Hrkljuš

Hrkljuš je za potrebe televizije izmišljen sport, „narodna bosanska igra“, nastao krajem osamdesetih godina 20. veka, kao proizvod mašte tvoraca popularne sarajevske TV serije „Top lista nadrealista“. U jednoj od epizoda može da se vidi i njen „direktan prenos“.

Pravila[uredi | uredi izvor]

Igrači se (više njih) rasporede u krug i zauzmu odručni stav (razmjeranje). Potom vođa igre u krug ubaci loptu krpenjaču nasumice jednom od njih. Otpočinje dodavanje krpenjačom. Kome lopta ispadne iz ruku, napušta krug, udara se pesnicom u čelo i viče „Do mene, do mene“. Kada vođa igre vikne: „Hrkljuš“, pobednik je onaj kod koga se nalazi lopta.^[1]^[2]

Hrkljuš je svaki učesnik koji je ispao iz igre. Za njega je to je ponižavajući čin a igra se odvija dok svi učesnici osim poslednjeg ne postanu hrkljuš. Pobednik je igrač kome krpenjača u tom ciklusu nije ispala iz ruku.

Inspiracija za „igru“[uredi | uredi izvor]

Ovaj „sport“ je karikatura derviškog obreda iranskih pazdarana, koji nožem naprave rez na čelu, zatim ga povežu trakom na kojoj stoji određena sura iz Kurana a onda se udaraju po rani, čime pojačavaju krvarenje.^{[traži se izvor]}

Uticaj na popularnu kulturu[uredi | uredi izvor]

1991. je objavljena računarska igra Hrkljuš, za Komodor 64. Autori su braća Radojević iz Arilja. Pored standardnih pravila (dobacivanje loptom i udaranje samog sebe pesnicom u čelo), uvedeno je i takmičenje po ligama.^[2]

Hrkljuš je brzo pronašao mesto u žargonu. On podrazumeva^{[traži se izvor]}:

nešto glupo, što nema smisla;^[2]
tvrdoglavo istrajavanje na promašenom putu;
učestvovanje u situaciji čija su pravila nebulozna i promenljiva;
uporno očuvanje nekog zaostalog i anahronog običaja;
smešno pridržavanje nekih tradicionalnih regula.

Danas se hrkljušem nazivaju i neki efemerni sportovi ili veštine kojima se bave pojedina plemena ili narodi^{[traži se izvor]} (irski hurling, škotsko bacanje direka, srpski klis, i sl.).