Hermes

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Hermes
Skulptura Hermesa
Bog trgovine i proricanja, pismonoša bogova i pratilac duša
PrebivališteOlimp
SimbolKaducej, petao, kornjača, lira, sunčani šešir sa krilima
RoditeljiZevs i Maja
Braća i sestreEak, Afrodita, Apolon, Arej, Artemida, Atina, Dionis, Ilitija, Enjo, Heba, Helena, Hefest, Herakle, Minoj, Persefona, Persej, Muze
PotomstvoPan, Abder, Tiha, Autolik

Hermes (grč. Ἑρμῆς) je Bog trgovine i proricanja, pismonoša bogova i pratilac duša u drevnoj grčkoj religiji i mitologiji.[1] Bio je sin Zevsa i Maje, jedne od Plejada, koju je krasila izuzetna lepota. Još od malih nogu, videlo se da će biti lukav i dovitljiv bog, jer iako je još bio u pelenama, uspeo je da svom bratu Apolonu ukrade stado bikova, koje je uspeo tako vešto da sakrije da je Apolon morao da iskoristi sve svoje proročanske sposobnosti, i svoja poznanstva, da bi ih našao. Hermes se smatra bogom trgovine, lopovluka i glasnikom bogova.[2][3] Na sandalama i šlemu, koje je nosio, imao je krila, i uvek je držao skiptar. Pored toga što je prvenstveno bio Zevsov glasnik, odnoseći i donoseći poruke po Zevsovom nalogu, bio je i pratilac duša koje je odvodio u Had.[4][5] Hermes je imao mnogo dece, a neka od njih su: Mirtil od Klimene, Polib od Htonofile i Autolik (Odisejev deda), od Filonide. Kao njegovi sinovi spominju se i Pan, Arpalik, Abder i dr.[6]

U mitu je Hermes funkcionisao kao izaslanik i glasnik bogova,[7] a često je predstavljan kao Zevsov i Majin sin, Plejada. Smatraju ga „božanskim prevarantom“,[8] za šta Homer nudi najpopularniji izveštaj u svojoj Himni Hermesu.[9]

Njegovi atributi i simboli uključuju hermu, petla, kornjaču, torbu ili torbicu, talariju (krilate sandale) i krilati šlem ili jednostavne petasose, kao i palmu, kozu, broj četiri, nekoliko vrsta riba i tamjan.[10] Međutim, njegov glavni simbol je kaducej, krilati štap isprepleten sa dve zmije koje se spajaju i rezbarijama drugih bogova.[11] Njegovi atributi su ranije uticali na ranijeg etrurskog boga Turmsa, ime pozajmljeno od grčkog „herma“.[12]

U rimskoj mitologiji Hermes je bio poznat kao Merkur,[13] ime izvedeno od latinskog merx, što znači „roba“ i predstavlja mesto porekla reči merchant (trgovac) i commerce (trgovina).[14]

Ime i poreklo[uredi | uredi izvor]

Najraniji oblik imena Hermes je mikenski grčki *hermāhās,[15] napisan 𐀁𐀔𐁀 e-ma-a2 (e-ma-ha) u linearnom B slogovnom pismu.[16] Većina naučnika izvodi „Hermes“ iz grčkog herma,[17] „kamena gomila“.[18]

Sama etimologija ερμα je nepoznata, ali verovatno nije protoindoevropska reč.[15] R. S. P. Biks odbacuje vezu sa herma i sugeriše predgrčko poreklo.[15] Međutim, kamena etimologija je takođe povezana sa indoevropskim *ser- („vezivati, sastaviti“). Naučna spekulacija da „Hermes“ potiče iz primitivnijeg oblika koji znači „jedna cairn“ (humka) je osporena.[19] Drugi naučnici su pretpostavili da je Hermes možda srodnik vedske reči Sarama.[20][21]

Verovatno je da je Hermes predhelenski bog, iako tačno poreklo njegovog bogosluženja i njegova prvobitna priroda ostaju nejasni. Frotingam je smatrao da je ovaj bog postojao kao mesopotamski bog-zmija, sličan ili identičan Ningišzidi, bogu koji je služio kao posrednik između ljudi i božanstva, posebno Ištar, i koji je u umetnosti prikazan kao Kaducej.[22][23] Anđelo (1997) smatra da je Hermes zasnovan na arhetipu Teuta.[24] Apsorbiranje („kombinovanje“) Hermesovih atributa sa Totovim se razvilo nakon Homera kod Grka i Rimljana; Herodot je prvi identifikovao grčkog boga sa egipatskim (Hermopolis), Plutarh i Diodor takođe, mada je Platon smatrao da su ti bogovi nisu slični (Fridlander 1992).[25][26]

Njegov kult uspostavljen je u Grčkoj u udaljenim regionima, što ga je verovatno prvobitno učinilo bogom prirode, poljoprivrednika i pastira. Takođe je moguće da je on od početka bio božanstvo sa šamanskim atributima vezanim za proricanje, pomirenje, magiju, žrtve i inicijaciju i kontakt sa drugim nivoima postojanja, ulogu posrednika između sveta vidljivog i nevidljivog.[27] Prema teoriji koja je dobila znatna naučna priznanja, Hermes je nastao kao oblik boga Pana, koji je identifikovan kao refleksija proto-indoevropskog pastirskog boga *Péh2usōn,[28][29] u njegovom aspektu kao bog graničnih oznaka. Kasnije je epitet zamenio samo originalno ime i Hermes je preuzeo ulogu boga glasnika, putnika i granica, koje su prvobitno pripadale Panu, dok je sam Pana i dalje poštova po njegovom originalnom imenu u njegovom rustikalnijem aspektu kao bog divljine u relativno izolovanom planinskom predelu Arkadije. U kasnijim mitovima, nakon što je kult Pana ponovo uveden u Atiku, govorilo se da je Pan Hermesov sin.[29][30]

Hermesovo potomstvo[uredi | uredi izvor]

Pan[uredi | uredi izvor]

Pan bog satir. Sin Hermesa i nimfe Driope. Bio je bog prirode, pastira i stada. U Homerovoj himni Panu, Panova majka beži u strahu zbog svog novorođenog kozolikog sina.

Abder[uredi | uredi izvor]

Abder, Heraklov prijatelj. Rastrgnut od strane divljih konja kralja Diomeda koje je dobio na čuvanje od strane Heraklea

Tiha[uredi | uredi izvor]

(na lat. Fortuna) boginja slučajnosti i sreće, jedna od boginja sudbine. Ćerka Hermesa i Afrodite.

Autolik[uredi | uredi izvor]

Deda velikog junaka Odiseja. Kao majka veruje se da je Hiona.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Burkert, p. 158.
  2. ^ Powell, Barry B. (2015). Classical Myth (8th izd.). Boston: Pearson. str. 177—190. ISBN 978-0-321-96704-6. 
  3. ^ Lay, p. 3.
  4. ^ Powell, pp. 179, 295
  5. ^ Burkert, pp. 157–158.
  6. ^ „Hermes”. Hrvatska enciklopedija. Pristupljeno 25. 1. 2018. 
  7. ^ Burkert, p. 158. Iris has a similar role as divine messenger.
  8. ^ Burkert, p. 156.
  9. ^ Homer, 1–512, as cited in Powell, pp. 179–189
  10. ^ Austin, M. Hellenistic world from Alexander to the Roman conquest: a selection of ancient sources in translation. Cambridge University Press, 2006. p. 137.
  11. ^ The Latin word cādūceus is an adaptation of the Greek κηρύκειον kērukeion, meaning "herald's wand (or staff)", deriving from κῆρυξ kērux, meaning "messenger, herald, envoy". Liddell and Scott, Greek-English Lexicon; Stuart L. Tyson, "The Caduceus", The Scientific Monthly, 34.6 (1932:492–98), p. 493.
  12. ^ Combet-Farnoux, Bernard (1980). "Turms étrusque et la fonction de « minister » de l'Hermès italique". Mercure romain : Le culte public de Mercure et la fonction mercantile à Rome de la République archaïque à l'époque augustéenne. École française de Rome. pp. 171–217.
  13. ^ Bullfinch's Mythology (1978), Crown Publishers, p. 926.
  14. ^ Powell, p. 178
  15. ^ a b v Beekes, R.S.P. (2010). Etymological Dictionary of GreekSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. With the assistance of Lucien van Beek. Leiden, Boston: Brill. str. 461–2. ISBN 978-90-04-17418-4. 
  16. ^ Joann Gulizio, Hermes and e-m-a2 (PDF), University of Texas, Arhivirano iz originala (PDF) na datum 5. 10. 2013, Pristupljeno 26. 11. 2011 
  17. ^ Greek History and the Gods. Grand Valley State University (Michigan). 
  18. ^ Powell, p.177
  19. ^ Davies, Anna Morpurgo & Duhoux, Yves. Linear B: a 1984 survey. Peeters Publishers, 1985, p. 136.
  20. ^ Larousse Encyclopedia of Mythology, ed. Félix Guirand & Robert Graves, Hamlyn, 1968, p. 123.
  21. ^ Debroy, Bibek (2008). Sarama and her Children: The Dog in the Indian Myth. Penguin Books India. str. 77. ISBN 978-0-14-306470-1. 
  22. ^ Frothingham, A.L. (1916). "Babylonian Origin of Hermes the Snake-God, and of the Caduceus I". AJA 20.2, 175‐211.
  23. ^ Radulovi, Ifigenija; Vukadinovi, Snežana; Smirnovbrki, Aleksandra – Hermes the Transformer Ágora. Estudos Clássicos em debate, núm. 17, 2015, pp. 45–62 Universidade de Aveiro. Aveiro, Portugal. [1] (PDF link)
  24. ^ Petrūska Clarkson (1998). Counselling Psychology: Integrating Theory, Research, and Supervised Practice. Psychology Press. str. 24. ISBN 978-0-415-14523-7. 
  25. ^ Walter J. Friedlander (1992). The Golden Wand of Medicine: A History of the Caduceus Symbol in Medicine. ABC-CLIO. str. 69. ISBN 978-0-313-28023-8. .
  26. ^ Jacques Derrida (2004). Dissemination. A&C Black. str. 89. ISBN 978-0-8264-7696-8. 
  27. ^ Danubian Historical Studies, 2, Akadémiai Kiadó, 1988, p. 32.
  28. ^ H. Collitz, "Wodan, Hermes und Pushan," Festskrift tillägnad Hugo Pipping pȧ Hans sextioȧrsdag den 5 November 1924 1924, pp 574–587.
  29. ^ a b Mallory, J. P.; Adams, D.Q. (2006). The Oxford Introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European WorldSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Oxford, England: Oxford University Press. str. 411 and 434. ISBN 978-0-19-929668-2. 
  30. ^ West, Martin Litchfield (2007). Indo-European Poetry and Myth (PDF). Oxford, England: Oxford University Press. str. 281—283. ISBN 978-0-19-928075-9. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 17. 04. 2018. Pristupljeno 23. 4. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Burkert, Walter, Greek Religion, Harvard University Press, 1985. ISBN 0-674-36281-0.
  • Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, 1996, Two volumes: ISBN 978-0-8018-5360-9 (Vol. 1), ISBN 978-0-8018-5362-3 (Vol. 2).
  • Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, PhD in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Lay, M. G., James E. Vance Jr.; Ways of the World: A History of the World's Roads and of the Vehicles That Used Them, Rutgers University Press, 1992, ISBN 0-8135-2691-4.
  • Pausanias, Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Allan, Arlene. 2018. Hermes. Gods and Heroes of the Ancient World. London; New York: Routledge.
  • Baudy, Gerhard, and Anne Ley. 2006. "Hermes." In Der Neue Pauly. Vol 5. Edited by Hubert Cancik and Helmuth Schneider. Stuttgart, and Weimar, Germany: Verlag J. B. Metzler.
  • Bungard, Christopher. 2011. "Lies, Lyres, and Laughter: Surplus Potential in the Homeric Hymn to Hermes." Arethusa 44.2: 143–165.
  • Bungard, Christopher. 2012. "Reconsidering Zeus' Order: The Reconciliation of Apollo and Hermes." The Classical World 105.4: 433–469.
  • Fowden, Garth. 1993. The Egyptian Hermes. A Historical Approach to the Late Pagan Mind. Princeton, NJ: Princeton Univ. Press.
  • Johnston, Sarah Iles. 2002. "Myth, Festival, and Poet: The Homeric Hymn to Hermes and its Performative Context." Classical Philology 97:109–132.
  • Kessler-Dimini, Elizabeth. 2008. "Tradition and Transmission: Hermes Kourotrophos in Nea Paphos, Cyprus." In Antiquity in Antiquity: Jewish and Christian Pasts in the Greco-Roman World. Edited by Gregg Gardner and K. L. Osterloh, 255–285. Tübingen, Germany: Mohr Siebeck.
  • Russo, Joseph. 2000. "Athena and Hermes in Early Greek Poetry: Doubling and Complementarity." In Poesia e religione in Grecia. Studi in onore di G. Aurelio Privitera. Vol. 2. Edited by Maria Cannatà Ferra and S. Grandolini, 595–603. Perugia, Italy: Edizioni Scientifiche Italiane.
  • Schachter, Albert. 1986. Cults of Boiotia. Vol. 2, Heracles to Poseidon. London: Institute of Classical Studies.
  • Thomas, Oliver. 2010. "Ancient Greek Awareness of Child Language Acquisition". Glotta 86: 185–223.
  • van Bladel, Kevin. 2009. The Arabic Hermes: From Pagan Sage to Prophet of Science. Oxford Studies in Late Antiquity. Oxford/New York: Oxford University Press.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]