Huverova brana

Huverova brana
Huverova brana
Osnovni podaci
Država	SAD
Najbliže naselje	Bolder Siti (Nevada)
Reka	Kolorado
Početak izgradnje	1931
Prva sinhronizacija	1936. god. (1936)
Podaci o jezeru
Zapremina	3.250.000 cu yd (2.480.000 m3) km³
Podaci o elektrani

Huverova brana (engl. Hoover Dam) je betonska lučno-gravitaciona brana i derivacijski hidroelektrana, na reci Kolorado, između američkih saveznih država Arizone i Nevade. Građena je između 1931. godine i 1936. godine, za vreme Velike ekonomske krize u SAD. U početku se zvala Boulder brana, ali je kasnije dobila naziv prema američkom predsedniku Herbert Huver.

Brana je visoka 221,4 m, a dugačka je 379 m. Širina krune brane je 14 m, a pri dnu je brana široka 200 m. Preliv brane ima kapacitet od 11.000 m³/s, a preliv se vrši dvema valjkastim zapornicama. Veštačko jezero Mid, koje je stvoreno sa branom, ima ukupnu površinu od 640 km². Ukupni kapacitet veštačkog jezera je 35,2 km³, ali danas se nivo jezera spustio na prosečnih 19,6 km³. Nadmorska visina jezera je 372 m iznad nivoa mora. Najveća dubina jezera je 180 m, a njegova dužina je 180 km. Ukupno 16 generatora planirano je za proizvodnju električne energije, od toga 8 u Arizoni i 8 u Nevadi. Ukupna snaga od 1345 MW za proizvodnju električne energije postignuta je 1961. godine, da bi 1993. rekonstrukcijom povećana na 2080 MW.

Istorija

Već milionima godina reka Kolorado teče od svojih izvora u Stenovitim planinama, do ušća u Kalifornijskom zalivu, a u svojem je toku dugom 2330 km stvorila nekoliko golemih i dubokih klanaca, od kojih je svakako najpoznatiji Veliki kanjon. Većinom toka Kolorado protiče kroz izuzetno suva i negostoljubiva područja, te njegove vode čovek koristi još od davnina (na osnovu arheoloških iskopavanja utvrđeno je da prva naselja uz njegove obale potiču iz godine 600). Naseljavanjem doseljenika važnost reke sve više dobija na značenju, ne samo za piće, napajanje stoke i navodnjavanje suvog pustinjskog tla, već i za promet. Ipak, osnovni problem Kolorada su velika odstupanja njegovog protoka tokom godina. Tako se zbog topljenja snega u Stenovitim planinama protok u proleće i rano leto povećavao nekoliko puta (što je u 19. veku i početkom 20. veka uzrokovalo stalna plavljenja područja oko donjeg toka, ponekad i s katastrofalnim posledicama) a tokom kasnog leta i jeseni reka se smanjivala (što je, opet, zbog suša ugrožavalo poljoprivrednu proizvodnju). Zbog toga se već u prvim godinama 20. veka pojavila ideja o zauzdavanju divljeg toka reke.

U novembru 1922, održan je sastanak na kojem su se okupili predstavnici sedam američkih saveznih država iz sliva Kolorada (Arizona, Kalifornija, Kolorado, Nevada, Novi Meksiko, Juta i Vajoming) i Savezne vlade. Tada je potpisan Ugovor o reci Kolorado kojim su utvrđeni projekti za regulaciju i iskorištavanje njenog toka. Potpisivanjem Ugovora stvorene su pretpostavke za gradnju nekoliko brana i veštačkih jezera na toku reke, a 1928. američki Kongres je doneo Zakon o projektu u kanjonu Boulder, čime je odobrena izgradnja jedne od najpoznatijih svetskih brana.

Gradnja brane

Radovi na gradnji velike brane na Koloradu započeli su 1931, a zadnji betonski blok izliven je 1935. Uprkos brojnim problemima koji su pratili gradnju, konzorcijum šest preduzeća koje su u njoj učestvovale (među kojima i neki od i danas poznatih svetskih građevinskih divova kao što je Behtel), uspeo je celi projekt da ostvari čak dve godine pre predviđenog roka i uz troškove niže od predviđenih. Poginulo je 112 radnika.

U vreme kada je izgrađena, brana i pripadajuća hidroelektrana smatrane su svetskim čudom tehnike, a njen je značaj za celokupan razvoj tehnike i dalje nezaobilazan, iako već odavno, ni po dimenzijama ni po snazi ni po proizvodnji električne energije nije najveća na svetu. Brana je stoga proglašena američkim nacionalnom istorijskog graditeljskom znamenitošću, jednim od Sedam američkih čuda savremenog graditeljstva, a 1999. godine i jednim od pet najvećih dostignuća graditeljstva 20. veka. Tehničke inovacije i dostignuća koja su razvijena tokom njene gradnje promenila su dotadašnja shvatanja u više tehničkih područja i omogućila ostvarivanje brojnih drugih građevinskih poduhvata.

Uz prigodnu svečanost, branu je 30. septembra 1935. u pogon pustio američki predsednik Franklin Delano Ruzvelt, ali proizvodnja električne energije započela je u oktobru 1936, a poslednja proizvodna jedinica (17. vodna turbina) ugrađena je tek 1961. Brana i pripadajuća elektrana nazvane su prema 31. američkom predsedniku Herbertu Huveru, jednoj od najzaslužnijih osoba za njenu gradnju (ne samo zato što je pri potpisivanju Ugovora o reci Kolorado bio predstavnik Savezne vlade i tokom čijeg je kasnijeg predsedničkog mandata gradnja započela, već i zato što je predložio nekoliko rešenja za njeno iskorištavanje i finansiranje).

Izgradnjom brane stvoreno je divovsko veštačko jezero Mid, nazvano prema dr. Elvudu Midu, tadašnjem upravniku američke Uprave za pridobivanje zemljišta, koja je bila zadužena za ostvarivanje celog projekta. Verovatno najzanimljivija činjenica je to što je ceo projekat pre svega bio zamišljen kao vodoprivredni, odnosno za regulaciju toka reke i vodosnabdevanje, ali su celokupna ulaganja u njegovo ostvarivanje (koja bi u današnjoj vrednosti iznosila oko 736 miliona američkih dolara), iako pokrivana iz saveznog budžeta, vraćena na osnovi prodaje električne energije. Tako se i danas, nekoliko decenija nakon što su isplaćena sva sredstva uložena u gradnju, troškovi pogona i održavanja u celosti pokrivaju prodajom električne struje.

Galerija

• 
  Ispuštanje vode iz Huvere brane
• 
  Otvaranje preliva Huverove brane za vreme poplave (1983)
• 
  Gradnja mosta na Huveroj brani (2009)
• 
  Reka Kolorado pre gradnje Huverove brane (oko 1904)

Panorame

Panoramski pogled na Huverovu branu (2011)

Literatura

• Bureau of Reclamation (2006). Reclamation: Managing Water in the West: Hoover Dam. US Department of the Interior. 
• Cummings, Homer (1939). Selected Papers of Homer Cummings. New York: Scribners. 
• Dunar, Andrew J.; McBride, Dennis (2001) [1993]. Building Hoover Dam: An Oral History of the Great Depression. Reno, Nev.: University of Nevada Press. ISBN 978-0-87417-489-2. 
• Hiltzik, Michael A. (2010). Colossus: Hoover Dam and the Making of the American Century. New York: Free Press. ISBN 978-1-4165-3216-3. 
• The Story of the Hoover Dam. Las Vegas: Nevada Publications, Inc. 2006. ISBN 978-0-913814-79-6. 
• Rogers, Jerry; Wiltshire, Richard; Gilbert, David (2011). „Celebrating the 75th Anniversary of Hoover Dam: Highlights of the October 20–22, 2010, ASCE Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium/Tours/Proceedings”. Ur.: R. Edward Beighley II; Mark W. Killgore. World Environmental and Water Resources Congress 2011: Bearing Knowledge for Sustainability. ISBN 978-0-7844-1173-5. doi:10.1061/41173(414)200. 
• Stevens, Joseph E. (1988). Hoover Dam: An American Adventure. Norman, OK: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-2283-0. 
• True, Jere; Kirby, Victoria Tupper (2009). Allen Tupper True: An American Artist. San Francisco: Canyon Leap. ISBN 978-0-9817238-1-5. 
• Arrigo, Anthony F. (2014). Imaging Hoover Dam: The Making of a Cultural Icon. Reno, NV: University of Nevada Press.
• Bartojay, Katie; Joy, Westin (21—22. 10. 2010). Wiltshire, Richard L.; Gilbert, David R.; Rogers, Jerry R., ur. Long-Term Properties of Hoover Dam Mass Concrete. Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium. Las Vegas, Nevada: American Society of Civil Engineers. str. 74—84. ISBN 978-0-7844-1141-4. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Cohn, Jeffrey P. (decembar 2001). „Resurrecting the Dammed: A Look at Colorado River Restoration”. BioScience. 51 (12): 998—1003. doi:10.1641/0006-3568(2001)051[0998:RTDALA]2.0.CO;2 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Fiedler, William R. (21—22. 10. 2010). Wiltshire, Richard L.; Gilbert, David R.; Rogers, Jerry R., ur. Performance of Spillway Structures Using Hoover Dam Spillways as a Benchmark. Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium. Las Vegas, Nevada: American Society of Civil Engineers. str. 267—287. ISBN 978-0-7844-1141-4. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Glenn, Edward P.; Lee, Christopher; Felger, Richard; Zengel, Scott (avgust 1996). „Effects of Water Management on the Wetlands of the Colorado River Delta, Mexico”. Conservation Biology. 10 (4): 1175—1186. JSTOR 2387153. doi:10.1046/j.1523-1739.1996.10041175.x. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Minckley, W. L.; Marsh, Paul C.; Deacon, James E.; Dowling, Thomas E.; Hedrick, Philip W.; Matthews, William J.; Mueller, Gordon (2003). „A Conservation Plan for Native Fishes of the Lower Colorado River”. BioScience. 53 (3): 219—234. ISSN 0006-3568. doi:10.1641/0006-3568(2003)053[0219:ACPFNF]2.0.CO;2 . 
• Rodriguez, C. A.; Flessa, K. W.; Téllez-Duarte, M. S.; Dettman, D. L.; Ávila-Serrano, G. A. (2001). „Macrofaunal and isotopic estimates of the former extent of the Colorado River estuary, upper Gulf of California, México” (PDF). Journal of Arid Environments. 49 (1): 183—193. Bibcode:2001JArEn..49..183R. doi:10.1006/jare.2001.0845. Pristupljeno 13. 1. 2012. 
• Rogers, J. David (21—22. 10. 2010). Wiltshire, Richard L.; Gilbert, David R.; Rogers, Jerry R., ur. Hoover Dam: Evolution of the Dam's Design. Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium. Las Vegas, Nevada: American Society of Civil Engineers. str. 85—123. ISBN 978-0-7844-1141-4. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Schmidt, John C.; Webb, Robert H.; Valdez, Richard A.; Marzolf, G. Richard; Stevens, Lawrence E. (septembar 1998). „Science and Values in River Restoration in the Grand Canyon”. BioScience. 48 (9): 735—747. JSTOR 1313336. doi:10.2307/1313336 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Hoover Dam - Visitors Site
• Historic Construction Company Project – Hoover Dam
• Historic American Engineering Record (HAER) No. NV-27, "Hoover Dam, Spanning Colorado River at Route 93, Boulder City, Clark County, NV", 45 photos, 228 data pages, 8 photo caption pages
• Hoover Dam na sajtu Structurae
• The short film "Boulder Dam" is available for free download at the Internet Archive
• The short film "Boulder Dam (Part I) (1931) is available for free download at the Internet Archive
• The short film "Boulder Dam (Parts III and IV) (1931)" is available for free download at the Internet Archive
• The short film "The story of Hoover Dam" is available for free download at the Internet Archive
• Hoover Dam – An American Experience Documentary
• Boulder City/Hoover Dam Museum official site