Fusnota

Fusnota je reč nemačkog porekla (nem. Fuss - подножје, Note - белешка), koja označava belešku, napomenu stavljenu na dno stranice knjige ili dokumenta. Fusnota dodatno objašnjava ili upućuje na dodatno objašnjenje, a može da sadrži izvor ili referencu za deo teksta uz koji je postavljena. Fusnota je uobičajeno označena indeksom, neposredno iza teksta na koji se odnosi.

¹ za prvu fusnotu na strani, ² za drugu fusnotu itd.

Javlja se i oblik sa indeksom u uglastim zagradama: [1]. Umesto broja, mogu se koristiti drugi tipografski znaci, sa različitim formatiranjem, kao što su (*), *), (†), ili kombinacija slova i broja.

Sa porastom dominacije engleskog jezika u računarskoj obradi teksta, često se umesto fusnota čuje (engl. foot-note) futnota, sa istim značenjem. Za razliku od fusnote, koja se stavlja na dno stranice, Endnota, (engl. end - крај, завршни, note - белешка) je skup svih fusnota i stavlja se na kraj poglavlja ili na kraj celokupnog dela. Endnote ne narušavaju izgled strane, ali mogu čitaocu da stvaraju poteškoće pri stalnom prebacivanju između teksta i napomena, pogotovo ako svako poglavlje počinje iznova označavanje od broja 1.

Srpski jezik ima reč sa istim značenjem: podbeleška, ali ta reč nije u široj upotrebi. Ako fusnota objašnjava neku pojedinost u rečenici, fusnota se stavlja iza te reči, a ispred znaka za kraj rečenice, ako je ta reč na kraju. Ako, pak, objašnjava celokupan sadržaj rečenice, onda se piše iza znaka za kraj rečenice.