Računarski hardver

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Хардвер)
Idi na: navigaciju, pretragu

Računarski hardver je skup fizičkih elemenata koji čine jedan računarski sistem. Računarski hardver se odnosi na delove računara kao što su monitor, miš, tastatura, hard-disk, kućište (sistemska jedinica) - matična ploča, procesor, grafička kartica, zvučna kartica, memorija, čipovi itd. Tj sve što se fizički može opipati. Suprotno tome je softver koji se sastoji iz funkcija koje se skladište na hardverskim komponentama.[1] Softver je skup instrukcija koje su čitljive za mašinu i koje upravljaju procesorom i operacijama koje on obavlja. Kombinacija hardvera i softvera je ono što čini računar upotrebljivim za korisnika.

Istorija[uredi]

Prvi uređaji koji su se bavili proračunima bili su jednostavni uređaji poput Abakusa. Potom su došli složeniji uređaji koji su mogli da obavljaju samo jednu računsku operaciju poput uređaja Astrolabe. Analogni računari su korišćeni za teže proračune, poput onih za izradu balističkih tablica.

Fon Nojmanova arhitektura[uredi]

Glavni članak: Von Neumann architecture
Fon Nojmanova arhitektura.

Šablon za sve današnje računare je Fon Nojmanova arhitektura, osmišljena 1945. od strane ovog Mađarskog matematičara. Ova arhitektura opisuje elektronski digitalni računar sa procesorskom jedinicom koja se sastoji od aritmetičko-logičke jedinice i procesorskih registara, kontrolne jedinice koja sadrži uputstva za registar i programski brojač, memorije za sladištenje podataka i instrukcija, spoljnu memoriju i ulazno-izlazni mehanizam.[2]

Različiti sistemi[uredi]

Postoji više različitih tipova računarskih sistema u današnjem vremenu.

Personalni(lični) računari[uredi]

Hardware of a modern personal computer
Komponente unutar kućišta.

Personalni računar jedan je od najčešćih tipova računara zbog svoje raznovrsnosti i relativno niske cene. Laptop računari su generalno slični ovim računarima, iako koriste komponente manjih veličina.

Računarsko kućište[uredi]

Računarsko kućište se može posmatrati kao plastiča ili metalna kutija u koju su smeštene komponente računara. Kućišta su obično dovoljno mala da mogu stati ispod radnog stola. Laptop računari su u preklop formi, mogu se lakše spakovati i preneti i imaju integrisan monitor.

Jedinica napajanja[uredi]

Jedinica napajanja konvertuje neizmeničnu struju u niskonaponsku struju ta unutrašnje komponente računara. Laptop računari su sposobni da rade sa ugrađenim baterijama, uglavnom na period od nekoliko sati.[3]

Matična ploča[uredi]

Matična ploča je glavna komponenta unutar kućišta. To je velika pravougaona ploča sa integrisanim kolom koji povezuje druge delove računara, uključujući procesor, radnu memoriju, optičke diskove, kao i sve druge periferne uređaje povezane preko slotova. Komponente direktno povezane na matičnu ploču su :

  • Procesor - obavlja većinu proračuna koji omogućavaju da računar funkcioniše, ponekad se naziva mozak računara, obično ima ventilator koji ga hladi.
  • Čipset - koji obuhvata severni i južni most, posreduje u komunikaciji između procesora i ostalih komponenti sistema, uključujući memoriju.
  • Radna memorija - sladišti kod i podatke kojima aktivno pristupa procesor.
  • Memorija samo za čitanje - skladišti BIOS koji se aktivira kada se računar startuje, ovaj proces naziva se butovanje.

Kartice za proširenje[uredi]

Kartica za proširenje je štampana ploča koja može da se ubaci u slot matične ploče u cilju dodavanja funkcionalnosti računarskom sistemu.

Uređaji za skladištenje[uredi]

Skladište računarskih podataka, često nazivano skladištem ili memorijom, odnosi se na računarske komponente za snimanje digitalnih podataka. Skladište podataka je jezgro funkcija i osnovna komponenta računara.

Fiksni mediji

Podaci se čuvaju od strane računara koristeći razne medije. Čvrsti diskovi se mogu naći u praktično svim starijim računarima zbog svog velikog kapaciteta i niske cene. Ali polu-čvrsti diskovi su brži i snažniji ali trenutno skuplji od čvrstih diskova zato se mogu ponekad naći u nekim skupljim konfiguracijama.

Prenosivi mediji

Koriste se za prenos podataka između računara, u ovu grupu spadaju USB fleš diskovi i optički diskovi. Njihova korisnost zaviti od toga da li su čitljivi na drugim uređajima.

Ulazno-izlazne jedinice[uredi]

Ove jedinice su obično smeštene spolja. Napravljene su tako da odgovaraju mnogim standardima i različitim računarima i proizvođačima.

Ulazni uređaji

Ulazni uređaju omogućavaju korisniku da unese informaciju ili instrukciju u sistem. Većina personalnih računara za ovu namenu ima tastaturu i miša. Ostali ulazni uređaji mogu biti kamera, džojstik i slični.

Izlazni uređaji

Izlazni uređaji prikazuju informacije u čitljivom obliku za čoveka. Takvi uređaji mogu da budu štampači, zvučnici, monitori i slično.

Mejnfrejm računari[uredi]

An IBM System z9 mainframe

Ovo su veliki računari koji obično zauzimaju i celu sobu i koštaju više hiljada puta nego personalni računari. Oni su dizajnirani da obaljaju veliki broj proračuna u sekundi. Koriste se za velika preduzeća, kompanije, naučne svrhe i slično.

Superračunari[uredi]

Superračunari su slični majnfrejm računarima, ali namenjeni izuzetno teškim računarskim zahtevima. Od novembra 2013. godine zvanično najbrži računar na svetu je Tianhe-2, u Kini.[4]

Reference[uredi]

  1. „^ Parts of computer”. Microsoft. Retrieved 5 December 2013. 
  2. von Neumann, John (1945). First Draft of a Report on the EDVAC 
  3. „How long should a laptop battery last?”. Computer Hope. Приступљено 9. 12. 2013.. 
  4. Alba, Davey. „China's Tianhe-2 Caps Top 10 Supercomputers”. IEEE. Приступљено 9. 12. 2013..