Fransoa Bozize

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fransoa Bozize
Lični podaci
Datum rođenja(1946-10-14)14. oktobar 1946. (77 god.)
Mesto rođenjaMuila, Francuska Ekvatorijalna Afrika
Profesijavojno lice, političar
4. predsednik Centralnoafričke Republike
15. mart 2003 — 24. mart 2013.
PrethodnikAnž-Feliks Patase
NaslednikMišel Džotodija

Fransoa Bozize (franc. François Bozizé; Muila, 14. oktobar 1946) je političar i bivši predsednik Centralnoafričke Republike od 2003. do 2013. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1946. godine u mestu Muila, današnji Gabon, u narodu Gbaje. Završio je fakultet za oficire u centralnoafričkoj provinciji Buar[1]. Do 1969. je postao viši poručnik, a 1975. kapetan[1]. Car Žan-Bedel Bokasa ga je 1978. unapredio u čin brigadnog generala[1], jer je istukao francuskog neopunomoćenog oficira, koji se nije prikladno odnosio prema Bokasi.[2][3] Nakon što je Bokasa srušen s vlasti 1979, Bozize je u Dakovoj vladi postao ministar odbrane[1]. U narednoj vladi Kolingbe, bio je ministar za informacije.

Bio je učesnik propalog puča Anž-Feliksa Patase 1982.[4], pa je pobegao iz zemlje sa još 100 oficira. Tokom egzila je boravio u Francuskoj[5] Bio je uhapšen u Beninu 1989. i zatvoren. Osuđen je zbog učešća u puču, ali je pomilovan 24. septembra 1991. i pušten 1. decembra[1][6] Posle toga se vratio u Francusku i tamo živeo još dve godine.

Tokom raspada Istočnog bloka, na vladu Centralnoafričke Republike vršen je pritisak da pokrene demokratizaciju političke klime u zemlji. U međuvremenu je Patase 1993. godine pobedio na predsedničkim izborima. Bozize se vratio u CAR i ostao Patasin pobornik, a ovaj ga je unapredio u šefa oružanih snaga.

Nakon pokušaja puča 2001.[7], Patase je postao nepoverljiv prema Bozizeu i smenio ga s funkcije šefa oružanih snaga. Bozize je kasnije uspešno izmakao njegovim snagama i pobegao u Čad[8][9] Od tamo je nastavio da komanduje pobunjenicima u borbi protiv Patasinih snaga.

Bozizeove trupe osvojile su glavni grad Bangi 15. marta 2003, što je označilo njegovu pobedu u ratu.[10] Patase je otišao u egzil u Kamerun, a zatim u Togo. Bozize je izabran za predsednika tek na izborima 2005[11], a ponovo je pobedio i 2011. godine.

Sukob 2012-'13.[uredi | uredi izvor]

Krajem 2012. godine, pobunjenička koalicija pod imenom Seleka pokrenula je rat protiv Bozizeove vlade. Bozize je zamolio Francuze za pomoć u slamanju pobune, ali su ga odbili. Primirje je potpisano 11. januara 2013, a Bozize je pristao da na mesto premijera postavi opozicionara Nikolasa Tjangaja[12].

Međutim, pobunjenici su se ponovno digli na oružje 22. marta 2013, optužujući Bozizea da je prekršio uslove mirovnog sporazuma. Pobunjeničke snage su 24. marta 2013. prodrle u glavni grad i zauzele glavne institucije, uključujući i predsedničku palatu. Bozize i njegova porodica sklonili su se u susedni DR Kongo[13], nakon čega im je dozvoljen privremeni azil u Jaundeu, glavnom gradu Kameruna.[14]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Bozize to contest presidency as an independent candidate”, IRIN, 13. 12. 2004, Pristupljeno 19. 1. 2013 
  2. ^ Titley 1997, str. 44
  3. ^ Kalck 2005, str. 33
  4. ^ Kalck 2005, str. 8
  5. ^ Kalck 2005, str. xl
  6. ^ Group 2004, str. 1049.
  7. ^ "Situation “confused” after apparent coup attempt", IRIN, 28 May 2001.
  8. ^ "Regional efforts underway to calm tensions", IRIN, 28.11. 2001.
  9. ^ Mehler 2005, str. 146
  10. ^ "Rebel leader seizes power, suspends constitution", IRIN, 17 March 2003.
  11. ^ "Incumbent wins presidency", IRIN, 24.5. 2005.
  12. ^ Patrick Fort, "Tiangaye named Central African PM, says 'hard work' begins", Agence France-Presse, 17 January 2013.
  13. ^ „Central African Republic capital falls to rebels, Bozizé flees”. Reuters. 24. 3. 2013. Arhivirano iz originala 24. 03. 2013. g. Pristupljeno 24. 3. 2013. 
  14. ^ „CAR president seeks refuge in Cameroon - Africa”. Al Jazeera English. 25. 3. 2013. Pristupljeno 17. 4. 2013. 

Reference[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Group, Taylor & Francis (2004). Europa World Year. Taylor & Francis. str. 1049. ISBN 978-1-85743-254-1. 
  • Kalck, Pierre (2005). Historical Dictionary of the Central African Republic (3rd English izd.). Lanham, Maryland: The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-4913-6. 
  • Mehler, Andreas (2005). „The Shaky Foundations, Adverse Circumstances, and Limited Achievements of Democratic Transition in the Central African Republic”. Ur.: Villalón, Leonardo Alfonso; VonDoepp, Peter. The Fate of Africa's Democratic Experiments: Elites and Institutions. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. str. 126—152. ISBN 978-0-253-34575-2. OCLC 57414663. 
  • Titley, Brian (1997). Dark Age: The Political Odyssey of Emperor Bokassa. Montreal: McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0-7735-1602-1. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франсоа_Бозизе&oldid=25830973”