France Prešern

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

France Prešern
France Prešern (Goldštajn 1850 g.)[i]
Lični podaci
Datum rođenja(1800-12-03)3. decembar 1800.
Mesto rođenjaVrba, Habzburška monarhija
Datum smrti8. februar 1849.(1849-02-08) (48 god.)
Mesto smrtiKranj, Austrijsko carstvo
ObrazovanjeUniverzitet u Beču

France Prešern[3] (sloven. France Prešeren; Vrba, 3. decembar 1800[4] — Kranj, 8. februar 1849)[5] bio je romantičarski[6] slovenački književnik,[7][8] čije su pesme prevedene na mnoge jezike.[9][10]

On je smatran najvećim slovenačkim klasičnim pesnikom i inspirisao je kasniju slovenačku književnost.[11] Napisao je prvu slovenačku baladu i prvi slovenački ep. Posle njegove smrti, postao je vodeće ime slovenačkog književnog kanona.[12]

Franc je povezao motive sopstvene nesrećne ljubavi sa motivom nesrećne, potčinjene domovine. Naročito posle Drugog svetskog rata u slovenačkim zemljama,[12] jedan od Prešernovih motiva, „neprijateljsko bogatstvo“, Slovenci su usvojili kao nacionalni mit, a Prešeren je opisan kao da je sveprisutan poput vazduha u slovenačkoj kulturi.[Note 1]

Prešeren je živeo u sukobu sa građanskim i verskim ustanovama, kao i sa ljubljanskom pokrajinskom buržoazijom. Razvio je teški alkoholizam i pokušao je da se ubije u najmanje dva navrata, suočavajući se sa odbijanjima i gledajući kako većina njegovih najbližih prijatelja tragično umire. Njegova lirika se bavila ljubavlju prema otadžbini, stradalnom čovečanstvu, kao i neostvarenom ljubavlju prema svojoj muzi Juliji Primić.[14]

On je pisao poeziju prvenstveno na slovenačkom, ali i na nemačkom.[15] Živeo je u Kranjskoj i u početku se smatrao Kranjcem, ali je postepeno usvojio širi slovenački identitet.[16]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Prešern je rođen 1800. godine u selu Vrbi, u tadašnjoj Austriji.[17] Osnovnu školu je završio blizu rodnog mesta, a gimnaziju u Ljubljani. Prava je učio u Beču, živeći oskudno. Radio je uporedo kao nastavnik u jednom vaspitnom zavodu za plemićke sinove, a kada je izgubio to mesto, jer se ogrešio o stroge religiozne nazore te škole, bio je domaći učitelj.

Po završenim studijama Prešern se vratio u Ljubljanu kao doktor prava, gde se zaposlio kao pomoćnik u firmi advokata Leopolda Baumgartnera. Neprestano se trudio da postane samostalni advokat, podneo je čak šest prijava, ali nije uspeo. Godine 1832. nakratko se preselio u Klagenfurt u nadi da će unaprediti svoju karijeru, ali se posle manje od godinu dana vratio u Ljubljanu. U proleće 1833. upoznao je Juliju Primić, ćerku bogatog trgovca, koja će postati neostvarena ljubav njegovog života. Godine 1833,[18] postao je član društvenog kluba ljubljanskog visokog društva, pod nazivom Kazino društvo sloven. Kazinsko društvo, nem. Casino-Gesellschaft),[19] i upoznao Juliju 1834. i 1835. u pozorištu i na igrama u Kazinu,[20][21] ali nije imao hrabrosti da joj direktno pokaže svoja osećanja prema njoj.[21] Godine 1834, počeo je da radi kao pomoćnik svog prijatelja Blaža Krobata, koji je Prešernu dao dovoljno slobodnog vremena da se bavi književnim aktivnostima. Iste godine upoznaje češkog romantičnog pesnika Karela Hineka Mahe i hrvatskog pesnika rođenog u Sloveniji Stanka Vraza i sa njima vodi duge i plodne razgovore o poeziji.[22]

Prešern je u životu imao jednog velikog prijatelja. To je Matija Čop, njegov drug iz detinjstva. Čop je bio slobodouman i napredan duh, veoma učen. On prvi otvoreno i smelo ustaje protiv nazadnih i starinskih shvatanja o književnosti, i svojim talentom i velikim znanjem brani narodni jezik i narodnu poeziju. Pored ostalih, on je sa Prešernom krenuo pesnički almanah „Kranjska čbelica“, u kojoj je Prešern objavio svoje prve pesme. Nazadni klerikalni i austrofilski duhovi bunili su se protiv Čopovih ideja i protiv Prešernove erotične poezije, ali je omladina bila uz Čopa i Prešerna. Čop je u Prešernu video velikog pesnika, zato ga je branio i podsticao na stvaranje; Prešern je opet u njemu našao svoga učitelja i druga u borbi. Čopova smrt je za njega bila veliki udar. On mu posvećuje spev Krst pri Savici (Krštenje kod Savice) i elegiju u spomen Matije Čopa.

Pored ovoga velikog prijatelja, Prešern je imao i jednu veliku ljubav, dostojnu pomena zbog pesama koje je inspirisala pesniku. Kao Petrarka Lauri, tako je i Prešern ispevao Sonetni Venec (Sonetni venac) svojoj dragoj. Svaki novi sonet počinje poslednjim stihom prethodnog. Tih četrnaest stihova koji se ponavljaju čine poslednji, petnaesti sonet — magistrale. Slova kojima počinju stihovi magistrala daju ime njegove drage: Primicovi Juliji. Tu konvencionalnu i virtuoznu tehniku soneta Prešern je majstorski savladao i njome izrazio svoju setnu i bolnu ljubav ujedno sa snažnim i plemenitim rodoljubljem. To su najlepše ljubavne pesme u slovenačkoj književnosti, pune topline, nežnosti i otmene sete. „Krštenje kod Savice“ je romantični ep, sa predmetom iz najstarije slovenačke istorije. Tu je opevana ljubav poslednjeg mnogobošca Črtomira prema lepoj hrišćanki Bogumili. Pod njenim uticajem Črtomir se pokrštava, ali se Bogumila ne udaje za njega, već i dalje živi u verskom zanosu i u nadi da će se na onom svetu sastati sa Črtomirom, koji se, razočaran u ljubavi, i sam odaje sav veri.

Vodnik je pisao pesme u narodnom duhu i na narodnom jeziku, ali je to više poučna i dobronamerna poezija, odveć jednostavna i pesničkim oblikom i sadržajem. Zato se Prešern smatra kao tvorac prave nacionalne poezije. On je stvorio nov pesnički jezik iz elemenata slovenačkog narodnog govora i narodne pesme slovenačke i bio prinuđen da stvori sasvim novu versifikaciju. Novi metrički oblici koje je Prešern stvorio toliko su savršeni i melodični, da je do danas ostao nenadmašan i s pravom nazvan najvećim slovenačkim pesnikom. Njegova snaga u izrazu, sklad u kompoziciji, ritam koji odgovara osnovnom pesnikovu raspoloženju izviru iz njegove velike i bogate pesničke duše. Kod njega je, kao kod svih velikih pesnika, lepota izraza jednaka snazi osećanja.

Iz svih njegovih pesama izbija dah iskrenosti, topline i jednostavnosti. To je poezija bolna i melanholična. Njegov pesimizam nije knjiška moda i namešten stav prema životu, već spontan izraz duše. Možda je najbolja njegova pesma onaj sonet o nesrećnoj sudbini „О, Vrba“, u kome žali što nije ostao u očinskom domu pored „jednog vernog srca“ i s verom u Boga, daleko od sumnjive ljudske mudrosti i bolne strasti.

Prešern je pisao i satirične pesme, i to su prve satirične pesme u slovenačkoj poeziji. One su pune duha i ironije, umerene i diskretne. U njima ismeva lažni moral, književne cenzore i ljude koji služe tuđinu.

Prešernova je zasluga za slovenačku poeziju ogromna. Bez prethodnika i uzora, iako je u školi učio na tuđem jeziku, on stvara savršen umetnički izražaj iz elemenata narodnog govora, liriku koja je sadržajno značila pobedu subjektivne i svetovne poezije u slovenačkoj književnosti.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Prevodilac i slovenačka spisateljica koja piše na engleskom, Erika Džonson Debeljak, citirana je[9] koja upoređuje status Prešerna u slovenačkoj kulturi sa entitetom sveprisutnim poput vazduha, opisujući u svom eseju „Prešernov vazduh“ kako se on često pominje. kao jednostavno „pesnik“, čiji je identitet očigledan svima osim još neupućenima u slovenačku kulturu.[13]
  1. ^ Portret je bio prvi prikaz pesnika i jedini koji je nastao iz sećanja na njegov stvarni izgled.[1] Nakon 1900, ovaj prikaz je služio kao obrazac za dalje prikaze mada je njegova verodostojnost osporavana.[1][2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Šavc, Urška. „Zbirka portretov Franceta Prešerna” [The Collection of Depictions of France Prešeren]. Ur.: Šmid Hribar, Mateja; Golež, Gregor; Podjed, Dan; Kladnik, Drago; Erhartič, Bojan; Pavlin, Primož; Ines, Jerele. Enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem – DEDI [Encyclopedia of Natural and Cultural Heritage in Slovenia] (na jeziku: Slovenian). Arhivirano iz originala 22. 12. 2012. g. Pristupljeno 31. 1. 2013. 
  2. ^ Globočnik, Damir. „Prešeren in likovna umetnost” [Prešeren and the Visual Arts] (na jeziku: Slovenian). Pristupljeno 31. 1. 2013. 
  3. ^ Pravopis srpskog jezika, 2010, drugo izdanje
  4. ^ Kunčič, Mirko (30. 12. 2002). „Slovene News”. Slovenske novice. Genealogy Society. 
  5. ^ Jugoslovenski književni leksikon. Novi Sad: Matica srpska. 1971. 
  6. ^ Juvan, Marko (5. 5. 2011). „Čop in Prešeren ali transfer svetovne književnosti na Kranjsko” [Čop and Prešeren or the Transfer of the World Literature to Carniola] (PDF) (na jeziku: slovenački). Ljubljana. COBISS.SR 32619309. 
  7. ^ Juvan, Marko (5. 5. 2011). „Čop in Prešeren ali transfer svetovne književnosti na Kranjsko” [Čop and Prešeren or the Transfer of the World Literature to Carniola] (PDF) (на језику: Slovenian). Ljubljana. COBISS.SR 32619309. 
  8. ^ Prešeren's Poems Published in Bilingual Edition Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. новембар 2018), Slovenia Times, 15 August 2013
  9. ^ а б Šinkovec, Ana: A Man Who Turned Literacy into Art Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2015), Slovenia Times, 6 February 2009
  10. ^ Database of translations – Prešeren Архивирано 5 октобар 2013 на сајту Wayback Machine, Slovene Book Agency, 2013
  11. ^ Svetina, Peter (8. 2. 2008). „France Prešeren, največji slovenski pesnik” [France Prešeren, the Greatest Slovene Poet]. Novice – Slovenski tednik za Koroško. 
  12. ^ а б Božič, Zoran (2011).Dejavniki literarne kanonizacije v srednješolskih berilih – na primeru Prešerna (Factors of literary canonisation in high school reading materials – the case of Prešeren), Jezik in slovstvo, vol.56, 5–6, pp. 3–26 COBISS.SR 50591842
  13. ^ Johnson Debeljak, Erica: Prešernov zrak, preseren.net, a portal dedicated to Prešeren
  14. ^ Merhar, Ivan (1901). „France Prešeren”. Slovenka. 5 (1). Konzorcij Edinosti. стр. 9. COBISS.SR 34874369. 
  15. ^ Rozka, Štefan (1974). „Angleški slavist o Prešernovih nemških pesmih” [The English Slavist about Prešeren's German Poems] (на језику: словеначки). 19 (8). Slavistično društvo Slovenije [Slavic Society of Slovenia]. стр. 324—325. COBISS.SR 16317485. 
  16. ^ Perušek, Rajko (1901). „Prešeren in Slovanstvo: Z dostavkom uredništva = A. Aškerc”. Ljubljanski zvon. 21 (1). Tiskovna zadruga. стр. 64. ISSN 1408-5909. COBISS.SR 30001665. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 24. 12. 2015. 
  17. ^ „France Prešeren: Življenjepis: 1800–21: Otroška leta v Vrbi in pri stricih v Ljubljani, šolska leta v Ljubljani” [France Prešeren: Biography: 1800–21: Children Years in Vrb and by Uncles in Ljubljana, School Years in Ljubljana]. Preseren.net (на језику: словеначки). Založba Pasadena d.o.o. Приступљено 31. 1. 2013. 
  18. ^ Kolar, Ivan (1958). „Literarni sprehod po Ljubljani” [A Literary Walk Through Ljubljana]. Jezik in slovstvo [Language and Literature] (на језику: словеначки). 4 (1): 77. 
  19. ^ Vrhovnik, Ivan (1912). „Vodnik in Prešern – člana Kazine” [Vodnik and Prešern – Members of the Kazina]. Ljubljanski Zvon (на језику: словеначки). 32 (3): 167—168. ISSN 1408-5909. 
  20. ^ Habič, Marko (1997). „Kazina” [The Casino Building – Kazina]. Prestolnica Ljubljana nekoč in danes [A Pictorial Chronicle of a Capital City]. Geopedia.si. National Publishing House of Slovenia. ISBN 86-341-2007-4. 
  21. ^ а б Slodnjak, Anton (2009). „France Prešeren”. Ур.: Vide Ogrin, Petra. Slovenski biografski leksikon [Slovene Biographical Lexicon (на језику: словеначки) (Elektronska izdaja [Electronic Edition] изд.). Scientific and Research Centre, Slovene Academy of Sciences and Arts. ISBN 978-961-268-001-5. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 16. 2. 2012. 
  22. ^ „France Prešeren: Življenjepis: 1833” (на језику: словеначки). Приступљено 5. 11. 2010. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

France Prešern na Vikimedijinoj ostavi.

Kuća u kojoj je Prešern proveo zadnje tri godine svog života, danas je Memorijalni muzej u Kranju.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франце_Прешерн&oldid=27548454”