Francuski jezik

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
francuski jezik
Français
Izgovor [fʁɑ̃sɛ]
Države 29 država
Regija Francuska, Kanada, Belgija, Švajcarska, Demokratska Republika Kongo, Obala Slonovače i još 46 zemalja.
Broj govornika 110 miliona (maternji), više od 220 miliona ukupno
Rang 9. maternji (4. ukupno)
Porodica indoevropski
Pismo latinica (francuska varijanta)
Status
Službeni 29 država
Flag of the United Nations Ujedinjene nacije
Međunarodni olimpijski komitet
Flag of Europe Evropska unija
Reguliše Francuska akademija (l'Académie française)
Jezički kodovi
ISO 639-1 fr
ISO 639-2 fre (B)
ISO 639-3
Map-Francophone World.png

██ Države u kojima je maternji jezik ██ Države u kojima je administrativni jezik ██ Države u kojima je jezik kulture ██ Regija u kojima je manjinski jezik

Francuski jezik (fr. la langue française) je jedan od romanskih jezika koji se primarno koristi u Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj, prekomorskim teritorijama Francuske, kao i bivšim kolonijama Francuske i Belgije, uključujući Kvebek u Kanadi. Ovaj jezik koristi 110 miliona stanovnika na Zemlji kao prvi jezik, a ukupno 190 miliona ljudi ga koristi u svakodnevnoj komunikaciji. Prema demografskim projekcijama, pre svega zbog visokog nataliteta afričkog frankofonskog stanovništva, broj stanovnika koji govore francuskim jezikom će 2025. godine dostići broj od 500 miliona, a do 2050. godine 650 miliona ili 7% buduće svetske populacije. Francuski jezik je drugi jezik po brojnosti na svetu prema broju ljudi koji ga uče (posle engleskog jezika).

Od 1970. postoji međunarodna organizacija za saradnju zemalja u kojima je francuski zvanični, ili važan jezik u komunikaciji i kulturi. Ova organizacija se zove „Frankofonija“.

vidi: Spisak zemalja u kojima se govori francuski

Istorija[uredi]

Vidi: Istorija francuskog jezika

Smatra se da su Zakletve iz Strazbura (les serments de Strasbourg) iz 842. prvi tekst napisan na protofrancuskom.

Kralj Fransoa I je 1539. naredio da francuski bude zvanični jezik administracije i dvora u Francuskoj.

Kardinal Rišelje je 1634. osnovao Francusku akademiju (Académie française), koja se bavila „Unapređenjem i zaštitom francuskog jezika“. Od sedamnaestog veka francuski je postao lingua franca evropskih plemića, prvo u centralnoj, a u 18-om i 19-om veku istočnoj Evropi (Poljska, Rusija, Rumunija). U ovo vreme Francuska je postala kolonijalna sila, čime je postavila osnove za širenje francuskog jezika van Evrope. Belgija, koja je stekla nezavisnost 1830, takođe je uvela francuski jezik u svoje kolonije.

U 18-om veku francuski je postao glavni jezik u domenu međunarodnih odnosa i diplomatije (umesto latinskog). Kasnije je stvaranjem kolonijalnog carstva Velike Britanije u 19-om veku, i porastom moći SAD-a u 20-om veku, situacija promenjena u korist engleskog jezika.

Evropski značaj[uredi]

Poznavanje francuskog jezika u zemljama Evropske unije

Francuski je, uz engleski i nemački, jedan od tri radna jezika koje koristi Evropska komisija. Po pravilu se od predsednika Evropske komisije očekuje da tečno govori francuski jezik. Ovakav značaj francuskog jezika u EU je posledica činjenica da je Francuska jedna od zemalja osnivača, i da je glavno sedište institucija EU, Brisel, uglavnom frankofonski grad.

Po podacima iz 2006, francuski jezik je maternji za 12% stanovništva EU, a njime ume da govori 26% stanovnika Unije. Van francuskog govornog područja, francuski se najviše uči u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Rumuniji i zemljama Mediterana.

Karakteristike[uredi]

Francuski jezik je veoma daleko od fonetskih pravila čitanja i pisanja. Završni suglasnik u rečima se nikad ne izgovara. Slova n i m se ponekad ne izgovaraju. Francuski se čita „tečno“, što znači da se završni suglasnici često spajaju sa narednom reči. U pisanju se koristi pet vrsta akcenta: akut ´, grav `, cirkumfleks ˆ, umlaut ili trema ¨, i cedilja ¸.

Francuski jezik razlikuje deset glagolskih vremena: 5 prostih i 5 složenih.

Prosta su: sadašnje vreme (le présent), imperfekt (l'imparfait), futur (le futur), prezent subjunktiv (le subjonctif) i sadašnji kondicional (le conditionnel).

Složena su: složeni perfekat (le passé composé), pluskvamperfekt (le plus-que-parfait), futur perfekat (le futur antérieur), imperfekat subjunktiv (le subjonctif passé) i prošli kondicional (le conditionnel passé).

Francuski razlikuje učtivo oslovljavanje od prijateljskog. Za učtivo obraćanje koristi se drugo lice množine (vous). Izgubio je deklinaciju koja je postojala u latinskom jeziku. Francuski jezik razlikuje dva gramatička roda.

Dijalekti[uredi]

Mapa dijalekata Francuske

Francuski jezik je bogat lokalnim dijalektima, koji se nazivaju i patoa. Oni se u osnovi dele na severne (Langue d'oïl, bliže standardnom jeziku), južne (Langue d'oc, pod uticajem oksitanskog jezika), i franko-provansalske (Franco-Provençal).

Jezički fond[uredi]

Etimologija[uredi]

Većina reči u francuskom potiče iz latinskog jezika ili je izvedena iz grčko-latinskih osnova reči. Mnoge reči imaju dublete tako da je jedna verzija iz latinskog, a druga je narodna. Primer za to su mnoge imenice i izvedeni pridevi, kao: mère / maternel, frère / fraternel, froid / frigide, œil / oculaire, sûreté / sécurité, i slično.

Francuski je preuzeo mnoge reči iz engleskog, italijanskog, drugih romanskih jezika, nemačkog, arapskog, itd. Procenjuje se da je 13% rečnika (nekih 4.200 reči) stranog porekla u fondu od 35.000 reči.

U francuskom, često se kreiraju neologizmi koji zamenjuju, uglavnom engleske, pozajmljenice. Na primer, „balader“ (baladeur) zamenjuje engleske reči „vokmen“ i „diskmen“ (walkman, diskman).

Regionalni francuski[uredi]

Regionalni francuski predstavlja rečnik i izraze koji se koriste u pojedinim regionima francuskog jezičkog područja, ali ne pripadaju zvaničnim rečnicima francuskog, niti se koriste na celom govornom podučju.

Evropa[uredi]

Dobrodošli na Novo Naselje, Novi Sad (bilbord dobrodošlice na francuskom jeziku na Novom Naselju u Novom Sadu, postavljen tokom muzičkog festivala EXIT 2010).

Afrika[uredi]

Amerika[uredi]

Azija[uredi]

Okeanija[uredi]

Izvedeni jezici[uredi]

Primer teksta[uredi]

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima

Tous les êtres humains naissent libres et égaux en 
dignité et en droits. Ils sont doués de raison et de 
conscience et doivent agir les uns envers les autres 
dans un esprit de fraternité.
  • Salut - Zdravo

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Francuski jezik

Rečnik

Transkripcija

Na srpskom

Na francuskom

Na engleskom

Na nemačkom