C reaktivni protein

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
C reaktivni protein
Molekul C reaktivnog proteina (1B09)
Dostupne strukture
1B09, 1GNH, 1LJ7, 3L2Y, 3PVN, 3PVO
Identifikatori
Simboli CRP; PTX1
Vanjski ID OMIM123260 MGI88512 HomoloGene128039 GeneCards: CRP Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE CRP 37020 at tn.png
PBB GE CRP 205753 at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 1401 12944
Ensembl ENSG00000132693 ENSMUSG00000037942
UniProt P02741 P14847
Ref. Sekv. (iRNK) NM_000567 NM_007768
Ref. Sekv. (protein) NP_000558 NP_031794
Lokacija (UCSC) Chr 1:
159.68 - 159.68 Mb
Chr 1:
172.7 - 172.7 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

C reaktivni protein (skraćeno CRP) je β2-globulin krvi, molekulske mase 140.000 daltona (Da), koji se stvara u jetri. Njegovo ime je povezano sa činjenicom da reaguje sa C-polisaharidom kapsule pneumokoka. C reaktivni protein su otkrili Tilet i Fransis 1930. godine.

Njegova referentna granica varira od laboratorije do laboratorije (od 0 do 1,0 mg/dl ili manje od 10 mg/l) ali su načelno to vrednosti ispod 3 mg/l. Koncentracija C reaktivnog proteina se povećava nekoliko sati nakon početka zapaljenja (na >100 mg/l), i zato se smatra pouzdanim indikatorom (markerom) za rano otkrivanje; bakterijske infekcije, sepse, akutnog i hroničnog zapaljenja, nekroze tumora, pneumokokne pneumonija, tuberkuloze i infarkta miokarda. U laboratorijskoj dijagnostici CRP, je zbog napred navedenih osobina jedan od najviše ispitivanih marker zapaljenja u proteinima plazme.[1][2][3][4]

Patofiziologija[uredi]

CRP može imati i ulogu opsonina; fagocitne ćelije prepoznaju opsonin na površini antigena

C reaktivni protein ima visoku osetljivost i malu specifičnost. To znači da C reaktivni protein može da otkrije prisustvo upale negde u telu, ali ne i njenu tačnu lokaciju. Kod zdravih osoba C reaktivni protein (CRP) je prisutan u vrlo niskim koncentracijama (<3 mg/l). Uz njega, u krvi postoje i drugi tzv. zapaljenjski proteini, poput fibrinogena, amiloida A i interleukina 6.[5]

Mnogi istraživači smatraju da visok nivo CRP može biti jadan od rizika u pojavi srčanih oboljenja. Međutim, nije poznato da li je CRP samo znak kardiovaskularnih bolesti, ili zapravo on igra ulogu u izazivanju srčanih problema.

C reaktivni protein ima višestruku fiziološku ulogu u imunskom sistemu čoveka, kao što je npr izraženo vezivanje na fosfoholin na površini mrtvih ili umirućih ćelija (oštećenih infekcijom, zapaljenjem ili traumom), vezivanje na nuklearne antigene i određene patogene organizma, kada tako vezan aktivira sistem komplementa (koji uništava ćeliju) ili aktivira FC-receptore (koji sadrže određene ćelije imunskog sistema npr makrofag), ili tako vezan na ćelijama služi kao opsonin.[5][6][7]

U fazi nespecifičnog imunog odgovora organizma na neku infekciju, CRP je važan imunološki protein. Povećanje njegove koncentracije u krvi nastaje već 6 do 9 časova nakon početka infekcije, a maksimum dostiže nakon jednog do tri dana, od prethodnog porasta koncentracije interleukina 6, kojeg izlučuju različite imunske ćelije.[5]

Imunološki efekti C reaktivnog proteina su brojni, a najnačajni su:

Referentne vrednosti krvnih testova, na kojoj C-reaktivni protein prikaza u braon-žutom bojom centru.

Značaj primena u dijagnostici[uredi]

Određivanje vrednosti C reaktivnog proteina najčešće se koristi za potvrdu postojanja;

Takođe C reaktivni protein je važan za razlikovanje virusnih od bakterijskih zapaljenja. Naime, kod virusnih infekcija koje prati povišena sedimentacija i povišen broj leukocita, CRP ostaje na nižim vrednosti nego kod bakterijske infekcija, kada su njegove vrednosti puno više.[8]

CRP se dosta primenjuje i u diferencijalnoj dijagnostici upale zglobova i mišića kod rane upale zglobnih ovojnica. Odrađivanje CRPi je značajno i u dijagnostici simptoma bolesti digestivnog sistema, naročito ka diferencijalno dijagnostička metoda za razlikovanje iritabilnog kolona od neke organske bolesti creva, kao i za razlikovanje ulceroznog kolitisa od Kronove bolesti.

Osim u dijagnostici akutnih zapaljenjskih reakcija, procena koncentracije CRP korisne se i u praćenju toka bolesti, odnosno uspešnosti lečenja. Tako npr nakon uspešne primene antibiotske terapije, koncentracija CRP u serumu pada brže od sedimentacije eritrocita, pa se praćenjem njegove koncentracije može sprečiti nepotrebno uzimanje manje delotvornog ili nedelotvornog antibiotika, odnosno pravovremeno se takav antibiotik može zameniti efikasnijim. Ovo posebno ima značaj i od velike je važnosti u dijagnostici i praćenju uspešnosti lečenja infekcija u nedonoščadi i novorođenčadi.

Nakon hirurških zahvata, koncentracija CRP raste nakon 2 do 6 časa, a pada do trećeg dana nakon operacije. Ne dođe li do pada vrednosti CRP nakon tog vremena, to upućuje na moguću infekciju kao jednu od komplikacija nakon operativnog zahvata.

C reaktivni protein u proceni kardiovaskularnog rizika[uredi]

Merenje koncentracija C reaktivnog proteina u serumu u praksi se pokazalo kao vrlo važan i dobar pokazatelj moguće pojave uvećanog kardiovaskularnog rizika. Rizika pojave infarkta srčanog mišića kod osoba sa povećanim vrednostima CRP, znatno je izraženiji kod osoba kod kojih je istovremeno prisutan veći broj faktora rizika za razvoj ove boleste, ali i kod onih koji imaju niske vrednosti LDL holesterola u krvi.[2]

Kako postoji pretpostavka da C reaktivni protein utiče na razvoj ateroskleroze, njegove povišene vrednosti objašnjavaju na neki način razloga zbog kojih neka osoba dožive akutni infarkt srčanog mišića ili moždani udar i pri niskim ili normalnim koncentracije lipida u krvi.[9]

Prema brojnim istraživanjima, C reaktivni protein se pokazao i kao dosta pouzdani indikator u smislu najave mogućeg koronarnog ili moždanog događaja npr sledećeg infarkta srca, moždanog udara ili bolesti perifernih arterija (tromboze), i zato se sve više koristi za praćenje efikasnosti lečenja kardio-vaskularnih bolesti.[9]

Relativno visok nivo hs-CRP u inače zdravih osoba govori o povećanom riziku od mogućeg srčanog udara, moždanog udara, iznenadne srčane smrti, i/ili periferne arterijske bolesti, čak i kada je nivo holesterola u granicama prihvatljivog.[10]

Ljudi sa višim hs-CRP imaju najveći rizik od kardiovaskularnih bolesti, za razliku od onih sa manjim vrednostima kod kojih je rizik značajno manji. Naime, pojedinci koji imaju hs-CRP rezultate na gornjoj granici, normalnog opsega, imaju 1,5 do 4 puta veći rizik od srčanog udara, od onih sa hs-CRP na donjoj granici normalnog opsega.[10]

Na osnovu napred iznetog, a prema stavu Američkoj asocijaciji za srce, praćenje vrednosti visoko osetljivog C reaktivnog proteina (tzv. engl. high sensitivity - hs-CRP) može omogućiti ranu procenu rizika pojave kardiovaskularnih bolesti kod nekih osoba:[2]

  • hs-CRP niži od 1 mg/L - nizak rizik
  • hs-CRP niži od 1–3 mg/L - umeren rizik
  • hs-CRP veći od 3 mg/L - visok rizik.

Nerealno snižene vrednosti C reaktivnog proteina može se pojaviti kod bolesnika koji se leče lekovima za smanjenje nivoa masnoća u krvi (npr statinima) ili na terapiji aspirinom.

Koncentracije C reaktivnog proteina u različitim patološkim stanjima[uredi]

Bakterijske infekcije mg/l Virusne infekcije mg/l
Septički artritis 80 do > 200 Upala pluća 10 do 20
Meningitis 80 do > 200 Meningitis 10 do 20
Upala pluća 80 do > 200 Grip 10 do 20
Pielonefritis 60 do > 200 Zapaljenje gornjih disajnih puteva 10
Upala krajnika 30 do 60 Prehlada 10
Zapaljenje srednjeg uva 10 do 40
Zapaljenje gornjih disajnih puteva 10 do 40
Neinfektivne unutrašnje bolesti mg/l Nekroze mg/l
Reuatoidni artritis 30 do> 200 Infarkt miokarda 10 do 30
Sistemski eritemski lupus (SEL) 10-20 Maligne bolesti 10 do 40
Reumatska polimialgija 10 do 30
Akutni pankreatitis 10 do 30

Izvori[uredi]

  1. ^ Thompson D, Pepys MB, Wood SP (1999). „The physiological structure of human C-reactive protein and its complex with phosphocholine”. Structure. 7 (2): 169—77. PMID 10368284. doi:10.1016/S0969-2126(99)80023-9. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Pepys MB, Hirschfield GM (2003). „C-reactive protein: a critical update”. J. Clin. Invest. 111 (12): 1805—12. PMC 161431Slobodan pristup. PMID 12813013. doi:10.1172/JCI18921. 
  3. ^ Lau DC, Dhillon B, Yan H, Szmitko PE, Verma S (2005). „Adipokines: molecular links between obesity and atheroslcerosis”. Am. J. Physiol. Heart Circ. Physiol. 288 (5): H2031—41. PMID 15653761. doi:10.1152/ajpheart.01058.2004. 
  4. ^ Mantovani A, Garlanda C, Doni A, Bottazzi B (2008). „Pentraxins in innate immunity: from C-reactive protein to the long pentraxin PTX3”. J. Clin. Immunol. 28 (1): 1—13. PMID 17828584. doi:10.1007/s10875-007-9126-7. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  6. ^ Delves P. J.; Martin S. J.; Burton D. R.; Roit I. M. (2006). Roitt's Essential Immunology (11th izd.). Malden, MA: Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-3603-7. 
  7. ^ Ernst J. D.; Stendahl O., ur. (2006). Phagocytosis of Bacteria and Bacterial Pathogenicity. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84569-4. 
  8. ^ Clearfield MB (2005). „C-reactive protein: a new risk assessment tool for cardiovascular disease”. The Journal of the American Osteopathic Association. 105 (9): 409—16. PMID 16239491. Arhivirano iz originala na datum 10. 01. 2012. Pristupljeno 12. 03. 2013. 
  9. 9,0 9,1 Lloyd-Jones DM, Liu K, Tian L, Greenland P (2006). „Narrative review: assessment of C-reactive protein in risk prediction for cardiovascular disease”. Ann Intern Med. 145 (1): 35—42. PMID 16818927. Arhivirano iz originala na datum 17. 04. 2008. Pristupljeno 13. 03. 2013. 
  10. 10,0 10,1 The Test,hs-CRP Pristupljeno 30.8.2013.

Literatura[uredi]

  • Ridker PM, Libby P. Risk Factors for Atherothrombotic Disease. In: Libby P, Bonow RO, Mann DL, Zipes DP, Textbook of Cardiovascular Medicine. 8th ed. Philadelphia, Pa; Saunders Elsevier; 2007.

Spoljašnje veze[uredi]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).