Fitonutrijenti
Fitonutrijenti ili fitohemikalije su na osnovu naučnih istraživanja na hiljade novootkrivenih supstanci u namirnicama biljnog porekla, koje pomažu u zaštiti biljaka od mikroorganizama, gljivica, buba i drugih pretnji. Uneti u organizam čoveka ishranom oni doprinose njegovom boljem zdravlju. Naime ishranom namirnicama biljnog porekla, čovek zapravo u svoj organizam unosi i ove zaštitne materije koje imaju višestruku značajnu ulogu u prevenciji razvoja različitih bolesti. Dugo vremena zdravstveno povoljno delovanje namirnica biljnog porekla pripisivalo se brojnaim vitamina, mineralima i vlakanima, a danas se pripisuje i fitonutrijentima koje one u sebi sadrže u različitim količinama.
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Kao i sva druga bića u prirodi, i biljke su izložene štetnom zračenju, otrovima i zagađenju, a izloženost toksičnom delovanju uzrok je stvaranju slobodnih radikala u njihovim ćelijama. Slobodni radikali mogu se vezati za belančevine, ćelijske membrane i DNK i tako ih uništiti ih. Kako su biljke statične i ne mogu se skloniti od štetnih delovanja, priroda ih je opremila zaštitnim materijama - fitonutrijentima.
Fitonutritrijenti voća i povrća su supstance koje nastaju u procesu metabolizma biljaka, i sa tehnološkog aspekta su značajne u oblasti prehrambenog inženjerstva i prehrambene tehnologije, kao i u oblasti farmacije i medicine. Većina fitonutritijenata su antioksidansi. Tehnološki aspekt ovih supstanci obuhvata hemiju, poznavanje svojstava tokom procesa prerade i poznavanje biohemijskih mehanizama tokom degradacije.
Fitonutrijenti nisu neophodni za održavanje čovekovog života, za razliku od vitamina i minerala koje sadrži biljna hrana. Ali kada jedete ili pijete fitonutrijente, oni mogu pomoći u sprečavanju bolesti i održavanju pravilnog rada čovekoovog tela. Više od 25.000 fitonutrijenata nalazi se u biljnoj hrani, među kojima su nalazi sledećih šest važnih fitonutrijenati koji su potencijalno važćni za zdravstvene efekte:
Konzumiranjem biljaka bogatih fitonutrijentima, a svaka biljka ih sadrži na hiljade, čovek kroz ishranu sebi obezbeđuje i određenu vrstu zaštite. U zadnjih nekoliko decenija prepoznato je nekoliko stotina fitonutrijenata za koje se permanentno istražuje njihovo pozitivno dejstvo na čovekovo zdravlje.
Imajući u vidu napred navedeno poslednjih godina, tržište funkcionalne hrane i dijetetskih suplemenata zasnovanih na fitonutritijenatima voća i povrća su supstance koje nastaju u procesu metabolizma biljaka. Fitohemikalije sa tehnološkog aspekta su značajne u oblasti prehrambenog inženjerstva i prehrambene tehnologije, kao i u oblasti farmacije i medicine. Većina fitokemikalija su antioksidansi. Tehnološki aspekt fitohemikalija obuhvata hemiju, poznavanje svojstava tokom procesa prerade i poznavanje biohemijskih mehanizama tokom degradacije.
.jpg)
Poslednjih godina, tržište funkcionalne hrane i dijetetskih suplemenata zasnovanih na fitonutritijenatima brzo je raslo. Stoga, istraživanje mehanizama fitokemijske ekstrakcije postaje oblast proučavanja i za prehrambene i za hemijske i farmaceutske inženjere.
Sa stanovišta farmacije i medicine, samo u poslednjih 10 do 20 godina izolovane su brojne supstance sa zaštitnim dejstvom u namirnicama biljnog porekla koje se nazivaju „sekundarne biljne supstance“. Stoga, istraživanje mehanizama fitohemijske ekstrakcije postaje oblast proučavanja i za prehrambene i za hemijske i farmaceutske inženjere. Međutim, prema nekim studijama, primena sintetičkih karotenoida može da izazova povećanu opasnost od raka pluća kod pušača koji su uzimali te dodatke ishrani, pa u upotrebi sintetičkih fitonutrijenata treba biti obazriv.
Karotenoidi[uredi | uredi izvor]
Najrasprostranjenija i najpoznatija vrsta fitonutrijenti su karotenoidi. Oni namirnicama, kao što su šargarepa i paradajz, daju narandžastu, crvenu, ljubičastu i ružičastu boju. U ovu najrasprostranjeniju grupu fitonutrijenata spadaju:[1]
Najviše karotenoida ima u slatkom krompiru, spanaću, kelju, šargarepi, blitvi, tikvi, zelenoj salati, dinji, paprici, brokulama, paradajzu, grašku, grejpu, boraniji, lubenici i kajsijama.[1]
- Alfa-karoten, beta-karoten i beta-kriptoksantin
Naše telo može pretvoriti sve ove karotenoide do vitamina A . Ovaj vitamin pomaže u pravilnom funkcionisanju imunološkog sistema i neophodan je za zdravlje očiju . Žuta i narandžasta hrana poput bundeve i šargarepe su dobri izvori alfa i beta-karotena i beta-kriptoksantin (koji se nalazi i u slatkoj crvenoj paprici).
- Lutein i zeaksantin
Lutein i zeaksantin posebno su aktivni u oku: štite mrežnjaču i zenice od oksidativnog oštećenja, pa samim tim i od nastajanja katarakte i makularne degeneracije koja nastaje tokom procesa starenja.[1]
Dobri izvori ovih fitonutrijenata su zelene biljke kao što su: spanać, kelj, nar.[1]
- Likopen
Likopen je posebno važan u zaštiti membranskih masti od oksidacije, što se povezuje sa unosom likopena koji utiče na manju opasnost od kardiovaskularnih bolesti i raka prostate. Za likopen se takođe veruje da je važan u prevenciji bolesti srca jer utiće na sprečavanje ili umanjenje štetnog delovanje slobodnih radikala na LDL holesterol. Naime pre nego što se holesterol nataloži u obliku naslaga koje sklerotizuju i sužavaju arterije, on mora da oksidiše, a za to su zaduženi slobodni radikali. Svojim snažnim antioksidativnim delovanjem likopen može da spreči oksidaciju LDL holesterola. Ishrana namirnicama bogatim likopenom (paprika, paradajz, lubenica) povezana je sa smanjenom opasnošću od raka prostate. Nedavna istraživanja takođe ukazuju na to da likopen može da poveća broj spermatozoida kod neplodnih muškaraca.
Iako se preporučuje uzimanje karotenoidnih namirnica samo svežih, u slučaju upotrebe onih sa likopenom preporučuje se termički obrađenih. Na primer, likopen naše telo lakše koristi iz kuvanog, pasterizovanog i konzervisanog paradajza. Dostupnost karotenoida iz mrkve i spanaća takođe se povećava kuvanjem na pari. Dugim kuhanjem drastično opada količina karotenoida u namirnicama. Kuvanjem se iz svežeg spanaća može ukloniti 50% flavonoida, a iz luka 30%.
Kako su za apsorpciju karotenoida potrebne masti, povrće treba jesti uvek sa salatnim masnim prelivom.
Namirnice bogate flavonoidima često su bogate i vitaminom C, što je od posebnog značaja jer za mnoge funkcije vitamina C potrebno je prisutnost flavonoida. Oni u kombinaciji podstiču međusobno antioksidativno dejstvo.
Elaginska kiselina[uredi | uredi izvor]
Elaginska kiselina se nalazi u brojnim bobicama i drugim biljnim namirnicama, a posebno u:[2]
Elaginska kiselina može pomoći u zaštiti čovekovog organizma od raka na nekoliko različitih načina:
- usporavanjem rasta ćelija raka,
- neutralizacijom hemikalije koje izazivaju rak .
Međutim kako su studije o ovoj kiseline uglavnom rađene u laboratoriji, njena korist za ljudsko zdravlje je nedovoljno poznata.[2]
Flavonoidi[uredi | uredi izvor]
Flavonoidi (bioflavonoidi) (od lat. flavus sa značenjem žuto) su klasa biljnih sekundarnih metabolita. Flavonoidi su se originalno nazivali vitamin P, verovatno zbog uticaja koje imaju na permeabilnost vaskularnih kapilara, ali se u današnje vreme ovaj termin retko koristi.[3]
Postoji veliki broj bioflavonoida. Do sada je identifikovano preko 800 različitih bioflavonoida, a najpoznatiji su kvercetin, antocijanini, katehini, rutin, hesperidin i dr. [4] Mnogi od njih su zapravo pigmenti u voću i povrću. Postoje brojni naučni podaci o njihovom blagotvornom učinku na organizam, mada istraživanja koje bi dala neoborive dokaze za te tvrdnje još uvek nedostaju.
- Uloge u organizmu
Neki naučnici bioflavonoide nazivaju C-kompleksom pošto se često nalaze zajedno sa vitaminom C. Mnoga istraživanja o bioflavonoidima govore o njihovim mogućim ulogama u organizmu. Za sada je dosta pouzdano dokazano da bioflavonoidi mogu pozitivno da utiču na oštećenu funkciju kapilara i vena. Brojne studije su pokazale da bi bioflavonoidi imaju antitrombotska svojstva. Pokazano je i da su brojni bioflavonoidi moćni antioksidansi, tj. da sprečavaju oštećenje ćelija koje uzrokuju slobodni radikali, nusprodukti oksidativnog metabolizma. Neki bioflavonoidi se koriste u prehrambenoj industriji kao dodaci hrani radi sprečavanja oksidacije masti, ali i za povećanje hranljive i biološke vrednosti takve hrane.
S druge strane, sve se više istražuje uloga bioflavonoida u metabolizmu i funkciji askorbinske kiseline ili vitamina C u organizmu. Za sada nema pouzdanog dokaza, ali se veruje da vitamin C i bioflavonoidi zajednički doprinose pozitivnim učincima na imunskog sistema. Postoje i istraživanja koja indiciraju pozitivan učinak bioflavonoida na prevenciju srčanih bolesti, raka, pa i na antiinfektivna svojstva nekih bioflavonoida.
Jedna mala studija je pokazala da pojedinačno korišteni vitamin C i flavonoid iz agruma, hesperidin, nemaju nikakvo dejstvo na simptome menopauze. Zajedno su, međutim, uklonili "valunge" kod većine od 94 žena koje su sudelovale u ispitivanju.[5]
Pošto se bioflavonoidi ne smatraju vitaminima niti neophodnim materijama za sada ne postoji preporučena dnevna doza unosa bioflavonoida, ali brojni naučnici veruju da ishrana s puno bioflavonoida iz voća i povrća može da spreči razvoj srčanih bolesti i mnogih tumora.
Neki flavonoidi deluju i antimikrobno. Miricetin, kojeg najviše ima u brusnicama i borovnicama, zaustavlja rast određenih sojeva stafilokoka.
Fitoestrogeni[uredi | uredi izvor]
Fitoestrogeni su ksenoestrogeni biljnog porekla koje ne proizvodi endokrini sistem čoveka, već se konzumiraju kroz ishranu. Oni predstavljaju raznovrsnu grupu prirodnih nesteroidnih jedinjenja prisutnih u biljkama, koja zbog svoje strukturne sličnosti sa estradiolom (17-β-estradiol), imaju potencijal da indukuju estrogen i/ili antiestrogene efekte, aktiviranjem i blokiranjem mesta u receptorima za estrogen.[6]
Prema jednoj studiji fitoestrogena u zapadnjačkoj ishrani, hrana sa najvećim relativnim sadržajem fitoestrogena bila je:[6]
- soja i proizvodi od soje
- susam
- pšenica
- ovas
- ječam
- sočivo
- crvena detelina
- orasi
- mahunarke
- seme lana (lan)
- piskavica (sadrži diosgenin, ali se takođe koristi za pravljenje Testofena, jedinjenja koje uzimaju muškarci za povećanje testosterona).
- zob
- pasulj
- pirinač
- jabuke
- šargarepa
- šipak
- pšenične klice
- pirinčane mekinje
- kuduz
- kafa
- koren sladića
- nana
- ginseng
- hmelj
- komorač
- anis
- spanać
Najveće koncentracije izoflavona nalaze se u soji i proizvodima od soje, a zatim u mahunarkama, dok su lignani primarni izvor fitoestrogena koji se nalaze u orašastim plodovima i uljaricama (npr. lan), a takođe se nalaze u žitaricama, mahunarkama, voću i povrću.[7]
Sadržaj fitoestrogena varira u različitim namirnicama i može značajno da varira unutar iste grupe namirnica (npr. sojina pića, tofu) u zavisnosti od mehanizama obrade i vrste korišćene soje. Mahunarke (posebno soja), žitarice od celog zrna i neka semena imaju visok sadržaj fitoestrogena.
Veća grupa fitonutrijenata koji su iz grupe izoflavona (bitni su za zdravlje žene!) na primer iz soje, crvene deteline i raži mogu da štite od hormonski zavisnih vrsta raka (npr. raka dojke).[8]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „Carotenoids U: What Are Phytonutrients? Types and Food Sources”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-07.
- ^ a b „Ellagic Acid U: What Are Phytonutrients? Types and Food Sources”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-07.
- ^ Mobh, Shiro (1938). „Research for Vitamin P”. The Journal of Biochemistry.
- ^ Flavonoids (isoflavonoids and neoflavonoids)., IUPAC Compendium of Chemical Terminology
- ^ Lancet, 1993; 341: 454-57.
- ^ a b Yildiz, Fatih (2005). Phytoestrogens in Functional Foods. Taylor & Francis. str. 3—5, 210—211. ISBN 978-1-57444-508-4.
- ^ Thompson, Lilian U.; Boucher, Beatrice A.; Liu, Zhen; Cotterchio, Michelle; Kreiger, Nancy (2006). „Phytoestrogen Content of Foods Consumed in Canada, Including Isoflavones, Lignans, and Coumestan”. Nutrition and Cancer. 54 (2): 184—201. PMID 16898863. S2CID 60328. doi:10.1207/s15327914nc5402_5.
- ^ Theresa L. Crenshaw and James P. Goldberg: Sexual Pharmacology.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
