Hijeratsko pismo
Hijeratsko pismo je kurzivno pismo, koje su koristili službenici faraona u Egiptu i Nubiji. Ono se razvilo paralelno sa hijeroglifskim pismom,[1] sa kojim je blisko povezano. Najčešće je pisano mastilom i trščanom četkicom na papirusu, što je dozvoljavalo pisarima da pišu brzo, za razliku od pisanja hijeroglifima.
U 2. veku nove ere, izraz „hijeratsko“ je prvi upotrebio Sveti Kliment Aleksandrijski.[2] Ova reč potiče od grčke fraze grč. γράμματα ἱερατικά, što bukvalno znači „svešteničko pismo“. U to vreme je hijeratsko pismo korišćeno za religijske tekstove, što mu je bila namena i prethodnih hiljada godina.
Razvoj[uredi | uredi izvor]
U Protodinastičkom periodu Egipta, hijeratsko pismo se razvijalo uporedo sa formalnijim hijeroglifskim pismom. Hijeratsko pismo nije izvedeno iz hijeroglifskog. Najstariji egipatski pisani tekstovi su pisani mastilom i četkicom, i nema indikacija da su ovi simboli nastali od hijeroglifa. Monumentalni hijeroglifi isklesani u kamenu se nisu pojavili sve do prve dinastije, kada je hijeratsko pismo već odavno bilo u upotrebi. Ova dva sistema pisanja su nastala kao srodna i razvijala su se paralelno.[1]
Hijeratsko pismo je korišćeno u faraonskom periodu, i kasnije u grčko-rimskoj epohi. Oko 660. godine pre nove ere, demotsko pismo (i kasnije grčko) zamenili su hijeratsko u svetovnim zapisima, dok su sveštenici nastavili da koriste hijeratsko pismo još nekoliko vekova, sve do 3. veka nove ere.
