Čarls Darvin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Čarls Darvin
Charles Darwin 01.jpg
Čarls Darvin 1869.
Datum rođenja (1809-02-12)12. februar 1809.
Mesto rođenja Šruzberi
Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti 19. april 1882.(1882-04-19) (73 god.)
Mesto smrti Daun
Ujedinjeno Kraljevstvo
Škola Hristov koledž, University of Edinburgh Medical School, Shrewsbury School, Univerzitet u Edinburgu

Čarls Robert Darvin (engl. Charles Darwin; Šruzberi, 12. februar 1809Daun, 19. april 1882) je bio britanski biolog, prirodnjak i geolog[1], koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije.[2][3] On je utvrdio da su sve životne vrste proizašle tokom vremena iz zajedničkog pretka,[2] i u zajedničkoj publikaciji sa Alfred Rasel Volasom uveo je svoju naučnu teoriju da taj obrazac grananja evolucije proizašao iz procesa koji je on nazivao prirodnom selekcijom, u kome je borba za opstanak imala sličan efekat sa veštačkoj selkciji koja se primenjuje pri selektivnom uzgoju.[3]

Darvin je objavio svoju teoriju evolucije sa uverljivom evidencijom u svojoj knjizi O poreklu vrsta iz 1859. godine, prevazilazeći naučno odbijanje ranijih koncepta transmutacije vrsta.[4][5] Do 1870-tih, naučna zajednica i znatan deo javnog mnjenja su prihvatili evoluciju kao činjenicu. Međutim, mnogi su favorizovali alternativna objašnjenja i tek je nakon pojave moderne evolucione sinteze u periodu od 1930-tih do 1950-tih ostvaren je širi koncenzus u kome je prirodna selekcija osnovni mehanihzam evolucije.[6][7] U modifikovanom obliku, Darvinovo naučno otkriće je ujedinjavajuća teorija nauka o životu, koja objašnjava raznovrsnost života.[8][9]

Darvinov rani interest u prirodu doveo je do njegovog zanemarivanja medicinskog obrazovanja na univerzitetu u Edinburgu; umesto čega se angažovao u istraživanju morskih beskičmenjaka. Studije na univerzitetu u Kembridžu (Hristov koledž) osnažile su njegovu strast za prirodnim naukama.[10][11] Njegovo petogodišnje putovanje na HMS Biglu uspostavilo ga je kao eminentnog geologa čije obzervacije i teorije su podržavale Čarls Lajelove uniformističke ideje, a objavljivanjem žurnala putovanja je stekao slavu popularnog autora.[12]

Zaintrigiran geografiskom distribucijom divljih životinja i fosila koje je sakupio tokom putovanja, Darvin je počeo sa detaljnim ispitivanjima i 1838. godine je proizveo teoriju prirodne selekcije.[13] Mada je on diskutovao svoje ideje sa nekoliko prirodnjaka, njegova ekstenziva istraživanja su zahtevala vreme i njegov geološki rad je dobijao prioritet.[14] On je pisao svoju teoriju 1858. godine kad je od Alfreda Rusela Volasa dobio esej kojim je opisana ista ideja, što je podstaklo neposrednu zajedničku publikaciju njihovih teorija.[15] Darvinov rad je uspostavio evolucionarno nasleđivanje sa modifikacijom kao dominantno naučno objašnjenje diversifikacije u prirodi.[6] Godine 1871 je on izučavao ljudsku evoluciju i polni odabir u radu The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex, čemu je sledio rad The Expression of the Emotions in Man and Animals (1872). Njegova istraživanja biljki su objavljena u seriji knjiga, i u njegovoj finalnoj knjizi, The Formation of Vegetable Mould, through the Actions of Worms (1881), u kojoj je izučavao gliste i njihov uticaj na zemljište.[16][17]

Darvin se smatra jednim od najuticajnih ličnosti u ljudskoj istoriji,[18] i odata mu je počast sahranjivanjem u Vestminsterskoj opatiji.[19]

Biografija[uredi]

Darvin je rođen u mestu Šruzberi, u grofoviji Šropšir, 12. februara 1809. godine kao peto dete dobrostojeće engleske porodice. Njegov pradeda sa majčine strane je bio uspešni trgovac porcelanskom i lončarskom robom Džosaja Vedžvud, a pradeda s očeve strane bio je poznati psiholog i naučnik iz 18. veka Erazmus Darvin.[20]

Three quarter length portrait of seated boy smiling and looking at the viewer. He has straight mid-brown hair, and wears dark clothes with a large frilly white collar. In his lap he holds a pot of flowering plants
Slika sedmogodišnjeg Čarlsa Darvina u 1816. godini

Godine 1825, nakon završetka školovanja u elitnoj školi u rodnom Šruzberiju,[21] mladi Darvin je upisao medicinu na univerzitetu u Edinburgu.[22] Godine 1827. izbačen je sa studija medicine i upisao se na univerzitet u Kembridžu sa namerom da postane sveštenik anglikanske crkve. Tamo je sreo geologa Adama Sedžvika i prirodnjaka Džona Hensloua. Henslou ne samo da je pomogao Darvinu u sticanju samopouzdanja nego je svog učenika podučio kako da bude pažljiv i savestan posmatrač prirodnih pojava i sakupljač primeraka živog sveta.[23]

Nakon završenih studija u Kembridžu 1831. Darvin se u svojoj dvadeset i drugoj godini, na Henslouov nagovor, ukrcao na istraživački brod „Bigl“, pridruživši se tako ekipi prirodnjaka na naučnom putovanju po svetu. Darvin je na tom putovanju dobio priliku da posmatra geološke formacije koje su pronađene na različitim kontinentima i ostrvima kao i velik broj fosila i živih organizama. U svojim geološkim posmatranjima Darvin je bio najviše zadivljen posledicama delovanja prirodnih sila na Zemljinu površinu. U to doba većina geologa zastupala je teoriju da su pojedine vrste životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što je npr. zemljotres ili pucanje i uvijanje Zemljine kore. Prema toj teoriji poslednja katastrofa bila je ona povezana sa Nojevom barkom koja je izbrisala sve životne oblike osim onih koji su se ukrcali u barku. Ostali primerci životnih oblika postali su fosili. Prema tom gledištu, vrste, nastale nezavisno jedna od druge, nisu mutirale tako da su zauvek ostajale na istom stepenu razvoja.

Bigl, slika Ovena Stenlija iz 1841.

Katastrofičnu tezu (ali ne i teoriju o nemutaciji vrsta) izmenio je engleski geolog ser Čarls Lajel u svojoj knjizi u dva sveska „Principi geologije“ (engl. Principles of Geology) (1830 — 1833). Lajel je utvrdio da Zemljina površina prolazi kroz stalne promene što je rezultat delovanja prirodnih sila kroz duži vremenski period. Dok je boravio na „Biglu“ Darvin je zaključio da mnoga Lajelova zapažanja odgovaraju onome što je sam uočio. Takođe je primetio da neki njegovi nalazi nisu u skladu s Lajelovim hipotezama. Tako je, na primer, zapazio da na ostrvu Galapagos postoje jedinstvene vrsta kornjača, američkog drozda i zeba koje su, uprkos tome što su blisko povezane sa kornjačama, drozdovima i zebama sa evropskog kontinenta, različite u strukturi i prehrambenim navikama. Ta opažanja naterala su Darvina da postavi pitanje da li je moguće da postoje veze između različitih ali sličnih vrsta.

Nakon što se 1836. vratio u Englesku, svoje ideje o promenljivosti vrsta objavio je u delu „Beleške o transmutaciji vrsta“ (engl. Notebooks on the Transmutation of Species). Darvin se u svom stanovištu o razvijanju organizama još više učvrstio nakon što je pročitao „Esej o principima stanovništva“ (engl. An Essay on the Principle of Population) iz 1798. godine, delo britanskog ekonomiste Tomasa Roberta Maltusa. U tom delu Maltus objašnjava kako broj stanovnika sveta raste brže nego što raste proizvodnja hrane (broj stanovnika raste geometrijskom progresijom, a proizvodnja hrane aritmetičkom). Čovek nije u stanju da uravnoteži navedene pojave pa to, umesto njega, čine prirodne katastrofe, glad, bolesti i ratovi. Darvin je Maltusovu teoriju primenio na životinje i biljke i 1838. godine načinio nacrt teorije evolucije putem prirodne selekcije.

Darvin je sledećih dvadeset godina dorađivao svoju teoriju i usput se bavio i nekim drugim prirodno-istorijskim projektima; budući da je bio prilično bogat, nikad nije imao potrebu za dodatnim radom. Godine 1839. oženio se svojom rođakom Emom Vedžvud, a nešto kasnije se preselio na malo imanje Daun Haus pokraj Londona. Tamo je sa suprugom podizao desetoro dece, od koje je troje umrlo u ranom detinjstvu. Darvin je svoju teoriju prvi put objavio 1858. godine u jednom časopisu, istovremeno kad je to učinio i Alfred Rasel Volas, mladi prirodnjak koji je nezavisno od Darvina došao do istog zaključka. Darvinova teorija je u celosti objavljena 1859. godine pod naslovom „O poreklu vrsta“ (engl. On the Origin of Species). Nazvana „knjigom koja je šokirala svet“, knjiga je rasprodata već prvog dana te je naknadno štampano još šest izdanja.

Karikatura Darvina kao majmuna objavljena u magazinu Hornet

Reakcija na Darvinovu knjigu bila je veoma brza. Neki biolozi prigovarali su Darvinu da ne može dokazati svoje hipoteze. Drugi su kritikovali Darvinovu koncepciju o razvijanju različitih vrsta iz jedne. Međutim, nisu naučnici bili najžešći kritičari Darvinove teorije nego Crkva. Crkveni predstavnici su Darvinu oštro prigovarali da teorija o prirodnoj selekciji poriče uticaj Boga na stvaranje čoveka i stavlja čoveka na isti nivo sa životinjama.

Ostatak života Darvin je proveo dorađujući teoriju tako da je kasnije objavio još nekoliko knjiga u kojima je objašnjavao sporne delove teorije: „Menjanje životinja i biljaka u domaćim uslovima“ (1868; engl. The Variation of Animals and Plants Under Domestication), „Poreklo čoveka“ (1871; engl. The Descent of Man), „Ispoljavanje emocija kod životinja i čoveka“ (1872; engl. The Expression of the Emotions in Animals and Man) i „Poreklo čoveka i selekcija u vezi sa polom“ (1872; engl. The Descent of Man and Selection in Relation to Sex). Važnost Darvinovog rada prepoznali su njegovi savremenici te je Darvin primljen u Kraljevsko društvo 1839. godine i u Francusku akademiju nauka (1878). Odata mu je počast i sahranom u Vestminsterskoj opatiji, nakon što je 19. aprila 1882. preminuo u mestu Daun, u grofoviji Kent.

Dela[uredi]

  • Notebooks on the Transmutation of Species (Beleške o transmutaciji vrsta, 1836)
  • The Variation of Animals and Plants Under Domestication (Promenljivost životinja i biljaka u domaćim uslovima, 1868)
  • The Descent of Man (Poreklo čoveka, 1871)
  • The Expression of the Emotions in Animals and Man (Ispoljavanje emocija kod životinja i čoveka, 1872)
  • The Descent of Man and Selection in Relation to Sex (Порекло човека и селекција у вези са полом, 1872)

Референце[uredi]

  1. Desmond, Moore & Browne (2004)
  2. 2,0 2,1 Coyne (2009). стр. 8–11.
  3. 3,0 3,1 Larson (2004). стр. 79–111.
  4. Coyne (2009). стр. 17.
  5. Glass (1959)
  6. 6,0 6,1 van Wyhe (2008)
  7. Bowler (2003). стр. 178–179, 338, 347.
  8. The Complete Works of Darwin Online – Biography. darwin-online.org.uk. Приступљено 2006-12-15
    Dobzhansky (1973)
  9. As Darwinian scholar Joseph Carroll of the University of Missouri–St. Louis puts it in his introduction to a modern reprint of Darwin's work: "The Origin of Species has special claims on our attention. It is one of the two or three most significant works of all time—one of those works that fundamentally and permanently alter our vision of the world...It is argued with a singularly rigorous consistency but it is also eloquent, imaginatively evocative, and rhetorically compelling." Carroll, Joseph, ур. (2003). On the origin of species by means of natural selection. Peterborough, Ontario: Broadview. стр. 15. ISBN 1-55111-337-6. 
  10. Leff (2000). About Charles Darwin
  11. Browne (1995). стр. 47–48, 89–91.
    Desmond & Moore (2009). стр. 47–48.
  12. Desmond & Moore (1991). стр. 210, 284–285.
  13. Desmond & Moore (1991). стр. 263–274.
  14. van Wyhe (2007). стр. 184, 187.
  15. Beddall, B. G. (1968). „Wallace, Darwin, and the Theory of Natural Selection” (PDF). Journal of the History of Biology. 1 (2): 261—323. doi:10.1007/BF00351923. 
  16. Freeman (1977)
  17. „AboutDarwin.com - All of Darwin's Books”. www.aboutdarwin.com. Приступљено 30. 03. 2016. 
  18. „Special feature: Darwin 200”. New Scientist. Приступљено 2. 4. 2011. 
  19. „Westminster Abbey » Charles Darwin”. Westminster Abbey » Home. 2. 1. 2016. Приступљено 2. 1. 2016. 
    Leff (2000). Darwin's Burial
  20. Wahlert, John H. (11. 6. 2001). „The Mount House, Shrewsbury, England (Charles Darwin)”. Darwin and Darwinism. Baruch College. Приступљено 26. 11. 2008. 
  21. Desmond & Moore (1991). стр. 12–15.
    Darwin (1958). стр. 21–25.
  22. Darwin (1958). стр. 47–51.
    Desmond & Moore (2009). стр. 18–26.
  23. Desmond & Moore (1991). стр. 42–43.

Литература[uredi]

  • Glass, Bentley (1959). Forerunners of Darwin. Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press. стр. iv. ISBN 0-8018-0222-9. »Darwin's solution is a magnificent synthesis of evidence...a synthesis...compelling in honesty and comprehensiveness« 
  • Coyne, Jerry A. (2009). Why Evolution is True. Oxford: Oxford University Press. стр. 17. ISBN 0-19-923084-6. »In The Origin, Darwin provided an alternative hypothesis for the development, diversification, and design of life. Much of that book presents evidence that not only supports evolution, but at the same time refutes creationism. In Darwin's day, the evidence for his theories was compelling, but not completely decisive.« 
  • Coyne, Jerry A. (2009). Why Evolution is True. Viking. стр. 8—11. ISBN 978-0-670-02053-9. 
  • Coyne, Jerry A. (2009). Why Evolution is True. Viking. стр. 8—11. ISBN 978-0-670-02053-9. 

Спољашње везе[uredi]