Crna smrt

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Raširenost Crne smrti 1347—1351. u Evropi

Crna smrt. "The Chronicles of Gilles Li Muisis" (1272-1352), abbot of the monastery of St. Martin of the Righteous. Bibliothèque royale de Belgique, MS 13076-77, f. 24v.

Crna smrt bila je pandemija koja je harala pogotovo Evropom u srednjem veku, odnevši živote 75-200 miliona ljudi, odnosno trećinu tadašnje evropske populacije.[1] Većina naučnika smatra da je Crna smrt bila pandemija kuge, dok neki smatraju da je bio virus sličan eboli. Analiza drevne DNK žrtava bolesti u Evropi je utvrdila da je odgovorni patogen bakterija Yersinia pestis.[2] Crna smrt nastala je u Kini 1334. godine, da bi se potom polako širila na zapad. 1346. stigla je do Egipta, Sirije i zatim Krima, a 1347. do Konstantinopolja, Sicilije i zatim južne Evrope. 1348. stigla je do Francuske, Holandije, Nemačke i Engelske, a 1349. do Skandinavije i Rusije.

Zbog svoje velike smrtnosti, Crna smrt je izazvala opštu paniku. Ljudi nisu znali odakle bolest dolazi niti kako je zaustaviti. Tražeći uzrok, mnogi su verovali da je Crna smrt Božija kazna. Međutim, pošto Crkva nije mogla da objasni i zaustavi bolest, mnogi su postali ravnodušni prema njoj i živeli po filozofiji da treba živeti što bolje dok te bolest ne pogodi, ignorišući tako savete lekara o izbirljivosti što se tiče hrane i pića i izbegavanja suvišnog kontakta s ljudima. Neki su tvrdili da je uzrok bolesti natprirodan i da se prenosi vetrom, pa je trebalo ostati u kućama i zatvarati prozore. Neki su krivili Jevreje, što je dovodilo do njihovih progona.

Reference[uredi]

  1. ^ Suzanne, Austin Alchon (2003). A pest in the land: new world epidemics in a global perspective. University of New Mexico Press. str. 21. ISBN 978-0-8263-2871-7. 
  2. ^ Haensch, S; R, Bianucci; Signoli, M; et al. (2010). „Distinct clones of Yersinia pestis caused the black death”. PLoS Pathog. 6 (10): e1001134. PMID 20949072. doi:10.1371/journal.ppat.1001134. 

Literatura[uredi]

  • Byrne, J. P. (2004). The Black Death. London: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32492-5. 
  • Cantor, Norman F. (2001), In the Wake of the Plague: The Black Death and the World It Made, New York, Free Press.
  • Cohn, Samuel K. Jr., (2002), The Black Death Transformed: Disease and Culture in Early Renaissance Europe, London: Arnold.
  • Gasquet, Francis Aidan (1893). The Great Pestilence AD 1348 to 1349: Now Commonly Known As the Black Death. ISBN 978-1-4179-7113-8. 
  • Hecker, J.F.C. (1859). B.G. Babington(trans), ur. Epidemics of the Middle Ages. London, Trübner. 
  • Herlihy, D., (1997), The Black Death and the Transformation of the West, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.
  • McNeill, William H. (1976). Plagues and Peoples. Anchor/Doubleday. ISBN 978-0-385-11256-7. 
  • Scott, S., and Duncan, C. J., (2001), Biology of Plagues: Evidence from Historical Populations, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Shrewsbury, J. F. D., (1970), A History of Bubonic Plague in the British Isles, London: Cambridge University Press
  • Twigg, G., (1984), The Black Death: A Biological Reappraisal, London: Batsford.
  • Ziegler, Philip (1998). The Black Death. Penguin Books. ISBN 978-0-14-027524-7.  1st editions 1969.
Suzanne, Austin Alchon (2003). A pest in the land: new world epidemics in a global perspective. University of New Mexico Press. стр. 21. ISBN 978-0-8263-2871-7. 

Spoljašnje veze[uredi]