Pređi na sadržaj

Црвендаћ

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Crvendać
Crvendać u Norveškoj
Cvrkut crvendaća
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Porodica: Muscicapidae
Rod: Erithacus
Cuvier, 1800
Vrsta:
E. rubecula
Binomno ime
Erithacus rubecula
Podvrste

7–10

Areal crvendaća:
  leti
  stalno
  zimi
Sinonimi[3]
  • Erithacus dandalus subsp. sardus Kleinschmidt, 1906
  • Erithacus rubecula subsp. armoricanus Lebeurier & Rapine, 1936
  • Erithacus rubecula subsp. sardus Kleinschmidt, 1906
  • Motacilla rubecula Linnaeus, 1758

Crvendać (lat. Erithacus rubecula) vrsta je ptice iz roda Erithacus. To je mala ptica koja se hrani insektima i koja se prethodno ubrajala u porodicu drozdova (lat. Turdidae), ali danas je klasifikovana u porodicu muharica (lat. Muscicapidae).

Opis[uredi | uredi izvor]

Crvendać je mala ptica, veličine vrapca, dužine oko 15 cm. Odrasle jedinke su s gornje strane (leđa, rep i krila) maslinasto-sive boje, dok su im grlo, grudi i glava žutocrvene boje, odakle im i potiče ime. Trbuh je svetlije, bele boje. Mladunci nisu tako upečatljivih boja, već neugledne tamne boje. Ženka crvendaća snese od tri do devet jaja, najčešće pet jaja nekoliko puta godišnje. Već nakon par nedelja sedenja na jajima, izlegnu se mladunci koji su sa otprilike petnaest dana starosti sposobni za samostalan život. Crvendać je ptica skitalica. Zimi se zadržava na područjima s boljom ponudom hrane.[4]

Taksonomija i sistematika[uredi | uredi izvor]

Crvendać na tarabi

Evropski crvendać je prvi put opisan u radu Karla Linea 1758. godine u 10. izdanju njegove Systema Naturae pod binomnom nomenklaturom Motacilla rubecula.[5] Njegov specifični epitet rubecula je deminutiv izveden iz latinske reči ruber 'crveno'.[6][7] Rod Erithacus je uveo francuski naturalista Žorž Kivje 1800. godine, čime je formirano sadašnje binomijalno ime ptice E. rubecula.[8][9] Ime roda Erithacus potiče iz starog grčkog[10] i odnosi se na nepoznatu pticu, koja se u današnje vreme obično poistovećuje sa crvendaćem.[11]

Rod Erithacus je ranije uključivao japanskog crvendaća i Rjukju crvendaća. Ove istočnoazijske vrste su pokazale u molekularno-filogenetskim studijama da su sličnije grupi drugih azijskih vrsta nego evropskom crvendaću.[12][13] U reorganizaciji rodova, japanski i Rjukju crvendaći su premešteni u vaskrsli rod Larvivora, ostavljajući evropskog crvendaća kao jedinog člana Erithacus.[14] Filogenetska analiza svrstala je Erithacus u potporodicu Erithacinae, koja je inače sadržala samo afričke vrste, ali njegov tačan položaj u odnosu na druge rodove nije rešen.[13]

Rod Erithacus je ranije bio klasifikovan kao član porodice drozdova (Turdidae), ali se sada smatra da pripada porodici muholovki Starog sveta (Muscicapidae), specifično potporodici Saxicolinae, koja takođe uključuje običnog slavuja.[15]

Podvrste[uredi | uredi izvor]

U svom velikom kontinentalnom evroazijskom opsegu, crvendaći se donekle razlikuju, ali ne formiraju diskretne populacije koje bi se mogle smatrati podvrstama.[16][17] Podvrste crvendaća se uglavnom razlikuju po formiranju stalnih populacija na ostrvima i u planinskim oblastima. Crvendać pronađen na Britanskim ostrvima i većem delu zapadne Evrope, Erithacus rubecula melophilus, javlja se kao lutalica u susednim regionima. E. r. witherbyi iz severozapadne Afrike, Korzike i Sardinije veoma podseća na melophilus, ali ima kraća krila.[18] Najseveroistočnije ptice, velike i prilično isprane boje, su E. r. tataricus. Na jugoistoku svog areala, E. r. valens Krimskog poluostrva, E. r. caucasicus Kavkaza i severnog Zakavkazja, i E. r. hyrcanus prema jugoistoku u Iran su generalno prihvaćeni kao značajno različiti.[18]

Na Madeiri i Azorima, lokalna populacija je opisana kao E. r. microrhynchos, i iako se ne razlikuje po morfologiji, čini se da njegova izolacija sugeriše da je podvrsta važeća.[19]

Robin Kanarskih ostrva[uredi | uredi izvor]

Odrasli i mladi crvendaći Gran Kanarija

Najizrazitije ptice su one sa Gran Kanarije (E. r. marionae) i Tenerifa (E. r. superbus), koje se mogu smatrati da su dve različite vrste ili bar dve različite podvrste. Lako se razlikuju po belom prstenu oko očiju, intenzivno obojenim grudima, sivoj liniji koja razdvaja narandžasto-crvenu od braon boje, a stomak je potpuno beo.[20][21]

Podaci o sekvenci citohroma b i vokalizacije[22] ukazuju na to da su crvendaći Gran Kanarija/Tenerifa zaista veoma različiti i verovatno potiču od kolonizacije ptica sa kopna pre nekih 2 miliona godina.[23]

Kristian Diecen, Hans-Hajnrih Vit i Mišel Vink objavili su 2003. godine u časopisu Avian Science studiju pod nazivom „Filogeografska diferencijacija evropskog crvendaća Erithacus rubecula na Kanarskim ostrvima otkrivena podacima o sekvenci mitohondrijalne DNK i morfometriji: dokazi za novi takson crvendaća na Gran Kanariji?”.[16] U njoj su zaključili da se crvendać Gran Kanarije genetski odvojio od svojih evropskih rođaka čak pre 2,3 miliona godina, dok je crvendaćima na Tenerifima trebalo još pola miliona godina da naprave ovaj skok, pre 1,8 miliona godina. Najverovatniji razlog bi bila drugačija kolonizacija Kanara od strane ove ptice, koja je prvo stigla na najstarije ostrvo (Gran Kanarija), a zatim prešla na susedno ostrvo (Tenerife).[24]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Hrani se najviše insektima i malim puževima, ali često jede i plodove biljaka. Dakle, ova vrsta se najčešće hrani insektima, crvima, voćem i semenima.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Jedinke ove vrste imaju različite taktike udvaranja za smanjenje teritorijalne agresije među mužjacima, kao što su rituali hranjenja ženki čak i tokom perioda inkubacije. Par može imati 2-3 legla sa 5-6 jaja svake godine. Jaja moraju biti inkubirana 12-14 dana. Roditelji se brinu za mlade nakon izleganja u periodu 14-16 dana nakon čega su spremni za izletanje.[25] Grade gnezda u pukotinama i rupama. Reproduktivna sezona traje od marta do juna.[26]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Jaja kukavice (Cuculus canorus) i crvendaća (Erithacus rubecula) - muzejski primerci
    Jaja kukavice (Cuculus canorus) i crvendaća (Erithacus rubecula) - muzejski primerci

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ BirdLife International (2018). „Erithacus rubecula”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. 
  2. ^ BirdLife International (2018). „Erithacus rubecula”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2018: e.T22709675A131953953. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22709675A131953953.en Slobodan pristup. Pristupljeno 19. 11. 2021. 
  3. ^ „Erithacus rubecula”. Global Biodiversity Information Facility (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 1. 2022. 
  4. ^ Crvendać (Erithacus rubecula), zivotinjsko-carstvo.com. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. septembar 2013) Pristupljeno 14. septembra 2014.
  5. ^ Linnaeus, Carolus (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. (na jeziku: Latin). Holmiae. (Laurentii Salvii). str. 188. „M. grisea, gula pectoreque fulvis.” 
  6. ^ Simpson, D.P. (1979). Cassell's Latin Dictionary (5th izd.). London, UK: Cassell Ltd. str. 883. ISBN 978-0-304-52257-6. 
  7. ^ ruber. Charlton T. Lewis and Charles Short. A Latin Dictionary on Perseus Project.
  8. ^ Mayr, Ernst; Paynter, Raymond A. Jr. (1964). Check-list of Birds of the World. Volume 10. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. str. 32. 
  9. ^ Cuvier, George (1800). Leçons d'anatomie comparée. Volume 1 (na jeziku: French). L'Institute National des Sciences et des Arts. Table 2. Arhivirano iz originala 12. 06. 2018. g. Pristupljeno 26. 04. 2020.  (The year is given on the title page as "VIII" in the French Republican Calendar)
  10. ^ ἐρίθακος. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  11. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. str. 149. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  12. ^ Seki, Shin-Ichi (2006). „The origin of the East Asian Erithacus robin, Erithacus komadori, inferred from cytochrome b sequence data”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 39 (3): 899—905. PMID 16529957. doi:10.1016/j.ympev.2006.01.028. 
  13. ^ a b Sangster, G.; Alström, P.; Forsmark, E.; Olsson, U. (2010). „Multi-locus phylogenetic analysis of Old World chats and flycatchers reveals extensive paraphyly at family, subfamily and genus level (Aves: Muscicapidae)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 57 (1): 380—392. PMID 20656044. doi:10.1016/j.ympev.2010.07.008. 
  14. ^ Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ur. (2016). „Chats, Old World flycatchers”. World Bird List Version 6.2. International Ornithologists' Union. Pristupljeno 20. 5. 2016. 
  15. ^ Monroe Jr. BL; Sibley CG (1993). A World Checklist of Birds. New Haven and London: Yale University Press. str. 228. ISBN 978-0-300-05549-8. 
  16. ^ a b Dietzen, Christian; Witt, Hans-Hinrich; Wink, Michael (2003). „The phylogeographic differentiation of the robin Erithacus rubecula on the Canary Islands revealed by mitochondrial DNA sequence data and morphometrics: evidence for a new robin taxon on Gran Canaria?” (PDF). Avian Science. 3 (2–3): 115—131. 
  17. ^ Pätzold, R. (1995). Das Rotkehlchen Erithacus rubecula. Neue Brehm-Bücherei (na jeziku: nemački). Magdeburg/Heidelberg: Westarp Wissenschaften/Spektrum. ISBN 978-3-89432-423-0. 
  18. ^ a b Lack, D. (1946). „The Taxonomy of the Robin, Erithacus rubecula (Linnaeus)”. Bulletin of the British Ornithologists' Club. 66: 55—64. 
  19. ^ Naish, Darren. „How Robins Became the Birds of Christmas”. Scientific American Blog Network. 
  20. ^ Cramp S, ur. (1988). Handbook of the Birds of Europe, the Middle East and North Africa. The Birds of the Western Palearctic. Volume V. Tyrant Flycatchers to Thrushes. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-857508-5. 
  21. ^ „Robin (Erithacus rubecula)”. Nhm.ac.uk. 
  22. ^ Bergmann, H.H.; Schottler, B. (2001). „Tenerife robin Erithacus (rubecula) superbus – a species of its own?”. Dutch Birding. 23: 140—146. 
  23. ^ Although Dietzen et al. (2003) conclude that both the Tenerife and Gran Canaria populations are independently derived from mainland populations and should constitute two species or both be placed in E. rubecula as subspecies, their data does not allow for a definite conclusion. The alternative explanation – that Tenerife was colonised by already-distinct Gran Canaria robins – has not been explored and the proposed model relies only on probabilistic inference. Likewise, the seemingly exact molecular dating is doubtful as it assumes a molecular clock that may or may not be correct, and of course the assumption that the ancestor of all robins was similar in colouration to superbus and not the continental birds is, being inferred from their model of colonisation, entirely conjectural.
  24. ^ César-Javier Palacios, "Hallazgo en Gran Canaria de una especie de petirrojo única en el mundo", Newspaper Canarias 7 (2006) Arhivirano 7 mart 2016 na sajtu Wayback Machine; accessed February 24, 2015.
  25. ^ „Bird Profile of the European Robin”. Pristupljeno 24. 9. 2016. [mrtva veza]
  26. ^ „European Robins”. Pristupljeno 24. 9. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Crvendać na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Crvendać.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црвендаћ&oldid=27686080”