Hris

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Hris pokušava da otkupi Hriseidu od Agamemnona, apuljski crvenofiguralni krater iz Atine, 360–350. p. n. e., Luvr.

Hris (grč. Χρύσης) je u grčkoj mitologiji bilo ime više ličnosti.

Etimologija[uredi]

Ime Hris znači zlatan.[1]

Mitologija[uredi]

  • Prema Pausaniji, Hris je nasledio kralja Flegiju. Bio je sin Posejdona i Hrisogenije i Minijin otac.[2]
  • Prema Apolodoru, bio je sin Minoja i Parije. Kao i njegovu braću, ubio ga je Herakle.[2]
  • Ardidov (ili Ardisov) sin[3] i u HomerovojIlijadi“, ali i prema Higinu, Apolonov sveštenik, koji je zamolio Ahejce da oslobode njegovu kćerku Hriseidu, ali je Agamemnon odbio njegov zahtev i ponizio ga grubim rečima (prema Zevsovom nagovoru[1]). Sveštenik se tada molio svom bogu da ga osveti i Apolon je desetkovao ahejsku vojsku poslavši im bolest.[2] Kada je napokon Kalhant objasnio šta ih je snašlo, Agamemnon je, doduše nevoljno, morao da popusti, te vrati Hriseidu svom ocu uz prigodne poklone. Međutim, tada se odlučio da uzme Briseidu, koja je bila pripala Ahilu i to je izazvalo spor ova dva junaka.[1]
  • Higin je pomenuo još jednog Hrisa, sveštenika, koji je bio Agamemnonov sin i unuk prethodno navedenog Hrisa. Kada su Orest, Pilad i Ifigenija dospeli kod njega, na ostrvo Smint, on je najpre mislio da ih preda njihovom progonitelju Toantu, ali se predomislio kada mu je deda rekao (ili mu je to otkrila majka[4]) da je Orest njegov polubrat, odnosno da mu je otac Agamemnon, a ne Apolon kako je do tada mislio. Tada mu je pomogao, napao Toanta i ubio ga.[2][1]

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: Dictionary; -{Cerambus to Clytodora
  3. ^ Greek Myth Index: Chryses Arhivirano na sajtu Wayback Machine (decembar 16, 2010) (na jeziku: engleski), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  4. ^ Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.