Хитлер, последњи дани
| Hitler, poslednji dani | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Der Untergang |
| Žanr | istorijski, ratni |
| Režija | Oliver Hiršbigel (Oliver Hirschbiegel) |
| Scenario | Bernd Ajhinger |
| Producent | Bernd Ajhinger |
| Glavne uloge | Bruno Ganc, Aleksandra Marija Lara |
| Muzika | Stefan Caharijac |
| Producentska kuća | Konstantin Film, Njumarket Films |
| Godina | 2004. |
| Trajanje | 155 minuta |
| Zemlja | Nemačka, Austrija, Italija |
| Jezik | nemački, ruski |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
Hitler, poslednji dani (nem. Der Untergang) je nemačko-austrijski istorijski film režisera Olivera Hiršbigela (Oliver Hirschbiegel) iz 2004. godine koji prikazuje poslednjih dvanaest dana Adolfa Hitlera u njegovom bunkeru u Berlinu 1945. godine. Film je zasnovan na nekoliko knjiga: „U Hitlerovom bunkeru“ istoričara Joahima Festa, odlomcima iz memoara Alberta Špera, memoarima jedne od Hitlerovih sekretarica Traudl Junge, „Hitlerovi posledni dani: izjava očevica“ Gerharta Bolta, memoarima doktora Ernst-Gantera Šenka i memoarima Zigfrida Knapea.[1]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Film počinje snimkom prave Traudl Junge (Aleksandra Marija Lara) koja izražava krivicu i sramotu zbog divljenja Hitleru u svojoj mladosti. Film se nastavlja scenom iz novembra 1942. u Vučjoj jami u Istočnoj Pruskoj u kojoj Adolf Hitler (Bruno Ganc) angažuje 22-godišnju Jungeovu za svoju ličnu sekretaricu.
Priča se nastavlja 20. aprila 1945. u toku bitke za Berlin. Glasni artiljerijski udar budi Jungeovu, Gerdu Kristijan i Konstancu Mancijarli u njihovoj zajedničkoj sobi. General Vilhelm Burgdorf obaveštava Hitlera da je Berlin napadnut, a kasnije ga general Karl Koler obaveštava da je Crvena armija napredovala do 12 km od centralnog Berlina.
Rajsfirer-SS Hajnrih Himler i njegov ađutant Herman Fegelajn mole Hitlera na prijemu povodom njegovog rođendana da napusti grad. Hitler umesto toga izjavljuje da će poraziti Sovjete u Berlinu ili će se suočiti sa svojim padom. Himler odlazi da pregovara o uslovima predaje zapadnim Saveznicima bez Hitlerovog znanja. U drugom delu grada, grupa pripadnika Hitlerjugenda ojačavaju odbranu Berlina. Jednog pripadnika ove grupe otac moli da dezertira, ali on odbija.
U drugom delu grada, SS doktor Ernst Ginter Šenk ubeđuje jednog generala da mu dozvoli da ignoriše naređenje o evakuaciji, a zatim od Šenka SS general Vilhelm Monke traži da donese sve dostupan medicinski materijal u Rajhskancelariju. U međuvremenu, Hitler diskutuje o svojoj novoj politici spržene zemlje sa svojim ministrom naoružanja Albertom Šperom, dok Eva Braun organizuje žurku za sve korisnike bunkera koji su demoralisani artiljerijskim napadima.
Sledećeg dana, dok se njegova jedinica bori protiv Crvene armije, general Helmut Vajdling je pozvan u bunker da sačeka svoje streljanje zbog svoje naredbe za povlačenje na zapad. Nakon objašnjavanja Hansu Krebsu i Burgdorfu da je to bio nesporazum, feldmaršal Vilhelm Kajtel unapređuje Vajdlinga za zapovednika sve slabije odbrane Berlina. Hitler naređuje jedinici Feliksa Štajnera da odbije sovjetski juriš, ali ga Krebs i Alfred Jodl obaveštavaju da Štajner nije mogao da pokrene napad. Pošto je iz prostorije isterao sve osim Kajtela, Jodla, Krebsa i Burgdorfa, Hitler iskaljuje svoj bes zbog navodih izdajničkih akcija protiv njega i konačno priznaje da je rat izgubljen. Ipak, odlučan je da ostane u Berlinu do samog kraja, čak i ako to znači da izvrši samoubistvo.
Nakon što je video da regrutovani civili bespotrebno ginu u borbi, general Monke se predočava njihovom komandantu Jozefu Gebelsu da je to bespotrebno žrtvovanje. Gebels odgovara Monkeu da ne žali civile, jer su sami odabrali svoju sudbinu. Hitler gubi osećaj za stvarnost i naređuje feldmaršalu Kajtelu da uspostavi kontakt sa admiralom Karlom Denicom, za koga Hitler veruje da okuplja vojsku na severu, i da mu pomogne da isplanira ofanzivu da povrate rumunska naftna polja.
Kasnije Martin Borman prekida sastanak između Hitlera, Gebelsa i Valtera Hivela da bi pročitao poruku od komandanta Luftvafea Hermana Geringa u kojoj on traži dozvolu da preuzme komandu i postane šef države. Hitler odgovara da se Gering ražaluje, naređuje njegovo hapšenje i imenuje barona Roberta fon Grajma za Geringovog naslednika. Hitler dalje prima dalje razočaravajuće vesti kada mu Šper priznaje da nije poslušao Hitlerovo naređenje o politici spržene zemlje. Hitler ne kažnjava Špera, ali se ni ne rukuje sa njime kada ovaj odlazi.
Za večerom Hitler dobija vesti da je Himler kontaktirao Folkea Bernadota u pokušaju da ispregovara predaju. Hitler naređuje fon Grajmu i njegovoj ljubavnici, probnom pilotu Hani Rajč da pronađu Himlera i da se Himlerov ađutant Fegelajn dovede pred Hitlera. Pošto ga je Oto Ginše obavestio da je Fegelajn napustio bunker, Hitler naređuje da se Fegelajn pogubi zbog izdaje.
Ernst Robert Gravic, direktor Nemačkog crvenog krsta i odgovorni za nacističke eksperimente nad ljudima, traži od Hitlera dozvolu da se evakuiše iz Berlina zbog straha od sovjetske odmazde za svoja dela. Kada je ne dobija, Gravic odlazi kući i ubija bombama sebe i svoju porodicu. Te noći Fegelajna hapsi i strelja odred Rajhziherhajtsdinsta.
Novosti postaju sve teže kako Vajdling obaveštava Hitlera da mu nije ostalo rezervi, a Monke izveštava da je Crvena armija samo 300 do 400 metara od Rajhskancelarije. Hitler ubeđuje svoje oficire da će ih spasiti 12. armija generala Valtera Venka. Pošto je napustio kancelariju, svi generali se slažu da je to nemoguće. Posle ponoći Hitler diktira Jungeovoj svoju poslednju želju i testament, pre nego što se ženi Evom Braun. Hitler naređuje Gebelsu da ode iz Berlina, ali Gebels odbija.
Hitler poziva doktora Šenka, doktora Vernera Hase i medicinsku sestru Ernu Flegel da im se zahvali za zbrinjavanje ranjenika. Doktor Hase objašnjava Hitleru najbolji način za samoubistvo i izdaje otrov Hitlerovom psu Blondi. Hitler jede svoj poslednji obrok i oprašta se od osoblja bunkera. Daje Magdi Gebels svoju zlatnu partijsku značku broj 1. Emotivno skrhana ovim gestom. Magda pokušava da ubedi Hitlera da ponovo razmisli o svom samoubistvu, ali Hitler odbija. Hitler i Eva se ubijaju, i onda su po njegovom naređenju, oboje kremirani u dvorištu Rajshkancelarije.
U međuvremenu Krebs se sastaje sa maršalom Crvene armije Vasilijem Čujkovim da bi pregovarao o uslovima mira, ali se vraća bez uspeha. Gebels viče na svoje generale, podsećajući ih da mi je Hitler zabranio da se predaju. Hans Friče napušta prostoriju da bi pokušao da preuzme stvari u svoje ruke, ali ga je zamalo ubio besni Burgdorf.
Uz pomoć SS lekara Ludviga Šrumfegera, Magda cijanidom ubija svoje šestoro dece. Zatim ona i njen suprug odlaze u dvorište kancelarije, gde Gebels ubija svoju suprugu, a zatim i sebe. Ostatak osoblja bunkera započinje evakuaciju, dok se Krebs i Burgdorf ubijaju. Vajdling radiom saopštava Berlinu da je Hitler mrtav i da će tražiti trenutnu obustavu vatre.
Traudl, Gerda i ostatak SS vojnika koji su uspeli da napuste bunker lutaju zajedno sa Šenkom, Monkeom i Ginšeom dok pokušavaju da pobegnu iz grada. Hivel je uspeo da im se pridruži, ali kada su stile vesti o predaji, Hivel i još nekolicina se ubijaju. Isto se dešava u drugim na koje grupa nailazi. U međuvremenu deca-vojnici su poginuli u sovjetskom jurišu, osim Petera, koji je otkrio da je odred nacista pogubio njegove roditelje.
Dok su vojnici Crvene armije udaljeni samo nekoliko ulica, Traudl se odlučuje da ode. Peter je vuče kroz masu vojnika, ali se sudara sa pijanim vojnikom Crvene armije. Peter je vuče za ruku i ona žurno odlazi. Na srušenom mostu Peter pronalazi bicikl i njih dvoje se voze iz Berlina. Epilog zatim priča sudbine ostalih likova, pre nego što se prava Traudl ponovo pojavljuje pre odjavne špice.[2]
Uloge[uredi | uredi izvor]
Nasleđe[uredi | uredi izvor]
Hitler, poslednji dani je dobro poznat po porastu popularnosti zbog mnogih internet parodijskih video snimaka koji koriste nekoliko scena u filmu: gde Hitler postaje ljut nakon što je čuo da se Štajnerov napad nikada nije dogodio, zbog nedostatka snaga; kada Hitler čuje telegram komandanta Luftvafea Hermana Geringa; kada Hitler telefonira generalu der Fligeru Karlu Koleru u vezi bombardovanja Berlina 20. aprila; kada Hitler večera i otkriva da je Rajhsfirer SS Hajnrih Himler tajno ponudio predaju zapadnim saveznicima; gde Hitler naređuje Otu Gunšeu da pronađe SS-grupenfirera Hermana Fegelajna; i kada Hitler sa svojim generalima razgovara o kontranapadu protiv napredujućih sovjetskih snaga. U video snimcima je zadržan originalni nemački zvuk, ali su dodati novi titlovi tako da se čini da Hitler i njegovi potčinjeni reaguju na problem ili nazadovanje u današnjoj politici, sportu, zabavi, popularnoj kulturi ili svakodnevnom životu.[3][4][5][6] Pored toga, neki korisnici kombinuju snimke iz filma sa drugim izvorima, sinhronizuju nemački dijalog preko video igrica i/ili snimaka iz drugih filmova i TV serija, ili uređuju slike likova na već postojeće ili animirane snimke, često radi većeg komičnosti.[7][8]
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Veći deo Hitlerovog teksta u ovom filmu je istorijski tačan.
Bruno Ganc je Hitlerov neobični akcenat uvežbavao uz pomoć mladog glumca koji je odrastao u istom kraju gde i Hitler. Ganc je proučavao i pacijente obolele od Parkinsonove bolesti da bi se pripremio za ulogu.
Gancu je od pomoći u pripremi uloge bio i jedini poznati audio zapis Adolfa Hitlera tokom privatnog razgovora sa Gustavom Manerhajmom.
Prema izjavi koju je dao Bruno Ganc, on prvobitno nije želeo ulogu Adolfa Hitlera.
Od 37 likova u ovom filmu, koji su nazvani po stvarnim ljudima, Rohus Miš je jedini koji je bio živ kada je film prikazan.
Većina gradskih eksterijera snimljena je u Sankt Peterburgu, zato što u arhitekturi ovog grada ima mnogo nemačkog uticaja i zbog toga što u njemu postoji mnogo malih ulica bez modernih obeležja, kakva su velike oglasne table.[9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ 1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš. Beograd. 2008. str. 921.
- ^ „Hitler, poslednji dani”. Tv Program. Pristupljeno 22. 1. 2020.
- ^ „The rise, rise and rise of the Downfall Hitler parody” (na jeziku: engleski). 2010-04-13. Pristupljeno 2022-09-18.
- ^ „Internetting: a user's guide #18 - How downfall gained cult status”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2013-07-05. Pristupljeno 2022-09-18.
- ^ Sweden, Sveriges Television AB, Stockholm, Kobra – Avsnitt 2 (na jeziku: švedski), Pristupljeno 2022-09-18
- ^ „Oliver Hirschbiegel: from Hitler to Princess Diana and back again”. The Irish Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-18.
- ^ Boutin, Paul (2010-02-25). „Video Mad Libs With the Right Software”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-09-18.
- ^ Evangelista, Benny (2010-07-23). „Parody, copyright law clash in online clips”. SFGATE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-18.
- ^ „Hitler, poslednji dani”. RTS. Pristupljeno 22. 1. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Hitler, poslednji dani na sajtu IMDb (jezik: engleski)
| Politika | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Događaji | |||||
| Mjesta prebivališta |
| ||||
| Lični život | |||||
| Lične stvari | |||||
| Opažanje | |||||
| Porodica |
| ||||
| Ostalo | |||||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
