Hrid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za naselje u Bosni i Hercegovini pogledajte stranicu Hrid (Novo Goražde).

Bangčui ostrvo u Daljenu u Ljaoningu Kini je tipična kamena hrid
Mokolea stena u Kajlua zalivu Oahua na Havajuima, 2,2 km (1,4 mi) u blizini Severne plaže, Kaneohe mornaričke baze.

Hrid je manja ili veća stena ili greben koji štrči iznad površine mora. Nenastanjena je i najčešće je dom za morske ptice koje tu sleću i gnezde se. Veliki broj hridi se nalazi u Jadranskom moru, uza samu obalu Hrvatske. Površina hridi ne prelazi 0,01 km².

Hrid je geološki oblik reljefa koji se sastoji od strmih i često vertikalnih stubova stena u moru blizu obale, nastalih talasnom erozijom.[1] Hridi se vremenom formiraju dejstvom vetra i vode, procesima obalske geomorfologije.[2] One nastaju kada je deo rtova erodiran hidrauličkim dejstvom, što je sila mora ili vode koja udara o stenu. Snaga vode slabi pukotine na rtu, uzrokujući da se kasnije sruše, formirajući samostojeće hridi, pa čak i malo ostrvo. Bez stalnog prisustva vode, hridi se takođe formiraju kada se prirodni luk sruši pod dejstvom gravitacije, usled pod-vazdušnih procesa kao što je erozija vetrom.[3][4] Erozija uzrokuje urušavanje luka, ostavljajući stub od tvrdog kamena podalje od obale - hrid. Na kraju, erozija uzrokuje da se hrid sruši, ostavljajući panj. Hridi mogu da obezbede važne lokacije za gnežđenje morskih ptica, a mnoge su popularne za penjanje po stenama.

Definicija[uredi | uredi izvor]

Ostrvca koje je razmatrao Međunarodni sud pravde
Filfla
Filfla (1985)
Snake Island
Zmijko ostrvo (2009)
Danci na ostrvcu Danska u Norveškoj. To je tipični nordijski skeri.

Kao što sugeriše njegovo poreklo kao ostrvo (engl. islette), starofrancuski deminutiv od reči „ostrvo” (isle),[5] upotreba izraza podrazumeva malu veličinu, ali se malo pažnje posvećuje postavljanju gornje granice njene primenljivosti.

Na jednoj veb lokaciji o svetskim reljefnim formama se navodi: „Kopneni oblik ostrca se generalno smatra da je stena ili malo ostrvo koje ima malo vegetacije i ne može da održi ljudsko prebivalište”, a dalje se navodi da njegova veličina može da varira od nekoliko kvadratnih stopa do nekoliko kvadratnih milja, bez posebnih pravila koja se odnose na veličinu.[6]

Formiranje[uredi | uredi izvor]

Hridi se tipično formiraju u horizontalnim slojevima sedimentnih[7][8][9] ili vulkanskih stena,[10][11][12][13][14][15] posebno na krečnjačkim liticama.[16][17][18] Srednja tvrdoća ovih stena predstavlja srednju otpornost na abrazivnu i atritivnu eroziju. Otporniji sloj može formirati završni kamen.[19] (Litice sa slabijim stenama, kao što su glineni kamen ili stene sa visokim spojevima, imaju tendenciju da se slegnu i erodiraju prebrzo da bi formirale hridi, dok tvrđe stene kao što je granit erodiraju na različite načine.)[20]

Proces formiranja obično počinje kada more napadne linije slabosti, kao što su strmi spojevi ili male zone raseda u litici. Ove pukotine se zatim postepeno povećavaju i pretvaraju u pećine. Ako pećina prolazi kroz rt, formira se luk. Dalja erozija uzrokuje urušavanje luka, ostavljajući stub od tvrde stene udaljen od obale, hrid. Na kraju, erozija uzrokuje da se hrid sruši, ostavljajući panj. Ovaj panj obično formira malo kameno ostrvo, dovoljno nisko da ga plima može potopiti.

Drugi termini[uredi | uredi izvor]

Tahićanski motu u blizini ostrva Rajatea tokom zalaska sunca
Rokal, hrid locirana zapadno od Irske i Škotske.
  • Sredorek je malo ostrvo. To se posebno koristi za označavanje rečnih ostrva, poput onih koja se nalaze na reci Temzi i njenim pritokama u Engleskoj.[21][22][23]
  • Sprud ili ključ, ostrvce nastalo nakupljanjem sitnozrnih naslaga peska povrh grebena, posebno na Karibima i zapadnom Atlantiku. Primeri takvih ostrva su Rum Ki na Bahamima i Floridski Kis u blizini Floride.
  • Francuski sufiks -hou od skandinavskog -holm, koristi se za imena nekih ostrvaca na Kanalskim ostrvima, kao što su Ekrehoz, Beru, Liju i Ume, i nadomak Normandije, poput Tatihoua.
  • Inč, izraz koji se posebno koristi u Škotskoj, od galskog innis, koje je prvobitno značilo ostrvo, ali je značenje izmenjeno da se odnosi na manja ostrva, poput ostrvca Inč pored ostrva Sv. Marije, Inč Kenet, Inčkit, Kit Inč (koje više nije ostrvo) i Inčkejloč.[24]
  • Motu, grebensko ostrvce formirano od razgrađenog korala i peska, okružujući atol, posebno u Polineziji,[25] kao što su Motu On, Motu Nao i Motu Pahi.
  • Rečno ostrvo, ostrvo u toku reke, kao što je ostrvo Site u Parizu.
  • „Stena”, u smislu tipa ostrvaca, je nenaseljeni oblik terena sastavljen od kamena, koji leži u moru i ima samo najminimalniju vegetaciju, kao što je Albino stena u grupi Palminih ostrva uz obalu Kvinslenda u Australiji.
  • Peščanik ili plićak, izloženi sprud.
  • Morski stek, tanak, vertikalni oblik kopna, koji viri iz vodene mase.
  • Skeri, malo stenovito ostrvo, obično definisano kao premalo za stanovanje, posebno u Irskoj.
  • Supsidarana ostrvca, uglavnom u tehničkim primenama, je termin kojim se označavaju male kopnene formacije izolovane vodom, koje leže uz obalu većeg ostrva. Slično tome, svako novonastalo zemljište u atolu naziva se ostrvcem.[26]
  • Plimno ostrvo, mala ostrva (ne uvek hridi) koja leže u blizini kopnenih područja, koja su s njim povezana u oseci i izolovana u plimi.

Međunarodni zakon[uredi | uredi izvor]

Da li se hrid smatra stenom ili ne, može imati značajne ekonomske posledice prema članu 121 Konvencije UN-a o pomorskom pravu, koji predviđa da „kamenje koje ne može samostalno da održava ljudsko prebivalište ili ekonomski život, neće imati eksluzivnu ekonomsku zonu ili kontinentalni prag”. Jedan od dugoročnih sporova oko statusa takvog ostrva bio je onaj o Zmijskom ostrvu.[27][28][29]

Međutim, sudska praksa Međunarodnog suda pravde ponekad ignoriše hridi, bez obzira na status naseljavanja, u odlučivanju o teritorijalnim sporovima. Do toga je došlo 2009. godine u rešavanju spora između Rumunije i Ukrajine, i ranije u sporu između Libije i Malte oko ostrva Filfla.[27][30]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Easterbrook, D. J. (1999). Surface Processes and Landforms. Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall. str. 442. ISBN 0-13-860958-6. 
  2. ^ "Sea stacks" britannica.com Arhivirano 2009-04-14 na sajtu Wayback Machine
  3. ^ Lal, R. (2017). „Soil Erosion by Wind and Water: Problems and Prospects”. Soil erosion research methods (0002 izd.). Milton, United Kingdom: Routledge. ISBN 9780203739358. 
  4. ^ Retta, A.; Wagner, L.E.; Tatarko, J. (2014). „Military Vehicle Trafficking Impacts on Vegetation and Soil Bulk Density at Fort Benning, Georgia” (PDF). Transactions of the ASABE. 57 (4): 1043—1055. ISSN 2151-0032. S2CID 9602605. doi:10.13031/trans.57.10327. Pristupljeno 14. 1. 2016. 
  5. ^ Webster's New International Dictionary of the English Language, Second Edition, 1958
  6. ^ „Islet Landforms”. World Landforms of the Earth. Pristupljeno 29. 4. 2020. 
  7. ^ Blatt, H.; Middleton, G.; Murray, R. (1980). Origin of Sedimentary Rocks. Prentice-Hall. ISBN 0-13-642710-3. 
  8. ^ Boggs, S. Jr. (1987). Principles of Sedimentology and Stratigraphy (1st izd.). Merrill. ISBN 0-675-20487-9. 
  9. ^ Dott, R. H. (1964). „Wacke, graywacke and matrix – what approach to immature sandstone classification”. Journal of Sedimentary Petrology. 34 (3): 625—632. doi:10.1306/74D71109-2B21-11D7-8648000102C1865D. 
  10. ^ Tietz, Olaf; Büchner, Joerg (2018). „The origin of the term 'basalt'” (PDF). Journal of Geosciences. 63 (4): 295—298. doi:10.3190/jgeosci.273 Slobodan pristup. Pristupljeno 19. 8. 2020. 
  11. ^ Biek. „Granite”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Pristupljeno 2. 12. 2020. 
  12. ^ Richthofen, Ferdinand Freiherrn von (1860). „Studien aus den ungarisch-siebenbürgischen Trachytgebirgen” [Studies of the trachyte mountains of Hungarian Transylvania]. Jahrbuch der Kaiserlich-Königlichen Geologischen Reichsanstalt (Wein) [Annals of the Imperial-Royal Geological Institute of Vienna] (na jeziku: nemački). 11: 153—273. 
  13. ^ Simpson, John A.; Weiner, Edmund S. C., ur. (1989). Oxford English Dictionary. 13 (2nd izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 873. 
  14. ^ Young, Davis A. (2003). Mind Over Magma: The Story of Igneous Petrology. Princeton University Press. str. 117. ISBN 0-691-10279-1. 
  15. ^ Le Maitre, R.W.; Streckeisen, A.; Zanettin, B.; Le Bas, M.J.; Bonin, B.; Bateman, P. (2005). Igneous Rocks: A Classification and Glossary of Terms. Cambridge University Press. str. 46—48. ISBN 978-0-521-66215-4. 
  16. ^ Boggs, Sam (2006). Principles of sedimentology and stratigraphy (4th izd.). Upper Saddle River, N.J.: Pearson Prentice Hall. str. 177, 181. ISBN 0-13-154728-3. 
  17. ^ Leong, Goh Cheng (1995-10-27). Certificate Physics And Human Geography; Indian Edition (na jeziku: engleski). Oxford University Press. str. 62. ISBN 0-19-562816-0. 
  18. ^ Blatt, Harvey; Tracy, Robert J. (1996). Petrology : igneous, sedimentary, and metamorphic. (2nd izd.). New York: W.H. Freeman. str. 295–300. ISBN 0-7167-2438-3. 
  19. ^ Kearey, Philip (2001). Dictionary of Geology, 2nd ed., Penguin Reference, London, New York, etc., p. 41.. ISBN 978-0-14-051494-0.
  20. ^ Schwartz, Maurice, ur. (2006). Encyclopedia of Coastal Science. Springer Science & Business Media. str. 238. ISBN 9781402038808. 
  21. ^ „Eyot”. World Wide Words. 21. 6. 2003. Pristupljeno 30. 4. 2020. 
  22. ^ „Definition of eyot”. www.dictionary.com. 20. 4. 2020. Pristupljeno 30. 4. 2020. 
  23. ^ Misachi, John (5. 4. 2019). „What is an Ait? Ait Defintion”. WorldAtlas. Pristupljeno 30. 4. 2020. 
  24. ^ Sears, Robert (1847). A New and Popular Pictorial Description of England, Scotland, Ireland, Wales, and the British Islands (6th izd.). R. Sears. str. 479—481. „Original from University of Iowa, Digitized 9 Mar 2015” 
  25. ^ „Motus – What They Are and Why They’re Key to the Tahiti Experience”. LandLopers. 12. 4. 2017. Pristupljeno 30. 4. 2020. 
  26. ^ „Floristic composition and vegetation classification of the Penghu Southern Four Islands”. Marine National Park Headquarters. 18. 3. 2016. Pristupljeno 30. 4. 2020. 
  27. ^ a b Coalter G. Lathrop (July 22, 2009) "Maritime Delimitation in the Black Sea (Romania v. Ukraine)". American Journal of International Law, Vol. 103.
  28. ^ Ukraine, Romania spar over islet, UPI 2006-7-14
  29. ^ Romania and Ukraine avoid rocky horror show Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. mart 2018), Euronews, 03/02/09
  30. ^ Hance D. Smith (1991). The Development of Integrated Sea Use Management. Taylor & Francis. str. 82. ISBN 978-0-415-03816-4. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hrid na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хрид&oldid=27556074”