Čerimoja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Čerimoja ili čirimoja je jestiva plodonosna vrsta roda Anoana iz porodice Annonaceae . Smatralo se da su oni rodom iz Kolumbije, Ekvadora, Perua, Bolivije i Čilea[1], koji su se kultivacijom širili u Ande i Centralnu Ameriku[1][2]. Čerimoja se uzgaja u tropskim regionima širom sveta, kao i u Španiji, gde se široko konzumira u južnim provincijama Granadi i Malagi.[1]

Opis[uredi | uredi izvor]

Čerimoja

Anona čerimoja je prilično gusto, brzorastuće, drvenasto,[3] kratko listopadno [4] ali uglavnom zimzeleno nisko razgranato drvo[3] ili grm[4] od 5 do 9 metara visoko. [3]

Stabljike i lišće[uredi | uredi izvor]

Zrele grane su slatke i drvene.[4] Mlade grane i grančice imaju matiranje kratkih i finih vlasi. [3]

Kožni listovi dugi su 5-25 centimetara [5] [6] i širine 3-10 centimetara [5] i uglavnom su eliptični, zašiljeni na krajevima i zaobljeni u blizini stabljike lišća. Kada su mladi, prekriveni su mekim, finim, zapetljanim dlačicama boje rđe. Kada sazri, lišće nosi dlačice samo duž vena na donjoj površini. [3]Vrhovi su bez dlake i prljavo srednje zelene boje sa bledim žilama,[6] leđa baršunasta, [4]prljavo sivozelena s podignutim bledo zelenim žilama. Novi listovi su dole beličasti. [6] Listovi su pojedinačni i naizmenični, tamnozelene boje i na gornjoj površini blago dlakavi. [3] Pričvršćuju se na granje širokih 6-10 milimetara, dugih i gusto dlakavih stabljika lišća.[5]

Cveće[uredi | uredi izvor]

Čerimojino drveće ima vrlo bledo zeleno [6] cveće. Dugi su 3 centimetra[4], vrlo jakog voćnog mirisa.[6] Svaki cvet ima tri spoljne, zelenkaste, mesnate, duguljaste, pupoljne latice i tri manje, ružičaste unutrašnje latice [3] sa žutim ili smeđim sitno matiranim dlačicama, spolja beličastim sa ljubičastim mrljama [4] i u unutrašnjosti mnogo stabljika.[5] Cvetovi se pojavljuju na granama suprotnim listovima, usamljeni ili u parovima ili grupama od tri,[3] [5] na cvetnim stabljikama koje su gusto pokrivene dlakama smeđe boje, dužine 8–12 milimetara. Pupoljci su dugački 15–18 milimetara, u osnovi širine 5–8 milimetara.[5] Polen se izliva kao trajna tetrada. [7]

Voće[uredi | uredi izvor]

Plodovi čerimoje su krupni zeleni plodovi nalik na šišarke [6] ili srcastog oblika, [3] dužine 10 centimetara do 20 centimetara, promera od 5 centimetara do 10 centimetara,[5] i kože koja ima izgled da preklapajuće ljuskice ili bradavice. Ispucana površina braon boje znak je sazrevanja [6] od zime do proleća;[4] teži u proseku od 150 grama do 500 grama, ali ekstra kruti primerci mogu težiti 2,7 kilograma ili više. Zrela mesnata unutrašnjost ploda je kremno bela.[6] Kada sazri, koža je zelena i blago podnosi pritisak. Neki karakterišu voćni ukus kao spoj banane, ananasa, papaje, breskve i jagode[8]. Voće se može hladiti i jesti kašikom, što mu je donelo i drugi nadimak, voće od sladoleda. U Peruu i Čileu uobičajeno se koristi u sladoledima i jogurtima.

Plod čerimoje

Unutrašnjost čerimoje sadrži mnoštvo tvrđih, nejestivih, crnih, sjajnih semena u obliku pasulja, dugih 1 centimetar do 2 centimetra[3] i približno polovine širine.[5] Seme čerimoje otrovno je, ako se drobi na otvorenom. Kao i ostali članovi porodice Annonaceae, čitava biljka sadrži male količine neurotoksičnih acetogenina, kao što je annonacin[1], koje se čini da su u Gvadalupi[9] povezani sa atipičnim parkinsonizmom. Štaviše, ekstrakt kore može izazvati paralizu ako se ubrizgava.[1]

" Ananas, mangostin i čerimoja ", napisao je botaničar Berthold Čarl Seman, se smatraju najboljim voćem na svetu i okusio sam ih u onim lokalitetima u kojima bi trebalo da postignu svoje najviše savršenstvo - ananas u Guaiakuil, mangostin u indijskom arhipelagu i čerimoja na obroncima Anda ako bi me pitali koje bi bilo najbolje voće, odabrao bih bez ustručavanja, čerimoju. Njegov ukus zaista nadmašuje onaj od svakog drugog voća, a Haenke je bio sasvim u pravu kad ga je nazvao remek-delom prirode". [10]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Verovatno kultivisano, veruje se da Anona čerimoja potiče iz Anda na visinama od 700 metara do 2400 metara [2] [3] iako alternativna hipoteza postavlja centralnu Ameriku kao poreklo Anona čerimoja, jer mnogi njegovih divljih srodnika nastaju na ovom području.[2] Odatle su ga Evropljani odveli u različite delove tropika. Za razliku od drugih Anona vrsta [11], Anona čerimoja nije uspešno naturalizovana u Zapadnoj Africi.[12]

Trenutna (naturalizovana područja)
Karibi
Palearktika
Map

Ekologija[uredi | uredi izvor]

Oprašivanje[uredi | uredi izvor]

Cvetovi su hermafroditi i imaju mehanizam da izbegnu samooprašivanje.[1] Kratkotrajni cvetovi otvaraju se kao ženski, a zatim napreduju u kasnijoj muškoj fazi za nekoliko sati. Za ovo je potreban poseban oprašivač koji ne samo da može da sakuplja polen iz cveća u muškoj fazi, već ga smešta i u cveće u ženskoj fazi.

Nastajanje klice

Studije insekata u rodnom regionu čerimoja kao prirodnog oprašivača nisu bile ubedljive, jer se sumnja na neki oblik tvrdokrilaca. Često je ženski cvet prijemčiv u ranom delu prvog dana, ali polen se u muškom stadijumu ne proizvodi do kasnog popodneva drugog dana. Medonosne pčele nisu dobri oprašivači, na primer, jer su njihova tela prevelika da bi se uklapala između mesnatih latica ženskog cveta. Ženski cvetovi imaju latice samo delimično odvojene, a latice se široko odvajaju kada postanu muški cvetovi. Dakle, pčele sakupljaju polen iz muškog cveća, ali nisu u mogućnosti da taj polen prenesu u žensko cveće.

Za proizvodnju voća izvan rodne regije čerimoja, kultivatori se moraju oslanjati na vetar za širenje polena u gustim voćnjacima ili koristiti ručno oprašivanje. Ručno oprašivanje zahteva četkicu za farbanje. Ukratko, da bi povećali proizvodnju voća, uzgajivači sa četkicom sakupljaju polen sa muških biljaka i zatim ga prebace na žensko cveće ili ga ostave u hladnjaku preko noći. Polen čerimoje ima kratak vek, ali može se produžiti hlađenjem.

Klimatski zahtevi[uredi | uredi izvor]

Cvet čerimoje

Evolucija 20 lokacija grada Loje, Ekvador pokazuje određene načine ѕa rast preferencija divlje čerimoje, uključujući visinu između 1500-2000 metara (4,900–6,600 ft), optimalni godišnji raspon temperature od 18–20 °C (64–68°F), godišnje padavine između 800–1000 milimetara (31–39 in) i tla visokog sadržaja peska i blago kiselih svojstava sa pH vrednošću između 5 i 6,5.[16]

Kultivacija[uredi | uredi izvor]

Annona cherimola, preferirajući hladne andske visine, hibridizira se sa ostalim vrstama roda Anone. Hibrid iz porodice Annonaceae zvan atemoja je privukao određenu pažnju u zapadnoj Africi, Australiji, Brazilu i Floridi.[12]

Propagiranje[uredi | uredi izvor]

Drvo uspeva u tropskim šumama na visinama od 1.300 do 2.600 metara (4,300 to 8,500 ft). Iako je osetljiv na mraz, mora imati periode hladnih temperatura ili će se drvo postepeno uspavati.[1] Stanovnici Anda kažu da biljka čerimoja uopšte ne može da podnese sneg.

U Sredozemlju se uzgaja uglavnom u južnoj Španiji i Portugalu, gde je uveden između 1751. i 1797.[1] godine odakle je prenošen u Italiju, ali se sada može naći i u nekoliko zemalja Afrike, Bliskog istoka i Okeanije. Uzgaja se širom Amerike, uključujući Havaje od 1790. i Kaliforniju gde je uveden 1871.[1]

Žetva[uredi | uredi izvor]

Rast čerimoje

Najbolji su plodovi koji su jednoliko zeleni, bez pukotina ili uglavnom smeđe kože.

Optimalna temperatura za skladištenje je 8–12 °C (46–54°F), u zavisnosti od sorte, stupnja zrelosti i trajanja, sa optimalnom relativnom vlagom od 90–95%.[1] Nezrele čerimoje sazrevaju na sobnoj temperaturi, na kojoj će doći do blagog pritiska. Izloženost etenu (100 ppm za jedan do dva dana) ubrzaće se zrenje zrelo-zelene čerimoje i drugih plodova roda Annone, koje mogu sazreti za oko pet dana ako se čuvaju na 15-20 °C (59 to 68°F). Uklanjanje etena može biti od pomoći u usporavanju zrenja zrelo-zelenih plodova.

Karakteristike ishrane[uredi | uredi izvor]

Različite sorte imaju različite ukuse, teksture i oblike.[1] Oblici mogu da se kreću od areola otiska, ravnih areola, areola sa blagim izbočinama ili tačaka, punih areola i kombinacija ovih oblika. Ukus voća se kreće od blagog slatkog do tangičnog ili kiselog i slatkog, koji sve zavisi od sorte.

Kada je voće zrelo i još uvek ima tu svežu, potpuno zrelu zelenkastu ili zelenkasto-žućkastu boju kože, tekstura je poput mekane zrele kruške i papaje. Ako se dozvoli koži da postane potpuno smeđa, a meso nije fermentiralo, tada tekstura može biti poput krema. Često, kada koža postane smeđa na sobnoj temperaturi, plod više nije dobar za ljudsku upotrebu. Takođe, koža postaje smeđa ako je predugo bila u normalnom hlađenju - tj. posle dan ili dva.

Hranljiva vrednost[uredi | uredi izvor]

U porciji od 100 g koji sadrži 75 kalorija, čerimoja je odličan izvor vitamina B6 i dobar izvor vitamina C, dijetalnih vlakana i vitamina B2.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j Morton, Julia F. „Cherimoya”. www.hort.purdue.edu. 
  2. ^ a b v g van Zonneveld, Maarten; Scheldaman, Xavier; Escribano, Pilar; Viruel, Maria A.; van Damme, Patrick; Garcia, Willman; Tapia, Cesar; Romero, Jose; Siguenas, Manuel; Hormoza, Jose I. „Mapping Genetic Diversity of Cherimoya (Annona cherimola Mill.): Application of Spatial Analysis for Conservation and Use of Plant Genetic Resources”. Pristupljeno 9. 1. 2012. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j D., Jackson. „AgroForestryTree Database. International Center For Research In Agroforestry.”. Arhivirano iz originala 30. 09. 2011. g. Pristupljeno 17. 4. 2008. 
  4. ^ a b v g d đ e EEB Greenhouse Staff, University of Connecticut. „Annona cherimola Mill.”. Pristupljeno 17. 4. 2008. 
  5. ^ a b v g d đ e ž Wiggins, I.L, Porter. „"Annona cherimola (PIER Species info)"”. Arhivirano iz originala 15. 07. 2007. g. Pristupljeno 17. 4. 2008. 
  6. ^ a b v g d đ e ž Flynn, Tim. „"Record Detail ANNONACEAE Annona cherimola Mill"”. Arhivirano iz originala 24. 07. 2011. g. Pristupljeno 17. 4. 2008. 
  7. ^ Lora, Jorge; Testillano, Pilar; Rusueno, Maria; Hermoza, Jose I. „Pollen development in Annona cherimola Mill. (Annonaceae). Implications for the evolution of aggregated pollen"”. Pristupljeno 29. 10. 2009. 
  8. ^ Vanhove, Ir. Wouter. „"Descriptors for cherimoya (Annona cherimola Mill.)"” (PDF). Bioversity International. Bioversity International and CHERLA. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  9. ^ Champy, Pierre. „Quantification of acetogenins in Annona muricata linked to atypical parkinsonism in guadeloupe"”. Pristupljeno 20. 12. 2005. 
  10. ^ Wilson, Popenoe. „The Underdeveloped Field of Tropical Fruits"”. New Crops for the New World. New York: The MacMillan Co. p. 17. 
  11. ^ Global Plants, JSTOR. „"Annona glabra Linn. [family ANNONACEAE]"”. Pristupljeno 5. 9. 2019. 
  12. ^ a b Global Plants, JSTOR. „"Annona cherimola Mill. [family ANNONACEAE]"”. Pristupljeno 5. 9. 2019. 
  13. ^ New World Fruits Database. „"Result set for: Annonaceae Annona cherimola"”. Pristupljeno 17. 4. 2008. [mrtva veza]
  14. ^ Natural Resources Conservation Service (NRCS). „"PLANTS Profile, Annona cherimola Mill"”. Pristupljeno 17. 4. 2008. 
  15. ^ Australian Plant Name Index (APNI). „Integrated Botanical Information System (IBIS)”. Pristupljeno 17. 4. 2008. 
  16. ^ Scheldeman, Xavier. „"Distribution and potential of cherimoya (Annona cherimoya Mill.) and highland papayas (Vasconcellea spp.) in Ecuador"”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Черимоја&oldid=27049386”