Franc Nojhauzen

Franc Nojhauzen
Datum rođenja	(1887-12-13)13. decembar 1887.
Mesto rođenja	Mercig  Nemačko carstvo
Datum smrti	14. april 1966.(1966-04-14) (78 god.)
Mesto smrti	Minhen  Zapadna Nemačka

Franc Nojhauzen (nem. Franz Neuhausen; Mercig, 13. decembar 1887 – 14. april 1966) je bio nemački bogati industrijalac koji je kasnije postao generalni opunomoćenik za privredu na Teritoriji vojnoupravnog komandanta Srbije tokom najvećeg dela nemačke okupacije. Pre okupacije je radio kao izaslanik Nemačke i Nacističke partije u Beogradu tokom 1930-ih, kada je stekao veliko bogatstvo. Kao blizak prijatelj i miljenik rajhsmaršala Hermana Geringa, Nojhauzen je postao Geringov direktni predstavnik za Četvorogodišnji plan u okupiranoj Srbiji, i bio je bukvalno njen privredni diktator od aprila 1941. do avgusta 1944. Nasledio je Haralda Turnera na mestu šefa Vojne uprave Srbije 18. oktobra 1943. i nastavio je da obavlja obe dužnosti do kraja avgusta 1944.

Nojhauzen je smatran „ljigavim i beskrupuloznim” i „notorno korumpiranim”. Nakon žalbi viših nacističkih zvaničnika sa područja jugoistočne Evrope, Nojhauzen je uhapšen i poslat u koncetracioni logor, ali je prežioveo i kasnije su ga uhapsili američki vojnici. SAD su ga posle rata isporučile jugoslovenskim vlastima i Nojhauzen je osuđen na 20 godina zatvora. Pušten je 1953. i preminuo je u Minhenu 1966.

Mladost i međuratni period

Nojhauzen je rođen 13. decembra 1887. u Mercigu u tadašnjem Nemačkom carstvu. Ništa nije poznato o njegovoj porodici ili životu pre Prvog svetskog rata. Bio je pilot Nemačkog ratnog vazduhoplovstva tokom rata. Posle rata Nojhauzen se obreo u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca kao ortak u jednoj beogradskoj radionici za opravku automobila, a zatim kao ortak u jednom uvozno-izvoznom preduzeću. Preduzeće za uvoz i izvoz je palo pod stečaj, i Nojhauzen je napustio ortaka i pobegao u Bugarsku. Nakon nekoliko godina ponovo se pojavio u Beogradu, da bi izbegao hapšenje, jer ga je u odsustvu bugarski sud je osudio zbog lažnog bankrotstva zastupničke firme, koju je Nojhauzen osnovao u Bugarskoj.

U međuratnom periodu stigao je do čina grupenfirera (general-majora) u Nacionalsocijalističkim letačkom korpusu, koji je bio paravojna organizacija Nacističke stranke sličan SA. Bio je raspoređen u Beogradu od 1931, prvo kao direktor Nemačkog saobraćajnog biroa, zatim kao zvanični predstavnik ili ataše Nacističke partije u Kraljevini Jugoslaviji i konačno nemački generalni konzul, sa činom general-majora Luftvafea. Verovatno je da je obavljao i političke i privredne obaveštajne zadatke u Jugoslaviji tokom 1930-ih. Bio je u nemačkoj delegaciji sa svojim ratnim drugom na sahrani kralja Aleksandra 1934. u Beogradu. Nojhauzen je imao efikasnu mrežu u vladinim i političkim krugovima i bio je dobro informisan o političkim i privrednim uslovima, postavši bogati industrijalac u tom procesu. Jugoslovenski Generalštab je posedovao informacije da se Nojhauzen bavi špijunažom u nemačku korist, ali knez Pavle i Cvetkovićeva vlada nisu želeli da učine ništa povodom toga, strahujući od kvarenja odnosa sa Nemačkom.

Uz pomoć svog bliskog prijatelja rajshmaršala Hermana Geringa, Nojhauzen je stekao deonice u nizu rudarskih i metalskih preduzeća kroz sumnjive transakcije. Zbog takvih poslova, Nojhauzena je nekoliko puta hapsio Gestapo, ali se Gering svaki put mešao u Nojhauzenovu korist da bi se pobrinuo da ozbiljnost optužbi protiv njega bude umanjena. Zauzvrat, Nojhauzen je Geringu obezbeđivao strane valute, a kada bi posećivao Geringa za njegov rođendan, svaki put bi Geringu poklonio zlatnu ili srebrnu polugu težine 14 kg. Gering je koristio ovaj novac da prikupi velike količine umetničkih dela i nakita na svom imanju Karinhalu. Kao generalni konzul, Nojhauzen je pregovarao u kupovini velikih borskih rudnika bakra od poražene Francuske 1940, a zatim je postao predsednik upravnog odbora novog nemačkog preduzeća koje je upravljalo rudnikom Bor Kupferbergwerke und Hütten A.G. sa sedištem u Beogradu.

Uloga u okupiranoj Srbiji

Teritorija Vojnoupravnog komandata u Srbiji. Nojauzen je bukvalno bio privredni diktator ove teritorije od aprila 1941. do avgusta 1944

Unapređen u obergrupenfirera, Nojhauzena je Gering prvo postavio za izvanrednog opunomoćenika za privredna pitanja (Generalbevollmächtigte für die Wirtschaft) na Teritoriji Vojnoupravnog komandata Srbije,, ali je njegova nadležnog uskoro proširena da bi obuhvatala nadležnost za sprovođenje Četvorogodišnjeg plana na okupianoj teritoriji. Nemcima je teritorija okupirane Srbije bila privredno važna kao izvor metala, ruda, uglja i hrane. Nojhauzen je 9. decembra 1942. takođe postavljen na važno mesto izvanrednog opunomoćenika za proizvodnju metalne rude u jugoistočnoj Evropi,, što je u početku bilo ograničeno na nemačku okupacionu zonu i krajeve Jugoslavije koje je anektirala Bugarska, a takođe je bio ovlašćen kao izvanredni opunomoćenik za radnu snagu na okupiranoj teritoriji. Uskoro po uspostavljanju vojne uprave, Nojhauzen je imenovao komesare, preko kojih je kontrolisao Srpsku narodnu banku i druge ključne privredne i finansijske ustanove. Marta 1943. Nojhauzenova nadležnost za proizvodnju metalne rude je proširena na delove Grčke koju je okupirala aemačka vojska, a nakon kapitulacije Italije septembra iste godine na nekadašnje italijanske okupacione zone u Grčkoj i Albaniju. Nemci su oktobra 1943. uprostili svoju vojnu upravu nad okupiranom Srbijom, pa su Nojhauzenove postojeće uloge proširene postavljanjem za šefa vojne uprave (Militärverwaltungschef). Ostao je predsednik rudarskog preduzeća u Voru, koje je jula 1943. dovelo kao prisilne radnike oko 6200 Jevreje iz Mađarske i teritorija koje je Mađarska okupirala da bi nadoknadio nestašicu radne snage u rudniku. U rudniku su radnici radili pod nazorom SS u vodi do kolena u 12-časovnim smenama. Takođe je bio predsedavajući nemačke bakarske korporacije Bankverein für Serbien na teritoriji okupirane Srbije, kao i u nekoliko drugih važnih preduzeća. Nojhauzen je bio moćna osoba koja je imala potpunu kontrolu nad privredom i državnim finansijama okupirane Srbije i uspešno ju je koristio da bi dao značajan doprinos nemačkim ratnim naporima.

Rivalstva i hapšenje

Prisustvo direktnih predstavnika visokih nacističkih zvaničnika poput Himlera i Geringa u Beogradu je značilo da su se tu često sukobljavale nadležnosti i interesi. Kao izvanredni opunomoćenik za privredna pitanja i Geringov ljubimac, Hojhauzen je delovao bukvalno kao privredni diktator u okupiranoj Srbiji u Geringovu korist, izvlačeli masimalnu količinu resursa iz lokalne privrede da bi održavao nečamčku ratnu mašineriju. Nojhauzen je smatran „notorno korumpiranim” i „ljigavim i beskrupoloznim”, i imao je brojne nesporazume sa drugim visokim zvaničnicima okupacionog režima u pogledu granica njegovih nadležnosti. Naročito se suprostavljao Ribentropovom izalsaniku Hermanu Nojbaheru da da više ovlašćenja marionetskoj vladi Milana Nedića. Nojbaher je smatro Nojhauzena korumpiranim i da je stekao ogromno bogatsvo dok je služio u Beogradu. Nakon niza pritužbi na njega od strane vrhovnog zapovednika jugoistočne Evrope feldmaršala Maksimilijana fon Vajsa i samog Nojbahera, postignuta je sporazum između Ribentropa i Himlera. Šef SD u Beogradu Emanuel Šefer je avgusta 1944. uhapsio Nojhauzena zbog korupcije. Na mestu izvanrednog opunomoćenika za privreda pitanja nasledio ga je Teo Kejser, na na mestu šefa vojne uprave Justus Dankverc. Nojhauzen je proveo pet meseci u koncentracionom logoru, i mada je Gering izdejstvovao njegovo oslobađanje, i nagrađivanje Krstom za rane zasluge, Nojhauzen je ostatak rata i dalje proveo u pritvoru.

Posle rata

Nakon rata zarobila ga je Američka vojska i predala jugoslovenskim vojnim vlastima. Na procesu u Beogradu, oktobra 1947. godine, osuđen je na 20 godina zatvora i upućen na izdržavanje kazne u Sremsku Mitrovicu. Međutim, zbog zaštite koju je pojedinim komunistima pružio tokom rata (zabeleženo je da je govorio: „Ko je komunista - odlučujem ja!”), zbog iskustva u rukovođenju privredom i dobrih međunarodnih privrednih kontakata, već 1949. godine angažovan je na poslovima izrade jugoslovenskog privrednog plana, upravljanja rudnikom bakra u Boru i rudnikom olova i cinka u Trepči, kao i na iznalaženju inostranog investicionog kapitala (zajam Svetske banke). Stoga je često viđan u beogradskoj boemskoj Skadarliji, obično sredom u kafani „Tri šešira”, uz pivo i kartašku igru skat, a subotom u hotelu „Mažestik”. Uskoro mu je kazna smanjena, a 1953. godine oslobođen je i vratio se u Nemačku. Umro je 14. aprila 1966. godine u Minhenu.

Literatura

• Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2. 
• Odić, Slavko; Komarica, Slavko (1977). Noć i magla: Gestapo u Jugoslaviji. Zagreb: Centar za informacije i publicitet. 
• Alford, Kenneth D. (2012). Hermann Göring and the Nazi Art Collection: The Looting of Europe's Art Treasures and Their Dispersal after World War II. Jefferson, NC: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-8955-8. 
• Gall, Lothar (2006). Der Bankier Hermann Josef Abs: eine Biographie (na jeziku: German). Schnellbach: C.H.Beck. ISBN 978-3-406-54738-6. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Hehn, Paul N. (2005). A Low Dishonest Decade: The Great Powers, Eastern Europe, and the Economic Origins of World War II, 1930-1941. London: Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-1761-9. 
• Höttl, Wilhelm (1997). Einsatz für das Reich (na jeziku: German). Schnellbach: Verlag Siegfried Bublies. ISBN 978-3-926584-41-0. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Kroener, Bernard R.; Müller, Rolf-Dieter; Umbreit, Hans, ur. (2000), Germany and the Second World War, Volume 5: Organization and Mobilization of the German Sphere of Power. Part I. Wartime Administration, Economy, and Manpower Resources, 1939-1941., 5, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-822887-5 
• Kroener, Bernard R.; Müller, Rolf-Dieter; Umbreit, Hans, ur. (2003), Germany and the Second World War, Volume 5 : Organization and Mobilization of the German Sphere of Power. Part II. Wartime Administration, Economy, and Manpower Resources 1942-1944/5, 5, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-820873-0 
• Kurapovna, Marcia Christoff (2010). Shadows on the Mountain: the Allies, the Resistance, and the Rivalries that Doomed WWII Yugoslavia. Hoboken, NJ: John Wiley and Sons. ISBN 978-0-470-08456-4. 
• Mojzes, Paul (2011). Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th century. Plymouth: Rowman and Littlefield Publishers. ISBN 978-1-4422-0663-2. 
• Pavlowitch, Stevan K. (2002). Serbia: The History Behind The Name. London: C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 978-1-85065-476-6. 
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia. New York: Columbia University Press. ISBN 978-1-85065-895-5. 
• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945. 1, The Chetniks. 1. San Francisco: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9. 
• Völkl, Ekkehard; Lengyel, Zsolt K. (1991). Der Westbanat 1941–1944: die deutsche, die ungarische und andere Volksgruppen (na jeziku: German). Munich: Trofenik. ISBN 978-3-87828-192-4. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Članci

• Hehn, Paul N. (1971). „Serbia, Croatia and Germany 1941–1945: Civil War and Revolution in the Balkans”. Canadian Slavonic Papers. University of Alberta. 13 (4): 344—373. Pristupljeno 8. 04. 2012.