Civilizacija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Gradovi su najveća odlika ljudske civilizacije

Rečju civilizacija označavamo viši stepen razvoja ljudskog društva. Civilizovano društvo, u odnosu na praistorijsko, koristi pismo, poseduje visok stepen specijalizovanih znanja i umeća, i ima zajedničku upravu, koja nastaje iz prirodne potrebe ljudi da žive bezbedno i prema ustaljenom redu. Civilizacije se mogu podeliti na više perioda. U drevne civilizacije spadaju civilizacije starih Egipćana, Kineza, Indijaca, Asiraca, Vavilonaca, Jevreja, Persijanaca, kao i prekomorske civilizacije Inka, Maja i Asteka. Antička civilizacija se odnosi na dostignuća koje su nam dali stara Grčka i stari Rim.

Definicija civilizacije[uredi]

Definicija civilizacije koju daje Vil Durant je definiše kao društveni red koji promoviše stvaranje kultura. Konstituišu je četiri elementa: ekonomija, politička organizacija, moralna tradicija i potraga za znanjem i umetnošću. Kada je strah prevladan, konstruktivnost i radoznalost su oslobođeni i ljudi su podstaknuti prirodnim impulsom prema razumevanju i unapređenju života.

Fizički i biološki uslovi su samo preduslovi civilizacije, oni je ne konstituišu i ne generišu je. Moraju biti uključeni i faktori psihologija. Mora postojati socijalni red, čak i ako je blizak haosu, kao u renesansa Firenca ili Rimu, ljudi se moraju osećati slobodno. Mora postojati nekakvo jedinstvo jezika za kulturnu razmenu. Kroz institucije kao što su crkva, familija, škola i slično mora biti postavljen unifikovani moralni kod, pravila igre života koja su prepoznata čak i od onih koji ih krše. Možda je neophodno i neko jedinstvo koje daje vera u nešto natprirodno ili utopijasko - što podiže moral od kalkulacija prema posvećenosti i daje plemenitost i značaj bez obzira na pritisak smrtnosti. I na kraju, mora postojati nekakvo obrazovanje - neka tehnika, makar i primitivna, potrebna za transmisiju kulture. Bez obzira da li se obrazovanje vrši kroz imitaciju, inicijacijau ili instrukcije, kroz oca i majku, učitelja ili sveštenika, nasleđe plemena - jezik i znanje, moral i običaji, tehnologija i umetnost - moraju biti preneti mladim naraštajima kao instrument koji ih pretvara iz životinja u ljude.

Spoljašnje veze[uredi]