Husnija Kurt

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Husnija Kurt
No portrait gray test-sr.svg
Datum rođenja(1900-11-14)14. novembar 1900.
Mesto rođenjaMostar
 Austrougarska
Datum smrti22. oktobar 1959.(1959-10-22) (58 god.)
Mesto smrtiSarajevo, NR BiH
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija FNR Jugoslavija
Profesijaprofesor
Član KPJ od1941.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Odlikovanja
Orden bratstva i jedinsta
Orden za hrabrost
Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem
Partizanska spomenica 1941.

Husnija Kurt (Mostar, 14. novembar 1900Sarajevo, 22. oktobar 1959) bio je univerzitetski profesor i bosanskohercegovački političar.

Biografija[uredi]

Rođen je 1900. godine u Mostaru. Gimnaziju je polazio u Mostaru i Beogradu, a u Zagrebu završio Filozofski fakultet 1925. godine. Isprva je bio gimnazijski profesor u Mostaru, a zatim u Beogradu. Tamo ga je 1941. zatekla okupacija Jugoslavije, pa se odmah priključio Narodnooslobodilačkom pokretu. Nakon toga je postao član Komunističke partije Jugoslavije.

U jesen 1942. bio je uhapšen i interniran na ostrvo Mamulu, odakle je prebačen u koncentracioni logor u Italiju. Posle kapitulacije Italije 1943, pušten je iz zatvora, nakon čega je prešao u Sloveniju i stupio u NOVJ. Na Prvom zasedanju ZAVNOBiH-a, bio je izabran u njegovo predsedništvo, a na Drugom zasedanju AVNOJ-a izabran i za člana Predsedništva AVNOJ-a.

Od 1945. do 1946. godine bio je predsednik Oblasnog narodnog odbora za Hercegovinu, zatim potpredsednik i sekretar Prezidijuma Narodne skupštine BiH do oktobra 1948. godine. Od tada do smrti bio je redovni profesor Poljoprivredno-šumarskog i Poljoprivrednog fakulteta u Sarajevu. Bio je i član Saveznog odbora SSRN Jugoslavije, član Glavnog odbora SSRN BiH, potpredsednik Crvenog krsta NR BiH, predsednik Društva hemičara NR BiH i ostalo.

Umro je 22. oktobra 1959. godine u Sarajevu.

Naučni rad i priznanja[uredi]

U svome naučnom radu bavio se izučavanjem eteričnih ulja te je zajedno sa svojim saradnicima objavio veći broj radova, pretežno u Glasniku društva hemičara NRBiH.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941, Ordena bratstva i jedinstva, Ordena za hrabrost i ostalih jugoslovenskih odlikovanja.

Literatura[uredi]

  • Jugoslovenski savremenici: ko je ko u Jugoslaviji. „Sedma sila“, Beograd 1957, 370. str.
  • Enciklopedija Jugoslavije (knjiga peta). „Jugoslavenski leksikografski zavod“, Zagreb 1962. godina.