Frenklin Delano Ruzvelt

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Frenklin Delano Ruzvelt
FDR 1944 Color Portrait.tif
Frenklin Delano Ruzvelt
Biografija
Datum rođenja (1882-01-30)30. januar 1882.
Mesto rođenja Njujork
SAD
Datum smrti 12. april 1945.(1945-04-12) (63 god.)
Mesto smrti Vorm Springs
SAD
Politička
partija
Demokratska stranka SAD
4. mart 1933. — 12. april 1945.
Prethodnik Herbert Huver
Naslednik Hari Truman

Seal of the President of the United States.svg
FDR kao asistent sekretara za mornaricu

Frenklin Delano Ruzvelt (tačnije Rozevelt, engl. Franklin Delano Roosevelt; Njujork, 30. januar 1882Vorm Springs, 12. april 1945), je bio američki političar i trideset drugi predsednik SAD (1933—1945).[1][2] U politiku je ušao sledeći primer svog rođaka Teodora Ruzvelta, i postao aktivan član Demokratske stranke. Godine 1905. oženio se Eleonor Ruzvelt, koja će u narednim godinama postati njegov savetnik.

Služio je u njujorškom senatu (1910—1913) i kao pomoćnik sekretara za mornaricu (1913—1920). Demokratska stranka kandidovala ga je za potpredsednika na izborima 1920. godine. Naredne godine oboleo je od paralize: iako nije mogao da hoda, ostao je aktivan u politici. Kao 44. guverner države Njujork (1929—1933), osnovao je državnu agenciju za socijalnu pomoć u SAD. Godine 1932. osvojio je predsedničku nominaciju demokrata uz pomoć Džejmsa Farlija i s lakoćom pobedio predsednika Herberta Huvera. U svom inauguralnom obraćanju zemlji sa više od 13 miliona nezaposlenih, rekao je da je „jedina stvar koje treba da se plašimo sam strah“. Kongres je odobrio većinu promena kojim je on težio u svom programu Novi dogovor u prvih sto mandata. Velikom većinom ponovo je izabran 1936, a protivkandidat mu je bio Alf Landon.

Da bi razrešio pravne izazove postavljene pred Novi dogovor, predložio je proširenje Vrhovnog suda, ali je njegov plan za uređenje („Pakovanje“) suda pobudilo veliko protivljenje i odbačen je. Do kraja 30-ih godina XX veka ekonomski oporavak se usporio, ali je Ruzvelt bio sve više zabrinut zbog ratne pretnje. Po treći put, što je tada bilo bez presedana, izabran je 1940. pobedivši na izborima Vendela Vilkija. Razvio je program zajma i najma za pomoć američkim saveznicima, naročito Ujedinjenom Kraljevstvu, u prvim godinama Drugog svetskog rata.

Godine 1941. sastao se sa Vinstonom Čerčilom da bi izradili Atlantsku povelju. Ulaskom SAD u rat, Ruzvelt je mobilisao industriju za proizvodnju vojne opreme i formirao alijansu sa Britanijom i Sovjetskim Savezom; sastao sa Čerčilom i Josifom Staljinom na konferenciji o ratnoj politici u Teheranu (1943) i na Jalti (1945). Uprkos sve slabijem zdravlju, osvojio je četvrti mandat protiv Tomasa Djuija (1944), ali je ubrzo posle toga umro.

U odnosu na Srbiju, smatrao je da je Srbija napravila grešku stvorivši Jugoslaviju[3]. 1941, posle posle martovskog puča, govorio je jugoslovenskom ministru Fotiću: Don't you think that it would be much better for you Serbs if you again became a homogeneous state by divorcing yourselves from your western provinces? You would again be strong and wouldn't waste your efforts in those endless domestic problems and discussion (Zar ne mislite da bi za vas Srbe bilo mnogo bolje kada bi ponovo postali jedna homogena država odvajanjem od vaših zapadnih provincija? Ponovo biste bili jaki i ne biste trošili napore na te beskonačne unutrašnje probleme i diskusije). Tokom rata se zalagao za obnovu Srbije a da Hrvatsku treba staviti pod međunarodno starateljstvo. Adam Pribićević, opet, u memoarima „Moj život“ kaže da su Čerčil i Ruzvelt najveći zločinci u istoriji Evrope, jer su bombardovali kao „saveznici“ samo srpske gradove, daleko gore od Hitlera, i da Staljin i Hitler tako šta svojim prijateljima nisu radili (prim.: bombardovani su i Zagreb, Zadar, Split, Osijek itd.).

Život i delo[uredi]

Ruzvelt (sredina) na Jaltskoj konferenciji zajedno sa Čerčilom (levo) i Staljinom (desno)

Franklin Delano Ruzvelt rođen je 30. januara 1882. godine.[4][5] Politkom je počeo da se bavi 1907. godine, a već 1910. izabran je za senatora savezne države Njujork na listi Demokratske stranke.[6][7] Predsednik Vilson imenovao ga je 1913. podsekretarom mornarice.[8] Na toj dužnosti je ostao do 1920. godine kada je Demokratska stranka izgubila izbore.[9][10] Iako oboleo od paralize 1921. nastavio je političku delatnost[11][12]:236, te je 1928. godine izabran za guvernera savezne države Njujork. Na konvenciji Demokratske stranke 1931. izabran je za predsedničkog kandidata. Na izborima 1932. godine Franklin Delano Ruzvelt odnosi nadmoćnu pobedu - samo šest država nije glasalo za njega. Na predsedničkoj inaguraciji 1933. u martu obećao je Nju dil (socijalne mere u vreme duboke ekonomske krize koje su mu donele veliku popularnost)[13] i izrekao, kasnije čuvenu, rečenicu:

Dopustite da iznesem svoje čvrsto verovanje kako se trebamo bojati jedino straha samoga.

Sa Nju dilom Ruzvelt je pokrenuo kampanju radikalnih mera za ozdravljenje nacionalne privrede. Kampanja je uključivala masovni program javnih radova (brane, šume, autoceste) koji su financirani iz saveznog budžeta. Ovi radovi omogućili su zapošljavanje nekoliko miliona ljudi. Uz to reorganiziran je bankovni sistem, uvedeno je osiguranje za nezaposlene i starosna penzija. Takođe je izmenio politiku Sjedinjenih Država prema državama Srednje i Južne Amerike u politiku dobrog susedstva. Tri godine pre ponovnog izbora za predsjednika Sjedinjenih Država, tačnije 1933. godine, sa Sovjetskim Savezom uspostavlja diplomatske odnose.

Godine 1940. treći se put kandidirao za predsednika Sjedinjenih Država, što je to dotada bilo nezabeleženo u američkoj istoriji. U avgustu 1941. Ruzvelt i Čerčil sastali su se u Placentija Baju u Njufaundlendu (Kanada) i sastavili Atlantsku povelju koja je sadržavala četiri tzv. Ruzeveltova pravila koja je iste godine objavio u Povelji o četiri slobode: misli, vere, od bede i od straha. Atlanska povelja značila je začetak Ujedinjenih naroda. S Čerčkilom je potpisao i Zakon o zajmu i najmu kojim je omogućio američku pomoć u borbi protiv Sila Osovine.

U novembru 1944. godine po četvrti put pobeđuje na predsedničkim izborima. Već prilikom susreta na Jalti (u februaru 1945. godine) s Čerčilom i Staljinom vidno je bio bolestan. Tada ga je pregledao Čerčilov lekar i dao mu manje od šest meseci života. Preminuo je 17. aprila 1945. od izliva krvi u mozak u Vorm Springsu u saveznoj državi Džordžiji. Pokopan je u Vašingtonu. Postumno po njemu je nazvan jedan nosač aviona američke mornarice. Takođe postumno 1948. godine u Londonu mu je otkriven spomenik na jednom od londonskih trgova. Spomenik je na svečanom otvaranju otkrila Ruzveltova supruga Ana Elenora Ruzvelt.

Reference[uredi]

  1. „President Franklin D. Roosevelt First Inaugural Address”. YouTube. Google. 15. 10. 2009. Pristupljeno 4. 3. 2014. 
  2. Arthur M. Schlesinger, Jr., "Ranking the Presidents: From Washington to Clinton". Political Science Quarterly (1997) 112#2, pp 179–90. doi:10.2307/2657937.
  3. Ivo Tasovac, American Foreign Policy and Yugoslavia, 1939-1941
  4. „Roosevelt Genealogy”. Franklin D. Roosevelt Presidential Library and Museum. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2012. Приступљено 6. 3. 2014. 
  5. Person, The Peerage, стр. 13944 
  6. Gunther (1950). стр. 202–3.
  7. Burns (1956). стр. 34.
  8. Smith (2007). стр. 51–98.
  9. Burns (1956). стр. 51.
  10. Gunther (1950). стр. 209.
  11. „F. D. Roosevelt Ill of Poliomyelitis”. The New York Times. 16. 9. 1921. Приступљено 2015-09-24. 
  12. Ward, Geoffrey C.; Burns, Ken (2014). The Roosevelts: An Intimate History. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 9780307700230. 
  13. James Tobin (2013). The Man He Became: How FDR Defied Polio to Win the Presidency. Simon and Schuster. стр. 4—7. 

Литература[uredi]

Биографије[uredi]

Академске студије[uredi]

Спољња политика и Други светски рат[uredi]

Критика[uredi]

  • Barnes, Harry Elmer (1953), Perpetual War for Perpetual Peace: A Critical Examination of the Foreign Policy of Franklin Delano Roosevelt and Its Aftermath, OCLC 457149 . A revisionist blames FDR for inciting Japan to attack.
  • Best, Gary Dean (1991). Pride, Prejudice, and Politics: Roosevelt Versus Recovery, 1933–1938. Praeger. ISBN 0275935248. ; summarizes newspaper editorials.
  • Best, Gary Dean (2002). The Retreat from Liberalism: Collectivists versus Progressives in the New Deal Years. Praeger. ISBN 0275946568.  criticizes intellectuals who supported FDR.
  • Breitman, Richard; Lichtman, Allan J (2013). FDR and the Jews. Harvard University Press. ISBN 9780674050266. OCLC 812248674. , 433 pp.
  • Conkin, Paul K (1975). New Deal. New York: Crowell. ISBN 0690008104. , critique from the left.
  • Doenecke, Justus D; Stoler, Mark A (2005). Debating Franklin D. Roosevelt's Foreign Policies, 1933–1945. Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 0847694151. . 248 pp.
  • Feingold, Henry L (1970). The Politics of Rescue: The Roosevelt Administration and the Holocaust, 1938–1945. Rutgers University Press. ISBN 0813506646. OCLC 98997. .
  • Flynn, John T (1948), The Roosevelt Myth , former FDR supporter condemns all aspects of FDR.
  • Moley, Raymond (1939), After Seven Years (insider memoir by Brain Truster who became conservative) .
  • Russett, Bruce M (1997), No Clear and Present Danger: A Skeptical View of the United States Entry into World War II (2nd изд.) , says US should have let USSR and Germany destroy each other.
  • Plaud, Joseph J (2005), Historical Perspectives on Franklin D. Roosevelt, American Foreign Policy, and the Holocaust, The FDR American Heritage Center Museum .
  • Powell, Jim (2003). FDR's Folly: How Roosevelt and His New Deal Prolonged the Great Depression. ISBN 0-7615-0165-7. .
  • Robinson, Greg (2001), By Order of the President: FDR and the Internment of Japanese Americans  says FDR's racism was primarily to blame.
  • Schivelbusch, Wolfgang (2006), Three New Deals: Reflections on Roosevelt's America, Mussolini's Italy, and Hitler's Germany, 1933–1939 , compares populist and paternalist features.
  • Smiley, Gene (1993), Rethinking the Great Depression (short essay)  by libertarian economist who blames both Hoover and FDR.
  • Wyman, David S (1984), The Abandonment of the Jews: America and the Holocaust 1941–1945, Pantheon Books . Attacks Roosevelt for passive complicity in allowing Holocaust to happen.

Реторика[uredi]

  • Braden, Waldo W; Brandenburg, Earnest, ур. (1955), „Roosevelt's Fireside Chats”, Communication Monographs, 22 (5): 290—302, doi:10.1080/03637755509375155 .
  • Buhite, Russell D; Levy, David W, ур. (1993), FDR's Fireside Chats .
  • Craig, Douglas B (2005), Fireside Politics: Radio and Political Culture in the United States, 1920–1940 .
  • Crowell, Laura (1952), „Building the 'Four Freedoms' Speech”, Communication Monographs, 22 (5): 266—83, doi:10.1080/03637755509375153 .
  • ——— (1950), „Franklin D. Roosevelt's Audience Persuasion in the 1936 Campaign”, Communication Monographs, 17: 48—64, doi:10.1080/03637755009374997 .
  • Houck, Davis W (2002), FDR and Fear Itself: The First Inaugural Address, Texas A&M UP .
  • ——— (2001), Rhetoric as Currency: Hoover, Roosevelt, and the Great Depression, Texas A&M UP .
  • Roosevelt, Franklin D. (2005). My Friends. Kessinger Publishing. ISBN 1-4179-9610-2. 
  • Ryan, Halford Ross (1979), „Roosevelt's First Inaugural: A Study of Technique”, Quarterly Journal of Speech, 65 (2): 137—49, doi:10.1080/00335637909383466 .
  • ——— (1988), Franklin D. Roosevelt's Rhetorical Presidency, Greenwood Press .
  • Stelzner, Hermann G (1966), „'War Message,' December 8, 1941: An Approach to Language”, Communication Monographs, 33 (4): 419—37, doi:10.1080/03637756609375508 .

Историографија[uredi]

  • Hendrickson, Jr., Kenneth E. "FDR Biographies," in William D. Pederson, ed. A Companion to Franklin D. Roosevelt (2011) pp 1–14 online
  • Provizer, Norman W. "Eleanor Roosevelt Biographies," in William D. Pederson, ed. A Companion to Franklin D. Roosevelt (2011) pp 15–33 online

Примарни извори[uredi]

  • Statistical Abstract of the United States (PDF), Bureau of the Census, 1951 ; full of useful data
  • Historical Statistics of the United States: Colonial Times to 1970, Bureau of the Census, 1976 .
  • Cantril, Hadley; Strunk, Mildred, ур. (1951), Public Opinion, 1935–1946 , massive compilation of many public opinion polls from the USA.
  • Gallup, George Horace, ур. (1972), The Gallup Poll; Public Opinion, 1935–1971 , 3 vol, summarizes results of each poll as reported to newspapers.
  • Loewenheim, Francis L; Langley, Harold D, ур. (1975), Roosevelt and Churchill: Their Secret Wartime Correspondence .
  • Moley, Raymond (1939), After Seven Years (memoir)  by key Brain Truster
  • Nixon, Edgar B, ур. (1969), Franklin D Roosevelt and Foreign Affairs  (3 vol), covers 1933–37. 2nd series 1937–39 available on microfiche and in a 14 vol print edition at some academic libraries.
  • Roosevelt, Franklin Delano (1945) [1938], Rosenman, Samuel Irving, ур., The Public Papers and Addresses of Franklin D. Roosevelt (public material only (no letters); covers 1928–1945), 13 volumes .
  • ——— (1946), Zevin, BD, ур., Nothing to Fear: The Selected Addresses of Franklin Delano Roosevelt, 1932–1945 (selected speeches) .
  • ——— (2005) [1947]. Taylor, Myron C, ур. Wartime Correspondence Between President Roosevelt and Pope Pius XII (reprint). Prefaces by Pius XII and Harry Truman. Kessinger Publishing. ISBN 1-4191-6654-9. .
  • The Documentary History of the Franklin D. Roosevelt Presidency (47 vol. 1995, University Press of America) table of contents

Spoljašnje veze[uredi]