Crni slez

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Crni slez
Malva sylvestris - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-222.jpg
Crni slez — ilustracija
Mallow January 2008-1.jpg
Crni slez
Taksonomija
Carstvo: Plantae
Odeljak: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Malvales
Porodica: Malvaceae
Potporodica: Malvoideae
Pleme: Malveae
Rod: Malva
Vrsta: M. sylvestris
Binomijalna nomenklatura
Malva sylvestris
L.
Sinonimi [1][2]
  • Malva ambigua Guss.
  • Malva mauritiana L.
  • Malva erecta C.Presl
  • Malva gymnocarpa Pomel

Crni slez (lat. Malva sylvestris) je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta (биљка) iz familije slezova (Malvaceae).[3] U narodu je poznat i pod imenom gušćernjak, ćureća trava, crni sljez, velika slezovača i planinski slez.

Opis biljke[uredi]

Stablo je zeljasto, pri osnovi odrvenelo, može porasti do 1,5 metara visine. Najčešće je uspravno i razgranato. Po sebi ima dlačice koje su polegle ili štrče.[4]

Listovi variraju po veličini i obliku; mogu biti bubrežasti, ovalno-srcasti, režnjeviti. Režnjevi po obodu nazubljeni. Liske su na dugim drškama, a na naličju prekrivene zvezdastim i prostim dlačicama.

Cvetovi grupisani od 2 do 6 u pazuhu listova. Čašica je dvojna (calyx duplex). Spoljašnja čašica je lancetasta ili eliptična, duga 4-5 mm. Čašica duga oko 6 mm sa zvezdastim dlačicama. Krunični listići su objajasto klinasti, na vrhu usečeni i duži od čašičnih. Boja im varira od ružičaste do ljubičaste. Mnogobrojni prašnici su srasli u cev. Tučak se sastoji od desetak oplodnih listića. Cveta od maja do septembra.

Plod je šizokarpan, diskolik i raspada se na odgovarajući broj plodića koji su na leđnoj strani mrežasto naborani, malo dlakavi ili goli.

Stanište[uredi]

Kao korovska i ruderalna vrsta rasprostranjena je širom Starog Sveta, po naseljima, utrinama i poljanama. Sitnolisni crni slez raste pored plotova i puteva, na razvalinama i starim zidovima, ali i u neposrednoj blizini naseljenih mesta. Ako se nađe daleko od naselja, to je siguran znak da je na tom mestu nekada bio salaš ili kuća.

Upotreba crnog sleza[uredi]

Upotrebljava se u narodnoj medicini, gde se koriste cvetovi i listovi, specifično osušeni. Najčešće se koriste u vidu čaja.


Cvet crnog sleza[uredi]

Cvetovi crnog sleza se beru kad su u punom cvatu, po suvom vremenu i brzo se suše u sušnici zagrejanoj na 40-50 °C. Cvetovi su obično ružičasto-ljubičasti, a sušenjem pomodre. Cvet crnog sleza sadrži sluzi i antocijana malvina, zbog čega je infuz (čaj) sluzast i malo plavkastozelenkast. Upotrebljava se u obliku čaja, i to samo cveće, ili u sastavu plućnih čajeva, za ublažavanje kašlja. Osušen cvet crnog sleza mora se čuvati od svetlosti i vlage, inače će izbledeti i poplesniviti.

List crnog sleza[uredi]

Lišće se bere kad je biljka u cvetu. Lišće je okruglo; pri dnu malo srcasto izrezano ili bubrežasto i ima dugačke drške; široko je oko 8 st, ima 5—7 prstasto poređanih nerava i odgovarajući broj krišaka ili je nejasno iscepano; po rubu je dvojno zupčasto-reckasto. Gornja strana lista je tamnozelena, a donja je bleđa i pomalo dlakava. List je bez mirisa, a ukusa je sluzastog i pomalo oporog.

Lekovita svojstva[uredi]

Čaj od crnog sleza efikasan je, pre svega kod upala sluznica raznih organa u unutrašnjosti organizma. Dakle, on je delotvoran kod gastritisa, upala sluznica bešike, želudačnog crevnog kanala i usne šupljine, kao i kod čira na želucu i crevima. U ovom slučaju se od listova crnog sleza i ječma pravi čorba, i to tako što se ječam prvo skuva, pa prohladi a tek potom se dodaju listovi crnog sleza.

Ova čorba se posebno preporučuje kod pluća punih sluzi, kod katara bronhija i kašlja, kao i kod promuklosti, ali i kada je reč o upali grla i krajnika ili o suvoći usta. Da se sluzne materije, koje se nalaze u biljci ne bi uništile, crni slez se preko noći potopi u hladnu vodu. Dnevno se piju dve do tri šolje malo ugrejanog čaja, i to u gutljajima. Crni slez doprinosi ozdravljenju čak i kod izuzetno upornog i naizgled neizlečivog emfizema pluća koji često izaziva jako gušenje. Trebalo bi piti najmanje tri šolje čaja dnevno, kao što je napomenuto, a noću preko pluća i bronhija stavljati obloge od poparenih i dobro ugrejanih listova i cvetova ove lekovite biljke.

Kod nedostatka suzne tečnosti izvanredno su se pokazale kupke i obloge s malakim čajem od crnog sleza. Sušenje očiju nije česta pojava, ali je veoma neprijatno i bolesnika u izvesnom smislu čini bespomoćnim.

Kod alergijskih osipa na koži lica koji svrbe i peckaju, umivanje mlakim čajem od crnog sleza veoma prija. Spolja se crni slez upotrebljava kod rana, čireva i otoka nogu ili ruku koji potiču od preloma ili od upala vena. U ovim slučajevima primenjuju se kupke od čaja.

Način upotrebe[uredi]

  • Pripremanje čaja: Jednu punu malu kašiku sleza ostaviti u jednoj četvrtini vode da prenoći. Ujutru malo zagrejati i tako pripremljen čaj piti.
  • Kupka za ruke i noge: Pregršt crnog sleza držati u pet litara hladne vode tokom noći. Sutradan ugrejati kupku do temperature koju ruke i noge mogu da podnesu i držati ih u kupki dvadeset minuta.
  • Oblozi: Biljni ostaci (talog) od pripremanja čaja se malo ugreju u nešto vode i pomešaju sa ječmenim brašnom u kašu. Ovakav melem se stavlja na pamučnu tkaninu i još dok je topao koristi se kao oblog.

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. „Flora Europaea Search Results”. Flora Europaea. Royal Botanic Garden Edinburgh. Pristupljeno 9. 5. 2008. 
  2. Malva sylvestris L. record n° 81830”. African Plants Database. South African National Biodiversity Institute, the Conservatoire et Jardin botaniques de la Ville de Genève and Tela Botanica. Pristupljeno 9. 5. 2008. 
  3. C. Stace, R. van der Meijden (ed.) & I. de Kort (ed.). Malva sylvestris (Mallow, Common)”. Interactive Flora of NW Europe. Netherlands Biodiversity Information Facility. Pristupljeno 9. 5. 2008. 
  4. M. Grieve (1931). „MALLOW, BLUE”. A Modern Herbal. © Copyright Protected 1995–2008 Botanical.com. Pristupljeno 10. 5. 2008. 

Literatura[uredi]

  • Tucakov, J. 1996. Lečenje biljem: fitoterapija. Rad: Beograd.
  • Petković, B. Marin, P. & Boža, P. 1995. Praktikum iz sistematike viših biljaka. Nauka. Beograd.
  • Treben M., Zdravlje iz Božje apoteke, Beograd 2012.

Spoljašnje veze[uredi]

Crni slez na Vikimedijinoj ostavi.