Huawei

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Хуавеј)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Huawei
Huawei wordmark 2019.svg
Huawei 1.JPG
Sedište Huavej kompanije, Šendžen, Guangdung, Kina
VrstaPrivatna
Osnovana1987; 29 godina
Osnivač(i)Ren Žengfej
Proizvod(i)Mobilne i fiksne širokopojasne mreže, konsalting i upravljnje usluga, multimedijalne tehnologije, pametni telefomi, tablet računari i adapteri
Zaposleni170,000+(2015)
Vrsta sajtaZvanični veb-sajt

Huawei Technologies Co., Ltd. (transkr. Huavej tehnolodžiz ko., ltd.) je kineska kompanija multinacionalnog umrežavanja i telekomunikacione opreme i usluga, sa sedištem u Šendženu, Guangdung.[1] Najveći je proizvođač telekomunikacione opreme na svetu, nakon što je preuzela Erikson 2012. godine.[2]

Huavej je osnovan 1987. godine od strane Ren Žengfej, bivši inženjer u Narodnooslobodilačkoj vojsci. U vreme osnivanja Huavej je bio fokusiran na proizvodnju telefonskih prekidača, ali je od tada proširio svoje poslovanje da obuhvati izgradnju telekomunikacionih mreža; pruža operativne i konsultantske usluge i opremu za preduzeća unutar i izvan Kine; i proizvodnju komunikacionih uređaja za široku potrošnju.[3][4] Huavej ima preko 170.000 zaposlenih u septembru 2015. godine, oko 76.000 od koji su uključeni u istraživanje i razvoj.[5][6] Ima dvadeset jednu istraživačko razvojnu instituciju u zemljama uključujući Kinu, SAD,[7] Kanadu,[8] Veliku Britaniju,[9] Pakistan, Francusku, Belgiju, Nemačku, Kolumbiju, Švedsku, Irsku, Indiju,[10] Rusiju i Tursku,[11][12] i u 2013. godini uložio 5 milijardi američkih dolara, povećan na 6,4 milijardi dolara u 2014. godini.

U 2014. godini, Huavej je ostvario profit od 34,2 milijardi kineskih juana (5,5 milijardi dolara).[13] Njegovi proizvodi i usluge su raspoređeni u više od 140 zemalja sveta i trenutno služi 45 od svetskih 50 najvećih telekom operatera.[13]

Ime[uredi | uredi izvor]

Huavej je službeni engleski prevod kineskog imena firme. Etimologija karakter 華 je izvedeni oblik „花”, što znači „cvet”. Ovo je nagovestio u logo Huavej. Karakter takođe može značiti „izuzetan” ili „veličanstven”, ali danas uglavnom odnosi na „Kina” ili „kineski”. To je uobičajena za kineske kompanije da koriste ovu reč; još jedan primer što je Tajvanska kompanija Asus (pojednostavljeni kineski: 华硕; tradicionalni kineski: 華碩; doslovno: „Kineski-Eminent”) koji je osnovan davne 1989. godine drugi karakter imena Huavej, 為, znači „akcija” ili „dostignuće”, na taj način Huavej doslovno znači "Kina je dostignuće.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ranijih godina[uredi | uredi izvor]

Tokom 1980-ih, Kineska vlada pokušala da modernizuje nerazvijene telekomunikacijske infrastrukture u zemlji. A ključna komponenta telekomunikacijske mreže je telefonska centrala prekidača, a krajem 1980-ih nekoliko kineskih istraživačkih grupa nastojala da steknu i razvijaju tehnologije, obično kroz zajednička ulaganja sa stranim kompanijama.

Ren Žengfej, bivši zamenik direktora Narodnooslobodilačkoj vojsci inženjerske korporacije, osnovana Huavej 1987. godine u Šendženu. Umesto da se oslanja na zajednička ulaganja da osigura prenos tehnologija od stranih kompanija (koje su često voljni da prenesu svoje najnaprednije tehnologije kineskim firmama), Ren fokusiran na lokalnom istraživanju i razvoj za proizvodnju prekidača kroz obrnuti inženjering stranih tehnologija. U vreme kada su sve kineske telekomunikacijske tehnologije uvezene iz inostranstva, Ren se nadao da će graditi domaće kineske telekomunikacijske kompanije koje bi se mogletakmičiti sa stranim konkurentima.[14]

Kompanija navodi da je imala RMB 21.000 registrovanog kapitala u vreme osnivanja.Ekonomski pregled dalekog istoka takođe je izvestio da je primio kredit od 8,5 miliona $ od državnih banaka, iako je kompanija negirala postojanje kredita.[3][15]

Tokom prvih nekoliko godina poslovnog modela kompanije sastojao uglavnom od preprodaje prekidača privatnih grana za razmenu koji se uvoze iz Hong Konga. U međuvremenu, ulagali su u obrnuti-inženjering uvezenih prekidača i davali su velike investicije u istraživanje i razvoj za proizvodnju vlastite tehnologije.[3] Od 1990. godine kompanija je imala oko 500 istraživačko razvojnog osoblja, i počela svoju nezavisnu komercijalizaciju prekidača privatnih grana za razmenu, ciljajući hotele i mala preduzeća.[16]

Prvi veliki proboj kompanije se dogodio 1993. godine, kada su pokrenuli svoj CiC08 program za kontrolu telefonskog prekidača. To je bio daleko najmoćniji prekidač dostupan u Kini u to vreme. U početku se raspoređivao u manjim gradovima i ruralnim područjima stavljajući naglasak na servis i prilagodljivost, kompanija je stekla udeo na tržištu i napravila svoj put ka tržištu.[17] Kompanija je razvila zajedničke odnose sa lokalnim vlastima, pri čemu će pružiti „dividende” lokalnim zvaničnicima u zamenu za njihovo korišćenje Huavej proizvoda u mreži. Arens piše da ove metode su „neuobičajeno, na granici korumpiranosti”, ali nisu ilegalne.[3]

Huavej je dobio ključni ugovor o izgradnji prve nacionalne telekomunikacione mreže Narodnooslobodilačkoj vojsci, taj dogovor jedan radnik je opisao kao „mali u smislu našeg ukupnog poslovanja, ali veliki u smislu naših odnosa”.[15] Godine 1994, osnivač Ren Žengfej imao sastanak sa generalnim sekretarom stranke Đang Cemin, rekavši mu da se „tehnologija prekidačke opreme odnosi na međunarodnu sigurnost, i da narod koji nema vlastitu prekidačku opremu je kao onaj koji nema vlastitu vojsku.” Đang se navodno složio sa ovom procenom.[3]

Još jedna velika prekretnica za kompaniju je došla 1996. godine, kada je vlada u Pekingu usvojila eksplicitnu politiku podrške domaćih proizvođača telekomunikacijske opreme i ograničava pristup stranim konkurentima. Huavej je unapređen i od strane vlade i vojske kao nacionalni prvak, i uspostavljena mu je nova kancelarija za istraživanje i razvoj.[3]

Internacionalna ekspanzija[uredi | uredi izvor]

Sedište Huavej-a u Vurburgu, Holandija
Sedište Huavej-a u Ontariju, Kanada

U 1997, Huavej je osvojio svoj prvi inostrani ugovor,[18] pružajući proizvode za fiksnu mrežu kompaniji Hatčison Vampoa[17] iz Hong Konga. Kasnije te godine, Huavej lansira svoje bežične mobilne proizvode bazirane na GSM mreži i vremenom je proširila svoju ponudu na CDMA i UMTS. Godine 1999, kompanija je otvorila istraživačko razvojni centar u Bangaloru, u Indiji radi razvijanja širokog spektra telekom softvera.[16] Od 1998. do 2003. godine, Huavej je sklopila ugovor sa IBM za menadžment konsalting, i uspostavila značajnu transformaciju svog sektora za menadžment i razvoj proizvoda. Nakon 2000. godine, Huavej je povećao brzinu širenja u inostranstvo, imajući prihod od međunarodne prodaje od više od 100 miliona dolara do 2000.[18] godine i uspostavlja istraživačko razvojni centar u Stokholmu, u Švedskoj. U 2001. godini, Huavej je uspostavio četiri istraživačko razvojnih centara u Sjedinjenim Američkim Državama. Do 2002. godine, međunarodna prodaja Huaveja je dostigla 552 miliona dolara.[16]

U 2004. godini Huavej je nastavio širenje u inosranstvu sa ugovorom za izgradnju treće generacije mreže za Telfort, holandskog mobilnog operatera.[16] Ovaj ugovor, u vrednosti od više od 25 miliona dolara, bio je prvi takav ugovor za kompanije u Evropi.[19]

U 2005. godini, porudžbine međunarodnih ugovora premašile su domaću prodaju po prvi put. Huavej je potpisao sporazum o globalnom okruženju sa Vodafonom. Ovaj sporazum predstavlja prvi put da dobavljač telekomunikacione opreme iz Kine prima status odobrenog dobavljača za lanac Vodafon globalnog snabdevanja. Na osnovu sporazuma osnovani su uslovi za isporuku Huavej proizvoda ka bilo kom od Vodafon poslovnica širom sveta.[20] Huavej je potpisao ugovor sa Britanskim telekomom za raspoređivanje svojih multi-servis pristupnih mreža i opreme za prenos podataka, pružajući BT i telekomunikacionoj industriji Velike Britanije osnovnu infrastrukturnu opremu neophodnu za budući rast jer ta preduzeća trebaju opremu od više proizvođača.[21]

U maju 2008. godine, Huavej i Optus razvio mobilni inovativni centar u Sidneju, Australija, obezbeđujući sredstva za inženjere za razvoj novih bežičnih i mobilnih koncepata za proizvode „spremne za tržište”.[22] U 2008. godini kompanija je započela svoju prvu veliku komercijalnu primenu UMTS/HSPA u Severnoj Americi pružajući Telus-u novu generaciju bežične mreže kao i Kanadskom telekomu brzi mobilni internet.[23]

Huavej je isporučio jedan od prvih LTE/EPC svetskih komercijalnih mreža za kompaniju TeliaSonera u Oslu. Norveška 2009. godine kompanija je pokrenula prvo kraj-sa-krajem 100G rešenje na svetu od rutera na prenosni sistem iste godine, kako bi se odgovorilo na brz rast mrežnog saobraćaja i povećanje efikasnosti rutera i pouzdanost.[16]

U julu 2010. godine, Huavej je uključen u tabelu Globalnog bogatstva 500, u 2010 objavljenoj listi od strane američkog časopisa Forčun po prvi put, Huavejeva godišnja prodaja iznosi 21,8 milijardi dolara i neto dobit od 2,67 bilijardi dolara.[24] Krajem 2010. godine prijavljeno je da Huavej planira da investira oko 500 miliona dolara da se uspostavi objekat za proizvodnju telekomunikacione opreme u Tamil Nadu, Indija i 100 miliona dolara da proširi svoj istrživačko-razvojni centar u Bangaloru.[25][26]

U oktobru 2012. godine, najavljeno je da će Huavej premestiti svoje britansko sedište u Grin Park, Reding, Berkšir.[27] Takođe, kompanija, u nastojanju da poveća svoj značaj u Sjedinjenim Američkim Državama, postala je glavni sponzor na Braću Džonas 2013 letnje turneje.[28]

U septembru 2013. godine, Huavej je otvorio novu kancelariju u Kanadi, Redžajna, Saskačevan. Huavej je sarađivao sa lokalnom mrežom SaskTel da izgradi njihove HSPA+ i LTE mreže. Kompanija je takođe najavila da će SaskTel imati svoj novi Ascend I300 pametni telefon.[29]

U oktobru 2013, Huavej je izabran od strane TDC A/S, kao jedinog proizvođača za modernizaciju nacionalne GSM/UMTS/LTE mreže u Danskoj i pružanja usluga upravljanja u periodu od šest godina. Vrednost ugovora je oko 700 miliona dolara tokom perioda trajanja ugovora.[30] Prema poslednjoj mandat listi The Economist-a, Huavej je broj jedan Telekom prodavac u svetu.

Investicije i partnerstvo[uredi | uredi izvor]

Mobilni telefon Huavej P6

Huavej je fokusiran da širi svoju mobilnu tehnologiju i rešenja za umrežavanje kroz niz partnerstava. U martu 2003. godine, Huavei i 3Com Korporacija formirali su mešovito preduzeće, 3Com-Huavei, koji je bio usredsređen na istraživačko-razvojni centar, proizvodnju i prodaju proizvoda za umrežavanje podataka. Kompanija je kasnije lišena 49 % udela u H3C za 880 miliona dolara u 2006. godini. 2005 godine, Huavej je počeo zajedničko ulaganje sa Simensom, pod nazivom TD Tehnologija, za razvoj 3G/TD-SCDMA proizvoda mobilnih komunikacionih tehnologija. Huavej sa 100 miliona dolara investicije je u kompaniji imao 49 % udela, dok je Simens imao 51 % udela.[16] U 2007. godini, nakon što su Nokija i Simens, suosnivači Nokija Simens mreža, Nokija prenosi sve akcije koje održava u TD Tech u Nokija Simens mreže. U ovom trenutku, Nokija Simens mreže i Huavej drže 51 % i 49 % akcija TD Tech.[31]

U 2006. godini, Huavej je osnovao zajednički centar za razvoj UMTS tehnologije[16] u Šangaju zajedno sa Motorolom. Kasnije te godine, Huavej je osnovao zajedničko preduzeće sa Telekomom Venecuele, pod nazivom Industrija: Elektronika Orinokuia, za istraživanje i razvoj, i prodaju telekomunikacionih terminala. Telekom Venecuela ima udeo od 65 %, dok Huavej drži preostalih 35 % udela.[32]

Huavej i američka firma za bezbednost Simantek, najavili su u maju 2007. formiranje zajedničkog preduzeća za razvoj bezbednosti i skladištenja za tržišta telekomunikacionih kompanija. Huavej je u početku bio u vlasništvu 51 % nove kompanije, pod nazivom Huavej Simantek, dok Simantek u vlasništvu ostatka udela, 49 %. Zajednički centar je stacioniran u gradu Čengdu.[33] U martu 2012. godine, Simantek je objavio prodaju svog dela zajedničkog preduzeća za Huavej.[34]

Graminfon Ltd i Huavej osvojili su Grin Mobajl nagradu na dodeli nagrada za mobilne telefone GSMA 2009.[35] U martu 2009. godine, ViMAKS forum objavio je četiri nova člana svog upravnog odbora, uključujući Tomasa Lija, direktora za standarde.[36]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Contact us Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. novembar 2010) Huawei. Pristupljeno 4 February 2009.
  2. ^ „Who’s afraid of Huawei?”. The Economist. 3. avgust 2012. Pristupljeno 3. 08. 2012. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Ahrens, Nathaniel (2013). „China’s Competitiveness Myth, Reality, and Lessons for the United States and Japan. Case Study: Huawei” (PDF). Center for Strategic and International Studies. Pristupljeno 3. 10. 2014. 
  4. ^ Shukla, Anuradha (18. april 2011). „Huawei maintained steady growth in 2010”. Computerworld. IDG Communications. Arhivirano iz originala na datum 20. 04. 2011. Pristupljeno 14. 06. 2011. 
  5. ^ „Huawei 2010 Profit Gains 30% on Higher International Sales”. Businessweek. 17. april 2011. Pristupljeno 28. 09. 2011. 
  6. ^ „2010 Corporate Social Responsibility Report” (PDF). Huawei.com. Huawei. 2010. Pristupljeno 28. 09. 2011. 
  7. ^ Some of Huawei's US operations include FutureWei Technologies Inc. (in at least Santa Clara CA, Plano TX, and Bridgetwater NJ), which is a wholly owned subsidiary of Huawei North America.
  8. ^ „Huawei Canada – Corporate Information”. Pristupljeno 18. 02. 2015. 
  9. ^ „Huawei and Imperial College Open Data Science Innovation Lab”. Datacenter Dynamics. Arhivirano iz originala na datum 18. maj 2014. Pristupljeno 20. maj 2014. 
  10. ^ „CES 2016: Huawei unveils Mate 8 with Kirin 950 chipset”. Tech Desk. 8. 01. 2016. Pristupljeno 9. 01. 2016. 
  11. ^ „Huawei has opened its R&D center in Istanbul on 27 February 2010”. Huawei.com. Arhivirano iz originala na datum 11. oktobar 2012. Pristupljeno 24. jun 2013. 
  12. ^ „Huawei – Invest in Turkey”. Invest.gov.tr. Pristupljeno 12. 10. 2012. 
  13. 13,0 13,1 „Huawei Financial Results”. Huawei. 31. decembar 2014. Arhivirano iz originala na datum 3. avgust 2015. Pristupljeno 28. jul 2015. 
  14. ^ Peilei Fan, "Catching Up through Developing Innovation Capacity: Evidence from China’s Telecom Equipment Industry, " Technovation 26 (2006): 359—368
  15. 15,0 15,1 Gilley, Bruce (28. 12. 2000). „Huawei's Fixed Line to Beijing”. Far Eastern Economic Review: 94—98. 
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 16,5 16,6 „Milestones”. Huawei Technologies Co., Ltd. Arhivirano iz originala na datum 9. jul 2016. Pristupljeno 29. april 2016. 
  17. 17,0 17,1 Christine Chang; Amy Cheng; Susan Kim; Johanna Kuhn Osius; Jesus Reyes; Daniel Turgel (2009). „Huawei Technologies: A Chinese Trail Blazer In Africa”. Business Today. 
  18. 18,0 18,1 „Huawei Technologies Profit Rises 30%, Led by Higher International Sales”. Bloomberg News. 17. april 2011. 
  19. ^ Harney, Alexandra (9. decembar 2004). „Huawei wins 3G contract from Telfort”. Financial Times. 
  20. ^ „Huawei Becomes an Approved Supplier for Vodafone's Global Supply Chain”. Huawei Technologies Co., Ltd. 20. novembar 2005. Arhivirano iz originala na datum 24. jul 2011. Pristupljeno 29. april 2016. 
  21. ^ „Huawei Picked for BT's 21CN”. Light Reading. 25. april 2005. 
  22. ^ Browne, Marcus (20. maj 2008). „Optus opens up mobile research shop with Huawei”. ZDNet Australia. 
  23. ^ XFN-ASIA (21. oktobar 2008). „China's Huawei to build UMTS/HSPA networks for Telus, Bell Canada”. Chinese stock information. Arhivirano iz originala na datum 14. mart 2012. Pristupljeno 29. april 2016. 
  24. ^ „397. Huawei Technologies”. Fortune. 26. jul 2010. 
  25. ^ „Huawei plans to invest $500 mn in Tamil Nadu”. Refiff Business. 19. oktobar 2010. 
  26. ^ „Huawei plans new R&D centre”. Deccan Herald. 12. maj 2011. 
  27. ^ „Reading move for Chinese communication giant / Reading Chronicle / News / Roundup”. Readingchronicle.co.uk. Pristupljeno 12. 10. 2012. 
  28. ^ „Huawei and the Jonas Brothers: A match made in paradise?”. CNET. 29. 04. 2013. 
  29. ^ „Huawei opens Regina office, launches new smartphone”. Leader Post. Postmedia Network. Arhivirano iz originala na datum 25. 09. 2013. Pristupljeno 1. 10. 2013. 
  30. ^ „TDC and Huawei Contract”. Huawei. Pristupljeno 24. 03. 2014. 
  31. ^ „About TD Tech”. TD Tech Ltd. Arhivirano iz originala na datum 24. mart 2013. Pristupljeno 29. april 2016. 
  32. ^ „Presidente Chávez inauguró la Industria Electrónica Orinoquia”. Correo del Orinoco. 22. maj 2010. Arhivirano iz originala na datum 25. jul 2011. Pristupljeno 29. april 2016. 
  33. ^ Winterford, Brett (22. maj 2007). „Huawei, Symantec form joint venture”. ZDNet Australia. 
  34. ^ „Symantec Completes Sale of Huawei Symantec Joint Venture to Huawei”. Symantec. 30. mart 2012. Arhivirano iz originala na datum 18. 10. 2012. Pristupljeno 22. 06. 2013. 
  35. ^ „GP, Huawei win 'Green Mobile Award'. The Financial Express. 24. novembar 2009. Arhivirano iz originala na datum 1. oktobar 2011. Pristupljeno 29. april 2016. 
  36. ^ „Clearwire, Comcast, Huawei and ITRI join WiMAX Forum Board of Directors”. WiMax News. 8. april 2009. Arhivirano iz originala na datum 06. 10. 2011. Pristupljeno 29. 04. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]