ferdousi. Nyköping, Sweden. ISBN 91-630-1959-0. 
• Aghaee, Shirzad (1997). Imazh-ha-ye mehr va mah dar Shahnameh-ye Ferdousi (Sun and Moon in the Shahnameh of Ferdousi. Spånga, Sweden. ISBN 91-630-5369-1. 
• Browne, E. G. (1998). A Literary History of Persia. Psychology Press. ISBN 978-0-7007-0406-4. 
• Chopra, R. M. (2014). Great Poets of Classical Persian. Kolkata: Sparrow. ISBN 978-81-89140-75-5. 
• Mackey, Sandra; Harrop, W. Scott (2008). The Iranians: Persia, Islam and the soul of a nation. University of Michigan. ISBN 978-0-525-94005-0. 
• Rypka, Jan (1968). History of Iranian Literature. Reidel. ISBN 90-277-0143-1. OCLC 460598. 
• Shahbāzī, ʻA Shāpūr (1991). Ferdowsī: A Critical Biography. Harvard University, Center for Middle Eastern Studies. ISBN 978-0-939214-83-9. 
• Sharma, Sunil; Waghmar, Burzine K., ur. (2016). Firdawsii Millennium Indicum: Proceedings of the Shahnama Millenary Seminar, the KR Cama Oriental Institute, Mumbai, 8–9 January, 2011. KR Cama Oriental Institute. str. 7—18. ISBN 978-93-81324-10-3. 
• Wiesehöfer, Josef (2001). Ancient Persia: From 550 BC to 650 AD. I.B.Tauris. ISBN 978-1-4175-2077-0. 

Spoljašnje veze

• Firdawsi na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Firdusi na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Firdusi na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Khosrow Nāghed, In the Workshop of Thought and Imagination of the Master of Tūs (Dar Kargāh-e Andisheh va Khiāl-e Ostād-e Tūs) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. septembar 2013), in Persian, Radio Zamāneh, 5 August 2008.
• Ferdowsi: Poems Ferdowsi's poems in English
• Iraj Bashiri, The Shahname of Firdowsi
• Ferdowsi Museum photos
• Ferdowsi Tomb photos
• A king's book of kings: the Shah-nameh of Shah Tahmasp, an exhibition catalog from The Metropolitan Museum of Art (fully available online as PDF)
• Ferdowsi Quotes Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. april 2015)