Halucinacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Halucinacija
Halucinije transformisane u materijalnu sliku (August Natterer, 1868—1933)
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostPsihijatrija
MKB-10R44
MKB-9-CM780.1
DiseasesDB19769
Patient UKHalucinacija
MeSHD006212

Halucinacija je bespredmetno opažanje, priviđenje, odnosno opažaj koji je proizišao bez odgovarajuće objektivne čulne stimulacije. Najčešće su vizuelne i akustične halucinacije, mada se mogu javiti i u ostalim čulnim modalitetima.[1] Halucinacije su živopisne, značajne i za njih se smatra da se nalaze u spoljašnjem objektivnom prostoru. Halucinacija je kombinacija 2 svesna stanja budnosti mozga i REM spavanja.[2] One se razlikuju od nekoliko srodnih fenomena, kao što je sanjanje (REM spavanje), koje ne uključuje budnost; pseudohalucinacija, koja ne oponaša stvarnu percepciju, i tačno se percipira kao nestvarna; iluzija, koja uključuje iskrivljenu ili pogrešno protumačenu stvarnu percepciju; i mentalne slike, koje ne oponašaju stvarnu percepciju, i pod voljnom su kontrolom.[1] Halucinacije se takođe razlikuju od „deluzionih percepcija”, u kojima se ispravno naslućenom i protumačenom stimulusu (tj. stvarnoj percepciji) pridaje dodatni značaj. Mnoge halucinacije se dešavaju i tokom paraliza u snu.[3]

Halucinacije se mogu javiti u bilo kom senzornom modalitetu – vizuelnom, slušnom, olfaktornom, ukusnom, taktilnom, proprioceptivnom, ekvilibrioceptivnom, nociceptivnom, termoceptivnom i hronoceptivnom. Halucinacije se nazivaju multimodalnim ako se javljaju više senzornih modaliteta.[4][5]

Blagi oblik halucinacije poznat je kao poremećaj i može se javiti u većini gore navedenih čula. To mogu biti stvari poput viđenja kretanja u perifernom vidu ili slušanja tihih zvukova ili glasova. Slušne halucinacije su veoma česte kod šizofrenije. One mogu biti dobronamerne (govore subjektu dobre stvari o sebi) ili zlonamerne, psujući subjekta. Udeo od 55% slušnih halucinacija je zlonamernog sadržaja,[6] na primer, ljudi govore o temi, a ne razgovaraju sa njima direktno. Kao i slušne halucinacije, izvor vizuelnog halucinacija takođe može biti izvan subjekta. Ovo može izazvati osećaj da osobu neko gledaju ili zuri u nju, obično zlonamerno. Često, slušne halucinacije i njihove vizuelne ekvivalente subjekt doživljava istovremeno.[7]

Hipnagoške i hipnopompične halucinacije se smatraju normalnim pojavama. Hipnagoške halucinacije se mogu javiti dok neko tone u san, a hipnopompične halucinacije se javljaju kada se osoba budi. Halucinacije mogu biti povezane sa upotrebom droga (posebno delirijanata), deprivacijom sna, psihozama, neurološkim poremećajima i delirium tremensom.

Samu reč „halucinacija“ je u engleski jezik uveo lekar iz 17. veka ser Tomas Braun 1646. godine od derivacije latinske reči alucinari što znači lutati umom. Za Brauna, halucinacija znači neku vrstu vizije koja je „poremećena i pogrešno poprima svoje objekte“.[8]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Halucinacija kišnog dana

Halucinacije mogu biti mnogobrojne. Dele se prema vrsti čula koje poseduje poremećaj opažanja.

Optička halucinacija[uredi | uredi izvor]

Najčešće se javljaju u stanjima poremećene svesti ili visoke febrilnosti. Mogu biti proste (iskre, boje, svetlo, plamen) i složene halucinacije, koje su mnogobrojne. Postoje sledeće vrste složenih halucinacija:

  • Mikarohalucinacije koje predstavljaju male opažane predmete (bube, miševi, itd)
  • Makropsije koje predstavljaju opažanje ogromnih predmeta
  • Autoskopske koje predstavljaju opažanje sopstvenih unnutrašnjih organa kako šetaju u slobodnom prostoru
  • Ekstrakampne koje predstavljaju opažanje izvan sopstvenog vidnog polja (iza leđa, kroz zid, itd)

Akustična[uredi | uredi izvor]

Akustična halucinacija potiče od poremećaja opažanja čula sluha. Mogu biti u formi glasova.

  • Eho misli se pojavljuje kad osoba čuje sopstvene misli.
  • Fenomen krađe ili oduzimanja manifestuje se utiskom da se može čuti kako neko drugi izgovara sve ono što mi pomislimo.

Mirisna[uredi | uredi izvor]

Manifestuje se doživljajem vrlo neprijatnog mirisa, a česti su simptomi temporalne epilepsije.

Taktilna[uredi | uredi izvor]

Taktilna halucinacija ili halucinacija čula dodira manifestuje se osećajem dodirivanja raznih predmeta kojih u realnoj sredini nema. Javljaju se u vidu peckanja, svraba, golicanja, uboda itd.

  • Cenestetička halucinacija se javlja kada se stiče osećaj gorenavedenih simptoma u unutrašnjim organima.
  • Kinestetička halucinacija se javlja kada osoba ima osećaj da joj se delovi tela njišu ili ljuljaju, propadaju i uzletaju.

Uzroci nastanka[uredi | uredi izvor]

U poslednjih nekoliko decenija, sa razvojem nauke o mozgu, istraživači su počeli da otkrivaju neke uzroke koji dovode do halucinacija, dok su mnogi još uvek misterija.

Bolesti[uredi | uredi izvor]


Konzumiranje narkotika[uredi | uredi izvor]

Konzumacijom nekih vrsta psihoaktivnih supstanci (narkotika) ljudski mozak može upasti u stanje halucinacije. Neke droge koje mogu dovesti do halucinacije:

  • LSD je jedan od najpotentnijih halucinogena i dovodi do pojave vrlo jakih vidnih halucinacija.
  • PCP (fenilcikloheksilpiperidin) uzrokuje stanje slično šizofreniji, halucinacije i osećaj lebdenja.
  • Heroin — ova droga dovodi do vrlo ugodnih osećaja. Iskusni korisnik već minut—dva nakon intravenozne injekcije oseća specifično uzbuđenje koje neki upoređuju s orgazmom.
  • Kokain uzrokuje "napad" euforije koji traje od 45 minuta do dva sata. Osim što je u povišenom raspoloženju, osoba ima osećaj povećanih sposobnosti i postignuća.

Konzumiranje alkohola[uredi | uredi izvor]

Alkohol kao opštepoznata supstanca može dovesti čak i do nekoliko vrsta halucinacije. Halucinacije prilikom konzumiranja alkohola mogu se javiti u nekoliko različitih stanja postalkoholnih sindroma:

  • Delirium tremens alcoholicum se obično javlja posle prekida ili znatne redukcije konzumiranja alkohola. Javljaju se optičke iluzije i halucinacije najčešće zastrašujućeg karaktera. Česte su zoopsije (bolesnik vidi zmije, guštere, bube i slične sitne životinje).
Osoba u fazi delirium tremensa

Lečenje[uredi | uredi izvor]

Uzrok halucinacije se najčešće lako otkriva i njegovim otklanjanjem ili lečenjem halucinacije prestaju. U ovom procesu neophodna je stručna pomoć.

Lečenje zavisi od uzroka i prirode halucinacija. Ako je uzrok halucinacije psihoza, antipsihotici (neuroleptici) mogu da značajno pomognu ili eliminišu problem. Ako su halucinacije uslovljene senzornim poremećajima ili mehaničkim problemima unutar mozga (recimo, rast tumora), potrebni su drugačiji zahvati, najčešće hirurški ili radiološki.

Tretmanom devijantnog ponašanja se ne može baviti samo zdravstveni sektor, već promene moraju biti sistematske − na nivou porodice, obrazovno-vaspitnog sistema, pravosuđa… Veliku ulogu u procesu primarne prevencije mogu odigrati i mediji izbegavanjem destruktivnog forsiranja negativnih modela identifikacije.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Prevalencija halucinacija varira u zavisnosti od osnovnih zdravstvenih stanja,[9][4] koji senzorni modaliteti su pogođeni,[5] starosti[10][9] i kulture.[11] Prema podacima iz 2022. slušne halucinacije su najbolje proučavan i najčešći senzorni modalitet halucinacija, sa procenjenom prevalence tokom života od 9,6%.[10] Utvrđeno je da deca i adolescenti doživljavaju slične stope (12,7% i 12,4% respektivno) koje se javljaju uglavnom u kasnom detinjstvu i adolescenciji. Ovo se poredi sa odraslima i osobama starijim od 60 godina (sa stopama od 5,8% i 4,8% respektivno).[10][9] Za one sa šizofrenijom, prevalencija halucinacija tokom života je 80%,[4] a procenjena prevalencija vizuelnih halucinacija je 27%, u poređenju sa 79% za slušne halucinacije.[4] Jedna studija iz 2019. je sugerisala da 16,2% odraslih osoba sa oštećenim sluhom doživljava halucinacije, pri čemu se prevalenca povećava na 24% u grupi sa najviše oštećenog sluha.[12]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b W., Leo P. Chiu (1989). „Differential diagnosis and management of hallucinations” (PDF). Journal of the Hong Kong Medical Association. t 41 (3): 292—7. 
  2. ^ Purves, Dale; Augustine, George; Fitzpatrick, David; Hall, William C.; LaMantia, Anthony; Mooney, Richard; White, Leonard E. (2018-07-04). Neuroscience (na jeziku: engleski). Sinauer. ISBN 978-1-60535-380-7. 
  3. ^ Jalal B (novembar 2018). „The neuropharmacology of sleep paralysis hallucinations: serotonin 2A activation and a novel therapeutic drug”. Psychopharmacology. 235 (11): 3083—3091. PMC 6208952 Slobodan pristup. PMID 30288594. doi:10.1007/s00213-018-5042-1 Slobodan pristup. 
  4. ^ a b v g Montagnese, Marcella; Leptourgos, Pantelis; Fernyhough, Charles; Waters, Flavie; Laroi, Frank; Jardri, Renaud; McCarthy-Jones, Simon; Thomas, Neil; Dudley, Rob (2020-02-03). „A Review of Multimodal Hallucinations: Categorisation, Assessment, Theoretical Perspectives And Clinical Recommendations”. dx.doi.org. S2CID 243338891. doi:10.31219/osf.io/zebxv. Pristupljeno 2022-04-26. 
  5. ^ a b Dudley, Robert; Aynsworth, Charlotte; Cheetham, Rea; McCarthy-Jones, Simon; Collerton, Daniel (novembar 2018). „Prevalence and characteristics of multi-modal hallucinations in people with psychosis who experience visual hallucinations”. Psychiatry Research. 269: 25—30. ISSN 0165-1781. PMID 30145297. S2CID 52092886. doi:10.1016/j.psychres.2018.08.032. 
  6. ^ Flavie Waters, MSc (30. 12. 2014). „Auditory Hallucinations in Adult Populations”. Psychiatric Times. Vol 31 No 12. 31 (12). Pristupljeno 2021-02-01. 
  7. ^ Waters F, Collerton D, Ffytche DH, Jardri R, Pins D, Dudley R, et al. (јул 2014). „Visual hallucinations in the psychosis spectrum and comparative information from neurodegenerative disorders and eye disease”. Schizophrenia Bulletin. 40 Suppl 4 (4): S233—S245. PMC 4141306 Слободан приступ. PMID 24936084. doi:10.1093/schbul/sbu036 Слободан приступ. 
  8. ^ Browne T (1646). „XVIII: That Moles are blinde and have no eyes”. Pseudodoxia Epidemica. III. 
  9. ^ а б в de Leede-Smith, Saskia; Barkus, Emma (2013). „A comprehensive review of auditory verbal hallucinations: lifetime prevalence, correlates and mechanisms in healthy and clinical individuals”. Frontiers in Human Neuroscience. 7: 367. ISSN 1662-5161. PMC 3712258 Слободан приступ. PMID 23882203. doi:10.3389/fnhum.2013.00367 Слободан приступ. 
  10. ^ а б в Maijer, K.; Begemann, M. J. H.; Palmen, S. J. M. C.; Leucht, S.; Sommer, I. E. C. (2017-09-28). „Auditory hallucinations across the lifespan: a systematic review and meta-analysis”. Psychological Medicine. 48 (6): 879—888. ISSN 0033-2917. PMID 28956518. S2CID 3820537. doi:10.1017/s0033291717002367. 
  11. ^ Palmira, Bunevičius, Robertas Stompe, Thomas Adomaitienė, Virginija Vaškelytė , Jolanta-Justina Kupčinskas, Limas Stakišaitis , Donatas Meilius , Kazimieras Liubarskienė , Zita Vincenta Bhui, Kamaldeep Kaunas University of Medicine Rudalevičienė (2008-09-08). The impact of personal religiosity and culture on the content of delusions and hallucinations in schizophrenia. Lithuanian Academic Libraries Network (LABT). OCLC 654554799. 
  12. ^ E., Linszen, M. M.J. van Zanten, G. A. Teunisse, R. J. Brouwer, R. M. Scheltens, P. Sommer, I. (јануар 2019). „Auditory hallucinations in adults with hearing impairment : a large prevalence study” (PDF). Psychological Medicine. Cambridge University Press. 49 (1): 132—139. OCLC 1303694862. PMID 29554989. S2CID 4031459. doi:10.1017/S0033291718000594. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Неуропсихијатрија за 3. разред медицинске школе, Јован Букељић
  • Johnson FH The Anatomy of Hallucinations. Chicago: Nelson-Hall Co. 1978. ISBN 978-0-88229-155-0..
  • Bentall RP, Slade PD Sensory Deception: A Scientific Analysis of Hallucination. . London: Croom Helm. 1988. ISBN 978-0-7099-3961-0. .
  • Aleman A, Larøi F Hallucinations: The Science of Idiosyncratic Perception. American Psychological Association (APA). 2008. ISBN 978-1-4338-0311-6..
  • Sacks O Hallucinations. New York: Alfred A. Knopf. 2012. ISBN 978-0307957245.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Халуцинација&oldid=27551961”