Hefestion

Hefestion (grč. Ἡφαιστίων, oko 356—324. p. n. e.) je bio najveći i najbliži prijatelj Aleksandra Velikoga i makedonski vojskovođa. Kao Aleksandrov prijatelj od ranog detinjstva, telohranitelj i komandant elitne jedinice konjanika pratilaca. Aleksandar ga je postavio za hilijarha, formalno drugoga u zapovedništvu. Iznenada je 324. p. n. e. umro u Ekbatani. Aleksandar je bio teško pogođen njegovom smrću, pa je potrošio ogromno bogatstvo na njegovu sahranu.

Aleksandrov prijatelj od detinjstva

Hefestion je rođen oko 356. p. n. e. Oko 343. p. n. e. postao je jedan od kraljevskih paževa i slušao je Aristotelova predavanja u Mijezi zajedno sa Aleksandrom. Bio je izuzetno blizak sa Aleksandrom. Kada je nakon bitke kod Isa zarobljena Darijeva majka, ona je klekla pred Hefestionom, misleći da je on kralj. Aleksandar je na to rekao da je i on Aleksanadar. Krater se takmičio da zadobije Aleksandrovu naklonost, ali Aleksandar je rekao da ga Krater voli kao kralja, a Hefestion kao Aleksandra. Čak je i Aleksandrova majka Olimpijada postala ljubomorna na Hefestiona, da mu je čak i pretila, ali Hefestion je znao ona ne može ništa.

Prvi diplomatski zadaci

Hefestionova karijera nije bila samo vojna. On se odmah angažovao na raznim specijalnim misijama, ponekad diplomatskim, a ponekad tehničkim. Nakon bitke kod Isa Aleksandar je krenuo duž obale Fenikije i nakon opsade zauzeo je Tir. Hefestion je tada dobio zadatak da nađe prihvatljivoga kralja Tira. Zadatak je jako dobro obavio jer je stanovništvo bilo zadovoljno sa novim kraljem. Tokom 331. p. n. e. primio je Demostenovoga izaslanika, koji je pokušao da se izmiri sa Aleksandrom. Prema mišljenju Endru Čaga diplomatska aktivnost između Demostena i Hefestiona imala je kasnije korisne posledice za Aleksandra. Čag smatra da je na taj način Makedonija spašena za vreme pobune Agisa III 331. pre n. e, jer se tada Atina nije pridružila Agisovoj pobuni.

Jedan od telohranitelja (ađutanata)

Nakon opsade Tira Aleksandar je flotu poverio Hefestionu. Zadatak je bio da se kreću prema Gazi. Bila je to mešovita flota raznih nacija, pa je trebalo strpljenja da bi se flota održala zajedno. U bici kod Gaugamele 331. p. n. e. Hefestion je komandovao telesnom gardom i bio je ranjen. Kada je Hefestion tačno postao telohranitelj nije poznato. Treba napomenuti da to nisu bili telohranitelji u modernom značenju te reči, nego faktički kraljevi ađutanti. Nakon Gaugamele Aleksandar je nameravao da se pomiri sa Persijancima, a Hefestion ga je podržavao u takvoj nepopularnoj politici.

Zapovednik konjanika pratilaca

Nekoliko vojnika je planiralo zaveru protiv Aleksandra, a komandant konjanika pratilaca Filota Parmenionov nije prenio Aleksandru poruku o pretećoj zaveri. Kada su obavestili Aleksandra o svemu on je uhapsio i zaverenike i Filotu. Prema Kurciju Rufu odluku o Filoti donela je skupština od 6.000 Makedonaca. Kaznili su ga na smrt. Međutim Hefestion, Krater i Koin su insistirali da se Filota pre toga muči. Nakon ubistva Filote njegova pozicija je bila upražnjena, pa su zapovednici konjanika pratilaca postali Hefestion i Klit Crni. Klit Crni je za razliku od Hefestiona bio iskusan oficir. Nakon svađe između Aleksandra i Klita Crnoga Aleksandar je u pijanom stanju ubio Klita, pa je nakon toga dugo žalio zbog svoga čina. Hefestion je nakon toga postao jedini komandant konjanika pratilaca.

Značajan po neborbenim zadacima

Tokom sukoba u srednjoj Aziji, u Sogdijani i Baktriji jedinica konjanika pratilaca više nije imala onaj značaj kao u velikim bitkama. U Sogdijani i Baktriji se uglavnom vodio gerilski rat, pa je jedinica podeljena na manje delove, od kojih je svaki delovao nezavisno. Hefestion nije pokazivao sposobnosti izvanrednoga generala, ali zato je uspešno obavljao mnoge korisne neborbene zadatke. Njegov prvi zadatak u Sogdijani je bio da uspostavlja lokalne naseobine. Cilj je bio da se tim naseobinama garantuje lojalnost lokalnog stanovništva, a da se sa druge strane uspostavi komunikacijska mreža u tom području. Aleksandar ga je često slao na slične zadatke osnivanja gradova, građenja mostova i osiguravanja komunikacija.

Prelazak u Indiju

U proleće 327. p. n. e. Aleksandar je krenuo u Indiju i vojsku je podelio na dva dela. Aleksandar je poveo jedan deo vojske severnijim putem u Svat dolinu, a Hefestion i Perdika su poveli drugi deo vojske dolinom reke Kabul i preko Kajberskog prelaza. Kajberski prelaz su prešli u proleće 326. p. n. e. Pokorio je područje Peukelaotisa i došao je do reke Ind, gde je izgradio most. U bici kod Hidaspa 326. p. n. e. učestvovao je na levom krilu. Komandovao je konjicom, ali bio je pod pod Aleksandrovom komandom. Nakon pobede nad Porom Aleksandar je Poru dao da vlada svojim kraljevstvom i dodao mu teritorije njegovoga rođaka. Hefestion je bio upućen u misiju da se te teritorije predaju Poru. Hefestion je osnovao nekoliko gradova ili naselja u Indiji.

Gradi Patalu

Dok su se spuštali brodovima niz reku Ind Aleksandar je podelio kopnenu vojsku na dva dela. Hefestion je komandovao većim delom i išao je istočnom obalom, a Krater se spuštao uz zapadnu obalu reke. Tada su već Krater i Hefestion bili posvađani. Kasnije je Aleksandar poslao Kratera prema Arahoziji i Drangijani. Kada su došli do delte Inda Aleksandar je naredio Hefestionu da tu izgradi grad Patalu. Kada se vratio dao je Hefestionu zadatak da utvrdi luku i da izgradi pristanište. Nearh je tu izgradio veliku flotu, koja je trebalo da posluži za transport vojske do Vavilona. Hefestion je išao sa Aleksandrom i prešao je mučan put preko Gedrosijske pustinje do Karmanije.

Svadba u Suzi

Kada su svi stigli u Suzu tu je održano veliko slavlje. Tu je Hefestion dobio zlatnu krunu, kao i ostali telohranitelji. U Suzi je održano velika masovna svadba Aleksandra i njegovih generala sa persijskim princezama. Aleksandar se oženio Darijevom ćerkom Statejrom, a Hefestion se oženio Darijevom mlađom ćerkom Dripetom. Aleksandar je želio da njegova i Hefestionova deca na taj način budu najbliži rođaci. Ostali su se oženili princezama nešto nižeg ranga. Krater se oženio Amastrinom, ćerkom Darijeva brata, a Perdika ćerkom od Atropata. Ptolemej i Eumen su se oženili ćerkama Artabaza. Nearh se oženio ćerkom od Barsine, a Seleuk ćerkom od Spitamena.

Smrt u Ekbatani

U Ekbatani je Aleksandar organizovao muzička i gimnastčka takmičenja. Održavao je i velike pijanke sa svojim pratiocima. U to vreme Hefestion se razbolio. Inače je živeo jako neuredno. I kad se razbolio nije poslušao svoga doktora, nego je popio veliki bokal vina i pojeo kuvana petla, tako da je samo pogoršao svoje stanje. Umro je nakon sedmodnevne groznice.

Aleksandrova žalost

Aleksandar je bio toliko žalostan kao da je pogubio razum, pa je naredio da se svima konjima i magarcima ostriže griva. Troškovi Hefestionove sahrane procenjuju se na 10.000 do 12.000 talanata. (To bi po današnjoj vrednosti zlata, maj 2010 iznosilo 820 miliona evra). Aleksandar je naredio da se ugasi persijska sveta vatra, a ona se gasila samo kad umru kraljevi.

Literatura

• Chugg, Andrew Michael. Alexander's Lovers. Lightning Source UK Ltd. 2006. ISBN 978-1-4116-9960-1.
• Heckel, Waldemar. Who's Who in the Age of Alexander the Great. MA, USA:Blackwell. 2006. ISBN 978-1-4051-1210-9.
• Lane Fox, Robin. Alexander the Great. London: Allen Lane. 1973. ISBN 978-0-14-102076-1.

Spoljašnje veze

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Arijan, Anabaza
• Plutarh, Aleksandar