Fudbalska reprezentacija Srbije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Srbija
FSS logo.svg
Nadimak Orlovi
Savez FSS
Konfederacija UEFA (Evropa)
Selektor Mladen Krstajić
Kapiten Aleksandar Kolarov
Najviše nastupa Branislav Ivanović (104)
Najbolji strelac Stjepan Bobek (38)
FIFA šifra SRB
Osnovna oprema
Rezervna oprema
FIFA rang
Trenutni Rast 34.[1] (7. jun 2018)
Najviši 6. kao SR Jugoslavija (decembar 1998),
13. kao Srbija[2] (mart 2010)
Najniži 101. kao SR Jugoslavija (decembar 1994),
66. kao Srbija[2] (avgust 2015)
Prva međunarodna utakmica
Zastava Čehoslovačke Čehoslovačka 7:0 Kraljevina SHS Kraljevina Jugoslavija
(Antverpen, Belgija; 28. avgust 1920.)
kao Srbija
Zastava Češke Češka 1:3 Srbija Srbija
(Uhersko Hradište, Češka; 16. avgust 2006)
Najveća pobeda
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFR Jugoslavija 10:0 Venecuela Venecuela
(Kuritiba, Brazil; 14. jun 1972)
Najveći poraz
Zastava Čehoslovačke Čehoslovačka 7:0 Kraljevina SHS Kraljevina Jugoslavija
(Antverpen, Belgija; 28. avgust 1920.)
Zastava Urugvaja Urugvaj 7:0 Kraljevina SHS Kraljevina Jugoslavija
(Pariz, Francuska; 26. maj 1924.)
Zastava Čehoslovačke Čehoslovačka 7:0 Kraljevina SHS Kraljevina Jugoslavija
(Prag, Čehoslovačka; 28. oktobar 1925.)
Svetsko prvenstvo
Nastupi 12 (prvi put 1930)
Najbolji rezultat 4. mesto (2): 1930. i 1962.
Evropsko prvenstvo
Nastupi 5 (prvi put 1960)
Najbolji rezultat Silver medal europe.svg 2. mesto (2): 1960. i 1968.
Osvojene medalje
Fudbal
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1960. Rim Tim
Srebrna medalja — drugo mesto 1948. London Tim
Srebrna medalja — drugo mesto 1952. Helsinki Tim
Srebrna medalja — drugo mesto 1956. Melburn Tim
Bronzana medalja — treće mesto 1984. Los Anđeles Tim
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 1960. Francuska
Srebrna medalja — drugo mesto 1968. Italija
Mediteranske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1971. Izmir Tim
Zlatna medalja — prvo mesto 1979. Split Tim

Fudbalska reprezentacija Srbije je reprezentacija pod kontrolom Fudbalskog saveza Srbije, predstavlja Srbiju u međunarodnim fudbalskim takmičenjima.

Najveće uspehe reprezentacija je napravila osvajanjem četvrtog mesta na Svetskom prvenstvu 1930. i 1962. godine. Takođe, dva puta su igrana i finala Evropskog prvenstva, 1960. i 1968. godine. Na Olimpijskom fudbalskom turniru u Rimu osvojena je zlatna medalja, 1960. godine. Utakmice kao domaćin reprezentacija najčešće igra na stadionu Rajko Mitić- „Marakani”, koji se nalazi u Beogradu.

Reprezentacija Srbije, od 2006. godine, ima nadimak Orlovi, a pre toga je zbog svojih prepoznatljivih dresova, reprezentacija imala nadimak Plavi.

FIFA i UEFA tretiraju reprezentaciju Srbije kao naslednicu medalja i uspeha reprezentacije Kraljevine Jugoslavije (1918—1941, do 1921. kao Kraljevstvo SHS, 1921—1929. kao Kraljevina SHS), SFR Jugoslavije (1943—1992, do 29. novembra 1945. kao DF Jugoslavija, 29. novembar 1945—1963. kao FNR Jugoslavija), SR Jugoslavije (1992—2003) i Srbije i Crne Gore (2003—2006).[3]

Istorija[uredi]

Pre 2006. godine, kada je Srbija postala samostalna zemlja, njeni fudbaleri igrali su za reprezentacije pod sledećim imenima:

Period pre Prvog svetskog rata[uredi]

Blagoje Marjanović-„Moša” prvi je profesionalni srpski fudbaler.

Reprezentacija Kraljevine Jugoslavije je svoju prvu službenu utakmicu odigrala 1920. godine protiv reprezentacije Čehoslovačke na 7. olimpijskim igrama u Antverpenu i izgubila rezultatom 7:0, što je, do danas, ostao najubedljiviji poraz. Tek sastavljen tim je ovim porazom okončao učešće na ovom Olimpijskom fudbalskom turniru, pošto se isti igrao po kup sistemu. Sastav tadašnje reprezentacije činili su: Vrđuka. Župančić, Šifer, Tavčar, Cindrić, Rupec, Vragović, Dubravčić, Perška, Granec, Ružić, Porobić, Šolc, Simić, Kojić, dok je selektor bio Veljko Ugrinić. Na narednim Olimpijskim igrama 1924. godine u Parizu, žreb ponovo nije bio naklonjen jugoslovenskim fudbalerima. Ponovo su u prvom kolu dobili jednog od glavnih favorita za zlatnu medalju, reprezentaciju Urugvaja.

Fudbal je u Južnoj Americi u tom periodu bio na mnogo većem nivou nego li u Evropi koja se još uvek oporavljala od Velikog rata. Prema očekivanju, Jugoslavija je poražena, takođe, rezultatom 7:0. Na narednim Olimpijskim igrama, podmlađena, reprezentacija odlazi sa namerom da zabeleži prvu pobedu i da se ne vrati kući posle prvog kola. Ipak, to se nije dogodilo. Jugoslavija je 29. maja 1928. godine poražena od Portugala sa 2:1 i to pogotkom u 90. minutu Augusta Silve. Prvi pogodatak na nekom međunarodnom takmičenju za reprezentaciju Jugoslavije, upravo na ovom meču, postigao je Mirko Bonačić. Ovaj turnir bio je uvertira za prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo koje je trebalo da se održi u Urugvaju 1930. godine.

Prvo Svetsko prvenstvo 1930. godine u Montevideu[uredi]

Fudbaleri Jugoslavije sa peharom namenjenim trećeplasiranoj reprezentaciji na Svetskom šampionatu 1930. godine.

Zbog predugačkog puta, koji je trebao da traje više od 15 dana, nastup reprezentacije na prvenstvu bio je doveden u pitanje, kao i činjenica da bi se, zbog istog, trebalo prekuniti domaće prvenstvo koje je ulazilo u samu završnicu. Ipak na prvo Svetsko prvenstvo reprezentacija Jugoslavije otišla je u oslabljenom sastavu, bez hrvatskih fudbalera. Nekoliko meseci pre početka prvenstva, FIFA je izmestila sedište Fudbalskog saveza Jugoslavije iz Zagreba u Beograd što je bio razlog da se hrvatski igrači neodazovu pozivu selektora, Boška Simonovića, bivšeg golmana BSK-a i prvog sudije iz Jugoslavije koji je sudio neku međunarodnu fudbalsku utakmicu.[4] Pored proverenih domaćih fudbalera, kao što su kapiten Milutin Ivković i Blagoje Marjanović, selektor Simonović se odlučio da u sastav uvrsti i maloletnog igrača BSK-a, Aleksandra Tirnanića „Tirketa” koji je golovima na prijateljskim mečevima sa Bugarskom u Beogradu, 13. aprila 1930. godine i 15. juna iste godine zaslužio poziv u reprezentaciju.

Na ovom prvenstvu našlo se trinaest reprezentacija, raspoređenih u četiri grupe - jedna je bila sačinjena od četiri, a ostale od po tri reprezentacije. Voljom žreba, selekcija Jugoslavije našla se u grupi 2 sa južnoameričkim reprezentacijama: Brazilom i Bolivijom.

Brazilci su, zbog unutrašnjeg razdora, igrali gotovo isključivo samo sa igračima iz Rio de Ženeira,[5] no svejedno je bilo očekivano da prođu u polufinale. Jugosloveni su, mećutim, iznenadili favorita u prvoj utakmici grupe. Golovima Aleksandra Tirnanića i Ivice Beka Jugoslavija je već na poluvremenu vodila rezultatom 2:0. Jugosloveni su postigli i treći gol, koji im je sudija poništio zbog ofsajda[6] u prvom poluvremenu. U nastavku, Brazil postiže gol za 2:1, do kraja se igra, najviše, pred golom Milovana Jakšića, ali se rezultat nije više menjao. Kasnije su obe ekipe glatko pobedile Boliviju, a Jugoslavija je prošla u polufinale na račun Brazilaca koji nisu opravdali status nosioca. Svojim pogotkom protiv Brazila, Aleksandar Tirnanić, postao je prvi maloletni strelac nekog pogotka na Svetskim prvenstvima. Jugoslavija je bila prva Evropska reprezentacija koja je zaigrala polufinale Svetskog prvenstva. U polufinalu Jugoslavija je poražena od domaćina Urugvaja sa 6:1 u susretu koje je obeležilo neobjektivno i neprofesionalno suđenje [7] brazilskog arbitra Rego Žilberta[8]. Utakmica za treće mesto prvi i jedini put na prvenstvu se nije igrala, a kako je Urugvaj postao šampion, Jugoslavija je osvojila bronzanu medalju[9], da bi, par godina kasnije, FIFA odlučila da zbog bolje gol razlike, selekciju Sjedinjenih Američkih Država vodi kao trećeplasiranu na ovom šampionatu.

Period od 1948. do 1992.[uredi]

Dragan Džajić, najbolji igrač i strelac Evropskog prvenstva 1968. godine u Italiji.

Na Olimpijskom fudbalskom turniru u Londonu, 1948. godine, Jugoslavija je osvojila srebrnu medalju.[10] Na Svetskom prvenstvu 1950. godine čiji je domaćin bio Brazil, Jugoslavija je na kraju, zauzela peto mesto u generalnom plasmanu.[11]

Na narednom velikom reprezentativnom takmičenju, Olimpijskom fudbalskom turniru u Helsinkiju 1952. godine, reprezentacija je u finalnom susretu odigranom 2. avgusta 1952. godine, igrala sa Mađarskom i izgubila 2:0. U Švajcarskoj na Svetskom prvenstvu 1954. godine u četvrtfinalu „plave” je čekao jedan od favorita za titulu Svetskog prvaka, selekcija Zapadne Nemačke. Nemci su brzo poveli, već u devetom minutu autogolom Ivana Horvata, a konačan rezultat postavio je u 85. minutu Helmut Ran.

Na Svetskom prvenstvu u Švedskoj 1958, ponovo je Jugoslaviju na putu do polufinala čekala reprezentacija Zapadne Nemačke. U još jednom neizvesnom i tvrdom meču, Nemačka je slavila golom Helmuta Rana u 12. minutu. U finalu Evropskog prvenstva 1960, Plavi su ponovo poraženi od Sovjetskog Saveza sa 2:1, pošto je Viktor Ponedeljnik postigao gol u drugom produžetku, tačnije 113. minutu. Mesec dana po okončanju prvog Evropskog prvenstva u fudbalu, Jugoslaviju je očekivao Olimpijski fudbalski turnir čiji je domaćin bila Italija. Dana 10. septembra u Rimu, Jugoslavija je protiv Danske već u prvom minutu došla do vođstva od 1:0 preko Milana Galića, a u 11. Željko Matuš povećava na 2:0. Uz Galića najbolji igrač turnira, Bora Kostić, u 69. minutu pogađa za 3:1, a Danska uspeva da ublaži poraz golom u zadnjim trenucima meča.[12] Jugoslavija je zauzela četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962. godine, tako je ponovljen najbolji rezultat iz 1930. godine. Na EP 1968. u prvom polufinalu, Jugoslavija je savladala reprezentaciju Englesku, golom Dragana Džajića u 86. minutu[13] Finalni susret odigran je 8. juna. Jugoslavija je povela u 39. minutu golom Dragana Džajića, ali je Anđelo Domengini izjednačio u 80. minutu. Posle dva produžetka rezultat je ostao nepromenjen. UEFA je odlučila da šampiona Evrope ne odluči bacanje novčića, (Italijani su na taj način eliminisali Sovjetski Savez u polufinalu) već da se novi meč odigra 10. juna. U ponovljenom susretu Italija je slavila rezultatom 2:0 i postala šampion Evrope.

Kao jedna od najuticajnih zemalja tada, Jugoslavija je organizovala Evropsko prvenstvo 1976. godine u Beogradu i Zagrebu. Na završnom turniru našle su se još: Čehoslovačka, Zapadna Nemačka i Holandija. U prvom polufinalu, Jugoslavija je poražena od Zapadne Nemačke posle produžetka sa 4:2 iako je na poluvremenu imala vođstvo od 2:0. „Plavi” su u borbi za bronzu, takođe, nakon produžetka poraženi od Holandije sa 3:2. Titulu prvaka Evrope osvojila je Čehoslovačka čuvenim golom Panenke sa jedanaesterca.

Borislav Cvetković, najbolji igrač i strelac Olimpijskog fudbalskog turnira 1984.godine.

Posle neuspeha na Evropskom prvenstvu 1976. godine reprezentacija je propustila dva velika takmičenja: Svetsko prvenstvo 1978. u Argentini i Evropsko prvenstvo 1980. u Italiji. Ni na narednim šampionatima reprezentacija se nije proslavila, naprotiv. Na Mundijalu 1982. u Španiji „Plavi” su završili takmičenje u grupnoj fazi iza domaćina i Severne Irske. Potpuni fijasko doživljen je na narednom Evropskom prvenstvu 1984. godine u Francuskoj kada su pretrpljena sva tri poraza uz gol razliku od dva data i čak deset primljenih golova (sam Mišel Platini je protiv Jugoslavije postigao het - trik). Međutim, potpuno neočekivano došla je medalja sa Olimpijskog fudbalskog turnira iste godine u Los Anđelesu. U poprilično lakoj grupi B, Jugoslavija je savladala Kamerun sa 2:1, Kanadu sa 1:0 i Irak sa 4:2. U četvrtfinalu prikazan je najbolji meč na turniru! Predvođeni odličnim Borislavom Cvetkovićem, tada igračem Dinama iz Zagreba, Jugoslavija je deklasirala Zapadnu Nemačku sa 5:2. U polufinalu je poražena od Francuske sa 4:2, da bi u meču za treće mesto pobedom protiv Italije od 2:1, selekcija obezbedila bronzanu odličje. Pored najboljeg strelca turnira, Borislava Cvetkovića, pažnju na sebe skrenuo je i mladi Dragan Stojković.

Uspeh na Olimpijskom fudbalskom turniru bio je kratkog daha, pošto se reprezentacija nije kvalifikovala ni za naredno Svetsko prvenstvo 1986. niti za Evropsko prvenstvo 1988.godine. Od 1986. godine reprezentaciju samostalno preuzima Ivica Osim i znatno je podmlađuje. Reprezentacija je igrala dobro u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1988. godine, ali je dva puta poražena od Engleske i nije uspela da izbori plasman na završni turnir.

Okosnicu reprezentacije u kvalifikacijama za Mundijal 1990. godine činili su igrači koji su u Čileu 1987. godine postali prvaci Sveta za igrače do 20 godina. Na izuzetno dominantan način u kvalifikacionoj grupi sa reprezentacijama: Škotske, Francuske, Norveške i Kipra zauzeta je prva pozicija uz šest pobeda i dva nerešena rezultata bez poraza.

Na samo prvenstvu selektor Ivica Osim nije mogao da računa na igrače iz Slovenije zbog početka rata, ali ipak glavni igrači su se odazvali pozivu. Prvenstvo je počelo ubedljivim porazom u grupi od Zapadne Nemačke sa 4:1. Krucijalnu pobedu Jugoslavija je ostvarila u drugom kolu minimalnim trijumfom nad Kolumbijom, dok je plasman u osminufinala overen rutinskom pobedom od 4:1 nad Ujedinjenim Arapskim Emiratima u trećem kolu grupe D. Zahvaljujući sjajnoj partiji Dragana Stojkovića - Piksija, dvostrukog strelca, u osminifinala Jugoslavija je eliminisala Španiju sa 2:1 pa je prvi put još od 1962. obezbeđeno četvrtfinale. U ovoj fazi takmičenja, Plave je nakon boljeg izbođenja jedanaesteraca (nakon 120 minuta golova nije bilo) zaustavila Argentina. Konačno, Jugoslavija je na ovom prvenstvu zauzela peto mesto.

Jugoslavija je uspešno završila i kvalifikacije za EURO 1992. godine, zabeleživši sedam pobeda i samo jedan poraz (od Danske u Beogradu 1:2) zauzela je prvo mesto i plasirala se direktno na šampionat starog kontinenta. U okviru ovih kvalifikacija, 31. oktobra 1991. godine, reprezentacija je odigrala svoju 500. utakmicu u kojoj je pobedila Austriju sa 4:1[14]. Sastavljena od igrača koji su bili nosioci igre u domaćim klubovima, Jugoslavija je važila za jednog od favorita na ovom prvenstvu. Međutim, neposredno pred početak prvenstva, zbog ratnog stanja u zemlji i embarga na Saveznu Republiku Jugoslaviju ostatak reprezentacije, bez igrača iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, 31. maja 1992. godine suspendovan je sa prvenstva[15][16], a na prvenstvo je otišla Danska koja je kasnije postala i šampion Evrope.

23. maja 1992. godine, reprezentacija je ostala i bez selektora. Posle punih šest godina ostavku je podneo Ivica Osim, zbog rata u Bosni i Hercegovini[17].

Povratak na međunarodnu scenu nakon sankcija[uredi]

Slobodan Santrač, selektor fudbalske reprezentacije od 1994. do 1998.godine.
Predrag Mijatović, najbolji igrač i strelac kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Mijatović je u baraž dvomeču sa Mađarskom postigao čak sedam golova.

Pored suspenzije sa Evropskog prvenstva u Švedskoj, reprezentacija novoformirane SR Jugoslavije nije mogla da učestvuje u kvalifikacijama za Svetski šampionat u SAD-u 1994.godine, a zbog kasnog ukidanja saknkcija, krajem 1994. godine, propušten je i početak kvalifikacionog ciklusa za Evropsko prvenstvo 1996. godine. Svoju prvu zvaničnu utakmicu posle ukidanja sankcija, sa novim selektorom, Slobodanom Santračem, Jugoslavija je odigrala 23. decembra 1994.godine u Porto Alegreu protiv aktuelnih Svetskih prvaka, reprezentacije Brazila. Susret je završen pobedom Brazila od 2:0[18]. Tokom 1995. godine, reprezentacija je igrala isključivo prijateljske utakmice i spremala se za novi kvalifikacioni ciklus.

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1998. godine[uredi]

Početkom 1996. godine, reprezentacija je doživela najniži plasman na FIFA rang listi, 101. mesto, te kao nepovlašćena u grupi 6 kvalifikacija za Mundijal u Francuskoj žrebana zajedno sa selekcijama: Španije, Evropskog viceprvaka Češke, Slovačke, Malte i Farskih Ostrva. U vrlo zahtevnoj grupi 6[19], ostvareno je sedam pobeda uz samo jedan poraz od Španije od 2:0. Nakon nerešenog rezultata sa Španijom u Beogradu 1:1[20], Jugoslavija je obezbedila drugu poziciju koja je vodila u baraž Evropske zone kvalifikacija. Od direktnog konkurenta za drugu poziciju, reprezentacije Češke, Jugoslavija je oba puta bila bolja. U Beogradu, 1:0 i u Pragu sa 2:1.

U prvom meču baraža protiv Mađarske ostvarena je najubedljivija pobeda u istoriji plej of, baraž, mečeva od 7:1. Revanš u Beogradu bio je formalnost za izabranike Slobodana Santrača. Golovima Sava Miloševića i četiri puta Predraga Mijatovića za pobedu od 5:0[21] i preubedljiv plasman na deveto Svetsko prvenstvo naše reprezentacije. Zadnji meč pred odlazak na prvenstvo, Jugoslavija je odigrala protiv Nigerije, 29. maja 1998.godine i slavila sa 3:0 što je bila generalna proba[22].

Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine[uredi]

Žreb za Svetsko prvenstvo 1998.godine bio je dosta povoljan za našu reprezentaciju. Pored apsolutnih favorita, reprezentacije Nemačke u grupi F još su se našle selekcije Sjedinjenih Američkih Država i Irana. U prvom kolu, uz mnogo problema i ne baš dobru igru, pobeđen je Iran sa 1:0, a jedini pogodak u 73. minutu iz slobodnog udarca postigao je Siniša Mihajlović. Ponovo su se Nemačka i Jugoslavija našle u istoj grupi na Svetskom prvenstvu, baš kao i 1990.godine. U tom meču Plavi su tokom većeg dela meča vodili. Prvo golom mladog Dejana Stankovića (gol je kasnije pripisan Predragu Mijatoviću), a na 2:0 rezultat je u 52.minutu povećao Dragan Stojković. Delovalo je da će posle više decenija Jugoslavija savladati Nemačku na nekom velikom takmičenju, ali su nemci u samo šest minuta došli do izjednačenja. Prvo, autogolom Siniše Mihajlovića u 72.minutu, a onda i golom Olivera Birhofa u 78. za konačnih 2:2[23]. U zadnjem kolu, minimalnim rezultatom pobeđena je selekcija SAD-a, pa je Jugoslavija obezbedila osminufinala Svetskog prvenstva.

Kao drugoplasirana iz grupe F, Jugoslaviju je u osminifinala čekala prvoplasirana selekcija iz grupe E, a to je bila Holandija. Holanđani su bili daleko bolji rival u prvom poluvremenu i svoju inicijativu su krunisali golom u 38.minutu preko Denisa Bergkampa. Međutim, u nastavku, Jugoslavija je zaigrala znatno ofanzivnije. U 48. minutu Slobodan Komljenović postiže izjednačujući gol za 1:1, a nedugo nakon tog gola dogodio se detalj po kom se većina seća ovog šampionata. Posle duela u šesnaestercu, Jap Stam nepropisno zaustavlja Vladimira Jugovića, a sudija Hose Garsija Aranda pokazuje na penal. Najstrožu kaznu u vodeći gol nije pretvorio Predrag Mijatović, već je pogodio prečku pa je rezultat ostao nerešen sve do kraja utakmice[24]. A u sudijskoj nadoknadi Edgar Davids jakim udarcem sa distance matira Ivicu Kralja i tako eliminiše Jugoslaviju sa Svetskog prvenstva. Odmah po povratku u zemlju, Slobodan Santrač podnosi ostavku jer se, zvanično, 10. mesto na prvenstvu smatralo neuspehom.

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000. godine[uredi]

Nakon Svetskog šampionata u Francuskoj, Jugoslavija je došla do šeste pozicije FIFA rang liste, a drugog šešira u žrebu za Evropsko prvenstvu 2000. godine. U ovim kvalifikacijama dolazi to prvog susreta sa bivšim republikama: Makedonijom i Hrvatskom. Pored njih u Plavi su u grupi bili još sa Republikom Irskom i Maltom. Reprezentacija je startovala 18. novembra 1998.godine pobedom nad Republikom Irskom u Beogradu sa 1:0[25] Posle lagane pobede od 3:0 protiv Malte[26] kompletan nastavak kvalifikacija ostao je pod znakom pitanja, jer su zbog NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije i ratnog stanja reprezentaciji pretile nove sankcije. Zato je meč trećeg kola kvalifikacija, takođe protiv Malte, 08. juna odigran u Grčkoj na stadionu PAOK-a, a Malta je savladana sa 4:1[27]. Dugo iščekivani meč između Hrvatske i Jugoslavije odigrao se 18. avgusta na beogradskoj Marakani. Meč nije obilovao ni prilikama, ni golovima, a najveću pažnju privukao je nestanak struje za vreme meča što je izazvalo paniku kod reprezentativaca Hrvatske[28]. U narednom meču usledio je poraz od Republike Irske od 2:1 koji je poprilično odmakao reprezentaciju od EURA 2000. Pet dana kasnije usledio je susret sa još jednom bivšom Jugoslovenskom republikom, Makedonijom. Golovima Stojkovića i Savićevića (konačan rezultat 3:1), Jugoslavija se vratila u pobednički ritam. Tri dana kasnije, odigran je još jedan meč sa Makedonijom u Skoplju. U ovom pretposlednjem meču kvalifikacija Plavi su slavili sa ubedljivijih 4:2[29], a prvi gol Sava Miloševića postignut je u 12. sekundi što je najbrže dati pogodak u istoriji naše reprezentacije. Kolo pre kraja, Jugoslavija je na prvoj poziciji grupe imala bod više od Republike Irske, a dva više od Hrvatske sa kojom se sastajala u zadnjem kolu.

09. oktobra 1999.godine na Maksimiru u Zagrebu Hrvatska je povela golom Alena Bokšića u 20. minutu. Izjednačio je Peđa Mijatović u 25.minutu nakon centaršuta Siniše Mihajlovića. Šest minuta kasnije u skoro prekopiranoj akciji, Jugoslavija je povela golom Dejana Stankovića za 2:1[30]. Od 41. minuta Plavi su ostali sa desetoricom na terenu, pošto je zbog grubog, nesportskog, fizičkog kontakta, posle verbalne rasprave sa Robertom Jarnim, iz igre isključen Zoran Mirković. Na startu drugog poluvremena Hrvatska postiže rani gol za 2:2, ali do kraja susreta rezultat se više nije menjao. Zahvaljujući nerešenom rezultati između Makedonije i Republike Irske, Jugoslavija je zadržala prvu poziciju i direktno se plasirala na Evropsko prvenstvo. Hrvatska, trećeplasirana sa Svetskog prvenstva u Francuskoj, nakon ovog meča zauzela je, na kraju, tek treće mesto u grupi.

Evropsko prvenstvo u Belgiji i Holandiji 2000. godine[uredi]

Savo Milošević uz Patrika Klajverta, bio je najbolji strelac na Evropskom prvenstvu 2000. godine sa pet datih golova.

Po prvi put se te 2000. godine Evropsko prvenstvo održavalo u dve zemlje: Belgiji i Holandiji. Reprezentacija Jugoslavije se posle šesnaest godina vratila na Evropsko prvenstvo i bila je smeštena u Belgiji u grupi C, zajedno sa reprezentacijama: Slovenije, Norveške i Španije. U kvalifikacijama za ovo prvenstvo Jugoslavija je po prvi put igrala sa bivšim republikama, Makedonijom i Hrvatskom, a na ovom prvenstvu i sa Slovenijom i to u prvom kolu.

Selektor Vujadin Boškov odlučio se da na ovo prvenstvo povede iskusan sastav sa samo jednim debitantnom, tinejddžerom iz Partizana, Matejom Kežmanom. Reprezentacija je bila najstarija na turniru i odbrana je, često, delovala nedovoljno dobro organizovano. U meču sa Slovenijom ti problemi su došli do izražaja. Slovenija je povela u 23. minutu golom svog najboljeg igrača Zlatka Zahovića. U 52. Pavin povećava na 2:0, a zatim u 57. minutu Zahović svojim drugim golom na meču najavljuje katastrofu. Razigrani Ljubinko Drulović po desnoj strani bio je neuhvatljiv. U 67.minutu proigrava Miloševića za 3:1, zatim u 70. i sam postiže gol za 3:2, da bi u 73.minutu Savo Milošević na sličan način kao kod prvog gola doneo izjednačenje za konačnih 3:3.[31]. U mnogo zatvorenijem meču drugog kola savladana je Norveška ranim pogotkom Miloševića. Na ovom susretu u 87.minutu debitovao je mladi Mateja Kežman koji je nakon nepunog minuta dobio crveni karton[32][33]. Ovo je najbrže isključenje u istoriji Evropskih prvenstava. Meč zadnjeg, trećeg kola, ujedno je bio i najbolji na celom šampionatu u izboru UEFA. Jugoslavija je odličnom igrom došla u vođstvo u 30.minutu, ponovo akcijom Drulović - Milošević. Osam minuta kasnije Španija preko Alfonsa dolazi do izjednačenja. Dejan Govedarica u 50. minutu Plavima donosi novo vođstvo koje, već u narednom napadu, anulira Pedro Munitis za 2:2. „Džoker” reprezentacije na Svetskom prvenstvu 1998., Slobodan Komljenović, imao je sličnu ulogu i na ovom prvenstvu koju je opravdao golom u 75.minutu za 3:2. Ovim rezultatom Jugoslavija bi sa prve pozicije grupe C otišla u četvrtfinale, međutim, u sudijskoj nadoknadi od pet minuta Španci prvo preko Mendijete iz penala dolaze do izjednačenja, a u 95.minutu Alfonso postiže gol za konačnih 4:3[34]. Zahvaljujući nerešenom rezultatu između Slovenije i Norveške, naša reprezentacija zauzela je drugu poziciju i plasman u četvrtfinale.

Prvo mesto u grupi D, sa kojom se ukrštala grupa C, osvojila je Holandija. Za razliku od drame iz osminefinala Mundijala 1998.godine ovaj susret reprezentacije Jugoslavije i Holandije bio je lišen svake neizvesnosti. Pred domaćom publikom u Roterdamu Holandija je već u prvom poluvremenu golovima Patrika Klajverta vodila sa 2:0. U nastavku anemična Jugoslavija krenula je u ofanzivu i dala još veći prostor domaćoj selekciji.Patrik Klajvert je na početku drugog poluvremena kompletirao het - trik, Dejan Govedarica postigao autogol, a Mark Overmars do 90.minuta još dva puta zatresao mrežu nemoćnog Ivice Kralja za 6:0! U 92.minutu Savo Milošević postigao je utešni pogodak[35]. Ovo je bio najteži poraz reprezentacije Jugoslavije još od Svetskog prvenstva 1930.godine u Urugvaju kada je identičnim rezultatom poražena od Urusa u polufinalu.

Neuspešne kvalifikacije za Svetsko i Evropsko prvenstvo[uredi]

Nakon vrlo dobrih partija na zadnja dva velika takmičenja predstojale su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji. U poprilično ujednačenoj grupi sa selekcijama: Rusije, Slovenije, Švajcarske, Luksemburga i nezaobilaznih Farskih Ostrva, reprezentacija Jugoslavije zauzela je tek treće mesto što je bilo nedovoljno i za baraž. „Plavi” su imali samo jedan poraz u ovim kvalifikacijama od Rusije u Beogradu od 1:0, ali i čak četiri nerešena rezultata. Krucijalni mečevi bili su sa Slovenijom. U Ljubljani Jugoslavija je vodila do 94.minuta, kada je Zlatko Zahović svojoj reprezentaciji obezbedio bod. Istim rezultatom, 1:1, završen je i meč u Beogradu čime je naša reprezentacija izgubila sve šanse da dođe makar do druge pozicije i baraža.

U kvalifikacijama za EURO 2004 u Portugala reprezentacija se susrela sa smenom generacija, ali i selektora što nije donelo željene rezultate, naprotiv. Jugoslavija je kvalifikacije počela u Napulju remijem sa Italijom 1:1[36]. Iako je osvojen samo bod, Jugoslavija je bila daleko bolji rival. U drugom kolu, golovima Darka Kovačevića i Peđe Mijatovića pobeđena je Finska u Beogradu. U novu 2003. godinu reprezentacija ulazi sa novim imenom države: Srbija i Crna Gora. Prvi meč pod novim imenom reprezentacija je odigrala 12. februara 2003. godine u Podgorici protiv Azerbejdžana. Prvi gol za reprezentaciju državne zajednice, Srbije i Crne Gore, postigao je u 33.minutu iz jedanaesterca, Predrag Mijatović. Golom Nikole Lazetića delovalo je da je pitanje pobednika rešeno, ali je Gurban Gurbanov uz dva pogotka šokirao sve na stadionu „Pod Goricom” i doneo svojoj zemlji tek drugi nerešen rezultat u istoriji[37]. U četvrtom kolu kvalifikacija Finska je nanela težak poraz „Plavima” od 3:0 i svela šanse za plasman na Evropsko prvenstvo na minimum. U narednom susretu Srbije i Crne Gore i Azerbejdžana, 11. juna 2003. godine, Azerbejdžan je u Bakuu došao i do prve pobede u svojoj istoriji[38]. Ponovo je selekcija Srbije i Crne Gore vodila i to do 88.minuta sa 1:0, ali su onda Gurban Gurbanov i Ismailov preokrenuli rezultat. Nakon ovog poraza reprezentacija Srbije i Crne Gore izgubila je sve šanse da se domogne makar drugog mesta na tabeli kvalifikacione grupe. U preostala tri kola sa najjačim rivalima, reprezentacija nije doživela nijedan poraz. Oba puta je savladan Vels sa 1:0[39] u Beogradu i 3:2[40] u Kardifu. Drugi meč sa Italijom završen je kao i prvi, nerešenim rezultatom 1:1[41].

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006. godine[uredi]

Kežman proslavlja gol protiv Bosne i Hercegovine

Posle dva neuspela ciklusa kvalifikacija, poljuljanog samopouzdanja, bez velikih očekivanja, reprezentacija je počela kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006. godine čiji je domaćin bila Nemačka. Za razliku od prethodnih ciklusa, ovoga puta, reprezentacija je bila smeštena u izuzetno tešku grupu sa: Španijom, Belgijom, Litvanijom, Bosnom i Hercegovinom i apsolutnim autsajderom, San Marinom. Novi selektor, Ilija Petković, nije mogao da računa na legende koje su završile reprezentativnu karijeru, kao što su: Predrag Mijatović i Siniša Mihajlović. Petković se oslanjao na igrače iz Istočne Evrope koji su igrali ozbiljnu ulogu u svojim klubovima (Zvonimir Vukić, Goran Gavrančić,...), ali i na nadolazeće mlade igrače kao što je bio u tom trenutku perspektivni štoper, Nemanja Vidić. Posle penzionisanja Mijatovića za novog kapitena imenovan je Savo Milošević, dok je najveća zvezda bio Dejan Stanković.

Reprezentacija Srbije i Crne Gore startovala je pobedon nad San Marinom od 3:0, da bi 9. oktobra po prvi put igrala sa Bosnom i Hercegovinom. U meču na granici eskalacije sukoba, golova nije bilo. U trećem kolu deklasiran je na „Marakani” San Marino sa 5:0, a pravi ispit za ovu reprezentaciju bio je završni meč u 2004. godini, duel sa Belgijom. Po izuzetno kišnom vremenu u Briselu, Srbija i Crna Gora prva je pripretila i preko Zvonimira Vukića došla u vođstvo već u 8. minutu igre[42]. Na ovom meču do izražaja je došla izuzetno ukomponova odbrana na čelu sa Mladenom Krstajićem i Goranom Gavrančićem. U 60. minutu Mateja Kežman donosi drugi gol našoj reprezentaciji i tako prekida dugi golgeterski post. Prvi meč u 2005. godini reprezentacija je imala tek 30. marta i to protiv Španije. Na prepunoj „Marakani”, Španija je bilo bolji rival, stvorila više šansi, ali golova nije bilo. U narednom susretu protiv Belgije, po sličnom receptu, selekcija Srbije i Crne Gore se, pre svega, skoncentrisala da sačuva svoj gol, pa je i taj meč završen bez pobednika 0:0. U narednom je ostvarena, preko potrebna, rutinska pobeda na Litvanijom od 2:0, pa je postalo izvesno da se reprezentacija može plasirati na Svetsko prvenstvo. U meču sa Španijom, konačno je savladan prvi golman reprezentacije, Dragoslav Jevrić. U 19. minutu meča na „Visente Kalderonu” u Madridu Jevrića je savladao Raul. Ofanzivnija taktika Srbije i Crne Gore u drugom poluvremenu se isplatila, pa je iz prve prave prilike, Mateja Kežman doneo izjednačenje u 69. minutu za 1:1. Nakon ovog remija, reprezentacija je ostala u trci za direktan odlazak na Mundijal. U predzadnjem kolu u Viljnusu, bez većih problema je, ponovo, sa 2:0, pobeđana Litvanija. Odluka o direktnom odlasku na prvenstvo pala je 12. oktobra 2005. godine na „Marakani” protiv Bosne i Hercegovine. I ovaj susret bio je ispraćen velikim tenzijama, jer su navijači u Beogradu želeli da se revanširaju za „doček” u Sarajevu godinu dana pre[43]. Već u 8. minutu, nakon jednog centaršuta, nezaustavljivi Nikola Žigić, spušta loptu za Kežmana koji pogađa za 1:0 što će, ispostavilo se, biti i jedini gol na ovom meču[44]. Kao prvoplasirana reprezentacija je izborila direktan odlazak na Svetsko prvenstvo u Nemačku.

U okviru ovih kvalifikacija Srbija i Crna Gora se na istorijski način plasirala na Svetsko prvenstvo: bez ijednog poraza i sa samo jednim primljenim golom!

Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine[uredi]

Bonaventura Kalu postiže pobednički gol za Obalu Slonovače u 86.minutu meča protiv Srbije i Crne Gore.

Nekoliko nedelja pre početka prvenstva, 21. maja 2006.godina Crna Gora se na referendumu o nezavisnosti odcepila od Srbije. Ipak, odlukom svih u savezu, na prvenstvo se otišlo, po poslednji put, pod imenom Srbija i Crna Gora, iako je, kao i na Evropskom prvenstvu za vaterpoliste iste godine, Srbija mogla da nastupi kao nezavisna. U „Grupi smrti”, odnosno, grupi C, prvenstva, selekcija Srbije i Crne Gore bila je smeštena zajedno sa: Argentinom, Holandijom i debitantom reprezentacijom Obale Slonovače.

Prvi meč, protiv Holandije završen je pobedom „Lala”, pošto je u 18. minutu Arjen Roben pobegao Gavrančiću i Mladenu Krstajiću. Do kraja susreta, Srbija i Crna Gora je stvorila veći broj prilika, bila blizu izjednačenja, ali se rezultat nije menjao[45]. Meč drugog kola doneo je pravi debakl! Selektor Ilija Petković promenio je taktiku ne bi li došao do pozitivnog rezultata protiv Argentine, a „Gaučosima” je to odgovaralo. Poveli su već u šestom minutu[46] preko Maksija Rodrigeza, a do kraja postigli čak šest golova i tako u senku bacili impresivnu odbranu koju je Srbija i Crna Gora imala u kvalifikacijama. Šesti gol za Argentinu bio je ujedno i prvi na Svetskim fudbalskim prvenstvima, mladog, Lionela Mesija[47]. U zadnjem meču bez rezultatskog značaja protiv Obale Slonovače, Srbija i Crna Gora je odlično startovala. Nikola Žigić i Saša Ilić su do 20. minuta već doveli „Plave” u vođstvo. Međutim, uz dva pogotka Aruna Dindandea u 37. i 67.minutu debitant na šampionatu se, rezultatski, vraća u susret. U 86. minutu dosuđen je još jedan jedanaesterac za Obalu Slonovače koji u pobednički gol pretvara Bonaventura Kalu. Na ovom šampionatu po poslednji put je intonirana himna „Hej, Sloveni”, a Savo Milošević postao je prvi reprezentativac koji je odigrao 100 utakmica za nacionalni tim.

Nakon razlaza Srbije i Crne Gore[uredi]

Danko Lazović postigao prvi gol za nezavisnu Srbiju na susretu protiv Češke, 21. jula 2006. godine.

Odmah po okončanju Svetskog prvenstva u Nemačkoj krenulo je formiranje tima za narednu rundu kvalifikacija (Srbija je nasledila kontinuitet takmičenja, uspehe i medalje bivšim republika). Sa mesta selektora smenjen je Ilija Petković, a doveden španski stručnjak Havijer Klemente.[48]. Po prvi put reprezentacija je zaigrala u crvenoj garnituri dresova, a nadimak „Plavi” brzo je zamenjen nadimkom „Orlovi”. Dosta je problema bilo oko sklapanja ekipe, jer se neki igrači još uvek nisu bili izjasnili za koju će reprezentaciju nastupati: Srbiju ili Crnu Goru koja je tek od 2008. godine počinjala kvalifikacije. Havijer Klemente prvenstveno je želeo da ima u timu Mirka Vučinića, rođenog Nikšićanina koji je u dresu mlade fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore, ozbiljno skrenuo pažnju na sebe kompletne fudbalske javnosti. Ipak, Vučinić se opredelio da igra za Crnu Goru, baš kao i povremeni reprezentativac, Branko Bošković i mladi, talentovani fudbaler Partizana, Stevan Jovetić. Prvi golman u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i na samom šampionatu, Dragoslav Jevrić (rođen u Beranama), odlučio se da nosi dres Srbije, dobio je poziv za prvi meč, ali kako nije ulazio u igru odlučio je da se povuče iz reprezentacije.

Srbija je svoju prvu utakmicu pod ovim imenom odigrala u češkom gradu Uhersko Hradište na oproštajnom meču Pavela Nedveda protiv Češke republike, 21. jula 2006. godine[49]. Ideja je bila da se ponovi situacija kao i 1920. godine kada je prvi, istorijski meč tadašnja Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca odigrala protiv Čehoslovačke, a i posle Drugog svetskog rata, takođe je prva zvanična utakmica bila protiv istog protivnika. Havijer Klemente je izveo sledeću postavu: golman, Vladimir Stojković, odbrana, Milan Stepanov, Milan Biševac, Marjan Marković, Aleksandar Luković, sredina terena, Ognjen Koroman, Saša Ilić, Dejan Stanković, Igor Duljaj i napad, Danko Lazović, Marko Pantelić.

Češka je povela u 3. minutu golom Štajnera, da bi Danko Lazović u 41. doneo izjednačenje i postao prvi strelac za nezavisnu Srbiju. Marko Pantelić u 54. minutu postiže gol za 2:1, a konačan rezultat postavlja rezervista, Aleksandar Trišović u 74. minutu za konačnih 3:1[50]. Na krilima ove pobede, „Orlovi” su se okrenuli kvalifikacijama za EURO 2008.godine.

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008. godine[uredi]

Sa sedam datih golova u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. godine, Nikola Žigić bio je najefikasniji igrač Srbije.
Prvi selektor nezavisne Srbije bio je Havijer Klemente. Ujedno, to je i prvi strani selektor reprezentacije, kako god se ona zvala.

U potpuno novom ruhu Srbija je krenula u kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.godine. Po prvi put našli smo se u grupi koja je imala čak osam selekcija, a pored Srbije u grupi A još su se našle reprezentacije: Belgije, Portugala, Poljske, Finske, Azerbejdžana, Jermenije i Kazahstana. U prvom susretu savladana je, po prvi put u istoriji, selekcija Azerbejdžana sa 1:0 na „Marakani”. Nakon startne pobede, do kraja 2006. godine, „Orlovi” su remizirali sa Poljskom u Varšavi 1:1, te savladali Belgiju u Beogradu sa 1:0 (golom Nikole Žigića) i rutinski u Beogradu porazili Jermeniju sa 3:0. 2006. godinu Srbija je završila kao lider kvalifikacione grupe A. Međutim, 24. marta 2007. usledio je novi „šamar” za reprezentaciju. Još jedan fudbalski anonimus, reprezentacija Kazahstana, savladala je „Orlove” u Astani sa 2:1. Inače, Kazahstanu je ovo bilo prvo učešće u kvalifikacijama po UEFINOM organizacijom, pošto su od osamostaljenja, 1992. godine, igrali Azijske kvalifikacije. U narednom meču, Srbija je pružila dobar otpor Portugalcima na „Marakani” (rezultat 1:1), a u trku za odlazak na EURO 2008. vraćaju se posle pobede nad Finskom od 2:0 u Helsinkiju. Naredni meč bio je prelomni u ovim kvalifikacijama. Otpisana i podmlađena Belgija u Briselu je sa 3:2 savladala Srbiju. Jedini na visini zadatka bio je Zdravko Kuzmanović čiji su debitantski golovi bili nedovoljni da se dođe do makar boda. Bezidejnom i anemičnom igrom, Srbija nije uspela da u narednom meču savlada Finsku u Beogradu, a u susretu protiv Portugala u Lisabonu golom Branislava Ivanovića u 88. minutu, obezbeđen je nerešen rezultat 1:1. Presudni kiks dogodio se u narednom kolu u Jermeniji. Srbija je i dalje imala problem sa efikasnošću protiv selekcija koje su bile bazirane na ultra defanzivi, pa je duel u Jerevanu završen bez golova. Ceh te neefikasnosti u presudnim trenucima ovih kvalifikacija platio je Azerbejdžan koji je u narednom kolu deklasiran sa 6:1 i tako je, delimično, naplaćen dug ovoj reprezentaciji za kvalifikacije iz 2003.godine. Pošto je Poljska savladala Belgiju sa 2:0, direktni okršaj između Srbije i Poljske odlučivao je o drugoj poziciji i plasmanu na EURO 2008. Poljska je golovima Muravskog i Matušijaka vodila i tokom većeg meča imala kontrolu susreta. U intervalu od dva minuta „Orlovi” su došli do izjednačenja. Oba puta nakon centaršuta Tošića, prvo je u Nikola Žigić smanjio na 2:1, a zatim je i Danko Lazović vratio Srbiju rezultatski u meč[51]. Potpuni preokret je izostao, a jedan od razloga je i nikada manja poseta na „Marakani” za ovako važan meč (svega 3000 navijača). Ipak, zvanično najmanju posetu reprezentacija je imala u zadnjem meču ovih kvalifikacija. Pirovu pobedu nad reprezentacijom Kazahstana na stadionu JNA pratilo je, svega, 400 gledalaca. Nakon ovih kvalifikacija koje su ostale obeležene kiksevima protiv Kazahstana i Jermenije, Havijer Klemente je podneo ostavku.

Grupa A[uredi]

Tabela grupe A Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Poljska Portugalija Srbija Finska Belgija Kazahstan Jermenija Azerbejdžan I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1. Zastava Poljske Poljska 14 8 4 2 24 12 +12 28 - 2:1 1:1 1:3 2:0 3:1 1:0 5:0 7 5 1 1 15 6 16 7 3 3 1 9 6 12
2. Zastava Portugalije Portugalija 14 7 6 1 24 10 +14 27 2:2 - 1:1 0:0 4:0 3:0 1:0 3:0 7 4 3 0 14 3 15 7 3 3 1 10 7 12
3. Zastava Srbije Srbija 14 6 6 2 22 11 +11 24 2:2 1:1 - 0:0 1:0 1:0 3:0 1:0 7 4 3 0 9 3 15 7 2 3 2 13 8 9
4. Zastava Finske Finska 14 6 6 2 13 7 +6 24 0:0 1:1 0:2 - 2:0 2:1 1:0 2:1 7 4 2 1 8 5 14 7 2 4 1 5 2 10
5. Zastava Belgije Belgija 14 5 3 6 14 16 -2 18 0:1 1:2 3:2 0:0 - 0:0 3:0 3:0 7 3 2 2 10 5 11 7 2 1 4 4 11 7
6. Zastava Kazahstana Kazahstan 14 2 4 8 11 21 -10 10 0:1 1:2 2:1 0:2 2:2 - 1:2 1:1 7 1 2 4 7 11 5 7 1 2 4 4 10 5
7. Zastava Jermenije Jermenija 12 2 3 7 4 13 -9 9 1:0 1:1 0:0 0:0 0:1 0:1 - X 6 1 3 2 2 3 6 6 1 0 5 2 10 3
8. Zastava Azerbejdžana Azerbejdžan 12 1 2 9 6 28 -22 5 1:3 0:2 1:6 1:0 0:1 1:1 X - 6 1 1 4 4 13 4 6 0 1 5 2 15 1

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010.[uredi]

Selektor Radomir Antić sa prve pozicije odveo je Srbiju direktno na Mundijal 2010. godine.
Povratak navijača na tribine! Atmosfera na meču Srbija:Francuska, 9. septembar 2009. godine.

Krajem avgusta 2008. na mesto selektora doveden je Radomir Antić, sa ciljem da se reprezentacija kvalifikuje za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine. Reprezentaciji su pridruženi i igrači koji si u mladoj reprezentaciji 2007. godine osvojili srebrnu medalju na prvenstvu Evrope. Uz njih, konačno, Antić je odlučio da veću minutažu da Milanu Jovanoviću koji je pružao sjajne partije u Standard Liježu

Na klupi Srbije, Radomir Antić je debitovao protiv Farskih Ostrva i zabeležio pobedu od 2:0.[52] Narednu utakmicu u kvalifikacijama Srbija je odigrala na Stad de Frans protiv Francuske i uprkos odličnoj igri poražena 2:1.[53] 11. oktobar Srbija je pobedila Litvaniju 3:0 koja je do te utakmice imala dve pobede i to bez primljenog gola.[54] Četiri dana kasnije, Srbija je pobedila Austriju 3:1 na Ernst Hapel stadionu u Beču.[55] Na ovom susretu Srbija je prikazala ubedljivo najbolju igru od početka do kraja susreta, te se pozitivan uticaj selektora Antića na celu ekipu mogao primetiti. Junak pobede u Beču bio je, dojučerašnji mladi reprezentativac, Miloš Krasić koji je i otvorio goleadu[56].

28. marta 2009. godine, Srbija je pobedila tradicionalno nezgodnu reprezentaciju Rumunije sa 3:2 u Konstanci.[57] 6. juna Srbija je, ponovo, pobedila Austriju sa 1:0 na „Marakani” pred 55 hiljade gledalaca, što je bio najbolji pokazatelj da se vera u reprezentaciju vratila.[58] Nakon nove, rutinske pobede od 2:0 protiv Farskih Ostrva, usledio je meč za prvu poziciju u grupi, protiv Francuske. Srbija je tokom celih kvalifikacija igrala perfektno, a za razliku od Francuske koja je oba puta odigrala nerešeno sa Rumunijom, a od Austrije je u Beču bila i poražena. Čak su „Galski petlovi” minimalnim rezultatom savladali autsajdere, Litvaniju i Farska Ostrva.

Odlučujući meč za lidersku poziciju u grupi Srbija je imala 9. septembra 2009. godine na prepunoj „Marakani” . Utakmica je počela bajkovito za izabanike Radomira Antića. Već u devetom minutu isključen je golman Francuske Ugo Ljoris i dosuđen je jedanaesterac za Srbiju. Vođstvo „Orlovima” doneo je Nenad Milijaš koga je selektor Antić predodredio da izvodi većinu prekida u ovim kvalifikacijama. Sa igračem manje u nastavku susreta, Francuska je igrala izvrsno! Šanse su se ređale jedna za drugom, a u 36. minutu Tijeri Anri donosi izjednačenje. Na kraju je ovaj meč i završen bez pobednika, 1:1 najviše zahvaljujući odličnoj odbrani kojom je komandovao Nemanja Vidić u to vreme najbolji štoper sveta.[59].

Srbija je overila odlazak na Mundijal narednom utakmicom na svom terenu. 10. oktobra deklasirana je Rumunija sa čak 5:0 u meču gde je „Orlovima” sve išlo od ruke.[60] Na ovom susretu zasijao je Milan Jovanović strelac četvrtog i petog gola. [61]. Jovanović je sa ukupno pet datih golova bio najbolji strelac u ovim kvalifikacijama i ispostavio se kao pravi izbor selektora Antića. U zadnjem susretu ovih kvalifikacija Srbija je poražena od Litvanije sa 2:1, uz dva, sumnjivo, dosuđena jedanaesterca za domaću selekciju.

Grupa 7, kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010.godine

Tabela grupe 7 Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Srbija Francuska Austrija Litvanija Rumunija Farska Ostrva I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1. Zastava Srbije Srbija 10 7 1 2 22 8 +14 22 - 1:1 1:0 3:0 5:0 2:0 5 4 1 0 12 1 13 5 3 0 2 10 7 9
2. Zastava Francuske Francuska 10 6 3 1 18 9 +9 21 2:1 - 3:1 1:0 1:1 5:0 5 4 1 0 12 3 13 5 2 2 1 6 6 8
3. Zastava Austrije Austrija 10 4 2 4 14 15 -1 14 1:3 3:1 - 2:1 2:1 3:1 5 4 0 1 11 7 12 5 0 2 3 3 8 2
4. Zastava Litvanije Litvanija 10 4 0 6 10 11 -1 12 2:1 0:1 2:0 - 0:1 1:0 5 3 0 2 5 3 9 5 1 0 4 5 8 3
5. Zastava Rumunije Rumunija 10 3 3 4 12 18 -6 12 2:3 2:2 1:1 0:3 - 3:1 5 1 2 2 8 10 5 5 2 1 2 4 8 7
6. Zastava Farskih Ostrva Farska Ostrva 10 1 1 8 5 20 -15 4 0:2 0:1 1:1 2:1 0:1 - 5 1 1 3 3 6 4 5 0 0 5 2 14 0
Datum Mesto Gledalaca Protivnik Rezultat Strelci za Srbiju
6. septembar 2008. Beograd, Srbija 9.615 Zastava Farskih Ostrva Farska Ostrva 2:0 Jakobsen (30.) (a. g.) Žigić (88.)
10. septembar 2008. Sen Deni, Francuska 53.027 Zastava Francuske Francuska 1:2 Ivanović (75.)
11. oktobar 2008. Beograd, Srbija 22.000 Zastava Litvanije Litvanija 3:0 Ivanović (6.) Krasić (34.) Žigić (82.)
15. oktobar 2008. Beč, Austrija 47.998 Zastava Austrije Austrija 3:1 Krasić (15.) Jovanović (18.) Obradović (24.)
28. mart 2009. Konstanca, Rumunija 15.000 Zastava Rumunije Rumunija 3:2 Jovanović (18.) Stojka (44.) (a.g.) Ivanović (59.)
6. jun 2009. Beograd, Srbija 52.000 Zastava Austrije Austrija 1:0 Milijaš (7. pen.)
10. jun 2009. Torshavn, Farska Ostrva 2.896 Zastava Farskih Ostrva Farska Ostrva 2:0 Jovanović (44.) Subotić (69.)
9. septembar 2009. Beograd, Srbija 49.456 Zastava Francuske Francuska 1:1 Milijaš (12. pen.)
10. oktobar 2009. Beograd, Srbija 39.839 Zastava Rumunije Rumunija 5:0 Žigić (37.) Pantelić (50.) Kuzmanović (78.) Jovanović (87, 90+3.)
14. oktobar 2009. Kaunas, Litvanija 2.000 Zastava Litvanije Litvanija 1:2 Tošić (60.)

Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine[uredi]

Golman Vladimir Stojković jedini je u istoriji reprezentacije Srbije / Jugoslavije uspeo da odbrani jedanaesterac na Svetskom prvenstvu, a da to nije u penal seriji.
Utakmica Srbija:Gana odigrana je 13. juna 2010. godine.

Svoje jedanaesto učešće na Svetskim prvenstvima, Srbija je počela 13. juna protiv Gane na Loftus Versfeld stadionu u Pretoriji i izgubila rezultatom 1:0.[62] Orlovi su igrali sa igračem manje od 74. minuta, jer je Aleksandar Luković dobio drugi žuti karton i primili gol sa penala u 85. minutu nakon preočiglednog igranja rukom u šesnaestercu Zdravka Kuzmanoviča.

Poljuljanog samopouzdanja i lošeg starta na prvenstvu, 18. juna, Orlove je čekao jedan od favorita za osvajanje, selekcija Nemačke. Potpuno drugačijim izdanjem na Nelson Mandela Bej stadionu u Port Elizabetu Srbija je povela golom Milana Jovanovića u 38. minutu.[63]. Na ruku srpskih igrača išlo je i isključenje Miroslava Klosea u 12. minutu meča. Ipak, da susret ne protekne bez dodatnih uzbuđenja, pobrinuo se Nemanja Vidić. U skoro prekopiranoj situaciji kao iz prvog meča kada je Zdravko Kuzmanović igrao rukom u kaznenom prostoru, ovoga puta to je uradio najbolji defanzivac planete, pa je Nemačka imala jedanaesterac u 60. minutu. Najstrožu kaznu u pogodak nije pretvorio Lukas Podolski pošto je njegov udarac „pročitao”, Vladimir Stojković. On je tako postao prvi golman Srbije koji je odbranio jedanaesterac nekom igraču na Svetskom prvenstvu (Tomislav Ivković odbranio je jedanaesterac Maradoni tek u penal seriji na Mundijalu 1990.godine). Do kraja susreta, Srbija je stvorila još jednu odličnu priliku, ali je Nikola Žigić pogodio prečku pa se rezultat nije promenio[64]. Ova pobeda nad Nemačkom okarakterisana je kao Povratak otpisanih, pošto je posle nje Srbija ponovo ušla u trku za osminufinala.

U završnom trećem kolu grupe D, 23. juna, Srbija je protiv Australije u prvom poluvremenu propustila nekoliko odličnih prilika da povede. „Kenguri” su iz prve prave prilike u 69.minutu preko Tima Kejhila poveli sa 1:0, da bi, četiri minuta kasnije, Holman postigao i drugi gol za Australiju[65]. Tek u 84. minutu, nakon udarca Zorana Tošića, gol za Srbiju, na toj utakmici, postigao je Marko Pantelić. Srbija je ovo prvenstvo završila na 23. mestu.


Tabela grupe D I D N I DG PG GR Bod.
1. Zastava Nemačke Nemačka 3 2 0 1 5 1 +4 6
2. Zastava Gane Gana 3 1 1 1 2 2 0 4
3. Zastava Australije Australija 3 1 1 1 3 6 -3 4
4. Zastava Srbije Srbija 3 1 0 2 2 3 -1 3

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012. godine[uredi]

Na susretu protiv Slovenije 2011. godine, Nemanja Vidić, odigrao je poslednji meč za reprezentaciju Srbije.

Sa istim selektorom i kompletno očuvanim timom sa Svetskog prvenstva, Srbija je počela kvalifikacije za EURO 2012. sa željom da se posle dvanaest godina domogne kontinentalnog takmičenja. Žreb je bio povoljan za Srpsku reprezentaciju i smestio ju je u grupu C, zajedno sa selekcijama: Italije, Severne Irske, Estonije, Slovenije i ponovo Farskim Ostrvima.

Srbija je na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. zabeležila pobedu od 3:0 protiv Farskih Ostrva.[66] 7. septembra 2010. godine, Srbija je odigrala nerešeno (1:1) sa Slovenijom u Beogradu. Zanimljivo da je ovo bio peti susret Srbije i Slovenije i svaki je završen bio bez pobednika.[67]

Nedelju dana kasnije još od Svetskog prvenstva zategnut odnos na relaciji Radomir Antić - Fudbalski savez Srbije, kulminirao je raskidom ugovora sa Antićem, a na njegovo mesto doveden je Vladimir Petrović Pižon.[68] Zamena selektora ostavila je posledice na tim, pa je 8. oktobra, Srbija neočekivano izgubila od Estonije i to sa 1:3 u Beogradu.[69] Četiri dana kasnije, meč između Srbije i Italije je prekinut u 7. minutu zbog nereda na tribinama koje su prouzrokovali srpski navijači.[70] UEFA je odlučila da utakmica bude registrovana službenim rezultatom 3:0 u korist Italije.[71] Prvu pobedu u kvalifikacama, na klupi Srbije, Pižon je zabeležio 25. marta 2011. godine protiv Severne Irske.[72] 11. oktobra 2011. Srbiji je trebala pobeda protiv Slovenije da bi otišla u baraž. Srbija je primila bizaran gol u finišu prvog poluvremena sa skoro polovine terena[73], a u drugom poluvremenu Nemanja Vidić je loše izveo jedanaesterac koji je, bez problema, zaustavio Samir Handanovič.[74] Srbija je završila na 3. mestu u grupi sa 4 pobeda, 3 remija i 3 poraza. Posle utakmice sa Slovenijom, smenjen je Pižon, a doveden Radovan Ćurčić.[75] Ćurčić je bio privremeni nosilac dužnosti selektora.

Posle te utakmice iz nacionalnog tima su se povukli kapiten Dejan Stanković i najbolji defanzivac planete u tom trenutku Nemanja Vidić.[76] Novi kapiten reprezentacije postao je Branislav Ivanović.

Grupa C[uredi]

Tabela grupe C Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Italija Estonija Srbija Slovenija Severna Irska Farska Ostrva I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1. Zastava Italije Italija 10 8 2 0 20 2 +18 26 - 3:0 3:0 1:0 3:0 5:0 5 5 0 0 15 0 15 5 3 2 0 5 2 11
2. Zastava Estonije Estonija 10 5 1 4 15 14 +1 16 1:2 - 1:1 0:1 4:1 2:1 5 2 1 2 8 6 7 5 3 0 2 7 8 9
3. Zastava Srbije Srbija 10 4 3 3 13 12 +1 15 1:1 1:3 - 1:1 2:1 3:1 5 2 2 1 8 7 8 5 2 1 2 5 5 7
4. Zastava Slovenije Slovenija 10 4 2 4 11 7 +4 14 0:1 1:2 1:0 - 0:1 5:1 5 2 0 3 7 5 6 5 2 2 1 4 2 8
5. Zastava Severne Irske Severna Irska 10 2 3 5 9 13 -4 9 0:0 1:2 0:1 0:0 - 4:0 5 1 2 2 5 3 5 5 1 1 3 4 10 4
6. Zastava Farskih Ostrva Farska Ostrva 10 1 1 8 6 26 -20 4 0:1 2:0 0:3 0:2 1:1 - 5 1 1 3 3 7 4 5 0 0 5 3 19 0

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014. godine[uredi]

U aprilu 2012. Siniša Mihajlović postaje selektor reprezentacije Srbije sa ciljem da se reprezentacija plasira na Mundijal u Brazilu 2014.godine.[77]

8. septembra 2012. Srbija je na startu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. odigrala nerešeno 0:0 protiv Škotske u Glazgovu.[78] Tri dana kasnije, Srbija je ostvarila jednu od najubedljivijih pobeda u istoriji reprezentacije 6:1 protiv Velsa u Novom Sadu, što je izazvalo oduševljenje domaće javnosti.[79] To oduševljenje bilo je kratkog trajanja jer je usledio je niz od tri poraza u kvalifikacijama: protiv Belgije u Beogradu 0:3,[80] protiv Makedonije u Skoplju 1:0[81] i protiv Hrvatske u Zagrebu 2:0, čime je reprezentacija na polovini kvalifikacija izgubila šanse da se kvalifikuje za prvenstvo.[82]

Drugi deo kvalifikacija, lišen bilo kakve realne neizvesnoti sa nadom da se Srbija može domoći makar drugog mesta, doneo je, rezultatski, mnogo bolje partije „Orlova” uz samo jedan poraz od Belgije u Briselu sa 2:1. Na gostovanju je savladan Vels sa 3:0, pobeđena je još jedna Britanska selekcija, Škotska sa 2:0, a posebnu pažnju privukao je novi susret sa Hrvatskom. Iako su „Vatreni” vodili tokom većeg dela meča u 66. minutu, nakon centaršuta Sulejmanija, najbolji u skoku, Aleksandar Mitrović donosi izjednačenje[83]. Srbija je zadnjih deset minuta susreta provela za igračem više pošto je, zbog pregrubog starta, isključen Josip Šimunić u 80. minutu[84], ali se rezultat više nije menjao.

Srbija je u poslednjoj utakmici kvalifikacija deklasirala Makedoniju 5:1 u Jagodini.[85] Orlovi su završili na 3. mestu u grupi sa 4 pobeda, 2 remija i 4 poraza. Po završetku kvalifikacija Siniša Mihajlović je napustio klupu Orlova,[86] a privremeni nosilac dužnosti selektora bio je Ljubinko Drulović.[87]

Grupa A[uredi]

Tabela grupe A Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Belgija Hrvatska Srbija Škotska Vels Republika Makedonija I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1. Zastava Belgije Belgija 10 8 2 0 18 4 +14 26 - 1:1 2:1 2:0 1:1 1:0 5 3 2 0 7 3 11 5 5 0 0 11 1 15
2. Zastava Hrvatske Hrvatska 10 5 2 3 12 9 +3 17 1:2 - 2:0 0:1 2:0 1:0 5 3 0 2 6 3 9 5 2 2 1 6 6 8
3. Zastava Srbije Srbija 10 4 2 4 18 11 +7 14 0:3 1:1 - 2:0 6:1 5:1 5 3 1 1 14 6 10 5 1 1 3 4 5 4
4. Zastava Škotske Škotska 10 3 2 5 8 12 -4 11 0:2 2:0 0:0 - 1:2 1:1 5 1 2 2 4 5 5 5 2 0 3 4 7 6
5. Zastava Velsa Vels 10 3 1 6 9 20 -11 10 0:2 1:2 0:3 2:1 - 1:0 5 2 0 3 4 8 6 5 1 1 3 3 5 4
6. Zastava Republike Makedonije Makedonija 10 2 1 7 7 16 -9 7 0:2 1:2 1:0 1:2 2:1 - 5 2 0 3 5 7 6 5 0 1 4 2 9 1

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016. godine[uredi]

Neposredno pred početak kvalifikacija za EURO 2016. predsednik UEFE, Mišel Platini, donosi odluku da se umesto dosadašnjih 16 na prvenstvo plasiraju 24 reprezentacije. To je značilo da iz svake kvalifikacione grupe direktno na šampionat odlaze prve dve reprezentacije, dok trećeplasirane idu u baraž. Srbija je, ponovo, imala sreće na žrebu jer je bila u jedinoj grupi sa pet selekcija, a tu su se još nalazile reprezentacije: Portugala, Danske, Jermenije i Albanije.

U julu 2014. holandski stručnjak Dik Advokat, preuzeo je dužnost selektora Srbije i postao drugi stranac na klupi „Orlova”.[88] Holanđanin je debitovao na klupi Srbije 7. septembra u prijateljskom meču protiv Francuske.[89]

Srbija je remijem započela kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016. protiv Jermenije u Jerevanu, a gol za Srbiju na toj utakmici postigao je Zoran Tošić u 90. minutu.[90] Tri dana kasnije, Srbija je dočekala Albaniju u 2. kolu kvalifikacija. U 41. minutu meča, iznad stadiona JNA pojavio se dron (letelica na daljinsko upravljanje) za koji je bila zakačena zastava sa mapom takozvane velike Albanije. Dron sa zastavom je nadletao teren nekoliko minuta, što je izazvalo veliko negodovanje, zvižduke i skandiranje srpskih navijača. Sudija je prekinuo meč zbog uletanja drona. U jednom trenutku, srpski fudbaler Stefan Mitrović je uhvatio zastavu.[91] Stefan je skinuo zastavu i hteo je da se utakmica nastavi, a albanski fudbaleri su ga napali. Disciplinska komisija Uefe odlučila je 24. oktobra da posle prekida kvalifikacione utakmice za plasman na Evropsko prvenstvo u fudbalu 2016. između Srbije i Albanije kazni srpsku reprezentaciju oduzimanjem tri boda, ali je meč registrovan službenim rezultatom 3:0 u korist srpske reprezentacije, pošto su Albanci odbili da se vrate na teren.[92] Međutim, ovu odluku je 10. jula 2015. osporio Sud za sportsku arbitražu u Lozani, koji je naložio da se utakmica registruje sa 3ː0 u korist albanske reprezentacije, ali da se i pored toga srpskoj reprezentaciji oduzmu tri boda čime je Srbija, po prvi put u istoriji, bila u minusu sa bodovima na tabeli (- 2 boda). Godinama unazad UEFA je određene zemlje sa napetom političkom situacijom (primer Rusije i Gruzije) žrebala u odvojene grupe, a na pitanje zašto to nije urađeno i u slučaju sa Srbijom i Albanijom predsednik Mišel Platini obrazložio je činjenicom da „Srbija i Albanija nikada nisu ratovale jedna protiv druge, pa zato nisu ni bile razdvojene u žrebu”[93].

Posle poraza od Danske, FSS i Dik Advokat su sporazumno raskinuli ugovor,[94] a za novog selektora je izabran Radovan Ćurčić.[95]

4. septembra 2015. Srbija je pobedila Jermeniju sa 2:0 i ostvarila prvu pobedu u kvalifikacijama.[96] 8. oktobra Srbija je pobedila Albaniju sa 2:0 u Elbasanu, golovima Aleksandra Kolarova i Adema Ljajića u sudijskoj nadoknadi u meču bez rezultatskog značaja, ali takođe i susretu prepunom novih naboja.[97] U poslednjem meču kvalifikacija, Srbija je poražena od Portugala rezultatom 1:2 u Beogradu.[98] Gol za Orlove na tom meču postigao je Zoran Tošić i sa 3 pogotka je najbolji strelac reprezentacije Srbije u ovim kvalifikacijama i 2. strelac grupe, sa 2 pogotka manje od Kristijana Ronalda. Srbija je završila na pretposlednjem mestu u grupi I, sa 2 pobede, 1 remijem i 5 poraza, sa gol razlikom 8:13.

Tabela grupe I Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Portugalija Albanija Danska Srbija Jermenija I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1. Zastava Portugalije Portugalija 8 7 0 1 11 5 +6 21 - 0:1 1:0 2:1 1:0 4 3 0 1 4 2 9 4 4 0 0 7 3 12
2. Zastava Albanije Albanija 8 4 2 2 10 5 +5 14 0:1 - 1:1 0:2 2:1 4 1 1 2 3 5 4 4 3 1 0 7 0 10
3. Zastava Danske Danska 8 3 3 2 8 5 +3 12 0:1 0:0 - 2:0 2:1 4 2 1 1 4 2 7 4 1 2 1 4 3 5
4. Zastava Srbije Srbija 8 2 1 5 8 13 -5 4 1:2 0:3 1:3 - 2:0 4 1 0 3 4 8 0 4 1 1 2 4 5 4
5. Zastava Jermenije Jermenija 8 0 2 6 5 14 -9 2 2:3 0:3 0:0 1:1 - 4 0 2 2 3 7 2 4 0 0 4 2 7 0

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2018. godine[uredi]

Aleksandar Mitrović, najbolji strelac reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2018. godine sa pet datih golova.

U aprilu 2016. smenjen je Radovan Ćurčić,[99] a doveden je Slavoljub Muslin.[100] Nakon dobrih rezultata u prijateljskim mečevima u proleće 2016. Srbija je odigrala nerešeno (2:2) protiv učesnika osmine finala Evropskog prvenstva, reprezentacije Republike Irske, 5. septembra u prvom meču kvalifikacija za Svestko prvenstvo 2018.[101] Golove za Srbiju na toj utakmici postigli su Filip Kostić i Dušan Tadić, koji su ujedno imali i po asistenciju. Mesec dana kasnije, Orlovi su ostvarili prvu pobedu u kvalifikacijama, na gostovanju protiv Moldavije (3:0).[102] Golove su postigli Filip Kostić, kapiten Branislav Ivanović i Dušan Tadić. Tadić je uz gol imao i dve asistencije.

9. oktobra, par dana nakon pobede u Kišinjevu, Orlovi su ostvarili veoma bitnu pobedu (3:2) protiv Austrije.[103] Dva pogotka za Srbiju je postigao Aleksandar Mitrović i jedan Dušan Tadić koji je ponovo, kao na prethodnom meču, postigao gol i zabeležio dve asistencije. 12. novembra, Mitrović je golom u 86. minutu doneo veoma bitan bod Srbiji u poslednjem meču u 2016, protiv polufinaliste Evropskog prvenstva, Velsa u Kardifu.[104] 24. marta, Srbija je posle preokreta savladala Gruziju rezultatom 3:1 u Tbilisiju i ostvarila prvu pobedu u 2017.[105] Tadić je postigao gol sa bele tačke u 45. minutu, zatim Mitrović sjajnim golom donosi vođstvo Srbiji, a debitant Mijat Gaćinović se upisao u listu strelaca u 86. minutu. Ponovo je Tadić bio centralna figura meča, sa dve asistencije i jednim golom. 11. juna, Srbija je dočekala Vels pred 46 hiljada navijača na stadionu Rajko Mitić i odigrala nerešeno (1:1).[106] Gol za Srbiju postigao je ponovo Aleksandar Mitrović.

2. septembra Srbija je ostvarila rutinsku pobedu od 3:0 protiv Moldavije na stadionu Partizana i najavili pohod na prvu poziciju i direktan odlazak na Mundijal.[107] Tri dana kasnije, Orlovi su se sastali u verovatno odlučujućoj utakmici u ovim kvalifikacijama, sa Republikom Irskom u Dablinu. Kolarov je sjajnim golom u 55. minutu doneo pobedu Srbiji od 1:0 i doveo na korak od Mundijala. U ovom susretu Srbija je bila daleko superiorniji rival u odnosu na domaćina, da je pobeda trebala da bude i ubedljivija.[108] Takođe, treba napomenuti da su Orlovi igrali sa igračem manje od 68. minuta, jer je Nikola Maksimović dobio direktan crveni karton. Nakon poraza od Austrije u gostima 3:2 usledila je teška i presudna pobeda nad Gruzijom u Beogradu od 1:0 (jedini strelac bio je Aleksandar Prijović). Srbija je ovom pobedom kvalifikacije završila kao prva u grupi D sa 21 poenom i tako izborila direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiji.

Tabela grupe D Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Srbija Republika Irska Vels Austrija Gruzija Moldavija I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1. Zastava Srbije Srbija 10 6 3 1 20 10 +10 21 - 2:2 1:1 3:2 1:0 3:0 5 3 2 0 10 5 11 5 3 1 1 10 5 10
2. Zastava Republike Irske Republika Irska 10 5 4 1 12 6 +6 19 0:1 - 0:0 1:1 1:0 2:0 5 2 2 1 4 2 8 5 3 2 0 8 4 11
3. Zastava Velsa Vels 10 4 5 1 13 6 +7 17 1:1 0:1 - 1:0 1:1 4:0 5 2 2 1 7 3 8 5 2 3 0 6 3 9
4. Zastava Austrije Austrija 10 4 3 3 14 12 +2 15 3:2 0:1 2:2 - 1:1 2:0 5 2 2 1 8 6 8 5 2 1 2 6 6 7
5. Zastava Gruzije Gruzija 10 0 5 5 8 14 -6 5 1:3 1:1 0:1 1:2 - 1:1 5 0 2 3 4 8 2 5 0 3 2 4 6 3
6. Zastava Moldavije Moldavija 10 0 2 8 4 23 -19 2 0:3 1:3 0:2 0:1 2:2 - 5 0 1 4 3 11 1 5 0 1 4 1 12 1
Datum Mesto Gledalaca Protivnik Rezultat Strelci za Srbiju
5. septembar 2016. Beograd, Srbija 7.896 Zastava Republike Irske Republika Irska 2:2 Kostić (62.) Tadić (69. pen.)
6. oktobar 2016. Kišinjev, Moldavija 6.192 Zastava Moldavije Moldavija 3:0 Kostić (19.) Ivanović (37.) Tadić (59.)
9. oktobar 2016. Beograd, Srbija 14.200 Zastava Austrije Austrija 3:2 Mitrović (6, 23.) Tadić (74.)
12. novembar 2016. Kardif, Vels 32.879 Zastava Velsa Vels 1:1 Mitrović (86.)
24. mart 2017. Tbilisi, Gruzija 31.328 Zastava Gruzije Gruzija 3:1 Tadić (44. pen.) Mitrović (64.) Gaćinović (86.)
11. jun 2017. Beograd, Srbija 46.673 Zastava Velsa Vels 1:1 Mitrović (74.)
2. septembar 2017. Beograd, Srbija 9.974 Zastava Moldavije Moldavija 3:0 Gaćinović (20.) Kolarov (30.) Mitrović (81.)
5. septembar 2017. Dablin, Republika Irska 50.153 Zastava Republike Irske Republika Irska 1:0 Kolarov (55.)
6. oktobar 2017. Beč, Austrija 42.400 Zastava Austrije Austrija 2:3 Milivojević (11.) Matić (83.)
9. oktobar 2017. Beograd, Srbija 43.000 Zastava Gruzije Gruzija 1:0 Prijović (74.)

Novo takmičenje, Liga nacija[uredi]

Sredinom 2017. godine postalo je izvesno da će predsednik UEFAe, Aleksandar Čeferin, pokrenuti svoje takmičenje pod nazivom Liga nacija. Cilj je bio da se dosadašnje prijateljske utakmice, koje nisu imale takmičarski značaj, zamene takmičarskim, a kao nagrada najbolje selekcije iz svojih grupa, tj liga, izborile bi učešće na EURU 2020. godine. Zbog svog rejtinga na UEFA rang listi (28. mesto[109]), Srbija je bila smeštena u Ligu C, a grupu 4 zajedno sa selekcijama: Rumunije, Litvanije i Crne Gore.[110]

Utakmice sa reprezentacijom Brazila[uredi]

Reprezentacija Srbije se, do sada, osamnaest puta susretala sa selekcijom Brazila. Prvi put još 1930. godine na Svetskom prvenstvu u Montevideu kada je Jugoslavija pobedila 2:1.

Četiri godine kasnije na prijateljskoj utakmici u Beogradu, Jugoslavija je ponovo pobedila uz rekordan broj golova: 8:4

Svoj poslednji meč za reprezentaciju Brazila, legendarni Pele, odigrao je protiv Jugoslavije 18. jula 1971. godine. Meč je završen bez pobednika, 2:2.

Svetsko prvenstvo:

Kup nezavisnosti: [111]

Prijateljske utakmice:

Protivnik Br. odigranih mečeva Pobede Nerešeno Porazi Datih golova Primljenih golova Gol razlika
Brazil Brazil 18 2 7 9 22 33 -11

Stadioni[uredi]

Na stadionu Rajko Mitić reprezentacija Srbije je odigrala najviše utakmica.

Nakon raspada SFRJ, fudbalska reprezentacija Srbije je odigrala najviše utakmica u Beogradu na stadionu Rajko Mitić i stadionu JNA. Dana 2. septembra 1998. godine SR Jugoslavija je odigrala prvu utakmicu van Beograda. SR Jugoslavija je odigrala prijateljsku utakmicu u Nišu na Čairu protiv Švajcarske pred 16.000 gledalaca.[114] Osim u Beogradu, reprezentacija Srbije je igrala utakmice i u drugim gradovima Srbije. Prvu utakmicu na stadionu Karađorđe u Novom Sadu Srbija je odigrala 8. septembra 2012. protiv Velsa u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. Srbija je pobedom nad Velsom od 6:1 ostvarila jednu od najubedljivijih pobeda u istoriji reprezentacije. Srbija je na stadionu Karađorđe odigrala 5 utakmica i zabeležila 5 pobeda uz gol razliku 15:2.

Reprezentacija Srbije je odigrala po jednu utakmicu u Smederevu, Kruševcu, Jagodini i Užicu.

Dresovi[uredi]

Dresove reprezentacije Srbije trenutno proizvodi Puma.

Period Proizvođač
1974–2002 Nemačka Adidas
2002–2006 Italija Loto
2006–2014 Sjedinjene Američke Države Najki
2014–2018 Engleska Umbro
2018– Nemačka Puma

Dresovi kroz istoriju[uredi]

Jugoslavija 1920–1992[uredi]

1930 WC[115][116]
1950–1962
1974 WC
1982 WC
1984 Euro
1990 WC

SR Jugoslavija/Srbija i Crna Gora 1992–2006[uredi]

1998 WC
2000 Euro
2006 WC

Srbija[uredi]

2006–2008
2008–2010
WC 2010
2012–2014
2014–2016
2016–2018
WC 2018

Rezultati reprezentacije[uredi]

Svetsko prvenstvo[uredi]

Godina Kolo Plasman IG P N IZ GD GP
Jugoslavija Jugoslavija
Urugvaj 1930. Polufinale1[117][118] 4. mesto 3 2 0 1 7 7
Kraljevina Italija 1934. Nije se kvalifikovala
Francuska 1938
Brazil 1950. 1. kolo 5. mesto 3 2 0 1 7 3
Švajcarska 1954. Četvrtfinale 7. mesto 3 1 1 1 2 3
Švedska 1958. Četvrtfinale 5. mesto 3 1 2 1 7 7
Čile 1962. Utakmica za 3. mesto 4. mesto 6 3 0 3 10 7
Engleska 1966. Nije se kvalifikovala
Meksiko 1970.
Nemačka 1974. 2. kolo 7. mesto 6 1 2 3 12 7
Argentina 1978. Nije se kvalifikovala
Španija 1982. 1. kolo 16. mesto 3 1 1 1 2 2
Meksiko 1986. Nije se kvalifikovala
Italija 1990. Četvrtfinale 5. mesto 5 3 1 1 8 6
Savezna Republika Jugoslavija SR Jugoslavija
Sjedinjene Američke Države 1994. Suspendovana2
Francuska 1998. 2. kolo 9. mesto 4 2 1 1 5 4
Južna KorejaJapan 2002. Nije se kvalifikovala
Srbija i Crna Gora Srbija i Crna Gora
Nemačka 2006. 1. kolo 32. mesto 3 0 0 3 2 10
Srbija Srbija
Južnoafrička Republika 2010. 1. kolo 23. mesto 3 1 0 2 2 3
Brazil 2014. Nije se kvalifikovala
Rusija 2018. 1. kolo
Katar 2022. -
Ukupno 12/21 0 titule 43 17 8 18 64 59
Napomene:
1 Nije odigran meč za treće mesto, prema zvaničnom izveštaju FIFE Kraljevina Jugoslavija je zauzela 4. mesto.
2 Zabranjeno učešće zbog sankcija

Evropsko prvenstvo[uredi]

Godina Kolo Plasman IG P N IZ GD GP
Jugoslavija Jugoslavija
Francuska 1960. Finale 2. mesto 2 1 0 1 1 2
Španija 1964. Nije se kvalifikovala
Italija 1968. Finale 2. mesto 3 1 1 1 2 3
Belgija 1972. Nije se kvalifikovala
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija 1976. Utakmica za 3. mesto 4. mesto 2 0 0 2 4 7
Italija 1980. Nije se kvalifikovala
Francuska 1984. 1. kolo 8. mesto 3 0 0 3 2 10
Zapadna Nemačka 1988. Nije se kvalifikovala
Švedska 1992. Kvalifikovala se1
Savezna Republika Jugoslavija SR Jugoslavija
Engleska 1996. Suspendovana2
BelgijaHolandija 2000. Četvrtfinale 7. mesto 4 1 1 2 8 13
Srbija i Crna Gora Srbija i Crna Gora
Portugalija 2004. Nije se kvalifikovala
Srbija Srbija
AustrijaŠvajcarska 2008. Nije se kvalifikovala
PoljskaUkrajina 2012.
Francuska 2016.
Evropska unija 2020.
Ukupno 5/15 0 titule 14 3 2 9 17 35
Napomene:
1 Kvalifikovala se, ali joj nije bilo dozvoljeno da učestvuje zbog sankcija tokom Jugoslovenskih ratova. Danska, koja je završila druga u kvalifikacionoj grupi SFR Jugoslavije, učestvovala umesto nje i na kraju osvojila prvenstvo.
2 Zabranjeno učešće zbog sankcija

Osvojene medalje[uredi]

Takmičenje Zlato Srebro Bronza Ukupno
Svetsko prvenstvo 0 0 1 1
Olimpijske igre 1 3 1 5
Evropsko prvenstvo 0 2 0 2
Mediteranske igre 0 0 0 0
Ukupno 1 5 2 8

Sve medalje je osvojila reprezentacija SFR Jugoslavije (1946—1992)

Selektori[uredi]

Godina Ime
Kraljevina Jugoslavija Kraljevina Jugoslavija (1920—1941)
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFR Jugoslavija (1946—1992)
Savezna Republika Jugoslavija SR Jugoslavija (1992—2003)
1920—2003. Spisak selektora fudbalske reprezentacije
Kraljevine Jugoslavije, SFR Jugoslavije i SR Jugoslavije
Srbija i Crna Gora Srbija i Crna Gora (2003—2006)
2003—2006. Spisak selektora fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore
Srbija Srbija (2006—)
2006—2007. Španija Havijer Klemente
2007—2008. Srbija Miroslav Đukić
2008—2010. Srbija Radomir Antić
2010—2011. Srbija Vladimir Petrović Pižon
2012—2013. Srbija Siniša Mihajlović
2014. Holandija Dik Advokat
2014—2016. Srbija Radovan Ćurčić
2016—2017. Srbija Slavoljub Muslin
2018— Srbija Mladen Krstajić

Trenutni sastav[uredi]

Ime Datum rođenja Nastupi golovi Klub
Golmani
Vladimir Stojković 28. jul 1983. 82 0 Srbija Partizan
Predrag Rajković 31. oktobar 1995. 8 0 Izrael Makabi Tel Aviv
Marko Dmitrović 24. januar 1992. 2 0 Španija Eibar
Odbrana
Branislav Ivanović 22. februar 1984. 104 13 Rusija Zenit
Aleksandar Kolarov 10. novembar 1985. 77 11 Italija Roma
Antonio Rukavina 26. januar 1984. 48 0 Španija Viljareal
Milan Rodić 2. april 1991. 1 0 Srbija Crvena zvezda
Uroš Spajić 13. februar 1993. 5 0 Belgija Anderleht
Duško Tošić 19. januar 1985. 25 1 Kina Gvanžu RF
Nikola Milenković 12. oktobar 1997. 4 0 Italija Fiorentina
Miloš Veljković 26. septembar 1995. 2 0 Nemačka Verder Bremen
Srednji red
Adem Ljajić 29. septembar 1991. 30 6 Italija Torino
Dušan Tadić 20. novembar 1988. 54 13 Engleska Sauthempton
Nemanja Matić 1. avgust 1988. 41 2 Engleska Mančester junajted
Sergej Milinković-Savić 27. februar 1995. 5 0 Italija Lacio
Luka Milivojević 7. april 1991. 29 1 Engleska Kristal Palas
Marko Grujić 13. april 1996. 8 0 Engleska Liverpul
Andrija Živković 11. jul 1996. 10 0 Portugalija Benfika
Filip Kostić 1. novembar 1992. 24 2 Nemačka Hamburger
Napad
Aleksandar Mitrović 16. septembar 1994. 38 16 Engleska Njukasl junajted
Aleksandar Prijović 21. april 1990. 10 1 Grčka PAOK
Nemanja Radonjić 15. februar 1996. 3 0 Srbija Crvena zvezda
Luka Jović 23. decembar 1997. 1 0 Nemačka Ajntraht Frankfurt

Statistika igrača[uredi]

Branislav Ivanović je odigrao najveći broj utakmica za reprezentaciju.
Najviše utakmica
# Ime i prezime Godine u reprezentaciji Utakmice Golovi
1 Branislav Ivanović 2005– 105 13
2 Dejan Stanković 1998–2013 103 15
3 Savo Milošević 1994–2008 102 37
4 Dragan Džajić 1964–1979 85 23
5 Dragan Stojković 1983–2001 84 15
6 Vladimir Stojković 2006– 83 0
7 Aleksandar Kolarov 2008– 78 11
8 Zoran Tošić 2007–2016 76 11
9 Predrag Mijatović 1989–2003 73 26
10 Zlatko Vujović 1979–1990 70 25
Stjepan Bobek je igrač sa najviše postignutih golova za reprezentaciju.
Najviše golova
# Ime i prezime Godine u reprezentaciji Golovi Utakmice Prosek
1 Stjepan Bobek[a] 1946–1956 38 63 0.60
2 Blagoje Marjanović 1926–1938 37 58 0.64
Milan Galić 1959–1965 37 51 0.72
Savo Milošević 1994–2008 37 102 0.36
5 Rajko Mitić 1946–1957 32 59 0.54
6 Dušan Bajević 1970–1977 29 37 0.78
7 Todor Veselinović 1953–1961 28 37 0.76
8 Borivoje Kostić 1956–1964 26 33 0.79
Predrag Mijatović 1989–2003 26 73 0.38
10 Zlatko Vujović 1979–1990 25 70 0.36
  • ažurirano 17.6.2018.

Kapiteni[uredi]

Godina Ime
1994—2001 Dragan Stojković
2001—2003 Predrag Mijatović
2003—2006 Savo Milošević
2006—2011 Dejan Stanković
2011 Nikola Žigić
2012—2018‎ Branislav Ivanović
2018— Aleksandar Kolarov

Sastavi[uredi]

Galerija[uredi]

Vidi još[uredi]

Napomene[uredi]

  1. ^ Stjepan Bobek je postigao 38 golova za reprezentaciju Jugoslavije, pošto nije imao nastup za Srbiju u kutijici je naveden Savo Milošević koji je dao gol manje.

Reference[uredi]

  1. ^ Rang država , www.fifa.com (na jeziku: engleski), Pristupljeno 18. decembar 2014.
  2. 2,0 2,1 Zvanični sajt FIFE www.fifa.com (na jeziku: engleski), Pristupljeno 29. april 2013.
  3. ^ FIFA Association Information www.fifa.com (na jeziku: engleski), Pristupljeno 24. jun 2015.
  4. ^ „Dnevno: Istorijske greške u Montevideu - Ko je zapravo bio 'Dunster', a ko nije ni išao na put”. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  5. ^ „Razdor u brazilskoj reprezentaciji”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  6. ^ „I Brazil smo tukli u Montevideu, Akter Online, Miodrag Milošević, mart 2010”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  7. ^ https://www.blic.rs/vesti/reportaza/kad-policajac-asistira/ypx191b
  8. ^ https://www.fifa.com/worldcup/matches/round=202/match=1101/index.html
  9. ^ https://www.blic.rs/vesti/reportaza/jos-uvek-sjaji-bronza-iz-montevidea/bk9m6en
  10. ^ „Olympic Football Tournament London 1948 - Yugoslavia 1:3 (1:1) Sweden - Overview”. FIFA.com. 12. 1. 2018. Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  11. ^ „1950 FIFA World Cup Brazil ™ - Matches - Brazil-Yugoslavia”. FIFA.com. 1. 7. 1950. Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  12. ^ Yugoslavia - Denmark 3-1 (1960 Summer Olympics: Final, 10. 9. 1960.) - YouTube
  13. ^ „Yugoslavia England”. Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  14. ^ https://www.youtube.com/watch?v=oIBQ3UwZ_RA
  15. ^ http://hrlibrary.umn.edu/peace/docs/scres757.html
  16. ^ https://www.youtube.com/watch?v=cVKodXAjapQ
  17. ^ https://www.youtube.com/watch?v=06tdOMS6TME
  18. ^ https://www.youtube.com/watch?v=5cuAK299PK4
  19. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/1998_FIFA_World_Cup_qualification_%E2%80%93_UEFA_Group_6
  20. ^ https://www.youtube.com/watch?v=rkDceWKtppc
  21. ^ https://www.youtube.com/watch?v=qwzjMNJkbkQ
  22. ^ https://www.youtube.com/watch?v=AqL2Lop10VM
  23. ^ http://www.fifa.com/worldcup/matches/round=1014/match=8753/index.html#nosticky
  24. ^ https://www.youtube.com/watch?v=mkYfqzhWzNY
  25. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2000/matches/round=1165/match=54991/index.html
  26. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2000/matches/round=1165/match=54995/index.html
  27. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2000/matches/round=1165/match=55002/index.html
  28. ^ https://www.youtube.com/watch?v=m9-NXvPDxc8
  29. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2000/matches/round=1165/match=55005/index.html
  30. ^ https://www.youtube.com/watch?v=CC5sgcshkfU
  31. ^ https://www.youtube.com/watch?v=saBXTZC20Ks
  32. ^ http://sportskasecanja.com/kezmanov-crveni-karton-posle-34-sekunde/
  33. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2000/matches/round=1458/match=64859/index.html
  34. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2000/matches/round=1458/match=64861/index.html
  35. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2000/matches/round=1459/match=65181/index.html
  36. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2004/matches/round=1579/match=69257/index.html
  37. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2004/matches/round=1579/match=69859/index.html
  38. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2004/matches/round=1579/match=69858/index.html
  39. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2004/matches/round=1579/match=69264/index.html
  40. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2004/matches/round=1579/match=69274/index.html
  41. ^ http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2004/matches/round=1579/match=69272/index.html
  42. ^ https://www.youtube.com/watch?v=ks9tBzN0eXw
  43. ^ https://www.youtube.com/watch?v=jn_4h7tAAWg
  44. ^ https://www.youtube.com/watch?v=sWn1MaIse7k
  45. ^ https://www.fifa.com/worldcup/matches/round=97410100/match=97410006/index.html
  46. ^ https://www.youtube.com/watch?v=ZEd8TxEbMXU
  47. ^ https://www.fifa.com/worldcup/matches/round=97410100/match=97410021/index.html
  48. ^ „Havijer Klemente selektor Srbije!”, Mondo, 16. jul 2006. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  49. ^ http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:576646-Srbija-u-Ceskoj-odigrala-103-utakmicu-Od-junaka-do-gubitnika
  50. ^ https://www.youtube.com/watch?v=pPXVECJIgdo
  51. ^ https://www.youtube.com/watch?v=W7e886-j-XY
  52. ^ „Srbija - Farska Ostrva 2:0”, Blic, 6. septembar 2008. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  53. ^ „Srbija poražena od Francuske”, RTS, 10. septembar 2008. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  54. ^ „Srbija ubedljivo pobedila Litvaniju”, RTS, 11. oktobar 2008. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  55. ^ „Pobeda Srbije u Austriji 3:1”, B92, 15. oktobar 2008. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  56. ^ https://www.youtube.com/watch?v=0t7D_cJlxuk
  57. ^ „Velika pobeda Srbije u Konstanci!”, B92, 28. mart 2009. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  58. ^ „Srbija pobedila Austriju”, RTS, 6. jun 2009. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  59. ^ https://www.fifa.com/worldcup/matches/round=250471/match=300041096/report.html
  60. ^ „'Petarda' briljantne Srbije za SP!”, B92, 10. oktobar 2009. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  61. ^ https://www.youtube.com/watch?v=Lg-pxowH-BA
  62. ^ „Poraz Srbije na startu Svetskog Prvenstva!”, B92, 13. jun 2010. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  63. ^ „Srbija pobedila Nemačku!”, Večernje novosti, 18. jun 2010. Pristupljeno 6. aprila 2017.
  64. ^ https://www.fifa.com/worldcup/matches/round=249722/match=300061470/index.html
  65. ^ „Srbija završila SP”, Вечерње новости, 23. јун 2010. Приступљено 6. априла 2017.
  66. ^ „Srbija pobedila Farska Ostrva na startu kvalifikacija”, Блиц, 3. септембар 2010. Приступљено 8. априла 2017.
  67. ^ „Jedva remi”, РТС, 7. септембар 2010. Приступљено 8. априла 2017.
  68. ^ „Smenjen Antić, Vladimir Petrović Pižon novi selektor!”, Блиц, 15. септембар 2010. Приступљено 8. априла 2017.
  69. ^ „Katastrofa Srbije, Estonci pobedili sa 3:1!”, Блиц, 8. октобар 2010. Приступљено 8. априла 2017.
  70. ^ „Nova sramota: Zbog navijača prekinut meč Italija - Srbija!”, Блиц, 12. октобар 2010. Приступљено 8. априла 2017.
  71. ^ „UEFA odlučila: Italija-Srbija 3:0”, РТС, 12. октобар 2010. Приступљено 8. априла 2017.
  72. ^ „Преокрет на Маракани”, РТС, 25. март 2011. Приступљено 8. априла 2017.
  73. ^ https://www.youtube.com/watch?v=KWQ03LV3bQA
  74. ^ „Novi krah, Srbija bez baraža”, Б92, 11. октобар 2011. Приступљено 8. априла 2017.
  75. ^ „Ćurčič v.d. selektor Srbije, izbori uskoro”, Вечерње новости, 17. октобар 2011. Приступљено 8. априла 2017.
  76. ^ „Stanković i Vidić: Zbogom Orlovi!”, Моззарт спорт, 12. октобар 2011. Приступљено 8. априла 2017.
  77. ^ „Tole potvrdio: Siniša Mihajlović novi selektor Srbije!”, Телеграф, 21. април 2012. Приступљено 8. априла 2017.
  78. ^ „Реми Србије и Шкотске у Глазгову”, РТВ, 8. септембар 2012. Приступљено 10. априла 2017.
  79. ^ „Konačno prava Srbija! "Orlovi" deklasirali Vels u Novom Sadu i dobili "desetku"!”, Блиц, 11. септембар 2012. Приступљено 10. априла 2017.
  80. ^ „"Belgija kontrama kaznila Srbiju”, Б92, 12. октобар 2012. Приступљено 10. априла 2017.
  81. ^ „"SP: Novi poraz očajne Srbije”, Б92, 16. октобар 2012. Приступљено 10. априла 2017.
  82. ^ „"Srbija se pobedila na Maksimiru 0:2”, Б92, 22. март 2013. Приступљено 10. априла 2017.
  83. ^ https://www.youtube.com/watch?v=c_M9oEQQ_Fk
  84. ^ https://www.youtube.com/watch?v=-nwIpMMBR_Q
  85. ^ „"Srbija blistala na krilima Baste”, Б92, 15. октобар 2013. Приступљено 10. априла 2017.
  86. ^ „Mihajlović nije više selektor Srbije: Biću trener Sampdorije!”, Блиц, 19. новембар 2013. Приступљено 11. априла 2017.
  87. ^ „Ljubinko Drulović privremeni selektor "orlova"”, Блиц, 14. фебруар 2014. Приступљено 11. априла 2017.
  88. ^ „Дик Адвокат нови селектор Србије”, РТС, 22. јул 2014. Приступљено 11. априла 2017.
  89. ^ „Kolarov pocepao mrežu za remi Srbije protiv Francuske (FOTO) (VIDEO)”, Телеграф, 7. септембар 2014. Приступљено 11. априла 2017.
  90. ^ „Србија извукла бод у Јеревану”, РТС, 11. октобар 2014. Приступљено 11. априла 2017.
  91. ^ OVO JE HEROJ SRBIJE: Stefan Mitrović spustio albansku zastavu na zemlju!” Курир, 15. октобар 2014”. Kurir.rs. Приступљено 22. 2. 2018. 
  92. ^ Vinulović, B. UEFA odlučila: Srbiji pobeda sa 3:0 uz oduzimanje tri boda!” Блиц, 24. октобар 2014”. Sport.blic.rs. Приступљено 22. 2. 2018. 
  93. ^ http://www.nspm.rs/hronika/misel-platini-srbija-i-albanija-nisu-bile-razdvojene-na-zrebu-jer-nikada-nisu-ratovale.html
  94. ^ Autor: mondo.rs (15. 11. 2014). Dik Advokat više nije selektor Srbije!” Мондо, 15. новембар 2014”. Mondo.rs. Приступљено 22. 2. 2018. 
  95. ^ „Ћурчић нови селектор фудбалера Србије!”. sport.blic.rs. Приступљено 11. 5. 2016. 
  96. ^ B. Vinulović / N. Todorović. IZAŠLI IZ MINUSA Jermenija pala za prvu pobedu "orlova" u kvalifikacijama” Блиц, 4. септембар 2015”. Sport.blic.rs. Приступљено 22. 2. 2018. 
  97. ^ MUK U ELBASANU: Srbija golovima Kolarova i Ljajića u nadoknadi deklasirala Albaniju” Курир, 8. октобар 2015”. Kurir.rs. 8. 10. 2015. Приступљено 22. 2. 2018. 
  98. ^ Hovhanisjan (11. 10. 2015). „Poraz za kraj tužnih kvalifikacija! Мондо, 11. октобар 2015”. Mondo.rs. Приступљено 22. 2. 2018. 
  99. ^ „Ćurčić više nije selektor Srbije, otišao i Savo!”. 
  100. ^ „Muslin selektor Srbije”. 
  101. ^ „NA KRAJU - REMI Srbija preokrenula, pa ispustila pobedu!”. 
  102. ^ „Rastrčana Srbija ubedljiva u Kišinjevu”. 
  103. ^ „Maestro Tadić srušio Austriju, Srbija lider!”. 
  104. ^ „KARDIF Srbija uzela bod u Velsu! (VIDEO)”. 
  105. ^ „Важна победа Србије у Тбилисију, Тадић централна фигура меча”. 
  106. ^ „Novi remi Srbije, Mitrović opet spasao "Orlove". 
  107. ^ „Navijači uživali u Humskoj, Orlovi lete ka Rusiji!”. 
  108. ^ „Srbija pobedila u Dablinu,korak do Mundijala 2018.”. 
  109. ^ Liga nacija - Vreme je za žreb, šta nas čeka u novom takmičenju? - Sportske.net
  110. ^ LIGA NACIJA: Startuje novo UEFA takmičenje, Srbija u 'C' ligi! - Mondijal, Fudbal, Reprezentacija, Top News
  111. ^ https://www.youtube.com/watch?v=nZ5kJEgeFzw
  112. ^ https://www.youtube.com/watch?v=RQplOhrDAWc
  113. ^ https://www.youtube.com/watch?v=Qlar-5ATjXU
  114. ^ „Jugoslavija - Švajcarska, www.reprezentacija.rs”. Reprezentacija.rs. Pristupljeno 15. 4. 2017. 
  115. ^ fifa world cup 1930 group knock out stages - Historical Football Kits
  116. ^ „Kako je plavi dres pocrveneo”. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  117. ^ Nije odigran meč za treće mesto, ali je Jugoslaviji dodeljena bronzana medalja.[1], Pristupljeno 29. april 2013.
  118. ^ Blic Online | Još uvek sjaji bronza iz Montevidea, Pristupljeno 29. april 2013.

Spoljašnje veze[uredi]