Srednja Evropa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Zemlje Srednje Evrope (tamno zeleno), i istorijske oblasti (svetlo zeleno)

Srednja ili centralna Evropa obuhvata područje od Baltičkog mora do visokih venačnih planina koje čine severnu granicu južne Evrope. Osim toga, može se smatrati da se i severna, južna i jugoistočna Evropa u određenoj meri graniče i preklapaju sa srednjom Evropom tj. položaj ove regije je veoma značajan jer povezuje sve ostale regije Evrope.

Svi glavni putevi koji povezuju zapadnu i istočnu, severnu i južnu Evropu prelaze preko teritorije srednje Evrope. Ova regija obuhvata devet zemalja: Mađarsku, Češku, Slovačku, Rumuniju, Švajcarsku, Austriju, Lihtenštajn, Nemačku i Poljsku. Na osnovu geografskog položaja mogu se podeliti na: podunavske zemlje (Mađarska, Češka, Slovačka i Rumunija), alpske zemlje (Švajcarska, Austrija i Lihtenštajn) i baltičke zemlje (Nemačka i Poljska). Od ovih devet zemalja samo tri izlaze na more, tako da u ovoj evropskoj regiji preovlađuju kontinentalne zemlje. S obzirom da srednjoevropske zemlje nemaju more koje bi ih povezivalo, tu ulogu imaju reke Rajna i Dunav.

Položaj[uredi]

Region je geografski položen u centru Evrope između Severnog, Baltičkog i Jadranskog mora. Zbog položaja u centru Evrope važna je za saobraćaj tu su se zbog toga često vodili ratovi. Na severu prohodnost omogućuje nizak reljef, ispresecan plovnim kanalima, rekama i gustinom saobraćajne mreže. U središnjem delu to su doline reka a u planinskom prostoru to su tuneli i prevoji. Zemlje s izlazom na more su: Njemačka (Baltičko i Severno), Poljska (Baltičko), Slovenija i Hrvatska (Jadransko).

Zemlje regiona[uredi]

Region obuhvata sledećih devet zemalja:

Region ponekad obuhvata delove susednih zemalja iz istorijskih i kulturoloških razloga kao što su:

Površina, klima, vegetacija[uredi]

Površina srednje Evrope je jako različita. Ovde se mogu naći nizije, niske gromadne planine i visoke venačne planine. Od venačnih planina tu su Alpi i Karpati. Preovladava mirna prelazna klima i gusta rečna mreža. Vegetaciju sačinjava mešana šuma koje je u velikoj meri promenjana na zemljoradničku zemlju i šumovitost je relativno niska.

Reke[uredi]

Velike reke srednje Evrope: Dunav, Rajna, Laba, Odra, Visla izviru u Alpima i Karpatima, gde im je i razvodnica. Ulivaju se u Crno, Baltičko i Severno more. Vodostaj zavisi od padavina i otapanja snega, pa je najviši u proljeće. Reka Rajna ima ujednačen vodostaj što je važno za plovidbu pa je ona najprometnija evropska reka. Najprometniji kanali su Rajna—Majna—Dunav i Kilski kanal.

Stanovništvo[uredi]

Prirodni uslovi u značnoj su meri odredili položaj stanovništva. Najveća koncentracija se javlja okolo dolina reka i na mestima bivše ili sadašnjih kopova uglja. Države u srednjoj Evropi se karakterišu visokom nastanjenošću i velikom strukturom gradova i naselja. Smanjenje broja stanovništva nadoknađuje se migracijom stanovništva naročito u Nemačku i Švajcarsku od strane Turaka.

Podunavske zemlje[uredi]

Dunav i Podunavlje[uredi]

Glavni članak: Dunav

Dunav je jedna od najvažnijih vodenih saobraćajnica u Evropi. On povezuje najrazvijenija poljoprivredna i industrijska područja i okosnica je velike regije - Podunavlja, u kojoj živi više od dvesta miliona ljudi. Podunavlje čine delovi svih zemalja kroz koje protiče Dunav, a među njima i delovi naše zemlje. Pripadaju mu i četiri zemlje Srednje Evrope, koje zbog toga čine podregiju Podunavske zemlje. To su: Mađarska, Češka, Slovačka, i Rumunija. Sve su one članice Evropske unije.

Podunavske zemlje - osnovni statički podaci[uredi]

Земља              Површина(км2)Број становника (у милионима) Главни град и бр. становника
Република Мађарска 93 030       10,1                          Будимпешта (1 700 000)
Румунија           237 500      21,6                          Букурешт (1 900 000)
Чешка Република    78 864       10,2                          Праг (1 200 000)
Словачка Република 49 035       5,4                           Братислава (430 000)

Mineralni resursi i glavne poljoprivredne kulture podunavskih zemalja[uredi]

          Минерални ресурси            Главне пољопривредне културе
Мађарска  боксит, угаљ, природни гас   пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир,
                                       шећерна репа
Румунија  нафта, природни гас, угаљ    пшеница, кукуруз, воће (шљива),сунцокрет,
          руда гвожђа                  шећерна репа, кромпир
Словачка  угаљ, лигнит, руде гвожђа и  жито, кромпир, шећерна репа, хмељ, воће
          бакра
Чешка     угаљ, каолин                 жито, шећерна репа, кромпир, хмељ, воће

Podunavske zemlje sve više jačaju privrednu saradnju i dogovaraju se oko zaštite i korišćenja Dunava. Tako su zajedničkim naporima Srbije i Rumunije izgrađene dve hidroelektrane ("Đerdap 1" i "Đerdap 2") a saradnjom Slovačke i Mađarske hidroelektrana "Gobčikovo".

Istorija pojma[uredi]

Pojam „srednja Evropa“ bio je prvi put upotrebljan na Bečkom mirovnom kongresu, kada je tim terminom bio obeležen prostor današnje Nemačke i Beneluksa kao Europe intermediaire.

Pre nego fizička okupljenost pojam „srednja Evropa“ je simbol ujedinjenja u odnosu na kontrast sa „Istokom“ koji reprezentuje Osmanlijska imperija i Ruska Imperija i do Prvog svetskog rata se razlikuje od „Zapada“ time da su stvarani oblastima relativnog konzervativizma za razliku od liberalizma na Zapadu Francuske i Velike Britanije i uticaja Francuske revolucije. U 19. veku kada je Francuska postala republika a Britanija bila parlamentarna monarhija u kojoj je vladar imao veoma malu moć, Austrougarska i Prusija na drugoj strani ostale su konzervativne monarhije u kojima je vladar sa crkvom igrao ključnu ulogu.

Poseban stav srednje Evrope se najbolje ogledalo u postavljanju Nemačke koje se nalazilo u srednjem položaju i u doba Prvog svetskog rata razvijalo koncept Nemačkom ovladan srednjoevropski prostor tzv. „Mitteleurope“

Posle Prvog svetskog rata i u to više posle Drugog svetskog rata. Liberalne i konzervativne razlike između Istokom i Zapadom se narušavaju i bili su zamenjeni političkom podelom među kapitalističkim i socijalističkim uređenjem zemlje.

Upotreba pojma „srednja Evropa“ je jako oslabila u doba hladnoga rata ali se u poslednje doba stalno više upotrebljava i to uglavnom u vezi sa nedavnim razmeštajem Evropske unije.

S vremena na vreme se čuje šaljivo tumačenje da je srednja Evropa deo kontinenta koje su Zapadoevropejci smatrali za Istok a Istočni Evropljani smatrali za Zapad.

Privreda[uredi]

Ekonomski gigant je Nemačka. Ekonomski nivo se smanjuje kako se ide prema istoku. U industriji preovladava mašinska industrija i saobraćajna sredstva, metalurgija i hemija. U zemljoradnji preovlađuje stočna proizvodnja nad biljnom. Ta se usredsređuje na gajenje obilja, šećerne repe i krompira. Gusta i frekventna je saobraćajna mreža.

Izvori:[uredi]

Sitarica Rada, Tadić Milutin, Geografija 6, za 6. razred osnovne škole, Zavod za udžbenike Beograd, 2008.

Spoljašnje veze[uredi]