Hohostervic (zamak)

Zamak Hohostervic

Zamak Hohostervic (nem. Burg Hochosterwitz) smatra se jednim od najimpresivnijih austrijskih srednjovekovnih dvoraca. Tvrđava je izgrađena na vrhu 160 metara visoke dolomitne stene u Karantaniji (Koruškoj), u blizini grada Sankt Fajta, i uzdiže se nad okolnom ravnicom. Zamak predstavlja jednu od znamenitosti ove države i može se videti i na udaljenosti od 30 kilometara pri vedrom danu. Hohostervic dvorac se nalazi na visini od 664 metara.

Istorija zamka

Hohostervic, crtež iz 1679.

Zamak je sagrađen oko 860. godine, kad je Austrija bila marka, odnosno pogranično područje. Prvi put se pominje u delima koja je izdao Ludvig II Nemački, kralj Istočne Franačke, kada daje neku svoju imovinu u kneževini Karantaniji nadbiskupiji Salcburg. Tada je imenovan kao “Astarviza”. Ovo ime bilo je slovenskog porekla. U 11. veku nadbiskup Gebhard od Salcburga ustupio je zamak vojvodini Koruškoj u zamenu za njihovu podršku tokom investiturnih polemika. Vojvodstvo Sponhajm poklonilo je feud porodici Ostervic, koja je postala vlasnik dvorca 1209. godine. Tvrđava je bila bedem Svetog rimskog carstva, jer je imala pogled na panonske zemlje koje su širom bile otvorene za osvajače, od Avara i Slovena, do Mađara. Njeni dvorani, Osterviceri, bili su budni stražari tih ugroženih graničnih područja pa im je Oto IV 1219. godine dao titulu Velikih kraljevskih peharnika. Hrabro su branili marku sve do 1475, kada su stigli poslednji osvajači iz Azije, Turci, i u iznenadnom i razarajućem napadu savladali tvrđavu. Zarobili su poslednjeg Ostervicera koji je umro u tamnici. Njegovom smrću ugasila se i porodica Ostervicera, pa je tvrđava pripala caru Fridrihu III (1440-1493) koji mu je i bio dodelio garnizon da hrabro odbija napade Turaka. Jedan vek kasnije, Ferdinand I (1558-1564) poverio je utvrđenje sposobnom vođi Kristoferu Kevenhileru, zapovedniku Karantanije. Na kraju ga je kupio njegov sin Georg i od njega napravio glavno porodično imanje. Da bi ga zaštitio od sve veće turske pretnje još više ga je utvrdio. Pošto je turski sultan osvojio Mađarsku, izgledalo je da namerava da pokori i Austriju.

Danas su u odajama dvorca kolekcije slika, praistorijskih predmeta, oružja i oklopa, uključujući i grupu oklopa viših od dva i po metra. Po legendi, za vreme opsade neki dvoranin, koji je na sebi imao jedan od ovih ogromnih oklopa, uplašio je Turke i naterao ih u bekstvo, rekavši da je on najniži među svojim drugovima.

Odbrambene kapije

Georg Kevenhiler, visoki plemić, razuman dobročinitelj i vešt vojnik, pretvorio je Hohostervic u ono što je danas - u raskošno boravište u italijanskom duhu, istovremeno se trudeći da tvrđavu učini neosvojivom. Pojačao je odbranu izgradivši četrnaest utvrđenih kapija da učini neprobojnim prilazni put koji vijuga gore prema planini. Ovaj plan, jedinstven u istoriji arhitekture zamkova, malo je remek-delo arhitektonskog manirizma. Radovi su bili završeni petnaest godina kasnije, 1586. godine. Baron Georg bio je toliko ponosan na ono što je stvorio da je na jedan od zidova u dvorištu zamka postavio mermernu ploču; poželeo je da njegovi potomci zauvek zadrže Hohostervic i održavaju ga sa istom onom stražću s kojom se on posvetio svom ostvarenju. Želja mu se ispunila: zamak nije menjao vlasnika i dan-danas ključeve ove građevine drži u svom posedu i prenosi ih s kolena na koleno porodica Kevenhiler.

Kapije su bile, za to vreme, tehnološki i arhitektonski sofisticirane, tako da je osvajač morao da osvaja kapiju po kapiju, dok je za to vreme bio napadan sa svih strana. Svaka kapija ima svoje ime: Zastavnička, Stražarska, Moreplovačka, Anđeoska, Lavlja, Vojnička, Kevenhilerova, Pejzažna, Putnička, Oružarska Zidarska, Ćuprijska, Crkvena. Kapije predstavljaju pravi slavoluk koji simbolizuje slavu Hohostervica kao neosvojivog utvrđenja.

1. Zastavnička kapija

Zastavnička kapija (Fähnrichtor, 1575) dobila je ime po zastavnicima. Dva su prikazana na (danas obnovljenim) freskama na spoljašnjoj fasadi kako drže zastavu s bojama koje simbolišu porodicu Kevenhiler i državu. Iznad kapije, na svodu, je reljef na kome se nalazi Isus sa jagnjem i zastavom. Sivi kameni reljef u prednjem desnom uglu prikazuje bistu Marije Krivouste (1318-1369), vojvotkinje od Tirola, o kojoj postoji i legenda. Legenda kaže da je, pošto je zamak bio dugo opkoljen, izgladnjivala stanare zamka. Međutim, postoji objašnjenje za to: ona je klala poslednje volove i to gomilale sa kukuruzom. Onda su hranu bacili van zidina da bi pokazali okupatorima da imaju ogromne zalihe hrane. Zbog ovih trikova neprijateljska vojska se povukla. Legendu je prvi zabeležio Jakob Anrest u svojim delima, koja su kasnije preuzeli brojni autori, Jakob Grim, Pol Vaclavik i drugi.

2. Stražarska kapija

Stražarska kapija (Wächtertor, 1577) ima na ulaznom portalu natpis: „Bog te blagoslovio, gospodine, i ovu kuću zbog svetog imena!“

3. Moreplovačka kapija

Ova kapija (Nautor, 1583) bila je izgrađena posle druge i četvrte kapije. Služila je manje-više kao barijera pred četvrom kapijom.

4. Anđeoska kapija

Anđeoska kapija (Engelstor, renovirana 1577, a potiče iz ranijih perioda) ima povoljan strateški položaj jer se ispod nje nalazi klisura, a iznad nje stena sa brda. Pred kapijom je pokretni most. Na luku iznad kapije je mermerni reljef sa anđelima. Portal je zapravo podrum, a pored njega je platforma na kojoj je bio vojni poligon i skladište.

Galerija

• 
  1. kapija
• 
  2. kapija
• 
  3. kapija
• 
  4. kapija
• 
  5. kapija
• 
  6. kapija
• 
  7. kapija
• 
  8. kapija
• 
  9. kapija
• 
  10. kapija
• 
  11. kapija
• 
  12. kapija
• 
  13. kapija
• 
  Pogled na zamak

Literatura

• Dvorci sveta/Đani Gvadalupi i Gabrijele Reina (prevod Milena Bojović). Novi Sad, Međunarodni istraživački institut za kulturu: Pravoslavna reč, 2008. 2008. ISBN 978-86-86331-03-8.

Spoljašnje veze

• Zvanični sajt
• Nesreća u Koruškoj
• Tvrđave kao iz bajki Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2015)