Hipokrat sa Kosa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Hipokrat sa Kosa
Hippocrates rubens.jpg
Ime po rođenju Ἱπποκράτης
Datum rođenja 460. p. n. e.
Mesto rođenja Kos
 Antička Grčka
Datum smrti 370. p. n. e.
Mesto smrti Kos
 Antička Grčka
Zanimanje Lekar

Hipokrat (grč. Ἱπποκράτης), oko 460. do oko 370. p. n. e. sa ostrva Kosa, smatra se utemeljivačem kliničke medicine (medicine kao nauke) i najčuveniji grčki lekar. Malo se sa izvesnošću zna o Hipokratovom životu, osim da je podučavao na Kosu, da je veoma mnogo putovao i da je još za života bio izvanredno slavan. Pod njegovim imenom sačuvano je tačno 130 spisa. Otprilike polovina tih spisa predstavlja kasnije falsifikate, pošto je 100 godina raspon između prvih i poslednjih primeraka u ovoj „kolekciji“. Mnogi spisi potpisani njegovim imenom mora da uključuju i rad drugih.

Ostali spisi sačinjavaju tzv. Corpus Hippocraticum koji sadrži spise koji su od IV veku p. n. e. bili priručna biblioteka lekara i dali osnovu za terminologiju koja još i danas važi. Teško je, međutim, izdvojiti ono što pripada samo Hipokratu. Spisi sadrže kako opšte propise (kao, npr. čuvenu zakletvu lekara), tako i izveštaje ο bolestima (često u obliku beleški), dijagnoze, prognoze, opise pojedinih bolesti (među njima najznačajnija je rasprava Ο svetoj bolesti), dijetetska uputstva (i za zdrave). Svim spisima je zajedničko to što su strogo naučni, što osuđuju praksu sveštenika (lečenje magijom), što priznaju prirodu (physis) kao lekarevu najbolju pomoćnicu, a pre svega visoku profesionalnu etiku.

Dela su pisana jonskim dijalektom i, prema svrsi i postanku, različitim stilom. Najbolji od njih predstavljaju fazu u kojoj je medicina težila da postane racionalna i naučna u svom pristupu dijagnozi, prognozi i lečenju. Uspeh u ovom pokušaju je bio ograničen, ali tokom 2.000 godina boljeg rada nije bilo; poput Aristotelovog rada i Hipokratove će ideje dominirati disciplinom i vremenom postati svetinje. Mnoge bolesti navedene u Corpus Hippocraticum pripisivane su neravnoteži između četiri telesna „soka“, a lečenje se u velikoj meri svodilo na odmor, dijetu i vežbe, a ne na lekove. Njegove anamneze su zadivljujuće koncizne i mnogi od njegovih opisa i komentara još uvek nisu zastareli.

Spoljašnje veze[uredi]