Fusi
Fusi (伏羲), takođe poznat kao Paoši, je narodni heroj u kineskoj legendi i mitologiji, koji je zajedno sa njegovom sestrom Nuvom zaslužan za stvaranje čovečanstva i pronalazak lova, ribolova, pripitomljavanja i kuvanja, kao i Kangđi sistema pisanja kineskih slova oko 2.000 pre nove ere. Fusi je smatran prvim od tri suverena na početku dinastije Kineza.
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Za kinesku mitologiju rečeno je da je Pangu bog stvaranja. Bio je div koji je spavao unutar jajeta haosa. Kad se probudio, ustao je i podelio nebo i zemlju. Pangu je umro nakon što je ustao, a telo mu se pretvorilo u reke, planine, biljke, životinje i sve ostalo na svetu, među kojima je moćno biće poznato kao Hua Hsu. Hua Hsu je rodila blizance, brata i sestru, Fusa i Nuvu. Kažu se da su Fusi i Nuva stvorenja koja imaju lice ljudi i telo zmije.
Fusi je bio poznat kao "izvorni čovek", a za njega se pričalo da je rođen u donjem i srednjem toku reke Huanghe, u mestu zvanom Čenđi (verovatno moderni Lantjan, provincija Šansi ili Tjanšui, provincija Gansu).[1]
U stvarnosti, mnogi Kinezi veruju da je Hua Hsu bila vođa za vreme matrijarhalnog društva (oko 2.600. p. n. e.). Dok su rani Kinezi razvijali svoje jezičke veštine, Fusi i Nuva su bili vođe u ranom patrijarhalnom društvu (oko 2600 godina pre nove ere) kada su Kinezi započeli obrede venčanja.
Legenda o stvaranju[uredi | uredi izvor]
Prema Klasiku planina i mora, Fuki i Nuva su bili originalni ljudi koji su živeli na mitološkoj planini Kunlun (današnja Hua Šan). Jednog dana napravili su dve odvojene vatre i one su se na kraju spojile i nastala je jedna vatra. Pod vatrom su odlučili da postanu muž i žena. Fusi i Nuva su iskoristili glinu da bi stvorili potomstvo i božanskom snagom omogućili da glinene figure ožive.[1] Ove glinene figure bile su prva ljudska bića. Fusa i Nuvu su Kinezi su obično prepoznavali kao dva od tri cara u ranom patrijarhalnom društvu u Kini (oko 2600 godina p.n.e), zasnovano na mitu o tome da je Fusi u svom plemenu uspostavio obred braka. Stvaranje ljudskih bića bila je simbolična priča o većoj porodičnoj strukturi koja je obuhvatala lik oca.
Društveni značaj[uredi | uredi izvor]
Na jednom od stubova hrama Fusi u provinciji Gansu, sledeći kuplet opisuje Fusijevu važnost: "Među tri prvobitnika civilizacije Hanzu, na prvom mestu je Fusi u zemlji Hvajang."[1] U vreme svog prethodnika Nuve, društvo je bilo matrijarhalno.
U početku još nije postojao moralni ili društveni poredak. Muškarci su poznavali samo majke, a ne očeve. Kad su bili gladni, tražili su hranu; kad su bili zadovoljni, bacili su ostatke. Oni su proždirali svoju skrivenu hranu i kosu, pili krv, i odevali se u kožu i rogoz. Potom je došao Fusi i pogledao prema gore i razmatrao slike na nebu, i pogledao prema dole i razmotrio događaje na zemlji. On je ujedinio muškarca i ženu, regulisao pet faza promene i utvrdio zakone čovečanstva. Osmislio je osam trigrama kako bi stekao vladavinu nad svetom.
— Ban Gu, Baihu tongyi[2]
Fusi je podučavao svoje podanike da kuvaju, love sa mreže i love iz pomoć oružja napravljenog od kostiju, drveta ili bambusa. On je sklopio brak i prinosio prve žrtve na otvorenom nebu. Kamena ploča prikazuje Fusi sa Nuvom.
Tradicionalno, Fuki se smatra začetnikom I Ching, koje se prepisuje njegovom čitanju He karte (ili karte reke Huanghe). Prema ovoj tradiciji, Fusi je raspored trigrama I Ching-a otkrio u oznakama na leđima mitskog zmajskog konja (ponekad zvanog kornjača) koji je izlazio iz reke Luo. Ovaj aranžman prethodi kompilaciji I Ching-a tokom dinastije Džou. Za ovo otkriće se kaže da je poreklo kaligrafije. Fusi je takođe zaslužan za izum muzičkog instrumenta Gukin, iako je za to zaslužan i Šenong i Žuti car.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Sedeći portret prikazujući Fusa, naslikao Ma Lin iz dinastije Sung -
Slika Fusa koji gleda u skicu trigrama, naslikao Guo Šu iz dinastije Ming -
Car Fusi, print na drvetu, Gan Bocong iz dinastije Tang -
Fusi, naslikao Kju Jing iz dinastije Ming -
Kineski car Fusi, u tradicionalnoj nošnji, sa jin-jang simbolom, 19. vek
.jpg)
.jpeg)
Smrt[uredi | uredi izvor]
Kaže se da je Fuki živeo ukupno 197 godina i umro u mestu zvanom Čen (današnji Hvajang, Henan), gde mu se još uvek može naći spomenik i može se posetiti kao turistička atrakcija.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Worshiping the Three Sage Kings and Five Virtuous Emperors : the imperial temple of emperors of successive dynasties in Beijing. Beijing li dai di wang miao bao hu li yong cu jin hui., Beijing li dai di wang miao guan li chu. (1. izd.). Beijing: Foreign Language Press. 2007. ISBN 9787119046358. OCLC 213397181.
- ^ Wilhelm, Richard (1967). I Ching.
