Hrom-trioksid

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Hrom trioksid
Chrom(VI)-oxid.jpg
CrO3-from-xtal-1970-bulk-3D-balls.png
Nazivi
IUPAC nazivs
Hrom-trioksid
Hrom(VI) oksid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.014.189
MeSH Chromium+trioxide
RTECS GB6650000
UNII
UN broj 1463
Svojstva
CrO3
Molarna masa 99.994 g/mol
Agregatno stanje Tamnocrvena granularna supstanca
Gustina 2.70 g/cm3 (20 °C), osnovno
Tačka topljenja 197 °C
Tačka ključanja 251 °C, raspada se
61.7 g/100 mL (0 °C)
63 g/100 mL (25 °C)
67 g/100 mL (100 °C)
Rastvorljivost rastvara se u sumpornoj i azotnoj kiselini
Opasnosti
Oksidant (O)
Carc. Cat. 1
Muta. Cat. 2
Repr. Cat. 3
Veoma toksičan (T+)
Opasan za životnu sredinu (N)
R-oznake R45, R46, R9, R24/25, R26, R35, R42/43, R48/23, R62, R50/53
S-oznake S53, S45, S60, S61
Smrtonosna doza ili koncentracija (LD, LC):
80 mg/kg
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Hrom-trioksid je oksid hroma hemijske formule CrO3, gde je oksidacioni broj hroma +3.

Dobijanje[uredi]

Može se dobiti reakcijom natrijum-hromata[3] ili kalijum-dihromata i sumporne kiseline[4]:

Svojstva[uredi]

Ovo je čvrsta supstanca zatvorenocrvene boje, koja postoji u obliku prizmatičnih igličastih kristala. Na visokoj temperaturi prvo isparava, pa se topi na 190 °C, pri čemu se već delimično raspada. Pri većoj temperaturi se raspada na hromi-oksid i kiseonik[4]:

Slična reakcija se vrši i prilikom redukcije, jer je hrom-trioksid veoma jako oksidaciono sredstvo. Alkohol će se u dodiru sa ovim oksidom upaliti, hartija ugljenisati, a ugalj se oksidovati u ugljen-dioksid. U voda|vodi se rastvara lako, dajući najverovatnije polihromne kiseline.[4]

Osobina Vrednost
Particioni koeficijent[5] (ALogP) -0,1
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) 0,3
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 51,2

Reference[uredi]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ „Chromium Trioxide”. Chemicalland21. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]