Cvekla

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Cvekla
Beets produce-1.jpg
Sistematika
carstvo: Plantae
tip: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Caryophyllales
porodica: Amaranthaceae
potporodica: Chenopodioideae
rod: Beta
vrsta: Beta vulgaris
varijetet: Beta vulgaris ssp. vulgaris
var. vulgaris

Ekologija taksona

Cvekla (Beta vulgaris ssp. vulgaris var. vulgaris) je povrće karakteristične crvene boje koje se koristi u kulinarstvu i ishrani. Kultivar je vrste Beta vulgaris iz familije loboda (Amaranthaceae). Njeno bogatstvo mineralima, ugljeni hidratima, mastima i belančevinama čini je zdravom i čestom namirnicom. Takođe je bogata i vitaminom B12, a u sebi ima i male količine kobalta. Pozitivno deluje kod malokrvnih osoba i dece.

Cvekla se priprema i konzumira lako, a najčešće se kuva ili kiseli. Često se jede i sirova, uglavnom rendana, kao dodatak salati. Sastojak je i ruskog nacionalnog jela boršč.

Oblik joj može biti okrugao i cilindričan.

Primena u medicini[uredi]

Cvekla je biljka bogata zdravim sastojcima. Zato je odavno poznata i kao lekovita biljka koja se koristila u domaćinstvu. Takođe koristi se i u savremenoj medicini. Osnovna primena cvekle je u suzbijanju pojave tumora i lečenju leukemije. Zatim, koristi se u lečenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripa u početnom stadijumu. Koristi se i pri regulaciji krvnog pritiska, obično ukoliko je nizak. Povoljno utiče na nerve i rad mozga, a pospešuje i rad želuca, creva i žuči.

Koren[uredi]

Koren cvekle je repast crvenkaste boje.