Hajduk (književni lik Gradimira Stojkovića)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Gligorije Pecikoza Hajduk
Prvo prik.Hajduk u Beogradu (roman za decu) (1985)
IzmislioGradimir Stojković
Informacije
NadimakHajduk
Polmuški
Zanimanjenastavnik, novinar, pisac
SupružnikNastasja
DecaVasilije i Asja
Srodnicikum Dragiša Životić, Himalaja
PrebivališteBeograd

Hajduk (pravo ime Gligorije Pecikoza Hajduk) je kultni junak popularnih tinejdžerskih romana pisca Gradimira Stojkovića u serijalu o Hajduku.

Romani objavljeni u serijalu[uredi]

Hajduk u Beogradu[uredi]

U ovom romanu se prvi put pojavljuje lik Gligorija Pecikoze Hajduka (Hajduk je, po rečima samog junaka, "deo prezimena"), ovde kao dečaka koji se sa roditeljima doseljava iz provincije u Beograd. Ovaj roman o odrastanju i uklapanju u novu sredinu osvojio je nagradu „Politikinog zabavnika” za najbolje književno delo namenjeno mladima u 1985. godini. Roman je doživeo brojna izdanja, tiraž od nekoliko stotina hiljada primeraka i bio više od petnaest godina najčitanija knjiga za mlade po bibliotekama širom zemlje.[1] (1985, "Vuk Karadžić", Beograd).

Hajduk protiv vetrenjača[uredi]

Nastavak prethodnog romana, koji govori o problemima i avanturama jednog gimnazijalca. (1989, "Vuk Karadžić", Beograd)

Hajduk sa druge strane[uredi]

Roman koji vraća Hajduka u osnovnu školu, ali ovoga puta u ulozi nastavnika. Roman je dobio nagradu „Neven” za najbolje književno delo za decu u 1991. godini. (1991, Kultura, Beograd)

Hajduk na Dunavu[uredi]

Roman koji, posle 7 godina pauze, vraća pisca Hajduku, a Hajduka u detinjstvo i jedno uzbudljivo leto. Roman je dobio nagradu dečjeg žirija „Dositejevo pero” za 1999. godinu. (1998, Calamus, Beograd)

Hajduk čuva domovinu[uredi]

Roman u kome je Hajduk ponovo nastavnik, ali i vojnik. Dobio je nagradu „Dositej” za 2000. godinu. (2000, Narodna knjiga-Alfa, Beograd)

Hajduk ostaje Hajduk[uredi]

Roman o velikom i malom Hajduku, o ocu Gligoriju i sinu Vasiliju. Roman je dobio nagradu „Dositej” za 2001. godinu. (2001, Narodna knjiga-Alfa, Beograd)

Hajduk u četiri slike[uredi]

Roman u kome čitaoci upoznaju Hajduka i kao pisca. Dobio je nagradu dečjeg žirija „Dositejevo pero” za 2002. godinu. (2002, Narodna knjiga-Alfa, Beograd)

Hajduk iz Beograda[uredi]

Hajduk, ponovo kao dečak, provodi leto u rodnom selu koje se, kao uostalom i on sam, mnogo izmenilo od kada je otišao. Dobio je nagradu dečjeg žirija „Dositejevo pero” za 2003. godinu. (2003, Narodna knjiga-Alfa, Beograd)

Hajduk po Himalaji[uredi]

Priča o Hajduku, onako kako ju je video njegov kum Dragiša Životić, zvani Himalaja. (2005, Narodna knjiga-Alfa, Beograd) [2]

Lik Hajduka[uredi]

Svi romani u serijalu, osim romana „Hajduk ostaje Hajduk”, prate sudbinu istog lika, Gligorija Pecikoze Hajduka. U ovom poslednjem glavni lik je njegov sin Vasilije Pecikoza Hajduk, zvani Vasja. Prema rečima samog pisca, Hajduk u stvarnosti ne postoji. On je kombinacija likova i sudbina sve one dece koja su tih godina iz unutrašnjosti dolazila u Beograd, u kome je važilo pravilo: „Plivaj sine, ili se udavi!" Gligorije je onaj koji je isplivao. Može se reći da je Hajduk jednim delom literarni portret Gradimira Stojkovića i da se njegov lik, kao i mnogi njegovi doživljaji, podudaraju sa piščevim.[3][1]

Hajduk - fenomen srpske književnosti za decu[uredi]

Od trenutka kada se pojavio i kada su ga deca prihvatila, a kritičari mu dodelili najveću nagradu u tadašnjoj Socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji, Hajduk je nagovestio prekretnicu u romanu namenjenom deci i mladima.[4] Uz njega su odrastale generacije mladih, a mnogima su one značile sam početak čitanja knjiga.[2] Nije retka pojava da se mnogi čitaoci, kao već odrasli ljudi, ponovo vraćaju Hajduku i njegovim pustolovinama. Ali ga čitaju i njihova deca, i njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja.[3]

Pisac Marko Vidojković u „Politikinom zabavniku” u rubrici „Deset knjiga koje su mi promenile svet”, kaže za serijal knjiga o Hajduku: „Evo knjige koja je govorila o životu kakav je bio u socijalističkoj Jugoslaviji, gde je najstrašnija stvar koja je mogla da ti se desi u školskom dvorištu neko stariji ko ti lupa čvrge. Idilično obojena, ova knjiga u stvari opisuje jedno zaista idilično vreme, a onda su krenuli nastavci, takođe opisujući isto to idilično vreme... Nama, koji smo imali sreću da tu knjigu čitamo u pravom trenutku, ostaje samo da se nadamo kako će isto tako lepo odšljakati neku buduću decu u neka buduća vremena.”[5]

Hajduk u savremenoj kulturi[uredi]

  • Od 2010. godine, kada je premijerno izvedena, u Pozorištu lutaka u Nišu izvodi se predstava „Hajduk u Beogradu“, po tekstu Gradimira Stojkovića, a u režiji Milana Mađareva. U predstavi igraju glumci Pozorišta lutaka.[6]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 Stojkoviđ, Gradimir. „Gradimir Stojković - biografija (24. jul 2011.)”. Pristupljeno 27. 6. 2016. 
  2. 2,0 2,1 Živković, Brankica. „Priča o hajduku iz Mramorka”. www.bastabalkana.com. Bašta Balkana. Pristupljeno 28. 6. 2016. 
  3. 3,0 3,1 Debeljački, Tatjana (12. 5. 2012). „Intervju - Tatjana Debeljački vs Gradimir Stojković”. DIOGEN pro kultura. Pristupljeno 1. 7. 2016. 
  4. ^ „BIBLIOTEKARI STVARAOCI - GRADIMIR Stojković”. Biblioteke Vašeg okruženja. Pristupljeno 2. 7. 2016. 
  5. ^ Vidojković, Marko (25. 9. 2015). „OD KUNIĆA DO SATANE”. Politikin zabavnik. 3320. Pristupljeno 2. 7. 2016. 
  6. ^ S., Lj. „"Hajduk u Beogradu" u Pozorištu lutaka”. Južne vesti. Pristupljeno 3. 7. 2016. 

Vidi još[uredi]

Književnost za decu

Literatura[uredi]

  • Georgijevski, Hristo (1992). „Gradimir Stojaković: Hajduk sa druge strane, Beograd, 1991”. Detinjstvo : časopis o književnosti za decu: 11—17. 
  • Gikić-Petrović, Radmila (2001). „Gradimir Stojković: Hajduk ostaje hajduk "Narodna knjiga", "Alfa", Beograd, 2001.”. Neven : list za decu: 13.