Čitanje

Čitanje je kognitivni proces usvajanja značenja iz pisanih simbola (znakovi, slova).

Definicija

Definiše se kao disjunktivna sinteza različitih operacija, od percepcije, razumevanja i rekognicije, preko memorisanja i refleksije, do onoga što bi bilo spekulacija, imaginacija i fantazija. Čitanje počinje od percepcije, ide preko razumevanja, rekognicije, kognicije, memorije, refleksije, do ovoga što bi bilo zaborav i spekulacija, imaginacija i fantazija, a što ne pokriva pojam razumevanja. Proces čitanja podstiče razvoj inteligencije, povezuje pisani i govorni jezik i razvija kreativno mišljenje i produbljuje maštu. Čitanje podstiče razvoj opažanja, pamćenja i zaključivanja. Čitanjem dete upoznaje drugi, različiti svet, ono na taj način uči o sebi i drugima.

Čitanje kao stvaralački čin

Uvesti dete u veštinu čitanja i pisanja znači osposobiti ga da razume život -lični i duhovni. Zato je važno da ono oseti potrebu za čitanjem, da mu to bude radost i uživanje. Čitanje kao proces, čovek usavršava čitavog života. Kreće od prvog razreda kada se sa usporenog iščitavanja polako prelazi na čitanje čija je brzina otprilike jednaka brzini prirodnog govora. Kada učenik savlada tehniku čitanja onda se razvija brzina čitanja. Od brzog čitanja učenik nema koristi ako nije razumeo to što je pročitao. Brzina čitanja ide uporedo sa brzinom shvatanja odnosno razumevanja pročitanog. Od nivoa shvatanja sadržaja teksta zavisi pravilnost, brzina čitanja i uopšte uspešnost čitanja. Brže i pravilnije čitanje dovodi do potpunijeg shvatanja i razumevanja sadržaja teksta. Prva faza i početak razvijanja ljubavi prema čitanju je doživljaj zadovoljstva koji dele deca i odrasli. To je prvi cilj-ljubav i davanje koji treba da se ostvari u kontaktu sa književnošćbu za decu i sa čitanjem uopšte. U detinjstvu se najranije formiraju i razvijaju navike za čitanje. Propušteno u detinjstvu-nepročitana bajka, priča, roman za decu ili dečji časopis neće se nikad kasnije nadohnaditi. Praznina utiče na osiromašenje mlade ličnosti i kasnije se sporo i teško javlja interesovanje za knjigu. Dete odmalena pokazuje interesovanje za nepoznato, neobično, nesvakidašnje i razumljivo. Ono želi da sazna više o stvarima, ljudima i ljudskim odnosima izvan svoje porodične sredine. To je početak neiscrpnih mogućnosti koje mu može ispuniti knjiga. To je ujedno i obaveza roditelja kao njegovih prvih vaspitača da mu pomognu i omoguće ovakve susrete u ranom detinjstvu.

Počeci razvoja čitanja

Aktivan čitalac se formira u porodici

Za razvoj ljubavi prema knjizi neophodno je zajedničko provedeno vreme roditelja i dece: materijali koje odrastao čita deci, pravljenje knjiga i novina, seckanje, lepljenje posebno napravljenih knjiga, zbirke brojalica, poslovica i zagonetki, pravljenje modela igračaka po uputstvu, opremljen kutak za čitanje. Ima dece koja i posle ovladavanjem veštinom i tehnikom čitanja traže od roditelja da im čitaju i prepričavaju tekstove ili čitave lekcije. Ukoliko se takve želje ispunjavaju dugo posle naučenog čitanja postoji opasnost od stvaranja pasivnog čitaoca koga mrzi da sam čita, da čitajući uživa i traga za lepotama izraza, da samo razmišlja o nijansama i osobinama karaktera junaka priče-insistra na tome da mu se sve saopšti kroz prepričavanje. Tako formiran pasivan čitalac kasnije se uvek opredeljuje za onu vrstu štampe koja se odlikuje siromaštvom jezika i odsustvom razvijenih književnih formi. Za takozvanu petparačku literaturu koja je pisana rutinski, bez većeg intelektualnog naprezanja.

Slikovnice-prvi susret sa knjigom

• U najranijem uzrastu dete privlače slikovnice
• U trećoj i četvrtoj godini dete postavlja bezbroj pitanja roditeljima i traži dodatna objašnjenja za bezbroj pitanja sa stranica koje je video
• Oko šeste godine stvaraju se veće mogućnosti da dete prihvati knjigu. Ono je zrelije sa bogatijim intelektualnim i emocionalnim životom. Pažnju usredsređuje na predmete i pojave. Pored želje za igrom, uz pomoć roditelja i vaspitača javlja se i želja za čitanjem, pisanjem i crtanjem. Deca najviše vole da im se čitaju bajke. U njima je sjedinjeno realno i fantastično, a likovi su prikazani jedinstveno i pristupačno
• Čitanje pesama i priča utiče na maštu i na moralni lik deteta, ono usvaja činjenice kroz pričanje, objašnjavanje i čitanje a to je od značaja i za razvoj mišljenja.

U ovom uzrastu, roditelji i ostali članovi porodice su vodiči i savetodavci. Oni objašnjavaju i približavaju knjigu i tako razvijaju prvo interesovanje za čitanje. Odmah nakon prvog susreta sa knjigom dete delimično upoznaje njen sadržaj što u njemu stvara bezbroj pitanja. Odgovori odraslih treba da budu jasni, bliski iskustvu i prethodnom znanju mališana. Kraća pesmica ili priča može se pročitati odjednom, a duže tekstove treba podeliti na više manjih celina. Da bi čitanje bilo što adekvatnije tekstu, roditelj treba da sam pročita i upozna sadržaj priče ili pesme. Prema njemu podešava se i način čitanja-jačina glasa, naglašavanje pojedinih rečenica u dijalogu, ritam. Dete rado prihvata melodičnost govora i kasnije ga podražava. Predškolskoj deci treba čitati polako, sporo, kako bi mogla da prate tok zbivanja. Velike su prednosti pričanja kao oblika rada sa predškolskim detetom. Pričanje pruža mnoge mogućnosti. „Priče koje mu drugi pričaju i slike koje dete posmatra doprinose stvaranju pojmova. Deca uživaju da im se ista priča često ponovi, tako da je već znaju napamet“ Onaj koji priča u trenutku može da izmeni tok pričanja prema reakciji deteta. Tokom pričanja može se promeniti nesrećni kraj neke poznate priče (Devojčica sa šibicama). Roditelj koji priča ne gledajući u tekst može svoje mimike i pokrete da stavi u službu ostvarenja oživljavanja događaja iz pesme ili priče. Tako mašta dobija na značaju i dete bolje shvata vrednost i lepotu umetničkog dela. Osim uticaja na maštu i na moralni lik deteta usvajanje činjenica kroz pričanje, objašnjavanje i čitanje značajno je i za razvoj mišljenja.

• Učenici u periodu od 8 do 10 godine razvijaju potrebu za sticanjem novih znanja, razvijaju smisao za lepo i plemenito, podstiču razvoj intelektualnih i psiholoških sposobnosti, razvijaju određene navike u radu i ponašanju, razvijaju smisao za tačnost, urednost, odgovornost, koriste štampanu reč u praktičnom životu.

Početno čitanje u osnovnoj školi

Početno čitanje podrazumeva ovladavanje tehnike čitanja u uzrastu dece od sedam godina. Učenje čitanja je podstaknuto snažnim motivom učenika da što pre počne da saznaje svet oko sebe, da se što brže i sigurnije snalazi u moru informacija. Ukoliko kvalitetnije savlada čitanje, kvalitetnije će se uključiti u opšti sistem komuniciranja. Tekstovi za početno čitanje trebalo bi da budu kratki i sadržajni. Mora se pri tome voditi računa o individualnim sposobnostima učenika. Učenik je u ovoj fazi naučio da čita, otprilike, kada njegovo čitanje postigne tok prirodnog, normalnog govora. Uz sve to, stalno se ima na umu važan zahtev-da učenik razume ono što čita. Čitanje nije moguće naučiti bez mnogo upornog vežbanja. Za usavršavanje čitanja dobro je uvek nalaziti nove tekstove. Ponavljanje jednog te istog teksta metodički nije opravdano, jer učenik gubi motivaciju i počinje mehanički da uči. Čitanje novih tekstova za učenike znači razumevanje novih situacija, nove sadržine, što ga posebno motiviše. Nekada se teško snalazimo u odeljenju u kome već ima i dobrih čitača, onih što tek malo znaju i onih što ne znaju da čitaju. Kada određujemo ciljeve i zadatke našeg rada, moramo voditi brigu o ovim kao i nizu drugih okolnosti. Od njih zavisi i izbor metoda rada u nastavi.

Ciljevi i zadaci

Zadaci su mnogobrojni, a suština je u sledećem:

• da učenici savladaju veštinu čitanja;
• da čitaju tečno i izražajno;
• da razumeju ono što pročitaju;
• da obogaćuju svoj rečnik;
• da steknu određene navike vezane za čitanje i služenje knjigom.

Nastava početnog čitanja ima još zadataka:

• da razvija kod učenika smisao za lepo i plemenito;
• da podstiče težnju i potrebu za sticanjem novih znanja i da osposobljava učenike za samoobrazovanje;
• da osposobi učenika za korišćenje štampe u praktičnom životu;
• da podstiče razvoj intelektualnih i psiholoških sposobnosti učenika;
• da kod učenika razvija određene navike u radu i ponašanju;
• da razvija kod učenika smiisao za tačnost, odgovornost itd.

Proces čitanja

Čitanje je u životu savremenog čoveka najvažnija aktivnost. Imajući to u vidu, moramo moramo sve učiniti da učenici prvog razreda, budući čitaoci, savladaju čitalačku veštinu u potpunosti. To znači da čitaju efikasno i da što pre budu sposobni da se koriste knjigom. U tom periodu je na bukvarskoj nastavi velika odgovornost. Učenike u tom periodu učenja čitanja moramo osposobiti da čitaju, a kasnije u fazi usavršavanja čitanja(taj proces traje godinama) da se samostalno služe knjigom.

Metode i postupci u nastavi početnog čitanja

Moguća su dva puta uvođenja učenika u početno čitanje: a) Da se pođe od elemenata jezika (glasova i slova) pa da se njihovom sintezom dođe do celine (reči, rečenica i teksta) – sintetička metoda (sinteza): Elementi (k+i+š+a) celina (kiša) = sintetička metoda. b) Da se pođe od jezičke celine (tekst, rečenica, reč) i njihovom analizom dođe do elementa (glas i slovo) –analitička metoda(analiza): celina (kiša) elementi (k+i+š+a) = analitička metoda. Analitička i sintetička vežbanja su i pored modernih pristupa, neophodna. Čak i kada se reči i rečenice odmah čitaju celovito, moraju se imati na umu psiholingvističke osnove čitanja.

Sintetičke metode

• Metoda sricanja
• Ščitavanje (zglašavanje)
• Metoda glasanja
• Slogovna metoda
• Metoda prirodnih glasova
• Pojmovna (fonetička metoda)
• Fonomimična metoda
• Učenje čitanja pomoću pisanja

Analitičke metode

• Metoda teksta
• Metoda normalnih rečenica
• Metoda normalnih reči
• Metoda normalnih slogova

Analitičko-sintetičke metode

• Glasovna analitičko-sintetička metoda

Karakteristike početnog čitanja

Učenik od naučenog slova do kvalitetnog čitanja prolazi određene faze:

• prepoznavanje oblika slova;
• ščitavanje;
• čitanje-ovladavanje tehnikom čitanja;
• usavršavanje čitanja-uvođenje u izražajno čitanje;
• izražajno čitanje-najviši stepen savladanosti čitanja.

Za učenika u ovoj fazi učenja najteži je prelazak od ščitavanja ka čitanju i zahteva od nastavnika mnogo umešnosti, upornosti i strpljenja, kako bi učenici uspešno savladali ovu prepreku. Sa učenicima koji zaostaju treba raditi individualno, na časovima dopunske nastave. Svakodnevnim vežbanjem čitanja učenici kvalitetnije savlađuju tehniku čitanja, automatizuju proces čitanja. Uz pomoć vežbanja proverava se:

• stepen savladanosti tehnike čitanja;
• razumevanje pročitanog;
• da li je učenik usvojio određenu instrukciju ili ne.

Razvijanje brzine čitanja

Postoje razne vežbe za ubrzavanje čitanja. Na ovom nivou učenja koriste se sledeće forme vežbanja:

• tiho čitanje sa ograničenim vremenom;
• izborno čitanje;
• dopunjavanje teksta za izborno čitanje;
• vežbe brzog prepoznavanja reči;
• vežbe brzog prepoznavanja rečenica;
• čitanje teksta sa ekrana sa različitim ubrzanjima.

Greške u početnom čitanju

• nepravilna artikulacija određenih glasova;
• učenik ne prepoznaje određenom brzinom grafičku strukturu slova;
• teško sliva i povezuje slova u jedinstvenu sintetičku celinu;
• neuravnotežena dinamika izgovaranja pojedinih glasova u reči;
• zamenjivanje slova slične grafičke strukture;
• izostavljanje pojedinih slova;
• sricanje;
• nepravilno disanje;
• unošenje dijalekatskih i lokalnih karakteristika u čitanje;
• loša dikcija;
• mehaničko čitanje;
• slogovno čitanje;
• učenik ponavlja pročitano;
• učenik”secka”u toku čitanja;
• izostavljanje glasova na kraju reči;
• učenik ne razume ono što čita;
• nepravilna intonacija;
• otezanje prvog slova u reči;
• naglašeno i odsečno čitanje reči;
• podizanje i spuštanje glasa;
• zapažanje tačke tek kada se do nje dođe;
• monotono čitanje;
• prebrzo čitanje;
• usporeno čitanje;
• nepravilno slivanje reči u rečenice.

Galerija

• 
• 
• 

Literatura

• Troj, Fridrih. Dečja psihologija. Beograd: Naučna knjiga. 
• Jovanović, P. Pomoć porodice u razvijanju interesovanja za čitanje kod dece (1972 izd.). Beograd: Dom pionira. 
• Smiljković, Stana. Nastava srpskog jezika i književnosti I (2002. izd.). Vranje: Učiteljski fakultet. 
• Milatović, Vuk. Metodika nastave početnog čitanja i pisanja (1998. izd.). Beograd: Nauka. 
• Metodika nastave početnog čitanja i pisanja, Vuk Milatović
• Nastava početnog čitanja, Dimitrije Čipčić
• Priručnik za nastavu početnog čitanja i pisanja, Jelena Mioč
• Bainbridge, Joyce; Malicky, Grace (2000). Constructing meaning: balancing elementary language arts. Toronto Canada: Harcourt. ISBN 978-0-7747-3660-2. 
• Banai K, Hornickel J, Skoe E, Nicol T, Zecker S, Kraus N (novembar 2009). „Reading and subcortical auditory function”. Cerebral Cortex. 19 (11): 2699—707. PMC 2758683 . PMID 19293398. doi:10.1093/cercor/bhp024. 
• Bulling, Andreas; Ward, Jamie A.; Gellersen, Hans; Tröster, Gerhard (2008). Robust Recognition of Reading Activity in Transit Using Wearable Electrooculography. Pervasive Computing. Springer Berlin / Heidelberg. str. 19—37. CiteSeerX 10.1.1.718.5057 . ISBN 978-3-540-79575-9. doi:10.1007/978-3-540-79576-6_2. 
• Burke, Peter; Briggs, Asa (2002). A social history of the media: from Gutenberg to the Internet. Cambridge, UK: Polity. ISBN 978-0-7456-2375-7. 
• Castles A, Coltheart M, Wilson K, Valpied J, Wedgwood J (septembar 2009). „The genesis of reading ability: what helps children learn letter-sound correspondences?”. Journal of Experimental Child Psychology. 104 (1): 68—88. PMID 19268301. doi:10.1016/j.jecp.2008.12.003. 
• Devlin JT, Jamison HL, Gonnerman LM, Matthews PM (jun 2006). „The role of the posterior fusiform gyrus in reading”. Journal of Cognitive Neuroscience. 18 (6): 911—22. PMC 1524880 . PMID 16839299. doi:10.1162/jocn.2006.18.6.911. 
• Duncan LG, McGeown SP, Griffiths YM, Stothard SE, Dobai A (2015). „Adolescent reading skill and engagement with digital and traditional literacies as predictors of reading comprehension” (PDF). British Journal of Psychology. 107 (2): 209—238. PMID 26094956. doi:10.1111/bjop.12134. 
• Fiez JA, Petersen SE (februar 1998). „Neuroimaging studies of word reading”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 95 (3): 914—21. Bibcode:1998PNAS...95..914F. PMC 33816 . PMID 9448259. doi:10.1073/pnas.95.3.914. 
• Fiez JA, Tranel D, Seager-Frerichs D, Damasio H (maj 2006). „Specific reading and phonological processing deficits are associated with damage to the left frontal operculum”. Cortex. 42 (4): 624—43. PMID 16881271. doi:10.1016/S0010-9452(08)70399-X. 
• Gibson CJ, Gruen JR (2008). „The human lexinome: genes of language and reading”. Journal of Communication Disorders. 41 (5): 409—20. CiteSeerX 10.1.1.596.5120 . PMC 2488410 . PMID 18466916. doi:10.1016/j.jcomdis.2008.03.003. 
• Gipe, Joan P. (1998). Multiple Paths to Literacy: Corrective Reading Techniques for Classroom Teachers. Merrill Pub Co. ISBN 978-0-13-785080-8. 
• Heim S, Friederici AD (novembar 2003). „Phonological processing in language production: time course of brain activity”. NeuroReport (Submitted manuscript). 14 (16): 2031—3. PMID 14600492. doi:10.1097/00001756-200311140-00005. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 26. 12. 2018. 
• Hoover WA, Gough PB (1990). „The simple view of reading”. Reading and Writing: An Interdisciplinary Journal. 2 (2): 127—160. doi:10.1007/BF00401799. 
• Lehrl S, Fischer B (1990). „Measuring of reading rate”. v-weisse.de. 
• Lesaux NK, Lipka O, Siegel LS (2006). „Investigating cognitive and linguistic abilities that influence the reading comprehension skills of children from diverse linguistic backgrounds”. Reading and Writing. 19: 99—131. doi:10.1007/s11145-005-4713-6. 
• National Endowment for the Arts (June 2004). "Reading at Risk: A Survey of Literary Reading in America" (pdf)
• Noble KG, McCandliss BD (oktobar 2005). „Reading development and impairment: behavioral, social, and neurobiological factors”. Journal of Developmental and Behavioral Pediatrics. 26 (5): 370—8. PMID 16222178. doi:10.1097/00004703-200510000-00006. 
• Ricketts J, Bishop DV, Nation K (oktobar 2009). „Orthographic facilitation in oral vocabulary acquisition” (PDF). Quarterly Journal of Experimental Psychology. 62 (10): 1948—66. PMID 19301209. doi:10.1080/17470210802696104. 
• Sahin NT, Pinker S, Cash SS, Schomer D, Halgren E (oktobar 2009). „Sequential processing of lexical, grammatical, and phonological information within Broca's area”. Science. 326 (5951): 445—9. Bibcode:2009Sci...326..445S. PMC 4030760 . PMID 19833971. doi:10.1126/science.1174481. 
• Shaywitz SE, Shaywitz BA (2008). „Paying attention to reading: the neurobiology of reading and dyslexia”. Development and Psychopathology. 20 (4): 1329—49. CiteSeerX 10.1.1.607.9676 . PMID 18838044. doi:10.1017/S0954579408000631. 
• Pugh KR, Mencl WE, AR J, et al. (2001). „Neurobiological studies of reading and reading disability”. Journal of Communication Disorders. 34 (6): 479—92. PMID 11725860. doi:10.1016/S0021-9924(01)00060-0. 
• „Reading Comprehension Guide”. Cuesta College. Arhivirano iz originala 10. 6. 2010. g. 
• Shaywitz SE, Escobar MD, Shaywitz BA, Fletcher JM, Makuch R (januar 1992). „Evidence that dyslexia may represent the lower tail of a normal distribution of reading ability”. The New England Journal of Medicine. 326 (3): 145—50. PMID 1727544. doi:10.1056/NEJM199201163260301. 
• Stebbins, R. A. (2013). The Committed Reader: Reading for Utility, Pleasure, and Fulfillment in the Twenty-First Century. Lanham, MD: Scarecrow. 
• Tan LH, Spinks JA, Eden GF, Perfetti CA, Siok WT (jun 2005). „Reading depends on writing, in Chinese”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 102 (24): 8781—5. Bibcode:2005PNAS..102.8781T. PMC 1150863 . PMID 15939871. doi:10.1073/pnas.0503523102. 
• Turkeltaub PE, Flowers DL, Lyon LG, Eden GF (decembar 2008). „Development of ventral stream representations for single letters”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1145 (1): 13—29. Bibcode:2008NYASA1145...13T. PMID 19076386. doi:10.1196/annals.1416.026. 
• Valdois S, Habib M, Cohen L (maj 2008). „[The reader brain: natural and cultural story]”. Revue Neurologique (na jeziku: French). 164 (Suppl 3): S77—82. PMID 18675051. doi:10.1016/S0035-3787(08)73295-8. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Spoljašnje veze

• International Reading Association official website at Reading.org