Hurgada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Hurgada
arap. الغردقة
2009-08-13Hurghada.jpg

Administrativni podaci
Država Egipat
GubernijaCrveno more
Osnovan1905
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2008.261.714
 — gustina1.284,91 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate27°14′ SGŠ; 33°49′ IGD / 27.24° SGŠ; 33.82° IGD / 27.24; 33.82Koordinate: 27°14′ SGŠ; 33°49′ IGD / 27.24° SGŠ; 33.82° IGD / 27.24; 33.82
Vremenska zonaUTC+2(EET)
Aps. visina16 m
Površina203,683 km2
Hurgada na mapi Egipta
Hurgada
Hurgada
Hurgada na mapi Egipta
Ostali podaci
GradonačelnikAhmed Abdulahi
Poštanski broj84517
Pozivni broj(+20) 65
Veb-sajt
http://www.hurghada.com

Hurgada (arap. الغردقة) je grad u Egiptu u guvernoratu Crveno more. Prema proceni iz 2008. u gradu je živelo 189.660 stanovnika. Nalazi se obali Crvenog mora. Hurgada je najznačajnije letovalište Egipta.

Šetalište u Hurgadi

Grad je osnovan u početkom 20. veka, a na značaju je dobio osamdesetih godina tog veka, nakon izgradnje prvog hotela u gradu - Hilton.[1]

Na obodu grada nalazi se Međunarodni aerodrom Hurgada, koji predstavlja dolaznu tačku za najveći broj turista.

Grad je osnovan početkom 20. veka, a do tada je bio malo ribarsko selo. Od 1980. godine kontinuirano je proširen, od strane egipatskih i stranih investitora, sa ciljem da postane vodeće primorsko letovalište na Crvenom moru. Odmarališta i hoteli pružaju vodenu zabavu za surfere, jedrenje, ronioce i slične sportiste.

Hurgada je poznata po svojim sportovima na vodi, noćnom životu i toplom vremenu. Dnevna temperatura dostiže okruglih 30 °C (86 ° F) tokom većeg dela godine, tokom jula i avgusta temperature dostižu preko 40 °C (104 ° F). Mnogi Evropljani posećuju Hurgadu za vreme letnjeg odmora, a neki takođe idu tokom zimske sezone i tamo provode svoje božićne i novogodišnje praznike.

Posete ruskih turista dramatično su opale nakon avionske nesreće Metrojet 9268 u novembru 2015. godine.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Hurgada se prostire na oko 36 km (22 milje) duž morske obale, nedaleko od pustinje. Hurgada je destinacija za egipatske turiste iz Kaira, Delte i Gornjeg Egipta, kao i za turiste iz Evrope. Danas Hurgada broji 248.000 stanovnika i podeljena je na:

Panorama Hurgade
Panorama Hurgade

Na putu El Memše možete da pronađete mnoge nove hotele, restorane i prodavnice. Većina najnovijih i najvećih hotelskih odmarališta smeštena je između Mamše u Sahl Hašeeš (seoskog puta). Posle Sahl Hašeeša nalazi se Makadi Bai sa svojim hotelima. Dahar je najstariji deo grada, gde je gradska pijaca, pošta i autobuska stanica.

Grad se služi međunarodnim aerodromom Hurgada sa rednovnim putničkim saobraćajem koji je povezuje sa Kairom i sa nekoliko gradova u Evropi. Novi terminal otvoren je u 2015. godini zbog porasta saobraćaja.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Selo, koji je kasnije preraslo u ono što je sada Hurgada, bilo je naseljeno 1905. godine, a svoje ime je dobilo od biljke koja tu prirodno raste još od davnina. Do tada je to bilo samo ribarsko selo. Ulje je otkriveno na području ovog mesta 1913. godine, ali je proizvodnja i izvoz počela tek 1921. pod britanskim naftnim magnatima. Za vreme vladavine kralja Faruka rekreativni centar je izgrađen u gradu, ali nakon nacionalizacije egipatskih industrija, za vreme vlasti predsednika Nasera, predat je oružanim snagama.

Tokom Rata iscrpljivanja između Izraela i Egipta, ostrvo Šadvan istočno od grada, bilo je utvrđeno i okupirano egipatskim vojnicima, koji su ga koristili kao radarsku postaju. U Hurgadi se izvršila operacija Rodos 22. januara 1970. godine.

Tokom Oktobarskog rata 1973. godine, luka Hurgade je bila cilj za četiri izraelske operacije. Dana 27. septembra 1994. godine, iz vozila u pokretu, ubijena su dva Egipćana i jedan nemački turista; još jedan nemački čovek je ranjen u napadu i preminuo je od zadobijenih povreda nakon povratka u Nemačku[2]. Hurgada je 2016. godine doživela teroristički napad (Hurgada napad 2016) inspirisan IS, u kome je troje turista ranjeno[3].

Dana 14. jula 2017. godine, u Hurgada napadu 2017, češki terorista je objavio da želi da ubije samo ne-Egipćane. U ovom napadu napadnuto je i izbodeno pet nemačkih, jedan češki i jedan jermenski turista, pri čemu su sve bile žene, a ubijene su dve nemačke žene. Češki turista je kasnije preminuo 27. jula u bolnici. Napad se dogodio u dva odvojena hotela.[4][5]

Turizam[uredi | uredi izvor]

Plaža i more u Hurgadi
Plaža u Hurgadi

Glavna industrija Hurgade je strani i domaći turizam, zahvaljujući svim neverovatnim pejzažima, a tokom cele godine ima suvu i umerenu klimu i duge prirodne plaže. More je jasno i mirno tokom većeg dela godine i postalo je popularno za različite vodene sportove, naročito za rekreativno ronjenje i surfovanje.

Ronilačke lokacije oko ostrva Abu Ramada, Fanadir, Giftun (rajsko ostrvo) i Giftun Soraia su jako popularne. Turisti takođe posećuju olupine brodova kao što su El Mina i Rozalia Moler. Plaža u Hurgadi nije sakrivena, oko plaže Sigala su okolna sela, a iza njih je pustinja.[6][7][8][9]

Demografija[uredi | uredi izvor]

Ruski stanovnici[uredi | uredi izvor]

Hurgada ima 4 škole za rusku dece, to su: Galaksija (Sozvezdie), Naša tradicija (Naši Tradicii) , Dina (Dina) i Svet znanja (Mir znanii - ruska škola Hurgada); kao i novine MK u Egiptu.

Veći deo znakova i natpisa u gradu, od 2015. godine, je na ruskom. U junu 2015 MK u Egiptu, čiji je izdavač Julija Ševel, je naveo da oko 20.000 Rusa živi u Hurgadi, što je najveća ruska populacija u Egiptu, ali samo oko 3.000 je zvanično dokumentovano.[10]  Ruskinje koje žive u Hurgadi često se udaju za Egipćane kroz "urf" (ne-Šerijat) religijski ritual.

Godine 2017. ruski konzulat je otvoren u Hurgadi. [11]

Klima[uredi | uredi izvor]

Hurgada ima suptropsku-pustinjski klimu sa blago-toplim zimama i veoma toplim letima. Temperature u periodu decembar-januar-februar su visoke, ali u večernjim satima temperatura može pasti od prosečnih 20 °C do 10 stepeni. Novembar, mart i april su prijani i topli. Maj i oktobar su topli, a period od juna do septembra je veoma vruć. Prosečna godišnja temperatura je 24 °C (75 °C), u rasponu od 21 °C (70 ° F) u februaru i martu, do 28 °C (82 ° F) u avgustu.

Najviša temperatura je zabeležena 12. juna 2013. i bila je 46 °C (115 ° F), a najniža temperatura je zabeležena 2. februara 1993. i bila je 0 °C (32 ° F). [12]

Podaci o temperaturama Hurgade
Mesec Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Godina
Najveća temperatura °C (°F) 28.0

(82.4)

30.7

(87.3)

34.3

(93.7)

41.3

(106.3)

39.4

(102.9)

46.0

(114.8)

40.8

(105.4)

38.6

(101.5)

38.2

(100.8)

38.2

(100.8)

34.4

(93.9)

30.3

(86.5)

42.6

(108.7)

Najveća prosečna temperatura °C (°F) 21.5

(70.7)

22.6

(72.7)

25.5

(77.4)

29.1

(84.4)

32.9

(91.2)

35.3

(95.5)

36.2

(97.2)

36.1

(97.0)

34.3

(93.7)

31.1

(88.0)

26.8

(80.29

22.7

(72.9)

29.5

(85.1)

Dnevna temperatura °C (°F) 15.7

(60.3)

16.8

(62.2)

19.3

(66.7)

22.8

(73.0)

26.1

(79.0)

28.9

(84.0)

29.7

(85.5)

29.9

(85.8)

28.0

(82.4)

25.2

(77.4)

21.0

(69.8)

17.1

(62.8)

23.4

(74.1)

Najniža prosečna temperatura °C (°F) 11.0

(51.8)

11.4

(52.5)

14.0

(57.2)

17.8

(64.0)

21.9

(71.4)

24.8

(76.6)

26.4

(79.5)

26.2

(79.2)

24.2

(75.6)

20.9

(69.6)

16.6

(61.9)

12.5

(54.5)

19.0

(66.2)

Najniža temperatura °C (°F) 5.6

(42.1)

0.0

(32.0)

7.5

(45.5)

9.1

(48.4)

13.4

(56.1)

18.8

(65.5)

20.9

(69.6)

20.9

(69.6)

17.0

(62.6)

13.8

(56.8)

9.2

(48.69

6.0

(42.8)

0.0

(32.0)

Prosečna količina padavina mm (inča) 0.4

(0.02)

0.0

(0.0)

0.3

(0.01)

1.0

(0.04)

0.0

(0.0)

0.0

(0.0)

0.0

(0.0)

0.0

(0.0)

0.0

(0.0)

0.6

(0.02)

2.0

(0.08)

0.9

(0.04)

5.2

(0.21)

Prosečni kišni dani (≥ 0,01 mm) 0.3 0.2 0.3 0.3 0.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.2 0.2 0.3 2
Prosečna relativna vlažnost (%) 48 46 46 43 42 41 45 46 48 53 51 51 46.7
Broj sunčanih sati u mesecu 265.7 277.6 274.3 285.6 317.4 348.0 352.3 322.4 301.6 275.2 263.9 246.7 3,530.7
Izvor: Svetska meteorološka organizacija (1971 - 2000)[13]

Odmarališta blizu Hurgade[uredi | uredi izvor]

Sahl Hašeeš[uredi | uredi izvor]

U jednom od najlepših zaliva na Crvenom moru u Egiptu, opasanom peščanom plažom, dugom 12 km, nalazi se ekskluzivno turističko naselje Sahl Hašeeš, raj za ljubitelje ronjenja i golfa.

Sahl Hašeeš, u prevodu Zelena dolina, nalazi se na oko 20 km južno od Hurgade, a krase ga mnogobrojni luksuzni hoteli. Specifičan je po tome što ima lagunu sa najbolje očuvanim koralnim grebenima, pa se može pohvaliti bogatim podvodnim svetom.

Ovo simpatično i ekskluzivno mesto pozitivno iznenađuje svoje posetioce, što dugim peščanim plažama, što nesvakidašnjim sportovima kao što su golf, ronjenje, kitesurfing.

El Koseir[uredi | uredi izvor]

El Koseir je jedan od egipatskih kapija, i jedan je od najstarijih gradova na zapadnoj obali Crvenog mora. U prošlosti je bio poznat pod različitim imenima, kao što Tago za vreme faraona, Leucos (beli luk na grčkom) u helenističkom periodu, i Portus Albus za vreme rimskog perioda. U islamskom periodu je dato ime El Koseir, što znači "mala palata ili tvrđava".

Hotel sa akvaparkom u Hurgadi
Hotel sa bazenom u Hurgadi

Smešten između Hurgade i Marsa Alam El Koseir je nekada bio važna luka. Mnogi su putovali odatle u Punt da kupe slonove kosti, kožu i tamjan. Tokom otomanskog i islamskog perioda, Egipćani i muslimani iz Severne Afrike su putovali iz El Kuseira kao hodočasnici u Meku. To je takođe bila jedina luka za uvoz kafe iz Jemena. Tokom francuske okupacije Egipta El Koseir je bila dolazna tačka za Arape i muslimane iz Hegaza koji su dolazili da se bore pored Mamalica protiv francuske vojske.

Najvažnije meste El Koseiar su utvrđenja i rezervoar vode. Rezervoar za vodu je El Koseiru bio jedini izvor vode za piće pre 100 godina.

El Koseir el Adima je još jedno važno i dobro letovalište. To je stara rimska luka gde su pronađene stotine amfora i starih keramičkih predmeta. Čak se i policijska stanica  nalazi na istorijskom mestu. Postoji  mnogo pijaca ovde, kao i kafića, kafana i restorana koji nude morske specijalitete. Postoji nekoliko 300 godina starih zgrada ovde: otomanska tvrđava i stare džamije El Faran, El Kenavi i El Senousi.

Makadi bau - Makadi zaliv[uredi | uredi izvor]

To je turističko mesto koje se nalazi 30 km južno od Hurgade i posvećeno je samo hotelima, prodavnicama i klubovima. Nema naselja sa lokalnim stanovništvom. Mesto ima dobru peščanu plažu.  

Soma bau - Soma zaliv[uredi | uredi izvor]

„Soma zaliv“ se nalazi oko 15 km severno od Sahare i oko 45 km južno od Hurgade. Ovde se nalaze luksuzni hoteli i u njima šarmantni restorani, lepa plaža, otvoreni prostori za idealne romantične šetnje, ali i bavljenje mnogim sportovima. Soma je sinonim za mir, tišinu i luksuz. Ovde se nalazi profesionalni golf teren/klub koji je otvoren tokom cele godine, kako za iskusne igrače, tako i za početnike. Još jedna osobenost mesta je lepa, duga i široka peščana plaža i dobro očuvan koralni greben. Soma Bay predstavlja idealno mesto za sve one koji žele da pobegnu iz svakodnevnice u mir i luksuz.

Zaliv je dug oko 5 km i širok oko 2 km i predstavlja zaštićenu zonu regije Crvenog mora, u kojoj je očuvan podvodni svet, pa zbog toga, osim turista koji odsedaju u ekskluzivnim hotelima privlači i veliki broj zaljubljenika u ronjenje, snorkling, kitesurfing…[14]

El Gouna[uredi | uredi izvor]

Luka u El Gouni, jahte
Luka u El Gouni

Gradić je nastao pre oko 20 godina. U ovom slučaju, čovekova mašta se poigrala sa prirodom i stvorila rajski ambijent. “Mala Venecija na Crvenom moru” važi za najluksuznije mondensko letovalište u ovom delu sveta. Udaljena je od Hurgade i aerodroma oko 25 km ali dobro povezana redovnom autobuskom linijom. Mesto je dobilo ime “Venecija” po lepo uređenim morskim kanalima koji su prosečeni kroz gradić i time se dobio fantastičan ambijent na desetak ostrva. Ovde se nalazi nekoliko velikih kompleksa poznatih luksuznih hotelskih lanaca ali i veliki broj manjih hotela i vila. Tu je i lepo uređen centar za šetnju i kupovinu Tamr Hena, kao i Nova Marina gde su usidrene luksuzne jahte bogatih meštana ali i turista koji su ove došli da uživaju u spoju modernog i orijentalnog. Gradić ima nekoliko velikih plaža, laguna, golf terena, akvarijum,...[15]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Prema proceni, u gradu je 2008. živelo 189.660 stanovnika.

Kretanje broja stanovnika
1986. 1996. 2006.
132.649[16] 170.125[16] 160.746[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Hurgada - opis”. Viva. Pristupljeno 25. 1. 2019. 
  2. ^ „German, Egyptians killed by militants”. UPI (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  3. ^ „"Egipatski hotelski napad: tri turista ranjena od strane napadača u odmaralištu Hurgada". Nezavisni. 8. januar 2016. \ t”. The Independent (na jeziku: engleski). 8. 1. 2016. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  4. ^ Sanchez, Raf; Samaan, Magdy (14. 7. 2017). „Two tourists killed and four wounded in Egypt beach resort stabbing”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  5. ^ Wiesner, Maria. „Maike Kohl-Richter: Die Frau an Kohls Seite” (na jeziku: nemački). ISSN 0174-4909. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  6. ^ „Scuba diving at the dive sites near Hurghada and El Gouna.”. egypt.greatestdivesites.com. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  7. ^ „Hurghada « Scuba Diving Reviews” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  8. ^ Jakobs, Daniel (2010). Grubi vodič za Egipat. str. 576. 
  9. ^ Ham, Antoni (2009). Usamljeni svet srednjeg istoka. str. 185. 
  10. ^ „WebCite query result”. www.webcitation.org. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  11. ^ „Russia to open consulate in Hurghada to boost tourism | Cairo Post”. web.archive.org. 9. 7. 2015. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  12. ^ web.archive.org https://web.archive.org/web/20140221145809/http://voodooskies.com/weather/egypt/hurghada. Pristupljeno 14. 5. 2019.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  13. ^ „World Weather Information Service - Hurghada”. worldweather.wmo.int. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  14. ^ „Soma bay”. 
  15. ^ „El Gouna Official Website | Life in El Gouna”. El Gouna (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  16. 16,0 16,1 16,2 „Egypt: largest cities and towns and statistics of their population”. Arhivirano iz originala na datum 18. 12. 2012. Pristupljeno 2. 12. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]