Hej, Sloveni

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Hej, Sloveni
Tekst himne na hrvatskom jeziku
Tekst himne na hrvatskom jeziku
Država Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ
Flag of FR Yugoslavia.svg SR Jugoslavija
Zastava Srbije i Crne Gore Srbija i Crna Gora
Jezik srpskohrvatski, slovenački, makedonski (za vreme SFRJ)

srpski (za vreme SRJ i SCG)

Tekstopisac Samo Tomašik
Kompozitor nepoznat
Prihvaćena 1977.
Zvučna datoteka
Hej, Sloveni u izvođenju orkestra američke mornarice
Tekst
Wikisource-logo.svg Na Vikizvorniku, slobodnoj biblioteci, postoje izvornik i prevod.

Hej, Sloveni je panslovencka patriotska pesma , himna mladih sokolskog sportskog i političkog panslovenskog društva. Izvorno nasledstvo ima prva Slovačka republika (1939-1945) .Kasnije implementirana u himnu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 1945. do 1992. Formiranjem Savezne Republike Jugoslavije, Hej, Sloveni je postala himna te države, a kasnije i himna Srbije i Crne Gore.Danas nije u službenoj upotrebi.

Istorija[uredi]

Hej, Slovaci[uredi]

Pesmu je napisao slovački sveštenik, pesnik i istoričar Samo Tomašik dok je bio u poseti Pragu 1834. On je bio revoltiran zbog toga što se nemački jezik češće čuo na ulicama Praga od češkog. Tomašik je zapisao u svoj dnevnik:

U matici Pragu, biseru zapadnoslovenskog sveta, koji će biti izgubljen u Nemačkom moru, šta čeka moja draga domovina, Slovačka, koja gleda u Prag kao duhovnog vaspitača? Uznemiren tom mišlju, setio sam se stare poljske pesme Jeszcze Polska nie zginęła, póki my żyjemy (Poljska nije nestala dogod mi živimo). Ta poznata melodija je izazvala da moje srce izbaci Hej, Slovaci, ešte naša slovenska reč žije (Hej, Slovaci, naš slovački jezik još živi)... Otrčao sam u svoju sobu, zapalio sveću i napisao tri verzije u moj dnevnik. Pesma je završena u trenutku. (Dnevnik Sama Tomašika, nedelja, 2. novembar 1834.)

Panslovenska himna[uredi]

Tomašik je uskoro izmenio stihove da bi uključio sve Slovene i Hej, Sloveni je postala vrlo poznata pesma koja je podržavala panslovenski nacionalizam i pan-slovenska osećanja, posebno u slovenskim zemljama kojima je vladala Austrija. Muzika je komponovana za Sveslovenski kongres u Pragu 1848. Pesma je štampana u brojnim magazinima i kalendarima i pevala se na političkim skupovima, postajući nezvanična himna pan-slovenskog pokreta.

Njena popularnost se nastavila uvećavati kada je usvojena kao zvanična himna Sokolskog društva, koji je zasnovan na pan-slovenskim idealima i bio je aktivan širom Austrougarske. 1905, podizanje spomenika slovenačkom pesniku France Prešernu u Ljubljani je slavljeno od strane velike mase ljudi pevanjem Hej, Sloveni. Tokom Prvog svetskog rata, pesmu su često koristili slovenski vojnici sa suprotstavljenih strana da razgovaraju zajedničkim nacionalnim osećanjima i da izbegnu prolivanje krvi. Mnogi slovenački i hrvatski pripadnici Sokolskog pokreta koji su bili regrutovani u austrougarsku vojsku su se dobrovoljno predavali srpskim i ruskim vojnicima i često su prelazili na njihovu stranu. Pesma se sa njima proširila po Balkanu i Rusiji i ostala je popularna u međuratnom periodu.

Slovačka himna[uredi]

U Slovačkoj, pesma Hej, Slovaci je smatrana za nezvaničnu himnu Slovaka kroz modernu istoriju, posebno u vremenima revolucija. Iako je nakon Prvog svetskog rata pesma Nad Tatrama seva postala zvanična slovačka himna u Čehoslovačkoj i opet 1993. u nezavisnoj Slovačkoj, pesma se još uvek smatra kao druga himna od strane mnogih (uglavnom fašista). Ona je bila zvanična himna Slovačke tokom Drugog svetskog rata.

Jugoslavija[uredi]

1941, Sile Osovine su napale Kraljevinu Jugoslaviju i pobedili je u kratkotrajnom Aprilskom ratu. Pošto je međuratna himna, koja se sastojala iz himni Srba (Bože pravde), Hrvata (Lijepa naša domovino) i Slovenaca (Napred zastavo slave), imala mnogo referenci na kralja i kraljevstvo, antirojalistički partizani predvođeni Josipom Brozom Titom su odlučili da je odbace i usvoje Hej, Sloveni. Pesma je pevana i na Prvom i Drugom zasedanju AVNOJa, zakonodavnog tela partizanskog pokreta i postepeno je postajala smatrana za nacionalnu himnu nove Jugoslavije.

Stara himna je zvanično napuštena nakon oslobođenja 1945, ali nova himna nije bila zvanično usvojena. Bilo je više pokušaja da se promovišu nove, više „jugoslovenske“ pesme kao nacionalna himna (poput „Svečane pesmeMire Alečković i Nikole Hercigonje ili „Himne FNRJČedomira Minderovića), ali nijedna nije dobila veću podršku javnosti i „Hej Sloveni“ se nastavila (nezvanično) koristiti. Zakonom o upotrebi grba, zastave i himne SFRJ od 22. aprila 1977. formalno je uređen status himne „Hej Sloveni“ kada je ozvaničena njena privremena upotreba dok Skupština SFRJ ne utvrdi novu himnu. Tek 1988. godine, posebnim amandmanom na savezni ustav, „Hej Sloveni“ postaje zvanična himna SFR Jugoslavije.

Srbija i Crna Gora[uredi]

Nakon raspada SFRJ tokom 1991-92, kada su samo Srbija i Crna Gora ostale u federaciji, Hej, Sloveni je nastavljena da se koristi kao zvanična himna Savezne Republike Jugoslavije. Državi je 2003. promenjeno ime u Srbija i Crna Gora i očekivalo se da će biti usvojena nova himna, ali pošto nije donet sporazum oko nacionalnih simbola, Hej, Sloveni je ostala himna državne zajednice.

Mešavina crnogorske himne „Oj, svijetla majska zoro“ i srpske „Bože pravde“ je predložena, ali ovaj pokušaj je bio odbijen nakon prigovora Srpske narodne stranke i Socijalističke narodne partije koji su pitali za stav vođa Srpske pravoslavne crkve.

Pošto je Crna Gora postala nezavisna 2006, ovo pitanje je rešeno i „Hej, Sloveni“ nije više korištena kao zvanična himna država naslednica.

Stihovi[uredi]

Jugoslovenska varijanta[uredi]

Hej Slaveni, jošte živi

Riječ (duh) naših djedova

Dok za narod srce bije

Njihovih sinova


Živi, živi duh slavenski

Živjet će vjekov'ma

Zalud prijeti ponor pakla

Zalud vatra groma


Nek se sada i nad nama

Burom sve raznese

Stijena puca, dub se lama

Zemlja nek se trese


Mi stojimo postojano

Kano klisurine

Proklet bio izdajica

Svoje domovine!

Izvori[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata: