Hej, Sloveni
 Tekst himne na srpskohrvatskom jeziku | |
| Država |  SFRJ SR Jugoslavija Srbija i Crna Gora |
|---|---|
| Jezik | srpskohrvatski, slovenački, makedonski (za vreme SFRJ) srpski (za vreme SRJ i SCG) |
| Tekstopisac | Samo Tomašik |
| Kompozitor | nepoznat |
| Prihvaćena | 1977. |
Hej, Sloveni u izvođenju orkestra američke mornarice | |
Hej, Sloveni je panslovenska patriotska pesma, himna mladih sokolskog sportskog i političkog panslovenskog društva. Izvorno nasledstvo ima marionetska država Trećeg rajha prva Slovačka republika koja je postojala od 1939. do 1945. godine. Kasnije implementirana u himnu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 1945. do 1992. godine. Formiranjem Savezne Republike Jugoslavije, Hej, Sloveni je postala himna te države, a kasnije i himna Srbije i Crne Gore. Danas nije u službenoj upotrebi.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Hej, Slovaci[uredi | uredi izvor]
Pesmu je napisao slovački sveštenik, pesnik i istoričar Samo Tomašik dok je bio u poseti Pragu 1834. godine. Bio je revoltiran zbog toga što se nemački jezik češće čuo na ulicama Praga od češkog. Tomašik je zapisao u svoj dnevnik:
U matici Pragu, biseru zapadnoslovenskog sveta, koji će biti izgubljen u Nemačkom moru, šta čeka moja draga domovina, Slovačka, koja gleda u Prag kao duhovnog vaspitača? Uznemiren tom mišlju, setio sam se stare poljske pesme Jeszcze Polska nie zginęła, póki my żyjemy [Poljska nije nestala dogod mi živimo]. Ta poznata melodija je izazvala da moje srce izbaci Hej, Slovaci, ešte naša slovenska reč žije (Hej, Slovaci, naš slovački jezik još živi)… Otrčao sam u svoju sobu, zapalio sveću i napisao tri verzije u moj dnevnik. Pesma je završena u trenutku.
— Dnevnik Sama Tomašika, nedelja, 2. novembar 1834.
Panslovenska himna[uredi | uredi izvor]
Tomašik je uskoro izmenio stihove da bi uključio sve Slovene i Hej, Sloveni je postala vrlo poznata pesma koja je podržavala panslovenski nacionalizam i panslovenska osećanja, posebno u slovenskim zemljama kojima je vladala Austrija. Muzika je komponovana za Sveslovenski kongres u Pragu 1848. godine. Pesma je štampana u brojnim magazinima i kalendarima i pevala se na političkim skupovima, postajući nezvanična himna panslovenskog pokreta.
Njena popularnost se nastavila uvećavati kada je usvojena kao zvanična himna Sokolskog društva, koji je zasnovan na panslovenskim idealima i bio je aktivan širom Austrougarske. Podizanje spomenika slovenačkom pesniku France Prešernu u Ljubljani 1905. velika masa ljudi slavila je pevanjem Hej, Sloveni. Tokom Prvog svetskog rata, pesmu su često koristili slovenski vojnici sa suprotstavljenih strana da razgovaraju zajedničkim nacionalnim osećanjima i da izbegnu prolivanje krvi. Mnogi slovenački i hrvatski pripadnici Sokolskog pokreta koji su bili regrutovani u austrougarsku vojsku su se dobrovoljno predavali srpskim i ruskim vojnicima i često su prelazili na njihovu stranu. Pesma se sa njima proširila po Balkanu i Rusiji i ostala je popularna u međuratnom periodu.
Slovačka himna[uredi | uredi izvor]
U Slovačkoj, pesma Hej, Slovaci je smatrana za nezvaničnu himnu Slovaka kroz modernu istoriju, posebno u vremenima revolucija. Iako je nakon Prvog svetskog rata pesma „Nad Tatrama seva” postala zvanična slovačka himna u Čehoslovačkoj i opet 1993. u nezavisnoj Slovačkoj, pesma se još uvek smatra kao druga himna od strane mnogih. Ona je bila zvanična himna Slovačke tokom Drugog svetskog rata.
SFR Jugoslavija[uredi | uredi izvor]
Sile Osovine su napale Kraljevinu Jugoslaviju 1941. i pobedili je u kratkotrajnom Aprilskom ratu. Pošto je međuratna himna, koja se sastojala iz himni Srba (Bože pravde), Hrvata (Lijepa naša domovino) i Slovenaca (Napred zastavo slave), imala mnogo referenci na kralja i kraljevstvo, antimonarhistički i komunistički partizani predvođeni Josipom Brozom Titom su odlučili da je odbace i usvoje Hej, Sloveni.[2] Pesma je pevana i na Prvom i Drugom zasedanju AVNOJ-a, zakonodavnog tela partizanskog pokreta i postepeno je postajala smatrana za nacionalnu himnu nove Jugoslavije.
Stara himna je zvanično napuštena nakon oslobođenja 1945, ali nova himna nije bila zvanično usvojena. Bilo je više pokušaja da se promovišu nove, više „jugoslovenske” pesme kao nacionalna himna (poput „Svečane pesme” Mire Alečković i Nikole Hercigonje ili „Himne FNRJ” Čedomira Minderovića), ali nijedna nije dobila veću podršku javnosti i „Hej Sloveni” se nastavila (nezvanično) koristiti. Zakonom o upotrebi grba, zastave i himne SFRJ od 22. aprila 1977.[3] formalno je uređen status himne „Hej Sloveni” kada je ozvaničena njena privremena upotreba dok Skupština SFRJ ne utvrdi novu himnu. Tek 1988, posebnim amandmanom na savezni ustav, „Hej Sloveni” postaje zvanična himna SFR Jugoslavije.
SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora)[uredi | uredi izvor]
Nakon raspada SFRJ tokom 1991—1992, kada su samo Srbija i Crna Gora ostale u federaciji, Hej, Sloveni je nastavljena da se koristi kao zvanična himna Savezne Republike Jugoslavije. Državi je 2003. promenjeno ime u Srbija i Crna Gora i očekivalo se da će biti usvojena nova himna, ali pošto nije donet sporazum oko nacionalnih simbola, Hej, Sloveni je ostala himna državne zajednice.
Pošto je Crna Gora postala nezavisna 2006, ovo pitanje je rešeno i „Hej, Sloveni” nije više korištena kao zvanična himna država naslednica.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Himna”. Arhiv Jugoslavije. Arhivirano iz originala 19. 01. 2019. g. Pristupljeno 17. 1. 2019.
- ^ Đukanović, Maja. Poglavlja iz slovenačke kulture. Beograd: Filološki fakultet, 2015. str. 49.
- ^ „ZAKON O UPOTREBI GRBA, ZASTAVE I HIMNE SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I O UPOTREBI LIKA I IMENA PREDSEDNIKA REPUBLIKE JOSIPA BROZA TITA”. Službeni list SFRJ. 21/77. 22. 4. 1977.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Đukanović, Maja. Poglavlja iz slovenačke kulture. Beograd: Filološki fakultet, 2015. str. 49.
