Franc Openhajmer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Franc Openhajmer
Datum rođenja(1864-03-30)30. mart 1864.
Mesto rođenjaBerlin
 Pruska
Datum smrti30. septembar 1943.(1943-09-30) (79 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles
 Kalifornija, SAD

Franc Openhajmer (nem. Franc Oppenheimer; Berlin, 30. mart 1864 – 30. septembar 1943) je bio nemački sociolog i politički ekonomista, koji je objavljivao radove i na području fundamentalne sociologije države.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Nakon studiranja medicine u Frajburgu i Berlinu, Openhajmer se bavio fizikom u Berlinu od 1886. do 1895. godine. Od 1890. godine počeo je da se bavi sociopolitičkim pitanjima i pitanjima socijalne ekonomije. Nakon bavljenja fizikom, dobio je posao glavnog urednika časopisa “Svet ujutru”(Welt am Morgan). Tom prilikom upoznao je Fridriha Nojmana (Fredrich Naumann), koji je u to vreme radio za mnogobrojne dnevne novine.

Godine 1909., Opernhajmer je odbranio doktorat na univerzitetu u Kilu sa svojom tezom o ekonomisti Dejvidu Rikardu(David Ricardo). Od 1909. do 1917. godine, Openhajmer je bio docent u Berlinu, zatim je 2 godine bio profesor. 1914. godine je bio jedan od osnivača “Nemačkog komiteta za oslobođenje ruskih jevreja” (German Committee for Freeing of Russian Jews). 1919. godine, prihvatio je poziv za posao na katedri za sociologiju i političku ekonomiju na Geteovom univerzitetu (Johann Wolfgang Goethe University) u Frankfurtu na Majni. Ovo je bila prva katedra posvećena sociologiji u Nemačkoj.

Godine 1911., od strane jevrejskih imigranata u Palestini, osnovana je poljoprivredna zadruga, tzv.”Kooperativa u Merhavi”(Co-operative in Merhav), koristeći plan o poljoprivrednoj saradnji koji je sastavio Openhajmer.[1]Projekat nije uspeo i zadruga je transformisana 1922. godine u mošav (moshav), drugačiji oblik zajedničkog života.

Od 1934. do 1935. godine, Openhajmer je predavao na univerzitetu u Palestini. 1936. godine je proglašen za počasnog člana “Američkog udruženja sociologa”( American Sociological Association). 1938. godine. bežeći od progona nacista, emigrirao je preko Tokija i Šangaja u Los Anđeles. 1941. godine postao je jedan od osnivača “Američkih novina o ekonomiji I sociologiji (The American Journal of Economics and Sociology).

Openhajmerov sin je bio Hilel Openhajmer (Hillel Oppenheimer), profesor botanike na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i dobitnik najvećeg izraelskog priznanja, Izraelske nagrade (Israel Prize).

Ideje[uredi | uredi izvor]

Država (Der Staat)[uredi | uredi izvor]

1920—ih godina Država je bila široko čitana i diskutovana knjiga. Prevedena je na engleski, francuski, bugarski, srpski, japanski, hebrejski i ruski. Impresionirala je i inspirisala brojne mislioce kao sto su Dan Halutz iz Izraela i američke filozofe kao što su Alber Čej Nok (Alber Jay Nock), Marej Rotbard (Murray Rothbard) i Frenk Čodorov (Frank Chodorov).[2][3]

Openhajmer je odbacivao ideju o tzv.”sociajlnom ugovoru” i doprineo je “osvajačkoj teoriji države”, pod jakim uticajem jevrejskog sociologa Ludviga Gumploviča (Ludwig Gumplowicz) i njegovim teorijama o unutar-plemenskim, unutar-grupnim nadmetanjima, “rasnim sukobima”(Rassenkampf) o sociološkom nastanku države.

Država, gotovo u celoj prvoj fazi svog postojanja, je suštinski i skoro potpuno socijalna institucija, koja je od strane pobedničke grupe ljudi nametnuta poraženima, sa isključivim ciljem da se obezbedi dominacija pobednika, i osigura od unutrašnjih pobuna kao i od napada spolja. U suštini, ova vlast nije imala nijedan drugi cilj osim ekonomske eksploatacija poraženih od strane pobednika. Nijedna primitivna država poznata istoriji nije nastala ni na jedan drugi način. Jedini izuzetak je kada dođe do spajanja dve potpuno razvijene primitivne države u novu državu sa kompletnijom i razvijenijom organizacijom.

Openhajmer je takođe smatrao kapitalizam za sistem eksploatacije. On je smatrao državu kao originalnog kreatora nejednakosti.[4]

Postoje dva fundamentalno suprotstavljena načina kojima čovek može da zadovolji svoje želje. To su rad i krađa, jedan kao sopstveni rad i drugi kao nasilno prisvajanje tuđeg rada. Krađa! Nasilno prisvajanje! Ove reči nam prenose ideje o kriminalu I kažavanju, zato što smo mi savremenici razvijene civilizacije, bazirane na nepovredivosti imovine. Predlažem da u daljoj diskusiji rad pojedinca i jednaka razmenu jednog rada za drugi, nazovemo “ekonomski način” za zadovoljavanje potreba, dok bi se neuzvraćeno prisvajanje tuđeg rada zvalo “politički način”.

Openhajmer je smatrao sebe za liberalnog socijalistu[4] i opisivan je kao osoba koja se zalagala za tržište[5], smatrao je da bi ekonomija bez eksploatacije bila najuspešnija u kolektivnim zajednicama. Proveo je većinu svog života savetujući ljude koji su želeli da osnuju dobrovoljne forme ekonomskih zajednica (naročito kibuce).[6] Odbacivao je ideje anarhista i revolucionarnih socijalista kao nepotrebno pesimističke. Neće nasilje, već će evolutivni put doprineti željenoj socijalnoj promeni. Njegov ideal je bila država bez klasa i klasnih interesa gde bi birokrarija postala zaštitnica zajedničkog interesa.[7] U Sjedninjenim Američkim Državama Openhajmer je postao zagovornik američkog socijalnog reformatora Henrija Džordža (Henry George). Dok su Openhajmer i Džordža smatrali državu kao dugoročnog zaštitnika privilegovanih, takođe su verovali da je značajno promenjena demokratijom. Državni službenici su bili prinuđeni da pokažu humanitarnu stranu, što je učinilo političku klasu ranjivom. Openhajmer, koji je umro 1943. godine, je u nacistima i boljševicima video poslednje pokušaje da se oživi drevni oblik tiranije. Nadao se da će njihov pad omogućiti uvod u pravu liberalnu epohu.[8]

Openhajmer je bio učitelj nemačkog kancelera Ludviga Erhard(Ludwig Erhard) koji je odbacio njegovu ideju o kolektivizmu, ali je pripisao zasluge svom profesoru za svoju viziju evropskog društva kao društva slobodnih i jednakih ljudi. 1964 Ludvig je proglasio:

Nešto me je tako duboko zadivilo da za mene ne može biti izgubljeno, tačnije, analiza socio-političkih pitanja našeg vremena. On je zaključio da “kapitalizam” dovodi do nejednakosti, iako on zasigurno nije zastupao potpunu istovetnost. Sa druge strane, mrzeo je komunizam, zato što neizbežno dovodi do manjka slobodne. Mora da postoji način-treći način-koji omogućava uspešnu sintezu. Gotovo u njegovo ime ja sam pokušao da opišem socijalnu tržisnu ekonomiju kao realističan put.[9]

Radovi[uredi | uredi izvor]

Openhajmer je stvorio obiman opus od otprilike 40 knjiga i 400 eseja koji sadrže spise o sociologiji, ekonomiji i politička pitanja tog vremena. Jedna od najčuvenijih je Država (Der Staat).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?res=9505EEDB133EE733A25754C1A9659C946596D6CF”. Arhivirano iz originala 6. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 1. 2016.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  2. ^ Paul Gottfried, Introduction to Franz Oppenheimer, The State. 1999. ISBN 978-1-56000-965-8., p. viii
  3. ^ Anarcho-Capitalism: An Annotated Bibliography Hans-Herman Hope
  4. ^ a b Paul Gottfried, Introduction to Franz Oppenheimer, The State. 1999. ISBN 978-1-56000-965-8., p. ix
  5. ^ Richman, Sheldon,Libertarian Left The American Conservative (March 2011)
  6. ^ Paul Gottfried, Introduction to Franz Oppenheimer, The State. 1999. ISBN 978-1-56000-965-8., p. X
  7. ^ Paul Gottfried, Introduction to Franz Oppenheimer, The State. 1999. ISBN 978-1-56000-965-8., p. xvii
  8. ^ Paul Gottfried, Introduction to Franz Oppenheimer, The State. 1999. ISBN 978-1-56000-965-8., p. xii, xiii
  9. ^ Ludwig Erhard, Oppenheimer, dem Lehrer und Freund[mrtva veza], in: Karl Hohmann, Ludwig Erhard, Gedanken aus fünf Jahrzehnten, Reden und Schriften. str. 858–64

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Radovi[uredi | uredi izvor]

Franc Openhajmer na Vikimedijinoj ostavi.

Ostalo[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франц_Опенхајмер&oldid=27684142”