Cefalosporini

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Strukturna formula cefalospoprina

Cefalosporini su antibiotici iz grupe β-laktamskih antibiotika koji izvorno potiču od lat. Cephalosporium acremonium, koji je prethodno bio poznat kao „cefalosporium“.[1]

Istorijat[uredi]

Cefalosporinska jedinjenja je prvi put izolovao iz kulture (lat. Cephalosporium acremonium), 1948. italijanski naučnik Đuzepe Brotzuital. Giuseppe Brotzu na Sardiniji.[2] On je primetio da su te kulture proizvodile supstancu β-laktamat, koja je bila efikasna protiv bakterija iz grupe salmonela tifi (lat. Salmonella typhi), uzročnika tifusa,.

Istraživački tim na čelu sa Vilijamom Dunom(William Dunn) sa Univerziteta u Oksfordu izolovao je cefalosporin C, čije je osnovna struktura jezgro 7-aminocefalosporinske kiseline (7-ACA) koja se sastoji od β-laktamskog prstena i ima sličnost sa jezgrom penicilina (6-aminopenicilinskom kiselinom).

Na tržištu lekova prvi put se cefalosporin pojavljuje pod nazivom cefalotin, a njegovu proizvodnju je pokrenula kompanija Eli Lilly 1964.

Način delovanja[uredi]

Cefalosporini deluju baktericidno na isti način kao što to čine i drugi β-laktamski antibiotici (poput penicilina). Ali za razliku od penicilina oni su manje podložni dejstvu penicilinaze. Cefalosporini ometaju sintezu peptidoglikenskog sloj u zidu bakterijske ćelije.[3] Peptidogliken je polimer koji se sastoji od šećera i amino kiselina i učestvuje u formiranju zaštitnog sloja oko plazme bakterija, stvarajući ćelijski zid važan za za očuvanje strukture i integriteta ćelijskog zida bakterija. Cefalosporini remete proces umnožavanja peptidoglikena i na taj način izazivaju oštećenja u zaštinom zidu bakterija i sprečavajući njihov dalji rast i umnožavanje. β-laktamski antibiotici se uključuju završnu fazu sinteze peptidoglikena, koji je od suštinskog značaja za rast ćelija i njeno deljenje (reprodukciju) i održavanje stabilnosti ćelijske strukture u bakteriji. β-laktamski antibiotici dovode do nepravilnosti u strukturi ćelijskog zida, kao što su elongacija, oštećenja, gubitak selektivne permeabilnosti, i eventualna smrt ćelija i njeno raspadanje (liza).

Hemokoncentracija cefalosporina u µg/ml−1[4]
Strukturna formula Naziv leka S. aureus E. coli
Cephalosporin core structure.svg Cefalotin 0,2–0,4 6,2
Cefaloridin 0,02 3,2–6,4
Cefapirin 0,1–0,4 12
Cefamadol 0,2–0,8 0,4–0,8
Cefuroksim 0,8 0,8-6,2
Cefotaksim 3,2 0,04–0,10
Cefoperazon 1,6 0,04–0,40

Indikacije[uredi]

Cefalosporini su indikovani za profilaksu i lečenje infekcija izazvanih bakterijama osetljivim na ovu vrstu antibiotika, što se najbolje može utvrdi nakon antibiograma. Prva generacija cefalosporina je bila aktivna uglavnom protiv gram-pozitivnih bakterija, da bi razvoj novih generacija ovog antibiotika pokazao povećanu aktivnost i protiv gram-negativnih bakterija (mada često sa nešto smanjenom aktivnošću nego protiv gram-pozitivnih bakterija).[5]

Neželjena dejstva[uredi]

Klasična struktura cefalosporina prve generacije

Najčešće neželjene rakcije u organizmu bolessnika nakon primene cefalosporina mogu se podeliti u nekoliko grupa na osnovu učestalosti promena kod bolesnika na;[5]

  • Uobičajena neželjena dejstva (veća od 1%, manja od 10%) su;
  • proliv,
  • mučnina,
  • ospa,
  • poremećaja elektrolita,
  • bol ili zapaljenje na mestu unosa leka (na mestu uboda injekcije)
  • Neoubičajena neželjena dejstva(kod 0.1-1% bolesnika)su;
  • morbiliformne promene po koži,
  • svrab i
  • koprivnjača, reakcije slične serumskoj bolesti (multiformni eritem i/ili sitnozrnasta ospa praćeni zapaljenjem i bolom u zglobovima, sa ili bez povišene temperature)
  • Retka neželjema dejstva (od 0,01% do 0,1%);
  • povraćanje,
  • glavobolja,
  • vrtoglavica,
  • kandidijaza u ustima i vagini,
  • pseudomembranozni kolitis,
  • superinfekcija, praćena groznicom
  • promene u krvi (eozinofilija, trombocitopenija, prolazna limfocitoza, leukopenija, reverizibilna neutropenija),
  • limfadenopatija,
  • proteinurija,
  • Stiven-Džonsonov sindrom,
  • toksična epidermalna nekroliza,
  • anafilaktične reakcija,
  • anafilaktoidne reakcije (potkožni edem, astenija, edem koji uključuje predeo lica i udove, otežano disanje, trnjenje po koži, pad iz uspravnog položaja uz gubitak svesti i širenje krvnih sudova),
  • reverzibilna hiperaktivnost, uznemirenost, nervoza, nesanica, konfuzija, povećanje tonusa, omaglica, halucinacije i sanjivost,
  • prolazni hepatitis, holestatska žutica, povećanje enzima jetre,
  • reverzibilni intersticijalni nefritis.

Najčešće se navode podaci da oko 10% boesnika sa alergijskom preosetljivošću na peniciline i karbopeniciline, ima unakrsnu reakcije sa cefalosporinima (prema studijama iz 1975),[6] dok su naknadne studije pokazale da je ta preosetljivost znatno manja..[7]

Imajući u vidu moguće alergijske reakcije nakon upotrebe ovog antibiotika njegova primena je kontraindikovana kod bolesnika koji u istoriji bolesti navode ozbiljne, neposredne alergijske reakcije kao što je urtikarija, anafilaksa, intersticijalni nefritis, itd) na peniciline, karbopeniciline ili cefalosporine [8]

Brojne epidemiološke studije govore o tome da je sa pojavom druge i kasnijih generacija cefalosporina stopa unakrsnih reakcija sa penicilinom znatno niža.[9] U Velikoj Britaniji prethodno je izdato upozorenja da postoji mogućnost unakrsne reakcije u 10% slučajeva, a od septembra 2008 objavljeno je uputstvo u kome se ukazuje na odsustvo odgovarajućih reakcija uz upozorenje kod primene; peroralni oblika kao što su cefiksim cefuroksim i injektibilnih; cefotaksim, ceftazidin i ceftriakson koji se slobodno koristiti sa oprezom, a da se izbegava cefahlor, cefadrocil, cefaleksin i cefradine.[10]

Nekoliko cefalosporina je povezano sa hipoprotrombinemiom i disulfiramu sličnim reakcijama sa alkoholom [11] Ovo uključuje latamoksef, cefmenoksime, moksalaktam, cefoperazone, cefamandole, cefmetazole i cefotetan. Veoma retko kao neželjena reakcija mogu se javiti pojedinačni slučajevi: sa pozitivnim Kombo testom, poremećajem koagulacije. Ovaj poremećaj najverovatnije nastaje zbog - engl. N-methylthiotetrazole (NMTT) koji se nalazi na jednoj strani u lanacu ovih cefalosporina, i blokira enzim vitamina K-epoksid reduktazu (verovatno izazivajući hipoprotrombinemiu) i aldehid dehidrogenaze (koja izaziva netrpeljivost prema alkoholu) [12]

Podela[uredi]

Pored „klasičnih“ cefalosporina (cefalosporina prve generacije), postoji veliki broj varijacija ovih antibiotika, koji se označavaju kao druga treća i četvrta generacija cefalosporina. Prednosti druge generacije cefalosporina je u većoj otpornost na β-laktamske, enzime nekih bakterije, (posebno gram-negativnih bakterija). Treća generacija ima znatno širi spektar delovanja, tako da se može primeniti i u lečenju gram pozitivnih bakterija.

Trenutno je najviše u opticaju oko devet cefalosporina, koji imaju dobru podnošljivost i efikasnost. Četvrta i peta generacija cefalosporina nije donela ništa revolucionarno i više predstavlja „marketinški pokušaj“ farmaceutskih kuća da na svetskom tržištu povećaju upotrebu cefalosporina.

CEFALOSPORINI (β-laktamski antibiotici) [1]
Genaracije cefalosporina Generički nazivi cefalosporina
Cefalosporini prve generacije
Cefalosporini druge generacije
Cefalosporini treće generacije
Cefalosporini četvrte generacije
Monobaktami
Karbapenemi
  • MeropenemErtapenem
  • Doripenem
  • Imipenem u kombinacii s enzimskim inhibitorom: «Tienam®» (imipenem+cilastatin)i (panipemen-batamiprom)
Ostali cefalosporini

Tek treba da se klasifikuju[uredi]

Pored gore prikazanih preparata iz grupe cefalosporina, na držištu lekova sa pojavljuju i ova velka grupa koja još nije dovoljno proučena i kojoj nije dodeljena određena generacija,

Vidi još[uredi]



Reference[uredi]

  1. ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ed. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 ed.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X. 
  2. ^ Podolsky, M. Lawrence (1998) Cures Out of Chaos: How Unexpected Discoveries Led to Breakthroughs in Medicine and Health, Harwood Academic Publishers
  3. ^ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ed. (2007). „38. Antibiotics and Antimicrobial Agents“. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 ed.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799. 
  4. ^ Gerhard G. Habermehl, Peter E. Hammann, Hans C. Krebs, W. Ternes: Naturstoffchemie: Eine Einführung. Springer, Berlin; 3., vollst. überarb. u. erw. Auflage 2008. ISBN 978-3-540-73732-2.; S. 301
  5. ^ a b Galenika a. d Beograd, zvanični sajt, Pristupljeno 28. 11. 2009.((sr))
  6. ^ Dash CH (1975). „Penicillin allergy and the cephalosporins“. J. Antimicrob. Chemother. 1 (3 Suppl): 107-18. PMID 1201975. 
  7. ^ Pegler S, Healy B (10 November 2007). „In patients allergic to penicillin, consider second and third generation cephalosporins for life threatening infections“. BMJ 335 (7627): 991. DOI:10.1136/bmj.39372.829676.47. PMC 2072043. PMID 17991982. 
  8. ^ Rossi S, editor. Australian Medicines Handbook 2006. Adelaide: Australian Medicines Handbook; 2006.
  9. ^ Pichichero ME (2006). „Cephalosporins can be prescribed safely for penicillin-allergic patients“ (PDF). The Journal of family practice 55 (2): 106-12. PMID 16451776. 
  10. ^ Cephalosporins and other beta-lactams". British National Formulary (56 ed.). London: BMJ Publishing Group Ltd and Royal Pharmaceutical Society Publishing. September 2008. pp. 295. ISBN 0-85369-778-7
  11. ^ Shearer MJ, Bechtold H, Andrassy K, et al. (1988). "Mechanism of cephalosporin-induced hypoprothrombinemia: relation to cephalosporin side chain, vitamin K metabolism, and vitamin K status". Journal of clinical pharmacology 28 (1): 88–95.
  12. ^ Lewis R. Goldfrank; Flomenbaum, Neal (2006). Goldfrank's Toxicologic Emergencies. McGraw Hill Professional. стр. 847-. ISBN 978-0-07-147914-1. 

Literatura[uredi]



Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).