Homologija (biologija)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Prikaz homolognih kostiju šake kod sisara.
I Čovek. II Pas. III Svinja. IV Крава. V Tapir. VI Konj. r — Radius. u — Ulna. a — Scaphoideum. b — Lunare. c — Triquetrum. d — Trapezium. e — Trapezoides. f — Capitatum. g — Hamatum. p — Pisiforme.

Homologija je odnos zajedničkog porekla između karakterâ prisutnih kod različitih organizama (vrsta, taksona i sl). Ovaj karakter nasleđen je od zajedničkog pretka, a sve danas prisutne razlike desile su se tokom evolucione divergencije organizama. Termin je u biološku nauku uveo paleontolog Ričard Oven 1840. godine, a sama reč potiče od starogrčkih: ὅμοιος (sličan, isti, nalik) i λογος (slovo, nauka, zakon).

Homologija se može uočiti na različitim novoima biološke organizacije, od molekularnog (homologne sekvence nukleotida u genu), preko citogenetičkog (homologi hromozomi) do morfoanatomskog (homologni delovi organa, organi ili sistemi organa).

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]