Francusko-belgijska škola stripa
Kad se govori o strip-stvaralaštvu, pominje se nekoliko glavnih "strip-škola", među kojima se, pored američkih i britanskih stripova i japanske mange, izdvajaju francusko-belgijski stripovi, koji se označavaju skraćenicom "BD" (franc. "bande dessinée" - "crtane trake").[a] a stilski se izdvajaju stripovi autora okupljenih prvo oko redakcije strip-časopisa Tintin[1] i Spiru[2] a potom i časopisa Pilot, Metal irlan i Asivr (franc. Tintin, Spirou, Pilote, Métal Hurlant, A Suivre). Manji broj stripova te škole (stripovi holandskih i španskih autora) nije nastao na francuskom govornom području, ali se u nju svrstavaju zbog njenog uticaja na njihov nastanak. Časopis Tenten je kao Kojfje (hol. "Kuifje") vrlo uspešno izlazio u Holandiji.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prema široj definiciji u ovu školu se uključuju svi stripovi koje su, bez obzira na poreklo i nacionalnost autora[b], prvobitno objavljeni u časopisima belgijskih ili francuskih izdavača: Dipi, Dargo, Lombar, Delkur, Glena, Kasterman, Norma (franc. Dupuis, Dargaud, Le Lombard, Delcourt, Glénat, Casterman, Norma Editorial).
Istorijat klasičnog stripa u Belgiji ide nazad sve do nakon I. svetskog rata. Osim nekih ranih ostvarenja (recimo "Zig et Puce" objavljeni 1925. u časopisu Excelsior) izdvaja se jedan junak stripa koji opstaje sve do danas: godine 1929. u časopisu "le Petit Vingtième" pojavljuju se prve avanture slavnog reportera Tintina (kod nas je u javnost ušao kao Tintin).
Paralelno stim i u Francuskoj su se razvijale razne pretače stripa, u vidu ilustracija i gegova, u dnevnim i drugim periodikama. Među prvima izdvaja se dečji časopis Saint-Nicolas od oko 1880. godine, a od 1908. kao jedan od prvih reprezentativnih stripova se pojavljuje "Sam et Sap" – doživljaji jednog dečaka crnca i njegovog majmuna.[3]
Danas dobro poznati stil je počeo da se uobličava u takozvanoj "marcinel-školi" [v] strip autora grupisanih oko časopisa Spiru u periodu između 1950-1960. Stil se tako naziva po gradu Marcinel (Marcinelle) u belgijskoj opštini Šarlroa, gde se uredništvo lista tada nalazilo. To je kombinacija humorističkog pokreta i šematskog, manje ili više realističnog crteža. Velika četvorka koja je započela tu školu bili su Andre Franken, Žiže, Moris i Vil (Franquin, Jijé, Morris, Will).
Sa ovom školom ili pravcem stripa je usko povezan i naziv za strip "Deveta umetnost" (franc. "Le Neuvième Art"), pošto se u evropskom domenu, za razliku čak i od američkog gde je moderan strip nastao, strip zaista tako i tretira. To je između ostalog i razlog uspona evropskog stripa, koji je prebrodio tehničke i generacijske krize kraja prošlog veka i uspešno se adaptirao zahtevima dvadeset prvog. U svom startu pravac je pre svega bio dečije orijentisan (što je uglavnom ostao i danas) ali je vremenom nastalo mnoštvo kreativnih dela i u alterantivnom (horor, ski-fi itd.) i realističnom maniru.
Kompaktna tradicija evropskog stripa nastala u jedinstvenoj kulturnoj i jezičkoj – frankofonoj – sredini na naše crtače i ljubitelje stripa uticala je možda isto koliko i američki strip. Na engleskom govornom području je često tretiran kao sinonim samog evropskog stripa u celini, te je za njega adaptiran izraz "Euro Comics".[4]
Formati i stilovi[uredi | uredi izvor]
Do Drugog svetskog rata stripovi su izlazili u kaiševima dnevnih listova ili u stilu slikovnice. Međutim u Francuskoj je oko 1945. godine osmišljen novi, strip-album format, koji je ličio na knjigu veličine A4. Takav strip je u to vreme u Francuskoj bio u tvrdom povezu i mekom u Holandiji. Ceo strip je bio u koloru, ručno bojen. U početku su epizode izlazile u takvom album-formatu tek nakon što su im stranice (obično njih 44) izašle u nekom strip magazinu. Kasnije, Franko-belgijski stripovi više nisu ni izlazili u magazinima, već ekskluzivno bili štampani u albumima, i tako je pokrenuta nova era strip-kolekcionarstva. Izgleda da je taj tip stripa do kraja 1980-ih i potisnuo magazine, čak i one ekskluzivnije kao što su Tintin, Asuivre, Metal Hurlant i Pilot, koji su prestali da izlaze.
Pored toga, rasprodati albumi kasnije su bili izdavani u zbirnim, takozvanim "omnibus" izdanjima ili kako ih u strip kulturi popularno zovu – u integralama. Ovaj format, strip-album je bio i ostao odlika evropskog karaktera, različit od američkog tradicionalnog (engl. comic book) formata.
Što se stila tiče, u ovoj školi preovladava tri pravca:
Realistični stil[uredi | uredi izvor]
Karakteriše ga mukotrpno razrađen, perfekcionistički detalj. Kod nekih autora čak i toliko realističan (koristeći klasične umetničke forme, na primer slikanje temperom, akrilom itd.) da se čini da je cilj apsolutna ubedljivost: npr. u delima Dona Lorensa (Don Lawrence) popularnog u Holandiji, ili u stripovima argentinca Huana Gimeneza koje je radio za Metal Hurlant. Mnogi autori – za razliku od španskih i italijanskih – čak izbegavaju i umetničke elemente skiciranih linija i stilizam, koristeći isključivo ravne linije: npr. u stripu Tangi i Laverdir (franc. Tanguy et Laverdure) koji je u početku crtao Uderzo, a kasnije razradio Žiže (Jijé) autor Džerija Springa, ili u stripu Lik Orijent crtača Edija Pape (Eddy Paape). U klasičnoj formi – po uzoru na američku školu (npr. Hal Foster ili Bern Hogart) – besprekorno je razrađen i grafički (crno-beli) stil, kao u slučaju stripa Bob Moran, ili u radovima Pikarda (Georges Pichard).
U jedinstven vanšematski stil spadaju Moebijusova dela, koji je za povlačenje linija rado koristio kičicu umesto pera, tehnika koja je inspirisala niz autora.[g] Tipični predstavnici su dalje Rosinski (Grzegorz Rosiński) sa veoma kvalitetnim Torgalom i sa sebi svojstvenim realističkim stilom Hugo Prat sa popularnim Korto Maltezeom.
Komično-dinamičan stil[uredi | uredi izvor]
.JPG)
Ovo je karikaturna linija zasnovana na delu Diznijevog saradnika Karla Barksa (Carl Barks). Vezu sa Diznijem jedan od glavnih predstavnika Uderzo i ne negira. Strip-magazini Pilote, Spirou i L'Écho des savanes u svom opusu skoro ekskluzivno donose komično-dinamičan strip. Glavni nosioci stila su crtači Frankin, Moris, Roba (Jean Roba) autor popularnog Bila i Bula, zatim Pejo (Štrumfovi), Salverijus i Kauvin (Louis Salverius, Raoul Cauvin) sa Plavim bluzama, Tabari (Jean Tabary) sa Iznogudom, Valteri (François Walthéry) – strip Nataša – i već pomenuti Uderzo.
Šematski stil[uredi | uredi izvor]
Pravac "čiste linije" – u prevodu francuskog izraza za ovaj stil (franc. Ligne-Claire) – započeo je Herže sa Tintinom. Odlikuje ga jaka linija uniformnog karaktera, bez tonisanja, što dovodi do dvodimenzionalno-ravnog i veoma jednostavnog crteža. Karakteri i ambijent bivaju redukovani na skoro šematski prikaz. Nasuprot dinamičnog pravca, za ovaj stil se kaže da predstavlja "spore" crteže, bez skiciranih i slobodnih linija. Pored Heržea glavni predstavnici su Moris Tilije (Maurice Tillieux) autor Žila Žurdana (Gil Jourdan), Edgar Jakobs (Edgar P. Jacobs) kreator Blejka i Mortimera (Blake et Mortimer), zatim francuski ilustrator Ever Meulen (Ever Meulen), kao i holandski dizajner i arhitekt Jost Svart (Joost Swarte).
Izuzeci i manga[uredi | uredi izvor]
Ima i stripova prelaznog karaktera, koji stoje između realističnog i karikaturnog (nalik na Anime), kao na primer Tarkvinov (Didier Tarquin) Trol od Troje (franc. Trolls de Troy) ili inspirativni radovi Barbučija (Alessandro Barbucci) i Krisea (Didier Crisse) koji se sigurno ne uklapaju u klasično shvatanje karikaturnog, pre spadaju u domen animiranog sveta Drimvokrksa (engl. DreamWorks).
Kod autora novije generacije postoji vidan uticaj japanske mange (Frédéric Boilet, Fabrice Neaud, David Beauchard, Aurélia Aurita i dr.), koja je oformljena i pod zasebnim imenom "Nova Manga" (franc. "La nouvelle manga"). Međutim, iako Francuska daje 50% evropske mange, od francuskih autora samo retki uspeju da se probiju na zahtevnu japansku scenu. Jedan od njih je mladi autor Toni Valente čiji je strip "Radiant" zapazio japanski umetnik Jusuke Murata i predložio njegovu premijeru 2015. godine u prestižnom japanskom časopisu Asukašinša. Među drugim Euromanga autorima koji su u Japanu postigli afirmaciju su Juan Diaz Canales, Thomas Day, Olivier Ledroit, Régis Loisel, Enki Bilal, Emmanuel Lepage i Arthur de Pins.[5]
Predstavnici[uredi | uredi izvor]
Verovatno najpoznatiji strip likovi ove škole su Poručnik Bluberi, Asteriks, Talični Tom, Spiru i Fantazio, Gaša, Marsupilami, Tintin, Krcko, Štrumfovi, Bil i Bul, Plave bluze (franc. Les Tuniques Bleues), Iznogud, Valerijan, a najpoznatiji autori su Frankin, Gošini, Moris, Uderzo, Pejo, Mašerot, Greg, Berk, Valteri, Erže, Herman, Hodorovski, Žan Žiro (Moebijus) i drugi.
Iako su ovi stripovi uglavnom usmereni Francusko-belgijskom tržištu, ne postoji deo sveta gde se na policama knjižare ili u kiosku ne mogu pronaći njihovi prevedeni primerci. Takav je slučaj recimo sa Asteriksom, koji je kod nas doživeo bezbroj izdanja, a njegova popularnost ni kod jedne generacije ne jenjava (naročito ako se uzme u obzir i sveža adaptacija na film[6][7]). Na našem prostoru najpoznatiji izdavači ovih dela su Dečje novine iz Gornjeg Milanovca i Stripoteka novosadskog Marketprinta, a ne zaostaje ni Politikin Zabavnik (novije i Mali Zabavnik).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ "Tintin" Lambiek Encyclopedia (jezik: engleski)
- ^ "Spirou" Lambiek Encyclopedia (jezik: engleski)
- ^ Planeta stripa: Francusko-belgijska škola – I deo Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. oktobar 2015) Pristupljeno [6. 10. 2015]
- ^ Esej o evropkom stripu (na katalanskom) Pristupljeno [15. 10. 2015] (jezik: katalonski)
- ^ Strip Radijant postaje prva francuska manga izdata u Japanu Pristupljeno [14. 10. 2015] (jezik: engleski)
- ^ "Asterix and Obelix Meet Cleopatra (2020)" na IMDb-ju (jezik: engleski)
- ^ Animirani film "Asteriks: Naselje Bogova" Pristupljeno [6. 10. 2015]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ U americi se istovremeno razvijao koncept grafičkog (crtanog) romana ("graphic novel") ili romana u slikama ("picture novel"), koji se u španskom jeziku pojavljuje kao "gráficas román
- ^ Derib je Švajcarac, Hugo Prat Španac, Alberto Breča Argentinac, Martin Lodevajk (Martin Lodewijk) Holanđanin, Rosinski Poljak, Enki Bilal (Enes Bilalović) rođeni je Beograđanin
- ^ (engl. "School of Marcinelle", na francuskom – franc. École de Marcinelle ili franc. École de Charleroi)
- ^ Pored njegovog vizionarskog uticaja na ceo medijum naučne fantastike, počev od Ratova Zvezda do literature, dugoj listi crtača inspirisanih naročito Moebijusovim Poručnikom Bluberijem nema kraja: tu su pre svega Herman (stripovi Džeremaja i Komanča), Derib (Claude de Ribaupierre) u stripu Badi Longvej (Buddy Longway), Svolfz (Yves Swolfs) sa serijom Durango, zatim Alonso Font (Taksi, Klark i Kjubrik, Zarobljenik zvezda, Robinzoni zemlje, i dr.), Delite (Jean-Yves Delitte) sa stripom "Black Crow", delom i autor Šeret (André Chéret) sa Rahanom, a od predstavnika naučne fantastike izdvajaju se, između ostalih, Loisel (Régis Loisel), Enki Bilal, Hodorovski (Alejandro Jodorowsky), Zoran Janjetov.
