Hasan ibn Tabit
Hasan ibn Tabit | |
|---|---|
 | |
| Mesto rođenja | Medina |
| Datum smrti | 674 |
| Mesto smrti | Medina |
| Supružnik | Sirin bint Šamun |
Hasan ibn Tabit (arap. حسان بن ثابت; rođen. 563, preminuo u Medini 674.) bio je arapski pesnik i Shaba, ili prijatelj proroka Muhameda, stoga je bio najpoznatiji po svojim pesmama u odbrani islamskog proroka Muhameda.
Rođen je u gradu Jahtribu (Medina) i bio je pripadnik plemena Banu Hazrdž.[1] Bio je poklonjen Sirinu kod koga je živeo i usavršavao se. Nakon Muhamedove smrti, Hasan je trebalo da putuje istočno do Kine, propovedajući islam zajedno ličnostima kao što su Sa`d ibn Abi Vakas, Tabit ibn Kajs i Uvajs el Karni.
Njegovi tekstovi u odbrani Muhameda sadrže upućivanje na savremene događaje koji su bili korisni u dokumentovanju ovog perioda. Bio je i prvi verski pesnik islama, koristeći mnoge fraze iz Kurana u svojim stihovima. Rad Hasana Ibn Tabita je bio instrument u širenju poruke Muhameda, pošto je poezija bila važan deo arapske kulture. Rad i reči Hasana Ibn Tabita i dalje se smatraju najlepšima u pohvalama Muhameda.
Muhamed je bio toliko zadovoljan sa Hasanom Ibn Tabitom da je naredio da uspostavi i izgradi za njega mimber-govornicu da bi mogao da stane pred njega kada mu bude čitao svoju poeziju. Muhamed se molio za njega govoreći da će ga Anđeo Gavrilo podržati dokle god brani Alaha i njegovog proroka. Za Muhameda se takođe zna da mu je poklonio hrišćansku robinju Sirin, koju je dobio kao poklon od egipatskog kralja.
On je takođe izvorni pisac čuvenog našeeda "As subhu bada min tala'atihi".
On je najraniji poznati čovek koji spominje događaje sa Humovog jezera, gde spominje da je Muhamed postavio Alija kao za svog naslednika.[2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Prema islamskoj tradiciji, Hasan je živeo 120 godina, šezdeset godina pre nego što je prešao u Islam, a zatim još šezdeset.[3] U mladosti je putovao u Al Hiru i Damask, a onda se preselio u Medinu, gde je nakon dolaska Mohameda prihvatio islam i napisao pesme u njegovu odbranu.[1][4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Thatcher, Griffithes Wheeler (1911). „Ḥassān ibn Thābit”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 13 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 51.
- ^ Ibn Thabit, Hassan. Diwan of Hassan Ibn Thabit. Edited by Walid N. ʿArafat. E. J. W. Gibb Memorial Series. 2 vols. London: Luzac, 1971.
- ^ Thomas Patrick Hughes, 1885/1999 rept., Dictionary of Islam, New Delhi: Rupa & Co.
- ^ Tabari 1997, str. 131
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tabari, Muhammad ibn Jarir al-Tabari (1997). History of the Prophets and Kings. 8. State University of New York Press.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
