Ford

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za druge upotrebe, pogledajte Ford (višeznačna odrednica).
Ford
Ford Motor Company
Javna kompanija – otvoreno akcionarsko društvo
Delatnost Automobilska industrija
Osnovano 16. jun 1903.
Osnivači Henri Ford
Sedište Dirborn, SAD
Rukovodioci
Vilijam K. Ford
Mark Fields
Proizvodi Automobili i auto delovi
Prihod Rast 128,954 milijardi dolara (2010)[1]
Operativni prihod
Rast 7,149 milijardi dolara (2010)[1]
Profit Rast 6,561 milijardi dolara (2010)[1]
Ukupna aktiva Red Arrow Down.svg 165,693 milijardi dolara (2010)[1]
Ukupan kapital Rast -642 miliona dolara (2010)[1]
Broj zaposlenih
176.000 (2010)[2]
Veb-sajt ford.com

Ford (zvanično engl. Ford Motor Company) američki je multinacionalni proizvođač automobila, osnovao ga je Henri Ford u gradu Detroitu u saveznoj državi Mičigen 16. juna 1903. godine.

Ford je proizvodnju započeo Modelom A, pokretanim motorom s 8 konjskih snaga. Kompanija je uvela veliki preokret u masovnu proizvodnju automobila koristeći ideje Eli Vitnija o proizvodnoj traci i zamjenskim dijelovima, što je omogućilo jeftinije sklapanje automobila i veću pouzdanost. U ranim godinama kompanija je proizvodila male količine automobila u fabrici koja se nalazila u u Detroitu, a dvoje ili troje ljudi radilo je na automobilima ugrađujući dijelove naručene od drugih proizvođača.

1908. pojavio se poznati model T, a 1913. razvijena je tehnika potrebna za pokretnu proizvodnu traku, te je Ford proizvodio 50% svih automobila u Sjedinjenim Državama. Do pojave Forda, automobili su većinom bili zanatski ili maloserijski proizvod, te je njihova cijena bila izvan dosega mnogih.

Ford je 2015. godine bio drugi najveći proizvođač automobila u SAD iza Dženeral motorsa sa skoro 6,4 miliona jedinica, a peti u svetu iza Tojote, Folksvagen grupe, Hjundai-Kija grupe i Dženeral motorsa.[3]

Koncern je dioničko društvo od 1955. godine, a trenutačno ima sjedište u Dirbornu u saveznoj državi Mičigen. 18. oktobar 2003. tamo je proizvedeno ukupno 300 milionito Fordovo vozilo, a bio je to tamnocrveni Ford mustang u kabrioletskoj verziji.

Osim marke Ford, koncernu pripadaju i Linkoln i brazilski proizvođač terenskih automobila Troler. Nekada su Fordu pripadali i Aston Martin, Jaguar, Lend Rover, Volvo i Mazda. Fordove podružnice su bili Edsel, Kontinental, Merkjuri, Merkur, Meteor i FPV (Ford Performance Vehicles).

Istorija[uredi]

Ford model T

Preduzeće je počelo sa radom u maloj fabrici koja je bila adaptirana od vagona u Detroitu 16. juna 1903. godine. Imovina preduzeća sastojala se od alata, instrumenata, mašina, planova, specifikacija, nacrta, patenata, nekoliko modela i 28.000 dolara gotovine, koju su uložila dvanaestorica investitora.

Zajedno s Henrijem Fordom, prvi akcionari ove mlade korporacije bili su trgovac ugljem, njegov knjigovođa i bankar, dvojica braće koja su imala radionicu i izrađivala motore, stolar, dva advokata, službenik, vlasnik galanterijske radnje i čovek koji je gradio vetrenjače i pravio vazdušne pištolje.

Prvi automobil koji je bio ponuđen na prodaju opisan je kao najsavršeniji motor na tržištu i tako jednostavan da bi i petnaestogodišnjak mogao da upravlja njime. Prvi automobil prodat je dr E. Fenigu iz Čikaga, koji je automobil kupio mesec dana nakon osnivanja preduzeća, na ogromno zadovoljstvo zabrinutih akcionara koji su nervozno zagledali saldo koji se smanjio na 223 dolara. Sledećih pet godina mladi Henri Ford, prvo kao glavni inženjer a kasnije kao predsednik, usmeravao je sve razvojne i proizvodne programe, koji su 1905. godine bili premešteni iz iznajmljenih prostorija na Mak Aveniji u Detroitu u mnogo veću zgradu u ulici Piket i Bobijen.

Ukupno 1,700 automobila, ranih modela A, izašlo je iz stare fabrike tokom prvih 15 meseci rada. Između 1903. i 1908. godine Henri Ford i njegovi inženjeri grozničavo su prošli kroz 19 slova abecede od modela A do modela S. Neki od tih automobila bili su eksperimentalni i nikad nisu izašli u javnost. Neki su imali dva cilindra, neki četiri, a jedan je imao šest; neki su imali pogon preko lanca, a neki preko vratila, a u dva motor je bio smešten ispod vozačevog sedišta. Verovatno je jedan od najuspešnijih automobila bio model N - mali, lagan, imao je motor sa četiri cilindra i tržišnu cenu od 500 dolara. Model K, limuzina sa šest cilindara vredna 2.500 dolara, slabo se prodavala.

Fordov model A iz 1903

Neuspeh modela K, zajedno s Fordovim insistiranjem da budućnost preduzeća leži u proizvodnji ne previše skupih automobila za široko tržište, prouzrokovali su netrpeljivost između Forda i Aleksandra Malkomsona, detroitskog trgovca ugljem, koji je bio ključan u podizanju inicijalnih 28.000 dolara. Malkomson je napustio kompaniju, a Ford je stekao dovoljno svojih akcija da poveća udeo na 58,5 %. Postao je predsednik 1906. godine, nasledivši posle njegove smrti Džona S. Greja, detroitskog bankara. Nesuglasice izmedu akcionara nisu međutim ugrozile budućnost mladog preduzeća ni izbliza kao što je to učinio Džordž Selden. Selden je imao patent na drumske lokomotive, koje su pokretane motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Da bi zaštitio svoj patent, formirao je snažan sindikat za izdavanje licence odabranim proizvođačima, kako bi izvukao proviziju za svaku kočiju bez konja napravljenu ili prodatu u Americi. Kapija fabrike u Mak Aveniji tek se bila otvorila kada je Seldenov sindikat tužio Ford motor kompaniju koja je hrabro ušla u posao bez Seldenove licence. Druge, jače automobilske kompanije radije su plaćale proviziju nego da rizikuju sukob sa Seldenovim sindikatom. Henri Ford je međutim bio je uveren da patent Džordža B. Seldena na sva vozila sa unutrašnjim sagorevanjem nije važeći i da se tome treba suprotstaviti. Zato su Ford i partneri odlučili da uđu u spor. Osam godina kasnije, 1911. godine, nakon skupog i neverovatno složenog sudskog postupka, preduzeće Ford dobilo je bitku koja je i njega i celu rastuću automobilsku industriju oslobodilo te pretnje daljem razvoju.

Početak masovne proizvodnje[uredi]

Do kraja 1913. godine, preduzeće Ford Motor Kompanu proizvodilo je polovinu svih automobila u Sjedinjenima američkim državama. Da bi zadovoljio potražnju, Ford je pokrenuo masovnu proizvodnju u fabrici. Razmišljao je da ukoliko svaki radnik ostane na jednom mestu sa jednim tačno određenim zadatkom, automobil će biti oblikovan znatno brže ukoliko se kreće od odeljenja do odeljenja i na taj način bi se uštedeli mnogi uloženi radni sati.

Pokretna traka (1913)

Kako bi isprobao tu teoriju, u leto 1913. godine konopcem i vitlom vukli su šasiju po podu fabrike u Hajlend Parku, u Mičigenu. Model T izlazio je s pokretne trake svakih 10 sekundi svakog radnog dana. Henri Ford uzburkao je svet 5. januara 1914. godine najavivši minimalnu nadnicu od 5 dolara dnevno – više nego dvostruko od postojeće minimalne nadnice. Ford je rezonovao da se sa sada mogućom velikom proizvodnjom jeftinijih automobila, može više prodati ukoliko ih i radnici mogu kupiti. Svoju odluku da radni dan od osam sati plati 5$ smatrao je najboljim potezom koji je ikada napravio. “Mogu da pronađem metod proizvodnje koji će omogućiti visoke nadnice,” rekao je. Ako smanjite nadnice, upravo ste smanjili broj svojih kupaca. Model T počeo je ruralnu revoluciju. Dan za 5$ i filozofija koja se krila iza toga, počeli su i socijalnu revoluciju. Pokretna traka počela je industrijsku revoluciju. U svojih 19 godina proizvodnje, Model T doživeo je proizvodnju i prodaju 15.007,033 automobila samo u Sjedinjenim Državama. Preduzeće Ford Motor Kompanu čvrsto se ustoličilo kao gigantski industrijski kompleks koji se proširio širom sveta. Tokom tih godina intenzivnog širenja, preduzeće je doživelo:

  • preseljenje u veće postrojenje u Hajlend Park, u Mičigen (1910)
  • otvaranje prve podružnice u Kanzas Sitiju, u Misuriju (1911)
  • uspostavu novih postrojenja u Filadelfiji, Mineapolisu, Long Ajland Sitiju i Bafalu, kako bi išla ukorak sa potražnjom za vozilima (1913)
  • početak proizvodnje kamiona i traktora (1917)
  • početak izgradnje ogromnog kompleksa Roudž u Dirbornu, Mičigen (1917)
  • masovnu proizvodnju poznatih podmornica iz Prvog svjetskog rata, Igl bouts (1918)
  • prelaz u potpuno vlasništvo Henri Forda i njegovog sina Edsela, koji je nasledio oca na mestu predsednika (1919)
  • kupovinu preduzeća Linkoln Motor Kompanu (1922)
  • proizvodnju prvog od 196 Fordovih aviona sa tri motora koje je koristila prva američka komercijalna avio-kompanija (1925)

Do 1927. godine, vreme je pregazilo Model T. Poboljšan, ali u osnovi nepromenjen toliko godina, gubio je tlo pred novim, moćnijim motorima koje je nudila konkurencija. 31. maja, Fordova postrojenja u celoj zemlji zatvorila su se na 6 meseci kako bi preoblikovali novi Model A. Model A bio je poboljašan automobil u svakom pogledu. Više od 4.500,000 automobila u nekoliko varijanti i boja, vozilo se nacionalnim putevima izmedu 1927. i 1931. godine. Međutim, Model A je konačno izbačen zbog potražnje za još luksuznijim i još jačim automobilima. Preduzeće Ford Motor Kompani bilo je spremno za to svojim novitetom – prvim V-8 – koji je predstavljen javnosti 1. aprila 1932. godine. Ford je bilo prvo preduzeće u istoriji koje je uspešno proizvelo V-8 u jednom komadu. Stručnjaci su uveravali Forda da to nije moguće. Mnogo godina je proteklo pre nego što su Fordovi konkurenti naučili kako da proizvedu pouzdan V-8. U međuvremenu, Fordov automobil i njegov snažan motor postali su favoriti Amerikanaca svesnih sportskih performansi. Proizvodnja putničkih automobila iznenada je obustavljena 1942. godine kada je preduzeće bilo prisiljeno da sve svoje kapacitete stavi na raspolaganje ratnoj proizvodnji. Iniciran od strane Edsela Forda, veliki ratni program proizveo je 8.600 bombardera Konsolidejtid B-24 Liberejtor sa četiri motora, 57.000 avionskih motora i više od 250.000 tenkova, protivtenkovskih borbenih vozila i ostale ratne opreme za manje od tri godine.

Modeli[uredi]

Sadašnji modeli[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 a6622311.htm, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  2. Global Vehicles Sites, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  3. „Svetska rang lista proizvođača automobila 2015. godine” (PDF). oica.net. Pristupljeno 18. 3. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi]