Češka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
„Češka” preusmerava ovde. Za druge upotrebe, pogledajte Češka (višeznačna odrednica).
Češka Republika
Česká republika
Flag of the Czech Republic.svg
Coat of arms of the Czech Republic.svg

Krilatica:
Pravda vítězí
češki: Istina pobeđuje

Himna:
Kde domov můj
{{{alt}}}
Glavni grad Prag
Službeni jezik češki
Vladavina
Predsednik Miloš Zeman
Predsednik Vlade Bohuslav Sobotka
Istorija
Nezavisnost 28. oktobar 1918. kao Čehoslovačka
podeljena 1. januara 1993.
Geografija
Površina
 — ukupno 78.866 km2(114)
 — voda (%) 2
Stanovništvo
 — 2013. 10.512.400[1](81)
 — gustina 133/km2
Ekonomija
Valuta Češka kruna
 — stoti deo valute ‍CZK‍
Ostale informacije
Vremenska zona UTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen .cz
Pozivni broj +420

Češka, zvanično Češka Republika (skr. ČR; češ. Česká republika, ČR, Česko; O ovoj zvučnoj datoteci izgovor ), je kontinentalna zemlja srednje Evrope, geopolitički na spisku UN uvrštena kao država istočne Evrope[2]. Graniči se sa Poljskom na severu, Nemačkom na severozapadu i zapadu, Austrijom na jugu, i Slovačkom na istoku. Glavni i najveći grad je Prag (1,2 miliona stanovnika), važna turistička destinacija. Republika Češka sastoji se od istorijskih zemalja: Češke (Bohemije), Moravske, i češke Šleske; ovo trojstvo prisutno je i na državnom grbu. Članica je Evropske unije i Severnoatlantskog saveza (NATO).

Češko ministarstvo spoljnih poslova je 1993. saopštilo da se skraćeno ime Češka (češ. Česko) ima koristiti u svim prilikama izuzev zvaničnih dokumenata i punih imena vladinih institucija. Ovo emocionalno pitanje je međutim i dalje kontroverzno u samoj Republici Češkoj.

Istorija[uredi]

O naseobinama na teritoriji Češke još oko 28.000 godina pre nove ere govori niz arheoloških nalaza. Od trećeg veka pre nove ere naseljavaju je Kelti, a od 1. veka i Germani. Sloveni su se na područje Češke doselili u 5. veku, a u 7. veku oformili Samovo carstvo. Godine 833. na području Moravske, Slovačke, severne Mađarske i zapadnog zakarpatskog kraja nastaje Velikomoravsko carstvo, koja vremenom raste i obuhvata i Češku (890—894), Šlesku, Lužice, Malopoljsku, i deo Mađarske. Velika Morava, od koje se Češka otcepila 894, nestala je pod udarom Mađara 907. godine.

Češka država se rađa u drugoj polovini 9. veka, kada je ustoličen prvi češki knez iz dinastije Pšemislovaca, Borivoj I. U 10. i 11. veku država se konsoliduje, pripaja Moravsku i postaje kraljevina. Češka kraljevina bila je značajna ekonomska i vojna sila, naročito za vreme poslednjih Pšemislovaca Pšemisla Otakara II i Vaclava II. Vrhunac, verovatno, predstavlja vreme vladavine moćnog Karla IV iz luksemburške dinastije. Međutim, husitski ratovi u 15. veku, i Tridesetogodišnji rat u 17. veku imali su razarajući učinak.

Geografija[uredi]

Mapa Češke

Položaj[uredi]

Države sa kojima se Češka graniči su: Slovačka, Poljska, Nemačka i Austrija. Površina države iznosi 78.866±0 km².

Geologija i reljef[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.
Satelitska fotografija Češke

Češka se može opisati kao valovita dolina okružena planinama. Jugozapadnu granicu Češke čini planina Češka Šumava, visine od 1.000 do 1.400 metara, na severozapadu to su Rudne gore (1.244 m). Na severu su planine Sudeti sa najvišim vrhom Češke Snežka (češki Sněžka) na 1.602 metra nadmorske visine, u delu zvanom Krkonoše.

Bohemija i Moravska su razdvojene niskim Bohemsko-Moravskim gorjem (600-800 metara). Moravska se na istoku oslanja na planine Beskidi i Beli Karpati. Južnu granicu prema Austriji većim delom čini Taja (reka).

Zemljište je vrlo plodno. U Bohemskoj se gaji dosta hmelja (poznata po proizvodnji piva), a u Moravskoj grožđa (proizvodnja vina).

Vode[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

U Bohemskoj izviru velike reke Laba i Vltava. Kroz Moravsku protiče reka Morava i izvire reka Odra. Sa planina Češke, vode se slivaju prema 3 mora: Severno, Baltičko i Crno. Češka je stoga evropska vododelnica.

Flora i fauna[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Klima[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Češka leži u umerenoj klimatskoj zoni. Prosečna godišnja temperatura iznosi 7,9 °C, uz blage zime (prosek za februar je 0,5 °C) i sveža leta (jun 18,6 °C). Svih 12 meseci u godini su vlažni.

Nacionalni parkovi[uredi]

U Češkoj postoji četiri nacionalna parka:

Ime Osnovan Veličina (km²) Slika
Nacionalni park Krkonošski 1963. 549.69 Sněžka from Černá hora (CZE).jpg
Nacionalni park Šumava 1991. 680.64 Chalupska-slat.jpg
Nacionalni park Češka Švajcarska 2000. 79.25 Waldrand in Nationalpark Böhmische Schweiz.JPG
Nacionalni park Podiji 1991. 63 PodyjiuVrani.jpg

Administrativna podela[uredi]

Administrativno-teritorijalna podela Češke
    Region Glavni grad Stanovništvo (2003)
  Glavni grad Prag Prag 1.160.118
  Srednjočeški kraj Prag 1.125.735
  Južnočeški kraj Češke Budjejovice 624.778
  Plzenjski kraj Plzenj 549.369
  Karlovarski kraj Karlovi Vari 303.761
  Ustečki kraj Usti nad Labom 819.442
  Liberečki kraj Liberec 427.418
  Kralovehradečki kraj Hradec Kralove 548.698
  Pardubički kraj Pardubice 506.849
  Kraj Visočina Jihlava 517.959
  Južnomoravski kraj Brno 1.122.759
  Olomoučki kraj Olomouc 637.401
  Zlinski kraj Zlin 593.458
  Moravsko-Šleski kraj Ostrava 1.264.347

Politika[uredi]

Republika Češka je parlamentarna demokratija. Šef države je predsednik. Veću izvršnu moć od njega ima predsednik vlade. Češki Parlament ima dva doma: Veće poslanika i Senat. Veće poslanika ima 200 članova izabranih po proporcionalnom sistemu svake 4 godine, a Senat 81 senatora sa mandatom od po 6 godina i složenim sistemom izbora. Poslanici moraju imati bar 21 godinu, senatori 40.

Predsednika je ranije birao parlament, a nakon ustavnih promena iz 2012. bira se na neposrednim izborima. Mandat predsednika traje 5 godina i može se još jednom ponoviti. Predsednik imenuje sudije ustavnog suda, može pod određenim uslovima raspustiti parlament, daje amnestiju, a može i da vrati zakon u skupštinu na ponovno glasanje.

Administrativno, Češka je podeljena u 14 regiona, (kraje) koji se dele na okruge (okresy), a ispod njih su opštine (obce).

Češka je 1. maja 2004. postala deo Evropske unije. Na referendumu za priključenje glasalo je 55,21% biračkog tela, za je glasalo 77,33% (dakle 42,7% ukupnog biračkog tela).

Stanovništvo[uredi]

Najveći gradovi[uredi]

 

Izvor: Državni institut za statitiku[3]
Grad Teritorija Populacija Grad Teritorija Populacija
Prag
Prag
Brno
Brno
1. Prag - 1.268.796 11. Haviržov Moravsko-Šleski kraj 207.178 Ostrva
Ostrva
Plzenj
Plzenj
2. Brno Južnomoravski kraj 850.726 12. Zlin Marna (departman) 179.992
3. Ostrva Moravsko-Šleski kraj 484.344 13. Kladno Primorska Sena 175.497
4. Plzenj Gornja Garona 441.802 14. Most (grad) Loara (departman) 171.260
5. Liberec Primorski Alpi 343.304 15. Opava Moravsko-Šleski kraj 164.532
6. Olomouc Atlantska Loara 284.970 16. Karvina Moravsko-Šleski kraj 155.637
7. Hradec Kralove Donja Rajna 271.782 17. Fridek-Mistek Moravsko-Šleski kraj 151.212
8. Češke Budjejovice Ero (departman) 257.351 18. Jihlava Men i Loara 147.571
9. Usti nad Labom Žironda 239.157 19. Dječin Rona (departman) 145.150
10. Pardubice Sever (departman) 227.560 20. Karlove Vari Reinion 145.022

Privreda[uredi]

Još u doba komunističkog istočnoevropsko ekonomskog bloka, Češka je spadala među njegove najrazvijenije delove.

Prelaskom na tržišnu privredu 1990, privreda je postepeno privatizovana. Tokom devedesetih godina prošlog veka, Češka se zadržala na čelu liste postkomunističkih zemalja po razvoju.

Češka najviše trguje sa Nemačkom i Evropskom unijom uopšte. Stopa nezaposlenosti je na 7,1% (2006). Regionalne razlike su velike, pri čemu je Prag daleko ispred po razvoju i prihodima od istoka zemlje. Bruto proizvod po stanovniku 2006, iznosio je 11.904 evra, što je između nivoa Mađarske i Portugalije u EU. U prihodima, usluge učestvuju sa 57%, industrija 39% i poljoprivreda 4%. Najvažnije industrijske grane Češke Republike su auto-industrija (Škoda Auto), mašinska, prerada domaćeg drveta, proizvodnja stakla i keramike. Nezaposlenost u Češkoj u junu 2015 iznosila je 6,4%.

Izuzetan značaj za Češku privredu ima turizam.

Kultura[uredi]

Karlov univerzitet u Pragu, osnovan 1340-ih (verovatno 1348), bio je prvi univerzitet u centralnoj Evropi i u svim slovenskim zemljama. Neki od njegovih studenata i profesora su bili: Jan Hus, Franc Kafka, Milan Kundera, Nikola Tesla, Albert Ajnštajn, Ernst Mah, Tomaš Masarik, Edvard Beneš.

Univerzitet Palackog u Olomoucu, osnovan 1573, drugi je najstariji univerzite u Češkoj. Otac genetike, Gregor Mendel, bio je student ovog univerziteta.

Mocart je bio vezan za Prag, jer je u njemu nalazio na više razumevanja za svoj rad, nego u Beču. U Nacionalnom teatru u Pragu je održana premijera njegove opere Don Đovani 29. oktobra 1787. Vila Bertramka u kojoj je stanovao, danas je muzej.

Poznati su češki kompozitori nacionalne škole iz 19. veka, Bedrih Smetana i Antonjin Dvoržak. Među piscima izdvajaju se Karel Čapek, Franc Kafka i Milan Kundera. Slikar i grafičar Alfons Muha bio je jedan od predvodnika umetničkog pravca secesije (ili Art Nouveau). Česi su bili među najaktivnijim umetnicima u pokretu kubizma.

Što se filmske umetnosti tiče, u Češkoj se održava poznati Filmski festival u Karlovim Varima. Širom sveta poznati su češki režiseri Jirži Mencl i Miloš Forman. Fakultet za film i televiziju (češ. Filmová a televizní fakulta) u Pragu, bila je škola za Mencla, Formana i Emira Kusturicu, između ostalih.

Vidi još:

Popularna kultura[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]