Helsinki

Uredi veze
Koordinate: 60° 10′ 15″ S; 24° 56′ 15″ I / 60.170833° S; 24.9375° I / 60.170833; 24.9375
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Helsinki
fin. Helsinki / šved. Helsingfors
Znamenitosti Helsinkija
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Finska
OkrugNova Zemlja
Osnovan1550.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2023.672.036
 — gustina3.144,03 st./km2
Urbano područje1.268.296
Aglomeracija (2023.)1.573728
Geografske karakteristike
Koordinate60° 10′ 15″ S; 24° 56′ 15″ I / 60.170833° S; 24.9375° I / 60.170833; 24.9375
Aps. visina0-30 m
Površina213,75 km2
Helsinki na karti Finske
Helsinki
Helsinki
Helsinki na karti Finske
Ostali podaci
GradonačelnikJuhana Vartiainen
Pozivni broj+358 (0)9
Veb-sajt
hel.fi

Helsinki (fin. Helsinki, šved. О овој звучној датотеци Helsingfors (помоћ·инфо))[1][2] je glavni i najveći grad Finske. Helsinki je takođe sedište okruga Nova Zemlja, gde čini jednu opštinu. Metropolitensko područje Helsinkija broji preko 1,3 miliona ljudi ili oko 25% stanovnika države.[3] Grad Helsinki je političko, privredno i upravno središte Finske. Takođe, to je jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje sa više od milion stanovnika. U Helsinkiju su održane Letnje olimpijske igre 1952.[4]

Zajedno sa gradovima Espo, Vanta i Kaunijainen – i okolnim prigradskim naseljima,[5] uključujući susednu opštinu Sipo na istoku[6] – Helsinki čini Metropolitansko područje šireg Helsinkija. Ono ima 1.641.329 stanovnika. Često se smatra jedinom metropolom Finske, ona je najsevernija metropolska oblast na svetu sa više od milion stanovnika i najsevernija prestonica zemlje članice EU. Helsinki je treća po veličini opština u nordijskim zemljama posle Stokholma i Osla, a njegovo urbano područje je drugo po veličini u nordijskim zemljama posle Stokholma. Službeni jezici su finski i švedski. Grad opslužuje aerodrom Helsinki, koji se nalazi u susednom gradu Vanta, sa čestim letovima do mnogih destinacija u Evropi, Severnoj Americi i Aziji.

Helsinki ima jedan od najviših standarda urbanog života na svetu. Britanski časopis Monokl je 2011. godine rangirao Helsinki kao grad koji je najprikladniji za život u svom indeksu gradova pogodnih za život.[7] U anketi agencije Economist Intelligence Unit za 2016. godinu, Helsinki je bio na devetom mestu od 140 gradova.[8] U julu 2021, američki časopis Tajm proglasio je Helsinki za jedno od najboljih mesta za život na svetu u 2021, kao grad koji „može da preraste u rastuće kulturno gnezdo u budućnosti“ i koji je već poznat kao pionir zaštite životne sredine u svetu.[9] U međunarodnoj anketi Gradovi izvora koju su 2021. godine sproveli Boston Consulting Group i BCG Hendersonov institut, Helsinki je rangiran kao treći najbolji grad na svetu za život, a London i Njujork su na prvom i drugom mestu.[10][11] Na dodeli Ridersovih nagrada časopisa Konde Nast putnik 2023, Helsinki je rangiran na 4. mestu kao najprijateljskiji grad u Evropi.[12] Helsinki je, uz Rovaniemi u Laponiji, takođe jedan od najvažnijih turističkih gradova Finske.[13] Zbog velikog broja pomorskih putnika godišnje, Helsinki je klasifikovan kao veliki lučki grad.[14]

Poreklo naziva[uredi | uredi izvor]

Finski naziv Helsinkija verovatno vodi poreklo od bivše reči za obližnju reku Vantu, koja je u srednjem veku bila poznata kao Helsinga. Švedski naziv grada, Helsingfors, ima sličnu osnovu, samo što je njoj dodeljena i druga reč fors (fors), u prevodu brzaci. Zajedno od znače Brzaci na Helsingi.

Poreklo reči helsinga nije dovoljno priučeno, ali se smatra da ima skandinavsko poreklo. Po jednom tumačenju, naziv je proistekao od prvih doseljenika iz Helsinglanda (danas u Švedskoj). Drugo tumačenje se oslanja na švedsku reč reč hals (hals), u prevodu vrat, grlo, suženje. Ovo se povezuje sa položajem grada na poluostrvu sa tankim zemljouzom ka kopnu.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Grad Helsinki se nalazi u južnom delu Finske i istočnom delu Skandinavije.

Udaljenost Helsinkija od važnih gradova u okruženju:

  • od glavnog grada Estonije, Talina, grad je udaljen 80 km severno (preko mora);
  • od Tamperea, drugog po veličini grada u državi, grad je udaljen 180 km južno.
  • od Sankt Peterburga, grad je udaljen 550 km severozapadno (morem);
  • od glavnog grada Švedske, Stokholma, grad je udaljen 400 km istočno (preko mora).
Prikaz Helsinkija iz 1820. godine

Helsinki se razvio na severoistočnoj obali Baltičkog mora. Grad se razvio na strateškom mestu gde je razdaljina između današnjih Finske i Estonije najmanja. Gradsko područje bregovito, a nadmorska visina se kreće se 0-30 m.

Helsinki je primorski grad, smešten na najužem delu Finskog zaliva Baltičkog mora. Grad je smešten na poluostrvu, okruženom morem sa tri strane (sa zapada, istoka i juga). Pored toga, u okviru granica grada nalazi se nekoliko ostrva (Seurasari, Lautasari, Korkeasari, Suomenlina, Pihlajasari).

Klima[uredi | uredi izvor]

Prema Kepenovoj klasifikaciji klimata Helsinki ima umerenokontinentalnu klimu. Zbog severnijeg položaja grada, dnevna svetlost dosta varira od više od 19 sati sredinom leta, do samo 5 sati krajem decembra. Uprkos svom položaju, Helsinki ima relativno blage temperature i mnogo toplije vreme tokom godine od većine drugih mesta na sličnim latitudama, ili čak od nekih što su južnije, uglavnom zbog uticaja Golfske struje.

Klima centralnog Helsinkija 1981-2010 normali, rekordi 1900-sadašnjost
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 8,5
(47,3) 		10,3
(50,5) 		15,1
(59,2) 		21,9
(71,4) 		27,6
(81,7) 		31,7
(89,1) 		33,2
(91,8) 		31,2
(88,2) 		26,2
(79,2) 		17,6
(63,7) 		14,3
(57,7) 		10,5
(50,9) 		33,2
(91,8)
Maksimum, °C (°F) −0,7
(30,7) 		−1,3
(29,7) 		2,3
(36,1) 		8,1
(46,6) 		14,6
(58,3) 		18,8
(65,8) 		21,9
(71,4) 		20,5
(68,9) 		15,4
(59,7) 		9,2
(48,6) 		4,4
(39,9) 		1,4
(34,5) 		9,6
(49,3)
Prosek, °C (°F) −3,1
(26,4) 		−3,8
(25,2) 		−0,7
(30,7) 		4,4
(39,9) 		10,4
(50,7) 		14,9
(58,8) 		18,1
(64,6) 		16,9
(62,4) 		12,3
(54,1) 		6,6
(43,9) 		2,4
(36,3) 		−0,7
(30,7) 		6,5
(43,7)
Minimum, °C (°F) −5,6
(21,9) 		−6,3
(20,7) 		−3,6
(25,5) 		1,1
(34) 		6,4
(43,5) 		11,2
(52,2) 		14,5
(58,1) 		13,5
(56,3) 		9,3
(48,7) 		4,2
(39,6) 		0,4
(32,7) 		−2,9
(26,8) 		3,5
(38,3)
Apsolutni minimum, °C (°F) −34,3
(−29,7) 		−31,5
(−24,7) 		−24,5
(−12,1) 		−16,3
(2,7) 		−4,8
(23,4) 		0,7
(33,3) 		5,4
(41,7) 		2,8
(37) 		−4,5
(23,9) 		−11,6
(11,1) 		−18,6
(−1,5) 		−29,5
(−21,1) 		−34,3
(−29,7)
Količina padavina, mm (in) 53
(2,09) 		38
(1,5) 		34
(1,34) 		34
(1,34) 		38
(1,5) 		60
(2,36) 		57
(2,24) 		81
(3,19) 		56
(2,2) 		73
(2,87) 		69
(2,72) 		58
(2,28) 		653
(25,71)
Dani sa kišom (≥ 0.1 mm) 19 16 13 12 11 14 12 13 14 16 17 19 176
Sunčani sati — mesečni prosek 37,2 70,6 139,5 195,0 285,2 297,0 291,4 238,7 150,0 93,0 36,0 27,9 1.861,5
Sunčani sati — dnevni prosek 1,2 2,5 4,5 6,5 9,2 9,9 9,4 7,7 5 3 1,2 0,9 5,08
Sunčano vreme — mesečni procenti 18 27 38 45 53 53 52 49 39 30 16 15 36,3
UV indeks 0 0 1 3 4 5 5 4 3 1 0 0 2,2
Izvor #1: FMI climatological normals for Finland 1991–2020,[15] record highs and lows[16]
Izvor #2: Weather Atlas (sun data)[17]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Područje Helsinkija bilo je naseljeno već u vreme kasne praistorije.

Helsinki je osnovao švedski kralj Gustav Vasa 1550. kao trgovačko sedište, koje bi trebalo da se nadmeće hanseatskom gradu Revelu (Talinu). Međutim, sledeća dva veka Helsinki je ostao mali siromašni grad, koji je 1710. teško stradao od kuge. Posle Finskog rata u kome je Švedska 1809. predala Finsku Rusiji, ruski car Aleksandar I Romanov je osetio da je dotadašnji glavni grad Finske Turku previše blizu granica Ruske Imperije, pa je 1812. Helsinki postao glavni grad Velikog vojvodstva Finske. Pomeranjem glavnog grada dalje od Švedske smanjivao se švedski uticaj u Finskoj. Jedini tadašnji finski univerzitet je isto tako premešten 1827. iz Turkua u Helsinki.

Do tada mali grad (11.000 st.) sa švedskom većinom ubrzo postaje brzorastuće središte Finske. Do kraja 19. veka Helsinki već imao oko 100.000 stanovnika i finsku većinu. Grad postaje i značajno trgovačko i industrijsko središte.

Tokom 20. veka, i pored dva svetska rata i manjeg, Zimskog rata, Helsinki se razvio u velegrad. Najznačajniji događaj bile su Letnje olimpijske igre 1952. Posleratni razvoj Helsinkija video se najviše kroz širenje grada i osnivanje velikih predgrađa (Espo, Vanta). Helsinki je bio i mesto održavanje Pesme Evrovizije 2007.. Danas je Helsinki jedan od svetskih gradova sa najvišim kvalitetom života.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Pogled na središnji deo Helsinkija

Helsinki je danas najveći grad u državi. Grad ima blizu 700.000 stanovnika (podatak iz 2023. g.), a šire gradsko područje blizu 1,3 miliona stanovnika. Metropolitensko područje ima, pak, blizu 1,6 miliona stanovnika. Poslednjih decenija broj stanovnika u gradskom području brzo raste, posebno u predgrađima.

Demografija
1875.1880.1890.1900.1910.1920.1930.1940.1950.1960.1970.2023.
23.07036.34656.23679.126118.736152.200205.833252.484368.519448.315523.677673.036

Etnički i jezički sastav: Do sredine 19. veka pretežno stanovništvo bili su Šveđani. Krajem veka Finci postaju većinsko stanovništvo, a pojavljuju se i Rusi. Poslednjih decenija, sa jačanjem useljavanja u Finsku, stanovništvo grada je postalo šarolikije. Po poslednjim podacima oko većinu čine etnički Finci (82,5%), a i dalje su prisutni Šveđani (6,0%), dok su ostalo useljenici. Od novijih useljenika posebno su brojni Rusi (2,4%). Danas su značajne skupine doseljenika iz Estonije, Somalije, Pakistana i dr.

Privreda[uredi | uredi izvor]

Priobalje starog dela Helsinkija

Kao i svi veći glavni gradovi i Helsinki se po svojoj privredi mahom oslanja na tercijarni i kvarterni sektor, odnosno na trgovinu, usluge, upravu, poslovanje, bankarstvo, obrazovanje i nauku. U gradu se ostvaruje 1/3 BDP-a države.

Sa druge strane, nekadašnja industrija i saobraćaj danas su mahom izmešteni iz grada, što omogućuje ostvarenje visokih ekoloških standarda gradskog života.

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Najvažniji putevi u Helsinkiju

Saobraćaj: Helsinki je najvažnije saobraćajno čvorište u Finske i jedno najvažnijih u severnoj Evropi. Grad je najvažnije čvorište auto-puteva i železničkih pruga u državi, a gradska luka je ogromna i savremena. Helsinki opslužuje Aerodrom Helsinki-Vanta, najvažniji u državi.

Javni prevoz: Spram svoje veličine, Helsinki ima izuzetno razvijenu i razgranatu mrežu javnog prevoza. Nju čine metro, prigradska železnica, mreža tramvajskih i autobuskih linija. Helsinški metro ima jednu liniju.

Svetska prestonica dizajna 2012.[uredi | uredi izvor]

Posle Torina (2008) i Seula (2010), glavni grad Finske postao je Svetska prestonica dizajna 2012. godine. U pitanju je projekat promocije gradova kojim se pospešuje društveni, kulturni i privredni život, kroz jednogodišnji program događaja vezanih za dizajn.

Jedan od glavnih događaja bio je 15. februara 2012. kada je u Muzeju grada Helsinkija otvorena izložba filmova snimljenih u gradu između 1930. i 1960. Postavka je sadržala i fotografije, istorijske predmete, kostime i druge eksponate.[19]

Znamenitosti[uredi | uredi izvor]

Aleksanterinkatu („Aleksandrova ulica“), najvažnija trgovačka ulica Helsinkija

Helsinki nije primer evropskih gradova sa velikim srednjovekovnim jezgrima. Današnje središte grada obrazovalo se od sredine 19. do sredine 20. veka i zanimljiv je spoj ruske carske arhitekture, eklekticizma i modernih pokreta u arhitekturi 20. veka.

Od pojedinačnih građevina potrebno je izdvojiti:

Grad je već decenijama stecište savremene arhitekture, pa je poslednjih godina podignuto mnogo novih četvrti i velelepnih „hajtek“ zgrada.

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Luteranska katedrala
    Luteranska katedrala
  • Uspenska saborna crkva
    Uspenska saborna crkva
  • Finsko narodno pozorište
    Finsko narodno pozorište
  • Narodna skupština Finske
    Narodna skupština Finske
  • Zdanje Univerziteta Finske
    Zdanje Univerziteta Finske
  • Glavna železnička stanica
    Glavna železnička stanica
  • Tržni centar „Kampi“
    Tržni centar „Kampi“
  • „Kijazma“ — muzej savremene umetnosti
    „Kijazma“ — muzej savremene umetnosti

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Helsinki”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. 
  2. ^ „Helsinki”. Collins English Dictionary. HarperCollins. 
  3. ^ „Taulukko: Taajamat väkiluvun ja väestöntiheyden mukaan 31.12.2017” (na jeziku: finski). 31. 12. 2017. Arhivirano iz originala 18. 7. 2018. g. Pristupljeno 7. 10. 2018. 
  4. ^ „Past capital: Helsinki”. Worlddesigncapital.com. Pristupljeno 19. 5. 2015. 
  5. ^ „Cities of Finland”. Eurostat. Arhivirano iz originala 18. 5. 2013. g. Pristupljeno 10. 2. 2013. 
  6. ^ „Sipoo - kahden keskuksen kunta Helsingin tuntumassa”. ta.fi. Pristupljeno 9. 11. 2021. 
  7. ^ „Most liveable city: Helsinki — Monocle Film / Affairs”. Monocle.com. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  8. ^ „Global Liveability Ranking 2016”. www.eiu.com. 
  9. ^ „Helsinki: The World's 100 Greatest Places of 2021”. Time.com. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  10. ^ „Helsinki comes in third in ranking of world's best cities to live”. Helsinki Times. 14. 7. 2021. Pristupljeno 15. 8. 2021. 
  11. ^ Ghouri, Farah (4. 8. 2021). „London hailed as world's 'city of choice' in quality of life report”. City A.M. Pristupljeno 15. 8. 2021. 
  12. ^ „The friendliest cities in Europe: 2023 Readers' Choice Awards”. Condé Nast Traveler. 3. 10. 2023. Pristupljeno 21. 10. 2023. 
  13. ^ Lapin Kansa: Rovaniemen ja Helsingin johtajat saivat ministeriltä tehtävän miettiä, miten matkailu nousee korona-ajan mentyä ohi – Rahaa on luvassa EU:n elpymispaketista (in Finnish)
  14. ^ Roberts, Toby; Williams, Ian; Preston, John (2021). „The Southampton system: A new universal standard approach for port-city classification”. Maritime Policy & Management. 48 (4): 530—542. S2CID 225502755. doi:10.1080/03088839.2020.1802785 Slobodan pristup. 
  15. ^ a b „FMI normals 1991-2020”. fmi.fi. Pristupljeno 7. 10. 2021. 
  16. ^ „FMI data”. FMI. Pristupljeno 25. 9. 2020. 
  17. ^ „Helsinki, Finland - Monthly weather forecast and Climate data”. Weather Atlas. Pristupljeno 22. 5. 2023. 
  18. ^ „FMI open data”. FMI. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  19. ^ „Helsinki je Svetska prestonica dizajna 2012.”. www.danubeogradu.rs. 4. 1. 2012. Pristupljeno 4. 1. 2012. 
  20. ^ a b „International Relations”. Hel.fi. City of Helsinki. Arhivirano iz originala 26. 09. 2017. g. Pristupljeno 11. 6. 2017. „Helsinki’s main bilateral city partners are St. Petersburg, Tallinn, Stockholm and Berlin. In addition, Helsinki maintains special long-term partnerships with Beijing and Moscow. Helsinki has no official sister cities. Helsinki primarily works with other capitals.” 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хелсинки&oldid=27705271”