Fobos

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili boga iz grčke mitologije, pogledajte članak Fob (mitologija).
Fobos

Fobos slikan sondom Orbitalni istraživač Marsa
Fobos slikan sondom Orbitalni istraživač Marsa

Otkriće
Otkrio Asaf Hol
Datum otkrića 18. avgust 1877.
Karakteristike orbite
Srednji poluprečnik orbite 9.376[1] km
Periapsis 9.234 km
Apoapsis 9.518 km
Ekcentricitet 0,0151
Period revolucije 0,3189 dana
Period rotacije 7,65384 h
Nagib 1,075°
Fizičke karakteristike
Srednji poluprečnik 11,1 km
Površina 6.100 km²
Masa 1,0659 x 1016 kg
Zapremina 5.729 km³
Gustina 1,872 g/cm³
Gravitacija 0,0057 m/s²
Magnituda 11,3[2]
Albedo 0,071±0,012[3]
Senka Fobosa prelazi preko Sunca
Krater Stikni

Fobos (grčki: Φόβος) veći je od dva Marsova satelita. Otkrio ga je američki astronom Asaf Hol 18. avgusta 1877. godine, koji je otkrio i drugi Marsov mesec – Dejmos. Oba satelita su dobila ime po pratiocima boga Aresa (Marsa) – Fobosu (Φόβος-strah) i Deimosu (Δείμος-užas).

Mali i nepravilnog oblika, Fobos se nalazi na orbiti od oko 9.377 km od centra Marsa, što je bliže matičnoj planeti nego kod bilo kojeg drugog meseca. Ovaj je satelit jedno od najmanje reflektirajućih tela u Solarnom sistemu, a na njegovoj se površini nalazi veliki udarni krater Stikni. Orbita mu je toliko blizu Marsa da se Fobos okreće oko planete brže nego što Mars rotira. Posmatrajući s Marsa, izgledalo bi da izlazi na zapadu, kreće se brzo preko neba (oko 4 h i 15 min, ili manje), te zalazi na istoku. Zbog kratkog orbitalnog perioda i plimnih delovanja ovaj će satelit u budućnosti pasti na Mars ili se raspasti u planetarni prsten.

Otkriće[uredi | uredi izvor]

Fobos je otkrio astronom Asaf Hol 18. avgusta 1877, posmatrajući iz Mornaričke opservatorije SAD u Vašingtonu.[4][5][6] Hol je otkrio i Dejmos, Marsov drugi mesec. Nazive je predložio Henri Mejdan (1838–1901), doktor nauka na Itonu, zasnivajući svoj predlog na 15. pevanju Ilijade, u kojem Ares poziva Užasa (Dejmos) i Straha (Fobos).[7][8]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Pretpostavlja se da je Fobos (kao i Deimos) poreklom asteroid, najverovatnije, iz pojasa asteroida. S obzirom na malu prosečnu gustinu koja ukazuje da nije sastavljen od punog kamena, već mešavine kamena i leda, na bogatstvo ugljenikom, kao i na nizak albedo, Fobos najviše podseća na asteroide tipa D. Međutim, postoje mišljenja da je ranije u Marsovom sistemu bilo više objekata veličine Fobosa i Deimosa, koji nisu poreklom asteroidi, već su nastali sudarom Marsa sa većim planetezimalom.

Fizičke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Po svojim dimenzijama 27 × 21,6 × 18,8 km i masom od 1,08 × 1016kg Fobos spada u najmanje satelite Sunčevog sistema.[1] Nije sfernog, već izrazito nepravilnog oblika što je odlika asteroida. Zbog njegovog oblika gravitacija na njegovoj površini varira i do 210% razlike; plimne sile koje uzrokuje Mars dupliraju ove razlike (do oko 450%) zbog toga što uzrokuju više od polovine ukupne gravitacije satelita. Izrazito je tamno telo (albedo je 7%). Najnovije fotografije pokazuju da je površina prekrivena oko metar visokim slojem fine prašine slične regolitu na našem Mesecu. Infracrvena snimanja Fobosa pokazuju velike razlike u temperaturi između dnevne i noćne strane satelita, a to brzo grejanje i hlađenje rezultat je postojanja debelog sloja prašine.

Ovaj je satelit jedno od najmanje reflektirajućih tela u Solarnom sistemu. Spektroskopski se čini sličnim asteroidima D-tipa[9] i očigledno je sačinjen od materijala sličnog ugljičnom hondritu.[10] Gustina mu je premala da bi bio od čvrste stene, a poznato je i da je znatno porozan.[11][12][13] Ova saznanja sugerišu da bi Fobos mogao imati znatne rezerve leda. Spektralna posmatranja ukazuju da površinskom sloju regolita nedostaje hidratacija[14][15], ali se ne isključuje postojanje leda ispod regolita.[16]

Još je davno predviđeno postojanje prstenova od fine prašine kao proizvoda Fobosa i Dejmosa, međutim, posmatranja još nisu uspela da dokažu njihovo postojanje.[17] Skorašnje slike Marsovog globalnog geometara ukazuju na to da je Fobos pokriven slojem sitnozrnog regolita, u debljini od najmanje 100 m; nagađa se da je navedeni sloj nastao udarcem drugih tela u Fobos, ali nije jasno kako je materijal ostao zadržan na telu koje gotovo da nema gravitacije.[18]

Satelit je izrovan kraterima.[19] Najznačajnija površinska struktura jeste krater Stikni, imenovan po supruzi Asafa Hola, Anđelini Stikni Hol. Kao i kod kratera Heršel na Mimasu, udarac koji je stvorio Stikni gotovo je prepolovio Fobos.[20] Mnogi kanali i tragovi prekrivaju čudno oblikovanu površinu. Kanali su obično duboki do 30 m, široki 100 do 200 m, te dugi do 20 km. Pretpostavlja se da su nastali kad i krater Stikni. Analiza rezultata letelice Mars ekspres, međutim, otkriva da ovi žlebovi nisu radijalni u odnosu na Stikni, već su usmereni na vodeći vrh Fobosa (tačka koja nije daleko od Stiknija). Pretpostavke nekih istraživača ukazuju da su ovi kanali mogli biti stvoreni materijalima izbačenim s Marsove površine udarima meteorita koji su pogađali Fobos. Kanali su tada oblikovani kao lanci kratera koji su isčezavali kako se oblikovao najviši vrh Fobosa. Bili su grupisani u 12 ili više starosnih kategorija, ukazujući na najmanje 12 udara nebeskih tela na površinu Marsa.

Za jedinstveni meteorit Kajdun smatra se da je bio deo Fobosa, ali je ovo teško potvrditi s obzirom na to da je poznato malo detalja o sastavu meseca.[21][22]

Imenovane geološke strukture[uredi | uredi izvor]

Slika u lažnim bojama kratera Stikni, snimljeno sa Marsovog izviđačkog orbitera.
Neki od imenovanih kratera na Fobosu: C = Klastril; D = Dranlo; F = Flimnap; L = Limtok; R = Reldresal; S = Stikni; Sk = Skajreš. Grildrig je na horizontu ispod Skajreša i Flimnapa.

Geološke strukture na Fobosu imenovane su po astronomima koji su istraživali Fobos, te po imenima ljudi i mesta iz Sviftovih Guliverovih putovanja.[23] Jedini imenovani greben na Fobosu jeste Kepler Dorsum, imenovan po astronomu Johanu Kepleru. Ispod je nekoliko imenovanih kratera.[24]

Krater Imenovan po Koordinate
Klastril lik iz Guliverovih putovanja 60 °C - 91°Z
Dare Hajnrih Dare, astronom 39°J - 179°Z
Dranlo lik iz Guliverovih putovanja 36,5 °C - 92°Z
Flimnap lik iz Guliverovih putovanja 60 °C - 350°Z
Grildrig lik iz Guliverovih putovanja 81 °C - 195°Z
Guliver glavni lik iz Guliverovih putovanja 62 °C - 163°Z
Hol Asaf Hol, otkrio Fobos 80°J - 210°Z
Limtols lik iz Guliverovih putovanja 11°J - 54°Z
Reldresal lik iz Guliverovih putovanja 41 °C - 39°Z
Roš Eduard Roš, astronom 53 °C - 183°Z
Šarples Bevan Šarples, astronom 27,5°J - 154°Z
Skajreš lik iz Guliverovih putovanja 52,5 °C - 320°Z
Stikni Anđelin Stikni, supruga Asafa Hola 1 °C - 49°Z
Tod Dejvid Pek Tod, astronom 9°J - 153°Z
Vendel Oliver Vendel, astronom 1°J - 132°Z

Orbita[uredi | uredi izvor]

Fobos kruži oko Marsa orbitom ispod sinhrone. Potrebno mu je svega 7 sati i 39,2 minuta da obiđe oko planete, dok Marsova rotacija traje 24 sata 39 minuta i 35,244 sekunde. Zbog toga, sa aspekta posmatrača na Marsu, Fobos izlazi na zapadu i zalazi na istoku i to dva puta dnevno (svakih 11 sati i 6 minuta). Prosečna orbitalna brzina je 2,138 km/s. Fobos je najbliži matičnoj planeti od svih satelita u Sunčevom sistemu. Njegova putanja je udaljena od Marsa svega 5.989 km. Upravo ove činjenice određuju konačnu sudbinu Fobosa. Pod snažnim uticajem Marsove gravitacije, satelit se približava planeti oko 1,8 cm godišnje (2 metra svakih 100 godina), zbog čega se sve brže kreće. Procenjuje se da je Fobos potrošio većinu svog životnog veka, i da će za 30 – 50 miliona godina ili pasti na matičnu planetu ili se pretvoriti u prsten, na isti način na koji su nastali i Saturnovi prstenovi.[25][26]

Reljef[uredi | uredi izvor]

Najuočljiviji je krater Stikni prečnika 10 km iz kojeg se šire lanci malih kratera koji se ponovo spajaju na suprotnoj strani satelita. Smatra se da su manji krateri nastali od krhotina udara koji je stvorio krater Stikni. Najdublji su oko kratera Stikni (90 m) i širine do 700 m, dok su ostali lanci kratera dubine 10-20 m i širine 100-200 m. Udarac koji je pretrpeo Fobos skoro da je razbio satelit.

Atmosfera[uredi | uredi izvor]

Fobos nema atmosferu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Mars: Moons: Phobos”. NASA Solar System Exploration. 30. 9. 2003. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 2. 12. 2013. 
  2. ^ „Mars' Moons”. 
  3. ^ „Planetary Satellite Physical Parameters”. JPL (Solar System Dynamics). 13. 7. 2006. Pristupljeno 29. 1. 2008. 
  4. ^ „Notes: The Satellites of Mars”. The Observatory. 1 (6): 181—185. 20. 9. 1877. Bibcode:1877Obs.....1..181. Pristupljeno 4. 2. 2009. 
  5. ^ Hall, A. (17. 10. 1877). „Observations of the Satellites of Mars”. 91 (2161). Astronomische Nachrichten: 11/12—13/14. Pristupljeno 4. 2. 2009. 
  6. ^ Morley, T. A. (1. 2. 1989). „A Catalogue of Ground-Based Astrometric Observations of the Martian Satellites, 1877-1982”. Astronomy and Astrophysics Supplement Series (ISSN 0365-0138). 77 (2): 209—226.  Spoljašnja veza u |journal= (pomoć) (Table II, p. 220: first observation of Phobos on August 18, 1877.38498)
  7. ^ Madan, H. G. (4. 10. 1877). „Letters to the Editor: The Satellites of Mars”. Nature. Macmillan Journals ltd. 16 (414): 475. Bibcode:1877Natur..16R.475M. doi:10.1038/016475b0. 
  8. ^ Hall, A. (14. 3. 1878). „Names of the Satellites of Mars”. Astronomische Nachrichten. 92 (2187): 47—48. Bibcode:1878AN...92.47H Proverite vrednost parametra |bibcode= length (pomoć). doi:10.1002/asna.18780920304. 
  9. ^ „New Views of Martian Moons”. 
  10. ^ Lewis, J. S. (2004). Physics and Chemistry of the Solar System. Elsevier Academic Press. str. 425. ISBN 978-0-12-446744-6. 
  11. ^ „Porosity of Small Bodies and a Reassesment of Ida's Density”. Arhivirano iz originala 26. 9. 2007. g. Pristupljeno 6. 6. 2019. „When the error bars are taken into account, only one of these, Phobos, has a porosity below 0.2...” 
  12. ^ „Close Inspection for Phobos”. „It is light, with a density less than twice that of water, and orbits just 5989 km above the Martian surface.” 
  13. ^ W., Busch M.; et al. (2007). „Arecibo Radar Observations of Phobos and Deimos”. Icarus. 186 (2): 581—584. Bibcode:2007Icar..186..581B. doi:10.1016/j.icarus.2006.11.003. 
  14. ^ L., Murchie S.; Erard, S.; Langevin, Y.; Britt, D. T.; Bibring, J. P.; Mustard, J. F. (1991). „Disk-resolved Spectral Reflectance Properties of Phobos from 0.3-3.2 microns: Preliminary Integrated Results from PhobosH 2”. Abstracts of the Lunar and Planetary Science Conference. 22: 943. 
  15. ^ S., Rivkin A.; et al. (1. 3. 2002). „Near-Infrared Spectrophotometry of Phobos and Deimos”. Icarus. 156 (1): 64. Bibcode:2002Icar..156...64R. doi:10.1006/icar.2001.6767. 
  16. ^ Fanale, Fraser P., "Water regime of Phobos" (1991)
  17. ^ R., Showalter M.; Hamilton, D. P.; Nicholson, P. D. (2006). „A Deep Search for Martian Dust Rings and Inner Moons Using the Hubble Space Telescope” (PDF). Planetary and Space Science. 54 (9-10): 844—854. Bibcode:2006P&SS...54..844S. doi:10.1016/j.pss.2006.05.009. 
  18. ^ Britt, Robert Roy (13. 3. 2001). „Forgotten Moons: Phobos and Deimos Eat Mars' Dust”. space.com. Arhivirano iz originala 19. 6. 2001. g. Pristupljeno 12. 5. 2010. 
  19. ^ „Phobos”. Arhivirano iz originala 22. 04. 2009. g. Pristupljeno 06. 06. 2019. 
  20. ^ „Stickney Crater-Phobos”. „One of the most striking features of Phobos, aside from its irregular shape, is its giant crater Stickney. Because Phobos is only 28 by 20 kilometers (17 by 12 miles), the moon must have been nearly shattered from the force of the impact that caused the giant crater. Grooves that extend across the surface from Stickney appear to be surface fractures caused by the impact.” 
  21. ^ Ivanov, Andrei V. (1. 3. 2004). „Is the Kaidun Meteorite a Sample from Phobos?”. Solar System Research. 38 (2): 97—107. Bibcode:2004SoSyR..38...97I. doi:10.1023/B:SOLS.0000022821.22821.84. 
  22. ^ Andrei, Ivanov; Michael Zolensky (2003). „The Kaidun Meteorite: Where Did It Come From?” (PDF). Lunar and Planetary Science. 34. „The currently available data on the lithologic composition of the Kaidun meteorite– primarily the composition of the main portion of the meteorite, corresponding to CR2 carbonaceous chondrites and the presence of clasts of deeply differentiated rock – provide weighty support for considering the meteorite’s parent body to be a carbonaceous chondrite satellite of a large differentiated planet. The only possible candidates in the modern solar system are Phobos and Deimos, the moons of Mars.” 
  23. ^ Gazetteer of Planetary Nomenclature USGS Astrogeology Research Program, Categories
  24. ^ Gazetteer of Planetary Nomenclature USGS Astrogeology Research Program, Craters
  25. ^ „Mars’ Moon Phobos is Slowly Falling Apart” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. 10. 11. 2015. Pristupljeno 11. 11. 2015. „Marsov satelit Fobos se polako raspada” 
  26. ^ Redd, Nola Taylor (23. 11. 2015). „Mars May Become a Ringed Planet Someday” (na jeziku: (jezik: engleski)). Space.com. Pristupljeno 24. 11. 2015. „Mars će u budućnosti možda postati planeta sa prstenovima” 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фобос&oldid=27457922”