Fudbalska reprezentacija Srbije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Srbija
FSS logo.svg
Nadimak Orlovi
Savez FSS
Konfederacija UEFA (Evropa)
Selektor Mladen Krstajić vd.
Kapiten Branislav Ivanović
Najviše nastupa Dejan Stanković (103)
Najbolji strelac Savo Milošević (37)
FIFA šifra SRB
Osnovna oprema
Rezervna oprema
FIFA rang
Trenutni Rast 38. [1] (17. oktobar 2017)
Najviši 6. kao SR Jugoslavija (decembar 1998),
13. kao Srbija[2] (mart 2010)
Najniži 101. kao SR Jugoslavija (decembar 1994),
66. kao Srbija[2] (avgust 2015)
Prva međunarodna utakmica
Zastava Češke Češka 1–3 Srbija Srbija
(Uhersko Hradište, Češka; 16. avgust 2006)
Najveća pobeda
Azerbejdžan Azerbejdžan 1–6 Zastava Srbije Srbija
(Baku, Azerbejdžan; 17. oktobar 2007)
Zastava Srbije Srbija 6–1 Bugarska Bugarska
(Beograd, Srbija; 19. novembar 2008)
Zastava Srbije Srbija 5–0 Rumunija Rumunija
(Beograd, Srbija; 16. oktobar 2009)
Zastava Srbije Srbija 6–1 Vels Vels
(Novi Sad, Srbija; 11. septembar 2012)
Najveći poraz
Zastava Srbije Srbija 0–3 Belgija Belgija
(Beograd, Srbija; 12. oktobar 2012)
Zastava Češke Češka 4–1 Srbija Srbija
(Ostrava, Češka; 13. novembar 2015)
Svetsko prvenstvo
Nastupi 12, kao Srbija 2 (prvi put 1930,
kao Srbija 2010
)
Najbolji rezultat 4. mesto (2): 1930. i 1962.
kao Srbija
1. kolo: 2010.
Evropsko prvenstvo
Nastupi 5, kao Srbija 0 (prvi put 1960,
kao Srbija nije se kvalifikovala
)
Najbolji rezultat Silver medal europe.svg 2. mesto (2): 1960. i 1968.
kao Srbija
nije se kvalifikovala
Osvojene medalje
Fudbal
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1960. Rim Tim
Srebrna medalja — drugo mesto 1948. London Tim
Srebrna medalja — drugo mesto 1952. Helsinki Tim
Srebrna medalja — drugo mesto 1956. Melburn Tim
Bronzana medalja — treće mesto 1984. Los Anđeles Tim
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 1960. Francuska
Srebrna medalja — drugo mesto 1968. Italija
Mediteranske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1971. Izmir Tim
Zlatna medalja — prvo mesto 1979. Split Tim

Fudbalska reprezentacija Srbije je reprezentacija pod kontrolom Fudbalskog saveza Srbije. FIFA i UEFA tretiraju reprezentaciju Srbije kao naslednicu reprezentacija Kraljevine Jugoslavije (1918—1941, do 1921. kao Kraljevstvo SHS, 1921—1929. kao Kraljevina SHS), SFR Jugoslavije (1943—1992, do 29. novembra 1945. kao DF Jugoslavija, 29. novembar 1945—1963. kao FNR Jugoslavija), SR Jugoslavije (1992—2003) i Srbije i Crne Gore (2003—2006).[3]

Istorija[uredi]

Reprezentacija je igrala pod raznim imenima:

Pre raspada Jugoslavije[uredi]

Reprezentacija Kraljevine Jugoslavije je svoju prvu službenu utakmicu odigrala 1920. godine protiv reprezentacije Čehoslovačke na 7. olimpijskim igrama u Antverpenu i izgubila rezultatom 7:0. Najveće uspehe na svetskim prvenstvima Jugoslavija je ostvarila 1930. u Urugvaju i 1962. godine u Čileu plasmanima u polufinale. Najbolji rezultati na evropskim prvenstvima su ostvareni 1960. i 1968. plasmanima u finale ovih takmičenja. Na olimpijskim igrama 1960. u Rimu Jugoslavija je osvojila zlatnu medalju. Svoju poslednju utakmicu pre raspada Jugoslavije reprezentacija je odigrala 25. marta 1992. godine u Amsterdamu protiv Holandije. U tom periodu Jugoslavija je igrala osam svetskih i četiri evropska prvenstva, te jedanaest puta na olimpijskim igrama.

Posle raspada Jugoslavije[uredi]

Pod imenima SRJ, SCG i Srbije fudbalska reprezentacija se kvalifikovala na tri svetska prvenstva i jedno evropsko. Prvu utakmicu na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj Savezna Republika Jugoslavija je odigrala 15. juna protiv Irana i pobedila 1:0 golom Siniše Mihajlovića u 72. minutu. Reprezentacija SR Jugoslavije je stigla do osmine finala i tamo bila poražena od Holandije (1:2).

Godine 2006. nastupila je na svetskom prvenstvu u Nemačkoj, pošto je u kvalifikacijama osvojila prvo mesto u svojoj grupi, ispred Španije, sa samo jednim primljenim golom. Srbija i Crna Gora je pobedila Bosnu i Hercegovinu sa 1:0, golom Mateje Kežmana u 7. minutu i overila plasman na Mundijal u Nemačkoj.[4] 11. juna, reprezentacija Srbije i Crne Gore je odigrala prvu utakmicu na Svetskom prvenstvu, protiv Holandije na Centralnom stadionu u Lajpcigu i izgubila 0:1, a gol za reprezentaciju Holandije postigao je Arjen Roben.[5] 16. juna, reprezentacija Srbije i Crne Gore doživela je najveći debakl u istoriji ove reprezentacije, protiv Argentine 6:0 u Gelzenkirhenu.[6] 21. juna, reprezentacija Srbije i Crne Gore je odigrala poslednju utakmicu na ovom Mundijalu protiv Obale Slonovače na Alijanc areni u Minhenu pred 66 hiljade gledalaca. Srbija i Crna Gora je povela u 10. minutu golom Nikole Žigića i deset minuta kasnije posle gola Saše Ilića povećala prednost na 2:0, ali je Obala Slonovače postigla gol u 37. minutu i na odmor se otišlo rezultatom 2:1. U drugom poluvremenu Obala Slonovače je preokrenula rezultat i pobedila 2:3.[7] Za tri odigrane utakmice, na prvenstvu je zabeležila tri poraza uz gol razliku 2:10.

Nakon razlaza Srbije i Crne Gore[uredi]

Posle raspada Srbije i Crne Gore, smenjen je i Ilija Petković, a doveden španski stručnjak Havijer Klemente.[8] Srbija je svoju prvu utakmicu nakon raspada Srbije i Crne Gore odigrala u češkom gradu Uhersko Hradište i pobedila Češku rezultatom 3:1, golovima Danka Lazovića, Marka Pantelića i Aleksandra Trišovića. Svoju prvu utakmicu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. Srbija je odigrala 2. septembra 2006. protiv Azerbejdžana na Marakani i zabeležila pobedu od 1:0.[9] Jedini gol na meču postigao je Nikola Žigić u 72. minutu. 17. oktobra 2007. godine Srbija je deklasirala Azerbejdžan sa 1:6 u Bakuu.[10] Srbija je završila na 3. poziciji u grupi A sa 6 pobeda, isto toliko i remija i 2 poraza i nije uspela da se kvalifikuje na Evropsko prvenstvo.

Odlazak na Svetsko prvenstvo 2010.[uredi]

Krajem avgusta 2008. na mesto selektora doveden je Radomir Antić. Na klupi Srbije, Antić je debitovao u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. protiv Farskih Ostrva i zabeležio pobedu od 2:0.[11] Narednu utakmicu u kvalifikacijama Srbija je odigrala na Stad de Frans protiv Francuske i uprkos odličnoj igri poražena 2:1.[12] 11. oktobar Srbija je pobedila Litvaniju 3:0 koja je do te utakmice imala dve pobede i to bez primljenog gola.[13] Četiri dana kasnije, Srbija je pobedila Austriju 3:1 na Ernst Hapel stadionu u Beču.[14] 28. marta 2009. godine, Srbija je pobedila Rumuniju sa 3:2 u Konstanci.[15] 6. juna Srbija je pobedila Austriju sa 1:0 na Marakani pred 55 hiljade gledalaca.[16] Srbija je overila odlazak na Mundijal pobedom od 5:0 nad Rumunijom.[17] Srbija je završila na 1. mestu u grupi, sa 7 pobeda, 1 remijem i 2 poraza, sa gol razlikom 22:8.

Prvu utakmicu na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, Srbija je odigrala 13. juna protiv Gane na Loftus Versfeld stadionu u Pretoriji i izgubila rezultatom 1:0.[18] Orlovi su igrali sa igračem manje od 74. minuta, jer je Aleksandar Luković dobio drugi žuti karton i primili gol sa penala u 85. minutu. 18. juna, Orlovi su pobedili Nemačku na Nelson Mandela Bej stadionu u Port Elizabetu golom Milana Jovanovića u 38. minutu.[19] 23. juna, Srbija je poražena od Australije 2:1 i završila učešće na Mundijalu u Južnoj Africi.[20] Gol za reprezentaciju Srbije na toj utakmici postigao je Marko Pantelić.

Neuspešne kvalifikacije[uredi]

Srbija protiv Slovenije u kvalifikacijama za EP 2012.

Srbija je na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. zabeležila pobedu od 3:0 protiv Farskih Ostrva.[21] 7. septembra 2010. godine, Srbija je odigrala nerešeno (1:1) sa Slovenijom u Beogradu.[22] Nedelju dana kasnije je smenjen Radomir Antić, a doveden Vladimir Petrović Pižon.[23] 8. oktobra, Srbija je neočekivano izgubila od Estonije i to sa 1:3 u Beogradu.[24] Četiri dana kasnije, meč između Srbije i Italije je prekinut u 7. minutu zbog nereda na tribinama.[25] UEFA je odlučila da utakmica bude registrovana službenim rezultatom 3:0 u korist Italije.[26] Prvu pobedu u kvalifikacama, na klupi Srbije, Pižon je zabeležio 25. marta 2011. godine protiv Severne Irske.[27] 11. oktobra 2011. Srbiji je trebala pobeda protiv Slovenije da bi otišla u baraž. Srbija je primila gol u finišu prvog poluvremena sa skoro pola terena, a u drugom poluvremenu Nemanja Vidić je promašio penal.[28] Srbija je završila na 3. mestu u grupi sa 4 pobeda, 3 remija i 3 poraza. Posle utakmice sa Slovenijom, smenjen je Pižon, a doveden Radovan Ćurčić.[29] Ćurčić je bio privremeni nosilac dužnosti selektora. Posle te utakmice iz nacionalnog tima su se povukli kapiten Dejan Stanković i najbolji defanzivac planete Nemanja Vidić.[30]

U aprilu 2012. Siniša Mihajlović postaje selektor reprezentacije Srbije.[31] 8. septembra 2012. Srbija je na startu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. odigrala nerešeno 0:0 protiv Škotske u Glazgovu.[32] Tri dana kasnije, Srbija je ostvarila jednu od najubedljivijih pobeda u istoriji reprezentacije (6:1) protiv Velsa u Novom Sadu.[33] Usledio je niz od tri poraza u kvalifikacijama: protiv Belgije u Beogradu 0:3,[34] protiv Makedonije u Skoplju 1:0[35] i protiv Hrvatske u Zagrebu 2:0.[36] Srbija je u poslednjoj utakmici kvalifikacija pobedila Makedoniju 5:1 u Jagodini.[37] Orlovi su završili na 3. mestu u grupi sa 4 pobeda, 2 remija i 4 poraza. Po završetku kvalifikacija Siniša Mihajlović je napustio klupu Orlova,[38] a privremeni nosilac dužnosti selektora bio je Ljubinko Drulović.[39]

Srbija protiv Portugala u kvalifikacijama za EP 2016.

U julu 2014. holandski stručnjak Dik Advokat postao je novi selektor Srbije.[40] Holanđanin je debitovao na klupi Srbije 7. septembra u prijateljskom meču protiv Francuske.[41] Srbija je remijem započela kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016. protiv Jermenije u Jerevanu, a gol za Srbiju na toj utakmici postigao je Zoran Tošić u 90. minutu.[42] Tri dana kasnije, Srbija je dočekala Albaniju u 2. kolu kvalifikacija. U 41. minutu meča, iznad stadiona pojavio dron (letelica na daljinsko upravljanje) za koji je bila zakačena zastava sa mapom takozvane velike Albanije. Dron sa zastavom je nadletao teren nekoliko minuta, što je izazvalo veliko negodovanje, zvižduke i skandiranje srpskih navijača. Sudija je prekinuo meč zbog uletanja drona. U jednom trenutku, srpski fudbaler Stefan Mitrović je uhvatio zastavu.[43] Stefan je skinuo zastavu i hteo je da se utakmica nastavi, a albanski fudbaleri su ga napali. Disciplinska komisija Uefe odlučila je 24. oktobra da posle prekida kvalifikacione utakmice za plasman na Evropsko prvenstvo u fudbalu 2016. između Srbije i Albanije kazni srpsku reprezentaciju oduzimanjem tri boda, ali je meč registrovan službenim rezultatom 3:0 u korist srpske reprezentacije.[44] Međutim, ovu odluku je 10. jula 2015. osporio Sud za sportsku arbitražu u Lozani, koji je naložio da se utakmica registruje sa 3ː0 u korist albanske reprezentacije, ali da se i pored toga srpskoj reprezentaciji oduzmu tri boda. Posle poraza od Danske, FSS i Dik Advokat su sporazumno raskinuli ugovor,[45] a za novog selektora je izabran Radovan Ćurčić.[46] 4. septembra 2015. Srbija je pobedila Jermeniju sa 2:0 i ostvarila prvu pobedu u kvalifikacijama.[47] 8. oktobra Srbija je pobedila Albaniju sa 2:0 u Elbasanu, golovima Aleksandra Kolarova i Adema Ljajića u sudijskoj nadoknadi.[48] U poslednjem meču kvalifikacija, Srbija je poražena od Portugala rezultatom 1:2 u Beogradu.[49] Gol za Orlove na tom meču postigao je Zoran Tošić i sa 3 pogotka je najbolji strelac reprezentacije Srbije u ovim kvalifikacijama i 2. strelac grupe, sa 2 pogotka manje od Kristijana Ronalda. Srbija je završila na pretposlednjem mestu u grupi I, sa 2 pobede, 1 remijem i 5 poraza, sa gol razlikom 8:13.

Odlazak na Svetsko prvenstvo 2018.[uredi]

U aprilu 2016. smenjen je Radovan Ćurčić,[50] a doveden je Slavoljub Muslin.[51] Nakon dobrih rezultata u prijateljskim mečevima u proleće 2016. Srbija je odigrala nerešeno (2:2) protiv učesnika osmine finala Evropskog prvenstva, reprezentacije Republike Irske, 5. septembra u prvom meču kvalifikacija za Svestko prvenstvo 2018.[52] Golove za Srbiju na toj utakmici postigli su Filip Kostić i Dušan Tadić, koji su ujedno imali i po asistenciju. Mesec dana kasnije, Orlovi su ostvarili prvu pobedu u kvalifikacijama, na gostovanju protiv Moldavije (3:0).[53] Golove su postigli Filip Kostić, kapiten Branislav Ivanović i Dušan Tadić. Tadić je uz gol imao i dve asistencije. 9. oktobra, par dana nakon pobede u Kišinjevu, Orlovi su ostvarili veoma bitnu pobedu (3:2) protiv Austrije.[54] Dva pogotka za Srbiju je postigao Aleksandar Mitrović i jedan Dušan Tadić koji je ponovo, kao na prethodnom meču postigao gol i zabeležio dve asistencije. 12. novembra, Mitrović je golom u 86. minutu doneo veoma bitan bod Srbiji u poslednjem meču u 2016., protiv polufinaliste Evropskog prvenstva, Velsa u Kardifu.[55] 24. marta, Srbija je posle preokreta savladala Gruziju rezultatom 3:1 u Tbilisiju i ostvarila prvu pobedu u 2017.[56] Tadić je postigao gol sa bele tačke u 45. minutu, zatim Mitrović sjajnim golom donosi vođstvo Srbiji, a debitant Mijat Gaćinović se upisao u listu strelaca u 86. minutu. Ponovo je Tadić bio centralna figura meča, sa dve asistencije i jednim golom. 11. juna, Srbija je dočekala Vels pred 46 hiljada navijača na stadionu Rajko Mitić i odigrala nerešeno (1:1).[57] Gol za Srbiju postigao je ponovo Aleksandar Mitrović. 2. septembra Srbija je ostvarila pobedu od 3:0 protiv Moldavije na stadionu Partizana.[58] Golove za Srbiju postigli su Gaćinović, Kolarov i Mitrović. Tri dana kasnije, Orlovi su se sastali u verovatno odlučujućoj utakmici u ovim kvalifikacijama, sa Republikom Irskom u Dablinu. Kolarov je sjajnim golom u 55. minutu doneo pobedu Srbiji od 1:0 i doveo na korak od Mundijala.[59] Treba napomenuti da su Orlovi igrali sa igračem manje od 68. minuta, jer je Nikola Maksimović dobio direktan crveni karton. Nakon poraza od Austrije u gostima 3:2 i pobede protiv Gruzije kod kuće 1:0, Srbija je kvalifikacije završila kao prva u grupi D sa 21 poenom i tako izborila plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiji.

Stadioni[uredi]

Na stadionu Rajko Mitić reprezentacija Srbije je odigrala najviše utakmica.

Nakon raspada SFRJ, fudbalska reprezentacija Srbije je odigrala najviše utakmica u Beogradu na stadionu Rajko Mitić i stadionu JNA. 2. septembra 1998. godine SR Jugoslavija je odigrala prvu utakmicu van Beograda. SR Jugoslavija je odigrala prijateljsku utakmicu u Nišu na Čairu protiv Švajcarske pred 16.000 gledalaca.[60] Osim u Beogradu, reprezentacija Srbije je igrala utakmice i u drugim gradovima Srbije. Prvu utakmicu na stadionu Karađorđe u Novom Sadu Srbija je odigrala 8. septembra 2012. protiv Velsa u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. Srbija je pobedom nad Velsom od 6:1 ostvarila jednu od najubedljivijih pobeda u istoriji reprezentacije. Srbija je na stadionu Karađorđe odigrala 5 utakmica i zabeležila 5 pobeda uz gol razliku 15:2.

Reprezentacija Srbije je odigrala po jednu utakmicu u Smederevu, Kruševcu, Jagodini i Užicu.

Slika reprezentacije[uredi]

Nadimak[uredi]

Srbija je svoju prvu utakmicu nakon raspada Srbije i Crne Gore odigrala u Češkoj 16. avgusta 2006. i pobedila Češku sa 3:1. Od tada reprezentacija Srbije nosi nadimak Orlovi.[61]

Dresovi[uredi]

Dresove reprezentacije Srbije trenutno proizvodi Umbro.

Period Proizvođač
1974–2001 Njemačka Adidas
2001–2006 Italija Loto
2006–2014 Sjedinjene Američke Države Najki
2014– Engleska Umbro

Dresovi kroz istoriju[uredi]

2006–2008
2008–2010
2010–2012
2012–2014
2014–2016
2016–

Rezultati reprezentacije[uredi]

Fudbalska reprezentacija Srbije do sada nije osvojila Svetsko ili Evropsko prvenstvo. Najbolji rezultat na Svetskom prvenstvu ostvarila je reprezentacija Kraljevine Jugoslavije 1930. godine u Urugvaju, gde je stigla do polufinala. Na naredna 2 Svetska prvenstva, Kraljevina Jugoslavija se nije kvalifikovala. 32 godine kasnije, reprezentacija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ostvarila je isti uspeh. Od 1950. do 1992. SFRJ je nastupila na 7 Svetskih prvenstva.

Najbolji rezultat na Evropskim prvenstvima, SFRJ je ostvarila na prvom, 1960. godine u Francuskoj i 8 godina kasnije u Italiji gde su stigli do finala. 1960. su poraženi od Sovjetskog Saveza 2:1 nakon produžetka u Parizu, a osam godina kasnije, u Rimu od domaćina, Italije. Prva utakmica završila se rezultatom 1:1, posle produžetka. U drugoj utakmici, Italija je pobedila rezultatom 2:0. 1976. godine Evropsko prvenstvo je održano u Jugoslaviji. Jugoslavija je završila na 4. mestu, jer je u utakmici za 3. mesto u Zagrebu izgubila od Holandije 3:2 posle produžetka.

Kao SR Jugoslavija je nastupila na Svetskom prvenstvu 1998. godine u Francuskoj, gde je stigla do osmine finala. Kao SCG je nastupila 2006. godine u Nemačkoj gde je završila već u grupi, bez ijedne pobede. Utakmica protiv Obale Slonovače sa Svetskog prvenstva je ujedno i poslednja kao SCG.

Srbija je svoju prvu utakmicu nakon raspada Srbije i Crne Gore odigrala u češkom gradu Uhersko Hradište i pobedila Češku rezultatom 3:1 16. avgusta 2006. U 2006. godini, Srbija nije izgubila. Prvi put su poraženi, od Kazahstana 24. marta 2007. u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. godine. Srbija nije uspela da se kvalifikuje na prvo veliko takmičenje, kao Srbija, na Evropsko prvenstvo 2008. godine.

Srbija se plasirala na Svetsko prvenstvo 2010. godine kao prvoplasirana ekipa. U grupi je završila iznad svetskog vicešampiona Francuske. U Južnoj Africi izabranici Radomira Antića završili su na 4. mestu u grupi. 18. juna u 2. utakmici grupe su zabeležili pobedu od 1:0 protiv Nemačke.

Nakon osam godina, Srbija se plasirala na neko veliko takmičenje. Ekipa Slavoljuba Muslina se plasirala kao prvoplasirana ekipa grupe na Svetsko prvenstvo 2018. godine u Rusiji.

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2018.[uredi]

Tabela grupe D I D N I DG PG GR Bod.
1. Zastava Srbije Srbija 10 6 3 1 18 7 +11 21
2. Zastava Republike Irske Republika Irska 10 5 4 1 12 6 +6 19
3. Zastava Velsa Vels 10 4 5 1 13 6 +7 17
4. Zastava Austrije Austrija 10 4 3 3 14 12 +2 15
5. Zastava Gruzije Gruzija 10 0 5 5 8 14 -6 5
6. Zastava Moldavije Moldavija 10 0 2 8 4 23 -19 2
Datum Mesto Gledalaca Protivnik Rezultat Strelci za Srbiju
5. septembar 2016. Beograd, Srbija 7.896 Zastava Republike Irske Republika Irska 2:2 Kostić (62.) Tadić (69. pen.)
6. oktobar 2016. Kišinjev, Moldavija 6.192 Zastava Moldavije Moldavija 3:0 Kostić (19.) Ivanović (37.) Tadić (59.)
9. oktobar 2016. Beograd, Srbija 14.200 Zastava Austrije Austrija 3:2 Mitrović (6, 23.) Tadić (74.)
12. novembar 2016. Kardif, Vels 32.879 Zastava Velsa Vels 1:1 Mitrović (86.)
24. mart 2017. Tbilisi, Gruzija 31.328 Zastava Gruzije Gruzija 3:1 Tadić (44. pen.) Mitrović (64.) Gaćinović (86.)
11. jun 2017. Beograd, Srbija 46.673 Zastava Velsa Vels 1:1 Mitrović (74.)
2. septembar 2017. Beograd, Srbija 9.974 Zastava Moldavije Moldavija 3:0 Gaćinović (20.) Kolarov (30.) Mitrović (81.)
5. septembar 2017. Dablin, Republika Irska 50.153 Zastava Republike Irske Republika Irska 1:0 Kolarov (55.)
6. oktobar 2017. Beč, Austrija 42.400 Zastava Austrije Austrija 2:3 Milivojević (11.) Matić (83.)
9. oktobar 2017. Beograd, Srbija 43.000 Zastava Gruzije Gruzija 1:0 Prijović (74.)

Svetsko prvenstvo[uredi]

Godina Kolo Plasman IG P N IZ GD GP
Urugvaj 1930. Polufinale1[62][63] 3. mesto 3 2 0 1 7 7
Kraljevina Italija 1934. Nije se kvalifikovala
Francuska 1938
Brazil 1950. 1. kolo 5. mesto 3 2 0 1 7 3
Švajcarska 1954. Četvrtfinale 7. mesto 3 1 1 1 2 3
Švedska 1958. 5. mesto 3 1 2 1 7 7
Čile 1962. Utakmica za 3. mesto 4. mesto 6 3 0 3 10 7
Engleska 1966. Nije se kvalifikovala
Meksiko 1970.
Njemačka 1974. 2. kolo 7. mesto 6 1 2 3 12 7
Argentina 1978. Nije se kvalifikovala
Španija 1982. 1. kolo 16. mesto 3 1 1 1 2 2
Meksiko 1986. Nije se kvalifikovala
Italija 1990. Četvrtfinale 5. mesto 5 3 1 1 8 6
Sjedinjene Američke Države 1994. Suspendovana2
Francuska 1998. Osmina finala 9. mesto 4 2 1 1 5 4
Južna KorejaJapan 2002. Nije se kvalifikovala
Njemačka 2006. 1. kolo 32. mesto 3 0 0 3 2 10
Južnoafrička Republika 2010. 1. kolo 23. mesto 3 1 0 2 2 3
Brazil 2014. Nije se kvalifikovala
Rusija 2018. Kvalifikovala se
Katar 2022. Slede kvalifikacije
Ukupno 12/21 0 titula 43 17 8 18 64 59
Napomene:
1 Nije odigran meč za treće mesto, prema zvaničnom izveštaju FIFE Kraljevina Jugoslavija je zauzela 4. mesto.
2 Zabranjeno učešće zbog sankcija

Evropsko prvenstvo[uredi]

Godina Kolo Plasman IG P N IZ GD GP
Francuska 1960. Finale 2. mesto 2 1 0 1 1 2
Španija 1964. Nije se kvalifikovala
Italija 1968. Finale 2. mesto 3 1 1 1 2 3
Belgija 1972. Nije se kvalifikovala
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija 1976. Utakmica za 3. mesto 4. mesto 2 0 0 2 4 7
Italija 1980. Nije se kvalifikovala
Francuska 1984. 1. kolo 8. mesto 3 0 0 3 2 10
Zapadna Nemačka 1988. Nije se kvalifikovala
Švedska 1992. Kvalifikovala se1
Engleska 1996. Suspendovana2
BelgijaHolandija 2000. Četvrtfinale 7. mesto 4 1 1 2 8 13
Portugalija 2004. Nije se kvalifikovala
AustrijaŠvajcarska 2008. Nije se kvalifikovala
PoljskaUkrajina 2012.
Francuska 2016.
Evropska unija 2020.
Ukupno 5/15 0 titule 14 3 2 9 17 35
Napomene:
1 Kvalifikovala se, ali joj nije bilo dozvoljeno da učestvuje zbog sankcija tokom Jugoslovenskih ratova. Danska, koja je završila druga u kvalifikacionoj grupi SFR Jugoslavije, učestvovala umesto nje i na kraju osvojila prvenstvo.
2 Zabranjeno učešće zbog sankcija

Osvojene medalje[uredi]

Takmičenje Zlato Srebro Bronza Ukupno
Olimpijske igre 1 3 1 5
Evropsko prvenstvo 0 2 0 2
Mediteranske igre 2 0 0 2
Ukupno 3 5 1 9

Sve medalje je osvojila reprezentacija SFR Jugoslavije (1946—1992)

Selektori[uredi]

Godina Ime
Kraljevina Jugoslavija Kraljevina Jugoslavija (1920—1941)
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFR Jugoslavija (1946—1992)
Savezna Republika Jugoslavija SR Jugoslavija (1992—2003)
1920—2003. Spisak selektora fudbalske reprezentacije
Kraljevine Jugoslavije, SFR Jugoslavije i SR Jugoslavije
Srbija i Crna Gora Srbija i Crna Gora (2003—2006)
2003—2006. Spisak selektora fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore
Srbija Srbija (2006—)
2006—2007. Španija Havijer Klemente
2007—2008. Srbija Miroslav Đukić
2008—2010. Srbija Radomir Antić
2010—2011. Srbija Vladimir Petrović Pižon
2012—2013. Srbija Siniša Mihajlović
2014. Holandija Dik Advokat
2014—2016. Srbija Radovan Ćurčić
2016—2017. Srbija Slavoljub Muslin

Trenutni sastav[uredi]

Ime Datum rođenja Nastupi golovi Klub
Golmani
Vladimir Stojković 28. jul 1983. 78 0 Srbija Partizan
Predrag Rajković 31. oktobar 1995. 7 0 Izrael Makabi Tel Aviv
Marko Dmitrović 24. januar 1992. 1 0 Španija Eibar
Odbrana
Branislav Ivanović 22. februar 1984. 100 12 Rusija Zenit
Aleksandar Kolarov 10. novembar 1985. 72 10 Italija Roma
Antonio Rukavina 26. januar 1984. 44 0 Španija Viljareal
Ivan Obradović 25. jul 1988. 26 1 Belgija Anderleht
Duško Tošić 19. januar 1985. 21 1 Turska Bešiktaš
Nikola Maksimović 25. novembar 1991. 18 0 Italija Napoli
Stefan Mitrović 22. maj 1990. 12 0 Belgija Gent
Miloš Veljković 26. septembar 1995. 2 0 Njemačka Verder Bremen
Jagoš Vuković 10. jun 1988. 7 0 Grčka Olimpijakos
Srednji red
Adem Ljajić 29. septembar 1991. 25 5 Italija Torino
Dušan Tadić 20. novembar 1988. 47 12 Engleska Sauthempton
Nemanja Matić 1. avgust 1988. 36 2 Engleska Mančester junajted
Sergej Milinković-Savić 27. februar 1995. 2 0 Italija Lacio
Luka Milivojević 7. april 1991. 24 1 Engleska Kristal Palas
Nemanja Gudelj 16. novembar 1991. 22 1 Kina Tjencin Tajda
Mijat Gaćinović 8. februar 1995. 5 2 Njemačka Ajntraht Frankfurt
Marko Grujić 13. april 1996. 4 0 Engleska Liverpul
Ljubomir Fejsa 14. avgust 1988. 23 0 Portugalija Benfika
Nenad Krstičić 3. jul 1990. 4 0 Srbija Crvena zvezda
Andrija Živković 11. jul 1996. 7 0 Portugalija Benfika
Napad
Aleksandar Mitrović 16. septembar 1994. 33 11 Engleska Njukasl junajted
Filip Kostić 1. novembar 1992. 19 2 Njemačka Hamburger
Aleksandar Prijović 21. april 1990. 7 1 Grčka PAOK
Nemanja Radonjić 15. februar 1996. 1 0 Srbija Crvena zvezda

Statistika igrača[uredi]

Najviše utakmica
# Ime i prezime Godine u reprezentaciji Utakmice Golovi
1 Dejan Stanković 1998–2013 103 15
2 Savo Milošević 1994–2008 102 37
3 Branislav Ivanović 2005– 100 12
4 Dragan Džajić 1964–1979 85 23
5 Dragan Stojković 1983–2001 84 15
6 Vladimir Stojković 2006– 78 0
7 Zoran Tošić 2007– 76 11
8 Predrag Mijatović 1989–2003 73 26
9 Aleksandar Kolarov 2008– 72 10
10 Zlatko Vujović 1979–1990 70 25
Najviše golova
# Ime i prezime Godine u reprezentaciji Golovi Utakmice Prosek
1 Stjepan Bobek[a] 1946–1956 38 63 0.60
2 Milan Galić 1959–1965 37 51 0.72
Savo Milošević 1994–2008 37 102 0.36
4 Blagoje Marjanović 1926–1938 36 57 0.63
5 Rajko Mitić 1946–1957 32 59 0.54
6 Dušan Bajević 1970–1977 29 37 0.78
7 Todor Veselinović 1953–1961 28 37 0.76
8 Borivoje Kostić 1956–1964 26 33 0.79
Predrag Mijatović 1989–2003 26 73 0.38
10 Zlatko Vujović 1979–1990 25 70 0.36
  • ažurirano 14. 11. 2017.

Kapiteni (SRJ, SCG, SRB)[uredi]

Godina Ime
1994—2001 Dragan Stojković
2001—2008 Savo Milošević
2008—2011 Dejan Stanković
2012—‎ Branislav Ivanović

Sastavi[uredi]

Galerija[uredi]

Vidi još[uredi]

Napomene[uredi]

  1. Stjepan Bobek je postigao 38 golova za reprezentaciju Jugoslavije, pošto nije imao nastup za Srbiju u kutijici je naveden Savo Milošević koji je dao gol manje.

Reference[uredi]

  1. Rang država , www.fifa.com (engleski), Pristupljeno 18. decembar 2014.
  2. 2,0 2,1 Zvanični sajt FIFE www.fifa.com (engleski), Pristupljeno 29. april 2013.
  3. FIFA Association Information www.fifa.com (engleski), Pristupljeno 24. jun 2015.
  4. „Idemo u Nemačku!!!”, Sportska centrala, 12. oktobar 2005. Pristupljeno 21. aprila 2017.
  5. „Holandija pobedila SCG golom Robena”, B92, 11. jun 2006. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  6. „Plavi poniženi: SCG - Argentina 0:6!”, Mondo, 16. jun 2006. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  7. „SCG - Obala Slonovače iz 2:0 u 2:3”, B92, 21. jun 2006. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  8. „Havijer Klemente selektor Srbije!”, Mondo, 16. jul 2006. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  9. „Srbija - Azerbejdžan 1:0”, B92, 2. septembar 2006. Pristupljeno 21. aprila 2017.
  10. „Havijer Klemente selektor Srbije!”, Blic, 18. oktobar 2007. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  11. „Srbija - Farska Ostrva 2:0”, Blic, 6. septembar 2008. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  12. „Srbija poražena od Francuske”, RTS, 10. septembar 2008. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  13. „Srbija ubedljivo pobedila Litvaniju”, RTS, 11. oktobar 2008. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  14. „Pobeda Srbije u Austriji 3:1”, B92, 15. oktobar 2008. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  15. „Velika pobeda Srbije u Konstanci!”, B92, 28. mart 2009. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  16. „Srbija pobedila Austriju”, RTS, 6. jun 2009. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  17. „'Petarda' briljantne Srbije za SP!”, B92, 10. oktobar 2009. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  18. „Poraz Srbije na startu Svetskog Prvenstva!”, B92, 13. jun 2010. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  19. „Srbija pobedila Nemačku!”, Večernje novosti, 18. jun 2010. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  20. „Srbija završila SP”, Večernje novosti, 23. jun 2010. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  21. „Srbija pobedila Farska Ostrva na startu kvalifikacija”, Blic, 3. septembar 2010. Pristupljeno 8. aprila 2017.
  22. „Jedva remi”, RTS, 7. septembar 2010. Pristupljeno 8. aprila 2017.
  23. „Smenjen Antić, Vladimir Petrović Pižon novi selektor!”, Blic, 15. septembar 2010. Pristupljeno 8. aprila 2017.
  24. „Katastrofa Srbije, Estonci pobedili sa 3:1!”, Blic, 8. oktobar 2010. Pristupljeno 8. aprila 2017.
  25. „Nova sramota: Zbog navijača prekinut meč Italija - Srbija!”, Blic, 12. oktobar 2010. Pristupljeno 8. aprila 2017.
  26. „UEFA odlučila: Italija-Srbija 3:0”, RTS, 12. oktobar 2010. Pristupljeno 8. aprila 2017.
  27. „Preokret na Marakani”, RTS, 25. mart 2011. Pristupljeno 8. aprila 2017.
  28. „Novi krah, Srbija bez baraža”, B92, 11. oktobar 2011. Pristupljeno 8. aprila 2017.
  29. „Ćurčič v.d. selektor Srbije, izbori uskoro”, Večernje novosti, 17. oktobar 2011. Pristupljeno 8. aprila 2017.
  30. „Stanković i Vidić: Zbogom Orlovi!”, Mozzart sport, 12. oktobar 2011. Pristupljeno 8. aprila 2017.
  31. „Tole potvrdio: Siniša Mihajlović novi selektor Srbije!”, Telegraf, 21. april 2012. Pristupljeno 8. aprila 2017.
  32. „Remi Srbije i Škotske u Glazgovu”, RTV, 8. septembar 2012. Pristupljeno 10. aprila 2017.
  33. „Konačno prava Srbija! "Orlovi" deklasirali Vels u Novom Sadu i dobili "desetku"!”, Blic, 11. septembar 2012. Pristupljeno 10. aprila 2017.
  34. „"Belgija kontrama kaznila Srbiju”, B92, 12. oktobar 2012. Pristupljeno 10. aprila 2017.
  35. „"SP: Novi poraz očajne Srbije”, B92, 16. oktobar 2012. Pristupljeno 10. aprila 2017.
  36. „"Srbija se pobedila na Maksimiru 0:2”, B92, 22. mart 2013. Pristupljeno 10. aprila 2017.
  37. „"Srbija blistala na krilima Baste”, B92, 15. oktobar 2013. Pristupljeno 10. aprila 2017.
  38. „Mihajlović nije više selektor Srbije: Biću trener Sampdorije!”, Blic, 19. novembar 2013. Pristupljeno 11. aprila 2017.
  39. „Ljubinko Drulović privremeni selektor "orlova"”, Blic, 14. februar 2014. Pristupljeno 11. aprila 2017.
  40. „Dik Advokat novi selektor Srbije”, RTS, 22. jul 2014. Pristupljeno 11. aprila 2017.
  41. „Kolarov pocepao mrežu za remi Srbije protiv Francuske (FOTO) (VIDEO)”, Telegraf, 7. septembar 2014. Pristupljeno 11. aprila 2017.
  42. „Srbija izvukla bod u Jerevanu”, RTS, 11. oktobar 2014. Pristupljeno 11. aprila 2017.
  43. „OVO JE HEROJ SRBIJE: Stefan Mitrović spustio albansku zastavu na zemlju!” Kurir, 15. oktobar 2014.
  44. „UEFA odlučila: Srbiji pobeda sa 3:0 uz oduzimanje tri boda!” Blic, 24. oktobar 2014.
  45. „Dik Advokat više nije selektor Srbije!” Mondo, 15. novembar 2014.
  46. „Ćurčić novi selektor fudbalera Srbije!”. sport.blic.rs. Pristupljeno 11. 5. 2016. 
  47. „IZAŠLI IZ MINUSA Jermenija pala za prvu pobedu "orlova" u kvalifikacijama” Blic, 4. septembar 2015.
  48. „MUK U ELBASANU: Srbija golovima Kolarova i Ljajića u nadoknadi deklasirala Albaniju” Kurir, 8. oktobar 2015.
  49. Poraz za kraj tužnih kvalifikacija! Mondo, 11. oktobar 2015.
  50. „Ćurčić više nije selektor Srbije, otišao i Savo!”. 
  51. „Muslin selektor Srbije”. 
  52. „NA KRAJU - REMI Srbija preokrenula, pa ispustila pobedu!”. 
  53. „Rastrčana Srbija ubedljiva u Kišinjevu”. 
  54. „Maestro Tadić srušio Austriju, Srbija lider!”. 
  55. „KARDIF Srbija uzela bod u Velsu! (VIDEO)”. 
  56. „Važna pobeda Srbije u Tbilisiju, Tadić centralna figura meča”. 
  57. „Novi remi Srbije, Mitrović opet spasao "Orlove". 
  58. „Navijači uživali u Humskoj, Orlovi lete ka Rusiji!”. 
  59. „Srbija pobedila u Dablinu,korak do Mundijala 2018.”. 
  60. „Jugoslavija - Švajcarska, www.reprezentacija.rs”. Reprezentacija.rs. Pristupljeno 15. 4. 2017. 
  61. „PRVA UTAKMICA I POBEDA FUDBALSKE REPREZENTACIJE SRBIJE” Savremeni sport, 16. avgust 2006.
  62. Nije odigran meč za treće mesto, ali je Jugoslaviji dodeljena bronzana medalja.[1], Pristupljeno 29. april 2013.
  63. Blic Online | Još uvek sjaji bronza iz Montevidea, Pristupljeno 29. april 2013.

Spoljašnje veze[uredi]