Češka gotička arhitektura

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hor katedrale Svetog Vida u Pragu koju su izgradili Matija od Arasa i Peter Parler 1344—1385.[1]

Češka gotička arhitektura se odnosi na arhitektonski period pre svega kasnog srednjeg veka na području današnje Češke (bivše Zemlje češke krune, koju su prvenstveno činile Kraljevina Češka i Markgrofovija Moravska).

Gotički stil se prvi put pojavio u Češkoj u prvoj polovini 13. veka i tamo je bio uobičajen do ranog 16. veka. Faze razvoja gotičke arhitekture u Češkoj često se nazivaju po češkoj vladajućoj dinastiji tog vremena:

Najznačajniji gotički arhitekti koji su radili u Češkim zemljama (posebno u Češkoj) bili su Peter Parler i Benedikt Rejt.

Rana gotika[uredi | uredi izvor]

Portal crkve manastira Porta coeli u Tišnovu kod Brna, Moravska, 1230-te.
Portal Stare nove sinagoge u Pragu sa motivima listova vinove loze, posle 1270. godine.

Gotički stil je prodro u Češku u prvoj polovini 13. veka — u vreme kada je romanski stil cvetao u Češkoj, a visoka gotika u Francuskoj.[3] U 13. veku Kraljevina Bohemija je postala stabilna zemlja i rast političkog i ekonomskog značaja Bohemije se ogledao i u umetnosti. Do tog vremena kulturni razvoj Češke je kasnio u poređenju sa zapadnom Evropom. U 13. veku su osnovani mnogi manastiri, gradovi, varošice i sela. Bilo je to vreme kolonizacije još nenaseljenih oblasti Kraljevine. Češko plemstvo je prihvatilo vitešku kulturu, pa je slušalo nemačke vitezove, učestvovalo na turnirima, dobijalo grbove i gradilo zamkove od kamena. Zahvaljujući novootkrivenim rudnicima srebra, Kraljevina je postajala sve bogatija (npr Jihlava, Stribro ili Kutna Hora).[4]

1240-ih godina podignute su poslednje čisto romaničke crkve (npr. u Vinecu, Potvorovu, Tismicama ili Kondracu). Tridesetih godina 12. veka izgrađene su prve ranogotičke građevine u „prelaznom” stilu koji je u Češku i Moravsku doneo Red cistercita. Njihove građevine nisu bile baš otmene i često su koristili motive listova i bobica, posebno na kapitelima.[5] Cisterciti su bili najznačajniji graditelji arhitekture samog ranogotičkog stila u Češkoj.[3]

Crkva opatije Tepla, Bohemija, osvećena 1232.

Crkva opatije Tepla (Premonstratenci) osvećena 1232,[6] je jedna od najstarijih gotičkih crkava u Češkoj. Druga važna ranogotička građevina je manastir Osek (cisterciti) u Češkoj sa svojom jedinstvenom salom kaptola. Prva gotska građevina u Moravskoj bio je manastir cistercitskih monahinja Porta coeli (Nebeska vrata) u Predklašteriji u Tišnovu kod Brna koji je osnovala Konstanca Ugarska, kraljica Češke 1233. godine, osvećena 1239.[7] U Češkoj se nalaze najstariji ornamenti ružica, a veoma otmeni portal izgrađen u stilu francuskih katedrala bio je jedinstven u srednjoj Evropi tog vremena.[5]

Bazilika Svetog Prokopija u Trebiču smatra se najbizarnijim delom evropske arhitekture druge trećine 13. veka. Arhitektura ove nekadašnje benediktinske opatijske crkve u Trebiču je jedinstvena mešavina romaničkog i gotičkog stila.[3] Nije građen u „prelaznom” romaničko-gotičkom stilu, već su graditelji koristili elemente oba stila u zrelim oblicima i tako stvorili objekat koji je istovremeno i čisto romanički i gotički.[5] Zbog toga je uvršten na Uneskovu listu svetske baštine.[8]

Najstarija gotička građevina u Pragu je manastir Svete Agneze koji je 1231. osnovala boemska princeza Agneza Češka (kasnije kanonizovana). Bio je to prvi samostan klarisa izvan Italije. Prva crkva ovog samostana (Crkva Sv. Franje) završena je 1234. godine i kaže se da je to najstarija zasvođena takva crkva severno od Alpa. Crkva Hrista Spasitelja podignuta 1261—1265. kao kraljevski mauzolej dinastije Pšemislovića od strane češkog kralja Otokara II bila je pod direktnim uticajem francuske gotičke arhitekture.[5]

Arkade kraljevskog zamka u Piseku iz druge polovine 13. veka

U novoosnovanom bogatom rudarskom gradu Jihlavi podignute su 1240-ih godina tri ranogotičke crkve (župska, franjevačka i dominikanska), koje takođe spadaju u najstarije očuvane gotičke crkve u Češkoj.[9]

Posle 1260-ih, uticaj cistercitskog stila se smanjio i češka arhitektura je tada bila inspirisana francuskom visokogotičkom arhitekturom. U južnoj Češkoj radili su kraljevski graditelji koje je zapošljavao češki kralj Otokar II. U Kraljevskom gradu Pisek su izgradili neke važne građevine (Kraljevski zamak, kameni most, župna crkva). Takođe su izgradili dvorac Zvikov sa centralnim dvorom okruženim arkadama u dva nivoa inspirisan klaustrom — tipičnim elementom manastirske arhitekture. Kapela dvorca je završena 1270. godine.[10]

Ostali važni zamkovi su kraljevski dvorac Bezdez (sa njegovom prelepom kapelom) i dvorac Krivoklat, biskupski dvorac Horšovski Tin (njegova kapela je očuvana, drugi delovi su kasnije obnovljeni). U Moravskoj postoje zamak Špilberk u Brnu, zamak Veverži, Buhlov, Hukvaldi i drugi.[10]

Staru novu sinagogu u jevrejskoj četvrti Starog grada u Pragu podigli su oko 1270. godine klesari kraljevske radionice koji su izgradili i manastir Svete Agneze. Ova dvobrodna sinagoga jedna je od najstarijih sačuvanih u Evropi i najstarija još uvek aktivna u Evropi.[11]

Stara nova sinagoga stilom podseća na cistercitanske manastire Zlata Koruna (osnovan 1263) i Viši Brod (osnovan 1259). U Viši Brodu je sačuvana veoma dragocena ranogotička kaptola iz 1285. godine. Ovi manastiri su tada završeni u stilu visoke gotike.[12]

  • Samostan Svete Agneze Češke u Pragu, 1230-1270-te
    Samostan Svete Agneze Češke u Pragu, 1230-1270-te
  • Unutrašnjost bazilike Svetog Prokopija u Trebiču iz 1240-ih i 1250-ih
    Unutrašnjost bazilike Svetog Prokopija u Trebiču iz 1240-ih i 1250-ih
  • Manastir Osek, pre 1240.
    Manastir Osek, pre 1240.
  • Stara-nova sinagoga u Pragu, posle 1270. godine
    Stara-nova sinagoga u Pragu, posle 1270. godine
  • Zamak Zvikov u Češkoj, pre 1270.
    Zamak Zvikov u Češkoj, pre 1270.
  • Kameni most Pisek, 1263—1265.[13]
    Kameni most Pisek, 1263—1265.[13]
  • Kapela u zamku Bezdez, pre 1283.
    Kapela u zamku Bezdez, pre 1283.
  • Kaptolska dvorana opatije Viši Brod, 1285
    Kaptolska dvorana opatije Viši Brod, 1285

Visoka gotika[uredi | uredi izvor]

Kasna gotika Pšemislovića[uredi | uredi izvor]

Katedrala Sedlec u Kutnoj Hori

Period visoke gotike u Češkoj je započeo za vreme vladavine kralja Vaclava II 1290-ih. U to vreme se gotički stil u Češkoj promenio. Nove zgrade su počele veoma snažno da naglašavaju vertikalnost i svetlost.

U cistercitskoj opatiji Sedlec kod Kutne Hore, oko 1300. godine podignuta je prva crkva u stilu francuskih gotičkih katedrala u Češkoj. Zove se crkva Uspenja Bogorodice i Svetog Jovana Krstitelja i iako je obnovljena u 18. veku u stilu barokne gotike, njen prezviterijum, glavni brod i transept nisu izgubili svoj prvobitni izgled. Smatra se jednom od prvih visokogotičkih građevina u Češkoj[14], a takođe je upisana na Uneskovu listu svetske baštine.[15]

Vrlo slična crkva podignuta je i u drugom cistercitskom manastiru u Zbraslavu. U svoje vreme bila je najveća crkva u Češkoj — bila je duga 104 metra.[16] Zbraslavska katedrala je uništena tokom Husitskih ratova.

Gotika Luksemburga[uredi | uredi izvor]

Toranj Karlovog mosta u Pragu

Prvi kralj nove dinastije Luksemburga Jovan Slepi nije bio veliki osnivač novih građevina. Verovatno je posle 1310. obnovio Kameno zvono na Starom gradskom trgu u Pragu. U to vreme kuća je bila ukrašena velikim statuama i slikama i verovatno je korišćena kao kraljevska rezidencija umesto Praškog zamka koji je bio nenaseljen nakon požara 1303.[14]

Episkop praški Jan IV je podržao novu arhitekturu umesto kralja koji je često bio odsutan iz zemlje. Osnovao je novu radionicu u svom gradu Roudnjice na Labi u koju je pozvao južno-francuske neimare. Počeo je da gradi novi most u Roudnjicama preko reke Labe. Takođe je pozvao arhitektu mosta Vilijama od Avinjona na godinu dana, koji je podučavao lokalne klesare kako bi sami mogli da završe izgradnju mosta. Episkop je osnovao i novi manastir sa crkvom u Roudnjicama i novim dvorcima u Litovicama i Dražicama. Takođe je osnovao novu monumentalnu crkvu Svetog Gilesa (češ. Kostel sv. Jiljí) u Starom gradu u Pragu[14] i obnovio biskupsku rezidenciju u Maloj strani u Pragu (porušena tokom Husitskih ratova).[17]

Vladavina Karla IV i Vaclava IV[uredi | uredi izvor]

Procvat visoke gotičke umetnosti u Češkoj došao je sa Jovanovim sinom Karlom IV. Ovaj mladi češki princ došao je u Bohemiju 1333. godine iz Francuske gde je odrastao na francuskom kraljevskom dvoru. Tada je kao prvi kralj Češke postao car Svetog rimskog carstva i tako je Prag postao carska rezidencija. Vladavina cara Karla IV i njegovog sina kralja Vaclava IV jedan je od retkih perioda češke umetnosti kada je bila na uporedivom nivou sa evropskim razvojem i čak postala vodeća snaga u razvoju evropske umetnosti.Greška kod citiranja: Početka oznaka <ref> nije ispravno oblikovana ili sadrži neispravan naziv

Severni portal Bogorodičine crkve ispred Tina u Starom gradu u Pragu koju je izgradila Parlerova radionica

Karlo IV je bio veoma važan pristalica umetnosti. Osnovao je mnoge nove građevine, na primer najvažniju visokogotičku građevinu u Češkoj — Katedralu Svetog Vida u Praškom dvorcu — koju su osnovali on, njegov otac kralj Jovan i praški nadbiskup Arnošt od Pardubica 1344. godine. Prvi arhitekta bio je Francuz Matija od Arasa koji je projektovao crkvu u stilu francuske gotike. Posle njegove smrti Peter Parler (koji je došao iz Nemačke) postao je arhitekta katedrale i promenio starije planove. Peter Parler je izgradio mrežasti svod u glavnom brodu, jedan od prvih mrežastih svodova u kontinentalnoj Evropi.[18] Ovaj mrežasti svod je potom inspirisao svodove u mnogim centralnoevropskim crkvama (npr. u Milevskom, Češkom Krumlovu ili Nisi u Poljskoj). Jedan od najdragocenijih prostora katedrale je kapela Svetog Vaclava koja podseća na kapelu Svetog krsta u zamku Karlštejn u centralnoj Češkoj. Gradnja katedrale prekinuta je Husitskim ratovima i završena je najpre početkom 20. veka.[19] Karlo IV je takođe naredio da se obnovi Stara kraljevska palata u Praškom dvorcu, a njegov sin Vaclav IV nastavio je sa obnovom nakon Karlove smrti.

Još jedna važna građevina praške visokogotske arhitekture je Karlov most sa kulom koju je izgradio Peter Parler i koja je jedna od najvećih i najlepših gotskih kapija u Evropi.[18][20]

Peter Parler je takođe projektovao novi prezbiterijum crkve Svetog Vartolomeja u Kolinu (češ. Kostel sv. Bartoloměje). Rad Petera Parlera je kasnije postao velika inspiracija za srednjoevropske kasnogotičke arhitekte.Greška kod citiranja: Početka oznaka <ref> nije ispravno oblikovana ili sadrži neispravan naziv Najznačajniji češki visokogotički dvorac je zamak Karlštejn sagrađen 1348—1357. (i ukrašen do 1367.) gde se može videti jedinstvena kapela Časnog krsta koja je trebalo da liči na Nebeski Jerusalim i u kojoj su čuvani najdragocenije svete mošti i dragulji Kraljevine Češke i Svetog rimskog carstva (npr. Carska kruna Svetog rimskog carstva). Njegovi zidovi su ukrašeni dragim kamenjem i sa 130 slika svetaca koje je naslikao Majstor Teodorik; zlatni plafon podseća na nebo sa zvezdama, suncem i mesecom.[21]

Za vreme vladavine Vaclava IV gotički stil se malo promenio u takozvanu međunarodnu gotiku koju je karakterisala zamena monumentalnosti elegancijom (zbog toga je poznat i kao „lep stil”). Tipične za internacionalnu gotičku arhitekturu, posebno u srednjoj Evropi, bile su dvoranske crkve. Crkvene sale su obično imale i tanke visoke stubove koji su podržavali svod. Tipični primeri internacionalne gotičke arhitekture u Kraljevini Češkoj su južnočeške crkve Svetog Gilesa u Trebonju (češ. Kostel sv. Jiljí) i Svetog Vida u Sobjeslavu (češ. Kostel sv. Víta). Sam kralj je naredio da se obnovi italijanski dvor u Kutnoj Hori i da se sagradi zamak Točnik.[21] Druga značajna crkva bila je crkva Svetog Vida u Češkom Krumlovu sagrađena posle 1407. godine kao dvoranska crkva sa mrežastim svodom u glavnom brodu.

  • Barokni crtež porušene Saborne crkve manastira Zbraslav, oko 1300.
    Barokni crtež porušene Saborne crkve manastira Zbraslav, oko 1300.
  • Crkva manastira Viši Brod, oko 1300.
    Crkva manastira Viši Brod, oko 1300.
  • Crkva Uspenja Bogorodice u Brnu, posle 1323. godine
    Crkva Uspenja Bogorodice u Brnu, posle 1323. godine
  • Crkva u Roudnjicama na Labi koju je 1333. osnovao praški biskup Jan IV.
    Crkva u Roudnjicama na Labi koju je 1333. osnovao praški biskup Jan IV.
  • Zamak Karlštejn, Češka, 1348—1357.
    Zamak Karlštejn, Češka, 1348—1357.
  • Kameno zvono u Starom gradu u Pragu, posle 1310.
    Kameno zvono u Starom gradu u Pragu, posle 1310.
  • Karlov most u Pragu posle 1357. godine
    Karlov most u Pragu posle 1357. godine
  • Crkva Svetog Vartolomeja u Kolinu sa visokim prezbiterijem, 1360—1378.
    Crkva Svetog Vartolomeja u Kolinu sa visokim prezbiterijem, 1360—1378.
  • Zamak Kašperk, jugozapadna Češka, posle 1356.[22]
    Zamak Kašperk, jugozapadna Češka, posle 1356.[22]
  • Unutrašnjost crkve Svetog Vida u Češkom Krumlovu, posle 1407.
    Unutrašnjost crkve Svetog Vida u Češkom Krumlovu, posle 1407.

Kasna gotika[uredi | uredi izvor]

Procvat visoke gotičke arhitekture u zemljama češke krune zaustavljen je izbijanjem Husitskih ratova 1419. godine. Mnoge crkve, manastiri i zamkovi su spaljeni, a mnoge nove zgrade su ostavljene nedovršene od strane graditelja, kao što je Katedrala Svetog Vida u Praškom zamku. Zadivljujući sistem utvrđenja husitskog grada Tabora verovatno je jedino dragoceno arhitektonsko delo tog vremena. Tokom ratova i mnogo godina posle njih nije bilo dovoljno novca da se izgradi bilo koja dragocena građevina. Jedini važniji spomenici tog vremena u Pragu su Crkva Gospe ispred Tina u Starom gradu u Pragu (koja se koristila kao glavna husitska crkva u Češkoj) čija je izgradnja nastavljena nakon ratova[21] i viša kula kapije Karlov most u Malom gradu u Pragu koji je izgrađen o trošku kralja Jiržija posle 1464. godine.[23]

Gotika Jagelonaca[uredi | uredi izvor]

Loša situacija češke umetnosti izazvana ratovima i političkom nestabilnošću poboljšana je nakon 1471. godine kada je katolički poljski princ Vladislav Jagelonac (unuk bohemijske princeze Elizabete Luksemburške, unuke Karla IV) postao novi kralj Češke, a posebno posle 1485. godine kada je verska sloboda doneta (za katolike i husite) i tako su verski ratovi konačno okončani.Greška kod citiranja: Početka oznaka <ref> nije ispravno oblikovana ili sadrži neispravan naziv

Crkva Svete Varvare u Kutnoj Hori

Dok je renesansni stil cvetao u Italiji i zapadna Evropa i Mađarska bile su pod njegovim uticajem, češka umetnost se vratila svojim stilom u nasleđe starih gotičkih majstora. Bohemija nije bila jedina zemlja koja nije vrlo rano prihvatila renesansnu umetnost i pokušala je da razvije stariji gotički stil u nove forme — to je bio i slučaj Austrije, Bavarske, Saksonije[24] ili Engleske (arhitektura Tjudora). Iako su i dalje koristili gotički stil, polako su počeli da ga mešaju sa nekim elementima renesanse.

Najznačajniji arhitekta češkog kasnogotičkog stila bio je Benedikt Rejt koji je radio za kralja Vladislava. Obnovio je Praški zamak u kasnogotičkom stilu i takođe koristio neke elemente rane renesanse. Rejtovo remek-delo je Vladislavska dvorana u Staroj kraljevskoj palati Praškog zamka koja je završena 1502. godine i u to vreme bila najveći svetovni zasvođeni prostor (bez unutrašnjih potpornih stubova) barem u srednjoj Evropi.[25][26]

Benedikt Rejt je završio crkvu Svete Varvare u Kutnoj Hori u kasnogotičkom stilu koristeći svod veoma sličan svodu Vladislavske dvorane. Ova crkva ima tipičan kasnogotički krov u obliku šatora.

Zajedno sa Hansom Spisom, Benedikt Rejt je posle 1490. godine izgradio Kraljevski oratorijum u katedrali Svetog Vida u Praškom zamku. Zanimljiv svod ovog oratorija ima naturalistički izvedene isečene grane, vezane čvrstim užadima na vrhu lukova, umesto uobičajenih rebara.[27] Hans Spis koji je došao iz Frankfurta na Majni je takođe obnovio kraljevski dvorac Krivoklat u centralnoj Češkoj.Greška kod citiranja: Početka oznaka <ref> nije ispravno oblikovana ili sadrži neispravan naziv

Drugi značajan kasnogotički arhitekta bio je Matej Rejsek koji je bio češkog porekla. Sagradio je Barutnu kulu u Pragu 1475—84,[28] koja je inspirisana kulom mosta.

U Brnu je bio aktivan austrijski arhitekta Anton Pilgram gde je projektovao veoma zanimljiv portal Stare gradske kuće.[29]

  • Konjičko stepenište Praškog zamka, oko 1500.
    Konjičko stepenište Praškog zamka, oko 1500.
  • Dvorana Vladislava u Praškom zamku, Benedikt Rejt, oko 1500.
    Dvorana Vladislava u Praškom zamku, Benedikt Rejt, oko 1500.
  • Svod crkve Svetog Jakova u Prahaticama, 1505—1513.
    Svod crkve Svetog Jakova u Prahaticama, 1505—1513.
  • Portal Stare gradske kuće u Brnu Antona Pilgrama, 1510—1511.
    Portal Stare gradske kuće u Brnu Antona Pilgrama, 1510—1511.
  • Gradska kuća u Slavonicama
    Gradska kuća u Slavonicama
  • Kraljevski oratorijum u katedrali Svetog Vida u Pragu, koji su izgradili Benedikt Rejt i Hans Spis, oko 1500.
    Kraljevski oratorijum u katedrali Svetog Vida u Pragu, koji su izgradili Benedikt Rejt i Hans Spis, oko 1500.
  • Svod crkve Svetog Petra i Pavla u Melniku, Hans Spis, 1490-te
    Svod crkve Svetog Petra i Pavla u Melniku, Hans Spis, 1490-te
  • Barutna kula u Pragu, Matej Rejsek, 1475—1484.
    Barutna kula u Pragu, Matej Rejsek, 1475—1484.
  • Toranj Bogorodičine crkve ispre Tina u Pragu sa originalnim krovom, pre 1511.
    Toranj Bogorodičine crkve ispre Tina u Pragu sa originalnim krovom, pre 1511.
  • Dvorac Pernštejn, Moravska, prelaz iz 15. u 16. vek
    Dvorac Pernštejn, Moravska, prelaz iz 15. u 16. vek

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kuthan, Jiří – Royt, Jan (2011). Katedrála sv. Víta, Václava a Vojtěcha (na jeziku: Czech). Praha: Nakladatelství Lidové noviny. str. 577—579. ISBN 978-80-7422-090-6. 
  2. ^ Černá 2012, str. 63
  3. ^ a b v Černá 2012, str. 63
  4. ^ Černá, Marie (2005). Gotická architektura (na jeziku: Czech). Praha: IDEA SERVIS. str. 57—58. ISBN 80-85970-46-5. 
  5. ^ a b v g Černá, Marie (2005). Gotická architektura (na jeziku: Czech). Praha: IDEA SERVIS. str. 57—58. ISBN 80-85970-46-5. 
  6. ^ „History”. Klášter Teplá (na jeziku: Czech). Arhivirano iz originala 1. 7. 2007. g. Pristupljeno 10. 7. 2013. 
  7. ^ „Historie”. Porta Coeli (na jeziku: Czech). Pristupljeno 10. 7. 2013. 
  8. ^ „Třebíč UNESCO site”. UNESCO Czech Republic. Pristupljeno 25. 6. 2013. 
  9. ^ Černá, Marie (2005). Gotická architektura (na jeziku: Czech). Praha: IDEA SERVIS. str. 59. ISBN 80-85970-46-5. 
  10. ^ a b Černá, Marie (2005). Gotická architektura (na jeziku: Czech). Praha: IDEA SERVIS. str. 59. ISBN 80-85970-46-5. 
  11. ^ „The Old-New Synagogue”. Synagogue.cz. Arhivirano iz originala 20. 6. 2013. g. Pristupljeno 10. 7. 2013. 
  12. ^ Černá, Marie (2005). Gotická architektura (na jeziku: Czech). Praha: IDEA SERVIS. str. 60—61. ISBN 80-85970-46-5. 
  13. ^ Kronika Českých zemí (na jeziku: Czech) (4 izd.). Praha: Fortuna Libri. 2012. str. 115. ISBN 978-80-7321-651-1. 
  14. ^ a b v Černá, Marie (2005). Gotická architektura (na jeziku: Czech). Praha: IDEA SERVIS. str. 60—61. ISBN 80-85970-46-5. 
  15. ^ „Kutná Hora: Historical Town Centre with the Church of St Barbara and the Cathedral of Our Lady at Sedlec”. UNESCO. Pristupljeno 12. 7. 2013. 
  16. ^ Líbal 1994, str. 36
  17. ^ „Biskupský dvůr”. Hrady.cz (na jeziku: Czech). Pristupljeno 10. 7. 2013. 
  18. ^ a b Černá 2012, str. 64
  19. ^ Černá, Marie (2005). Gotická architektura (na jeziku: Czech). Praha: IDEA SERVIS. str. 64—65. ISBN 80-85970-46-5. 
  20. ^ „Old Town Bridge Tower”. Královská cesta. Arhivirano iz originala 21. 12. 2013. g. Pristupljeno 25. 6. 2013. 
  21. ^ a b v Černá, Marie (2005). „Země Koruny české”. Gotická architektura (na jeziku: Czech). Praha: IDEA SERVIS. str. 66—68. ISBN 80-85970-46-5. 
  22. ^ „History”. Kašperk Castle. Arhivirano iz originala 22. 1. 2014. g. Pristupljeno 12. 7. 2013. 
  23. ^ „Lesser Town Bridge Towers”. Královská cesta (The Royal Route). Arhivirano iz originala 11. 01. 2014. g. Pristupljeno 12. 7. 2013. 
  24. ^ Dějiny českých zemí (na jeziku: Czech). Praha: Knižní klub. 2011. str. 122—123. ISBN 978-80-242-3205-8. 
  25. ^ Poche 1983, str. 349 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFPoche1983 (help)
  26. ^ Chotěbor 2005, str. 83
  27. ^ Chotěbor 2005, str. 62
  28. ^ Poche, Emanuel (1983). Praha středověká (na jeziku: Czech). Praha: Panorama. str. 341—343. 
  29. ^ Černá 2012, str. 66

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kronika Českých zemí (na jeziku: Czech) (4 izd.). Praha: Fortuna Libri. 2012. str. 115. ISBN 978-80-7321-651-1. 
  • Bartlová, Milena. „Conflict, Tolerance, Representation, and Competition: A Confessional Profile of Bohemian Late Gothic Art.” Bohemian Reformation and Religious Practice 5.2 (2005), p. 255—66.
  • Černá, Marie (2005). Gotická architektura (na jeziku: Czech). Praha: IDEA SERVIS. ISBN 80-85970-46-5. 
  • Černá, Marie (2012). Dějiny výtvarného umění (na jeziku: Czech). IDEA SERVIS. ISBN 978-80-85970-74-6. 
  • Chotěbor, Petr (2005). Prague Castle: Detailed Guide. Prague: Prague Castle Administration. str. 83. ISBN 80-86161-61-7. 
  • Líbal, Dobroslav (1994). Cisterciácká architektura v českých zemích (na jeziku: Czech). Praha: Unicornis. str. 36. ISBN 80-901587-1-4. 
  • Poche, Emanuel (1983). Praha středověká (na jeziku: Czech). Praha: Panorama. str. 349. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чешка_готичка_архитектура&oldid=27678062”