Herman Hese

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Herman Hese
Hermann Hesse 1927 Photo Gret Widmann.jpg
Herman Hese
Datum rođenja(1877-07-02)2. jul 1877.
Mesto rođenjaKalv
Nemačko carstvo
Datum smrti9. avgust 1962.(1962-08-09) (85 god.)
Mesto smrtiMontanjola
Švajcarska
NagradeNobelova nagrada za književnost

Potpis

Herman Hese (nem. Herman Hesse; Kalv, 2. jul 1877Montanjola, 9. avgust 1962) bio je nemački pisac, pesnik i slikar.[1]

Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf), Sidarta (nem. Siddhartha) i Igra staklenih perli (nem. Das Glassperlenspiel) u kojima su uočljivi njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hinduističke filozofije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1946. godine.

Biografija[uredi]

Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. Njegovi roditelji služili su u Indiji Bazelskoj misiji, protestanstkom misionarskom društvu. Hermanova majka, Marija Gundert, rođena je tokom jedne takve misije u Indiji, 1842. godine. Opisujući svoje detinjstvo ostavila je zabelešku da nije bilo naročito lepo. Roditelji su je ostavili u Evropi kada je imala samo četiri godine da bi se vratili u Indiju. Godine 1922. je emigrirao u Švajcarsku, a 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački ministar propagande, Jozef Gebels, u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (nem. Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.

Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger, trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom romanu Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf). Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (1895—1966), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok (nem. Die Morgenlandfahrt).

Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama (nem. Das Glasperlenspiel), jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa svojim idealizovanim srednjovekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.

Hese je umro u snu u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.

Bibliografija[uredi]

  • 1904. Peter Kamencind (nem. Peter Camenzind)
  • 1906. Pod točkom (nem. Unterm Rad)
  • 1910. Gertruda (nem. Gertrud)
  • 1914. Rozalda (nem. Rosshalde)
  • 1915. Knulp (nem. Knulp)
  • 1919. Demijan (nem. Demian)
  • 1919. Klajn i Vagner (nem. Klein und Wagner)
  • 1919. Čudne vesti sa Druge Zvezde (kratke priče) (nem. Märchen)
  • 1920. Klingsorovo poslednje leto (nem. Klingsors letzer Sommer)
  • 1920. Tumaranja (nem. Wanderung: Aufzeichnungen)
  • 1922. Sidarta (nem. Siddhartha)
  • 1927. Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf)
  • 1928. Kriza: Stranice iz dnevnika (nem. Krisis: Ein Stück Tagebuch)
  • 1930. Narcis i Zlatousti (nem. Narziss ung Goldmund)
  • 1932. Putovanje na istok (nem. Die Morgenlandfahrt)
  • 1937. Autobiografski eseji (nem. Gedenkblätter)
  • 1942. Poeme (nem. Die Gedichte)
  • 1943. Igra staklenih perli (nem. Das Glassperlenspiel)
  • 1946. Ako se rat nastavi… (eseji) (nem. Krieg und Frieden)
  • 1976. Moja vera: Eseji o životu i umetnosti (nem. My belief: Essays on Life and Art)
  • 1995. Završene bajke Hermana Hesea (nem. The complete Fairy Tales of Herman Hesse)

Reference[uredi]

  1. ^ „Herman Hese: Heroj je onaj ko ima hrabrosti za svoju sudbinu” (Buka.com). 02. 07. 2016. Arhivirano iz originala na datum 26. 09. 2017. Pristupljeno 26. 09. 2017. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]