Časovnik (sazvežđe)
| Sazvežđe | |
 | |
| Latinsko ime | Horologium |
|---|---|
| Skraćenica | Hor |
| Genitiv | Horologii |
| Simbolizuje | časovnik sa klatnom |
| Rektascenzija | 3 |
| Deklinacija | -60 |
| Površina | 549 sq. deg. (58) |
| Najsjajnija zvezda | alfa Časovnika (3,86m) |
| Meteorski rojevi | nema |
| Susedna sazvežđa | |
| Vidljivo u rasponu +30° i −90°. U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u decembru. | |
Časovni (lat. Horologium) je jedno od 88 savremenih sazvežđa. Nalazi se na južnoj hemisferi i nema sjajnih zvezda. Kreirao ga je u 18. veku francuski astronom Nikola Luj de Lakaj pod nazivom Horologium Oscillitorium („Sat sa klatnom“) u čast Kristijana Hajgensa koji je izumeo časovnik sa klatnom ali i otkrio Saturnove prstenove. Naziv sazvežđa je kasnije skraćen na današnji oblik.
Zvezde[uredi | uredi izvor]
Sve zvezde Časovnika su vrlo slabe. Najsjajnija zvezda ovog sazvežđa je alfa Časovnika, džin magnitude 3,86 koji je od Sunca udaljen 177 svetlosnih godina. Druga po sjaju je delta Časovnika, binarni sistem magnitude 4,93 sa masivnim belim subdžinom kao primarnom komponentom. Od Sunca je udaljen 175 svetlosnih godina. Beta Časovnika je džin A klase magnitude 4,99, neobičnog hemijskog sastava.
Objekti dubokog neba[uredi | uredi izvor]
U Časovniku se nalazi superklaster Časovnik (ili superklaster Časovnik-Mrežica) — superklaster koji se sastoji od preko 5000 grupa galaksija. Od Mlečnog puta je udaljen 900 miliona svetlosnih godina, a proteže se na oko 550 miliona svetlosnih godina. Ovaj superklaster je relativno slabo proučen.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Sazvežđe Časovnik na TopAstronomer.com (jezik: engleski)
